NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM III

DOBROTOLJUBLJE – TOM III

 

DOBROTOLJUBLJE

BLAŽENI DIJADOH,
episkop Fotike u Epiru ilirijskom

 

Kratko svedočanstvo o njemu
 
O poreklu i ranom životu svetog Dijadoha pre njegovog episkopstva nije ništa poznato. Kao episkop on se proslavio i svetim životom i mudrim učenjem. Viktor, episkop Utike (u Africi), u predgovoru knjige Istorija o mučeništvu od Vandala (Migne PL.58), napisanoj 490. godine, sebe imenuje njegovim učenikom, smatrajući da zbog toga poseduje veliku čast. On dodaje: „Ovaj blaženi Dijadoh je dostojan svake pohvale. On je za sobom ostavio mnogo pisanih spomenika pravoslavnog učenja o dogmatima i hrišćanskom životu“. Iz toga se može zaključiti da je živeo u drugoj polovini V veka, i da je verovatno dočekao njegov kraj. Naime, na poslanici epirskih episkopa imperatoru Lavu (457 – 473) nalazi se i njegov potpis. Druge okolnosti njegovog života nisu poznate.
Njegovi poznati spisi su: a) Dve besede – jedna na Vaznesenje Gospodnje, sa izloženim pravoslavnim učenjem o Ovaploćenju Boga Slova, a druga protiv arijanaca; b) 100 podvižničkih poglavlja o duhovnom životu, kojima prethodi ukazanje o deset vrhunaca glavnih vrlina.
Iz tih njegovih spisa delove navodi Sofronije, patrijarh jerusalimski u svojoj okružnoj poslanici protiv monotelita (Biblioteka patrijarha Fotija, 231). Često se na njega pozivao i prepodobni Maksim Ispovednik.
O njegovim podvižničkim poglavljima, koja i mi uključujemo u zbornik, blaženi Fotije govori: „Ovo slovo (tj. 100 poglavlja) izuzetno je korisno onima koji se podvizavaju. U njemu za one koji su dugim vežbanjem stekli naviku u delanju, koje vodi ka savršenstvu, nema ničeg nejasnog. Jer, u tom slučaju njihovo znanje, stečeno iskustvom, lako sledi tragove učenja koje predlaže beseda“. Sa svoje strane, sastavljači grčkog Dobrotoljublja, u svom predgovoru slovu kažu: „Sveti otac naš Dijadoh je bio muž mudar u delanju i svetao u sagledavanju, u šta se svako može uveriti ukoliko pročita slovo koje se u celosti sačuvalo do naših dana, i koje je prekrasno sastavio crpeći duhovnu mudrost iz dugogodišnjeg iskustva i iz božanstvenih uzleta svoga srca. Podelivši ga na sto poglavlja, on se stara da nam raskrije najdublje tajne željene vrline. On ih je, pri tome, ispunio mnogim svedočanstvima Božanstvenog Pisma i sagledavanjima svog verom prosvećenog razuma. Može se reći da je u ovom slovu on svim trezvoumnim i bogonosnim ocima, koji su ga sledili, ostavio primerno učenje o sveštenom trezvoumlju i o svim vrlinama. Zbog toga ćeš naći da se mnogi od njih obraćaju tim poglavljima kao najtačnijem ukazatelju istine. U svojim spisima o trezvoumlju oni iz njih navode doslovna svedočanstva. Tako su, posle sabora održanog za vreme Andronika Paleologa, činili Grigorije i Simeon Solunski, Grigorije Sinait, episkop Kalist, i mnogi drugi, svedočeći besprekornost njegovog učenja“.
Sveta Crkva spomen svetog Dijadoha poštuje zajedno sa svim svetima koji su se proslavili u podvižništvu, tj. na Siropusnu subotu. Na službi tog dana, u drugoj pesmi se peva: „Pevam i Dijadoha, zajedno sa vrhovnim ocima Evstatijem i Juvenalijem“.
 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *