NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM III

DOBROTOLJUBLJE – TOM III

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI OTAC NAŠ TEOGNOST

POGLAVLJA O DELATNOM I SAGLEDATELJNOM
ŽIVOTU, KAO I O SVEŠTENSTVU

 

čiji akrostih glasi:
 

Prepodobnim ocima Lazaru i Varlaamu,
u svemu siromašni Teognost,
najnedostojniji od svih ljudi koji žive u ovom svetu.

 
1. Možeš da pomišljaš da si stekao istinsku vrlinu tek ukoliko postaneš savršeno ravnodušan prema svemu zemaljskom i ukoliko uvek imaš srce spremno da se sa čistom savešću preseli ka Gospodu. I ukoliko želiš da te Bog pozna, neka te, koliko je moguće, ne poznaju ljudi.
2. Čuvaj se suvišnih telesnih uteha i izbegavaj ih, kako ti ne bi oduzele nešto od tvojih napora. Jer, pre sticanja bestrašća mesto napora je zauzimala lagodnost. Gubitkom nemoj smatrati lišavanje od uživanja, nego gubitak onog boljeg, koji se javlja usled naslađivanja.
3. Svim osećanjem svojim smatraj sebe mravom i crvom kako bi postao bogostvoreni čovek. Jer, ukoliko ne bude prvog, neće uslediti ni drugo. I koliko se spustiš, toliko ćeš se uzdići. Smatrajući sebe ništavnim pred licem Gospoda, slično psalmopojcu (Ps.38,6), ti ćeš na tajanstven način od malog postati veliki. I kada budeš mislio da nemaš ništa i da ne znaš, bićeš bogat i delanjem i poznanjem, koji u pohvalni pred Gospodom.
4. Skrši mišicu grešnika i lukavoga (tj. slastoljublja i zlobe), od kojih se rađa svako zlo. Skrši ih, naime, uzdržanjem i smirenom nezlobivošću. Tada u vreme ispitivanja tvojih grehova kod tebe se neće naći ništa. Jer, gresi se brišu kada zamrznemo uzroke koji ih izazivaju i borimo se protiv njih, prvi poraz zamenjujući poslednjom pobedom.
5. Nema ničega boljeg od čiste molitve iz koje, kao iz izvora, ističu vrline, tj. razumnost, krotost, ljubav, uzdržanje i suze, koje dovode Božansku pomoć i utehu. Njena lepota se sastoji u prilepljivanju razuma za ono što se izgovara i misli, te u nezasitoj svakidašnjoj želji da se postigne Božansko. Pokušavajući da u sagledavanju postojećeg nađe tragove svoga Vladike, um sa plamenom čežnjom žudi da nađe Nevidljivog. Međutim, susrevši tamu koja ga prikriva, on se ponovo sa pobožnim smirenjem vraća u sebe. On se zadovoljava onim što mu je otkriveno u sagledavanju i teši nje njime. Ipak, on prebiva u nadi da konačno dostigne željeno kada se razreše senkovita maštanja i završi viđenje kao u ogledalu, u zagonetki, te nastane čisto i neprestano viđenje licem u lice (1.Kor.13,12).
6. Nemoj se usuđivati na uzvišena sagledavanja ukoliko još nisi dostigao krajnje bestrašće. Nemoj žuriti za onim što prevazilazi tvoje snage. Ukoliko želiš, govorio je neko, da postaneš bogoslov i sagledatelj, uspni se svojim životom i čistim stekni čisto [bogoslovlje]. Pomenuvši bogoslovlje, podsetiću te da paziš da se ne uspinješ preko mere u njegove visine. Znaj da nama, koji se još uvek hranimo mlekom vrlina, ne priliči da pokušavamo da uzletimo u njegove visine, kako ne bismo izgubili perje, kao što biva sa mladim pticama, premda znam da med poznanja silno privlači našu želju. Posle očišćenja celomudrenošću i suzama mi možemo, poput Ilije ili Avakuma, da se otrgnemo od zemlje, pre roka delimično okušajući uznošenje koje će jednom biti na oblacima. Nalazeći se kao van čula, sagledateljnom, čistom i nerasejanom molitvom potražimo Boga. Tada ćemo, možda, unekoliko dotaći bogoslovlje.
7. Ukoliko želiš da se udostojiš božanstvenih viđenja i ozarenja razuma, najpre zavoli miran i bezmolvnički život. Počinuvši, poznaj sebe i Boga. Nakon toga, ništa ti više neće smetati da, kao u tananom [nejanju] vetra, pri čistom nastrojenju i neuznemiravan bilo kojom strašću, umno vidiš onoga ko je za sve Nevidljiv, kako ti neposrednijim bogopoznanjem najavljuje spasenje.
8. Posle munje se odmah očekuje i grom. I posle obasjanja božanstvenog milosrđa sleduje stišavanje bure strasti. U onoga kod koga se rečeno desilo, useljava se i zalog onostranog blaženstva. Međutim, u duši koja voli svet više nego Tvorca, koja je strasno vezana za vidljivo i koja je potpuno prilepljena za telesna uživanja i naslade nema ni Božije milosti, ni nade na bestrasnost.
9. Nemoj tražiti da umom saznaš šta je Božanstvo i gde se nalazi. Jer, Ono je nadsuštinsko i nije obuhvaćeno nikakvim prostorom, budući da je iznad svega. Naprotiv, kao u ogledalu po meri mogućnosti posmatraj samo opisivog [posle Ovaploćenja] Boga Slova, koji zrači svetlošću svoje Božanstvene prirode. Može da se smatra da On zauzima određeno mesto, iako po neopisivosti svoga Božanstva prebiva svuda i na svakom mestu. Uostalom, bićeš udostojen ozarenja po meri svog očišćenja.
10. Ukoliko želiš istinito poznanje i osvedočenje u spasenje, umudri se najpre da raskineš strasne veze duše sa telom. Kad se ogoliš od pristrasnosti prema tvarnom, siđi u bezdan smirenja i naći ćeš besceni biser spasenja, skriven u bogopoznanju kao u školjci. On će ti dati da predokusiš i svetlost Carstva Božijeg.
11. Onome ko je prošao podvig duhovnog poslušanja, pokorivši telo duhu, nije neophodno da pristupi potčinjavanju čoveku. Jer, on je u poslušanju Reči Božijoj i zakonu, kao blagodarni sluga. Oni, pak, u kojima još bukti rat i borba tela protiv duše, trebalo bi da se potčinjavaju i steknu vođu i upravitelja, koji će sa poznanjem da krmani i da ih snabdeva oružjem, kako ih ne bi odveli u ropstvo misleni protivnici i kako ih zbog njihovog neiskustva ne bi potopile strasti.
12. Kada te više ne bude uznemiravala nikakva strast, kada božanstvena čežnja naraste u tvome srcu, kada smrt budeš počeo da smatraš za san, kada budeš prestao da je se plašiš i kada zapravo budeš želeo razrešenje [od tela], ti ćeš steći zalog spasenja i u sebi nositi Carstvo nebesko, radujući se neiskazivom radošću.
 
O sveštenstvu
13. Ako si se udostojio božanstvenog i časnog sveštenstva, treba najpre samog sebe da prinosiš na žrtvu umrtvljavanjem strasti i uživanja. Tek potom možeš da se usudiš da pristupaš životvornoj i strašnoj Žrtvi, naravno ukoliko ne želiš da kao lako zapaljivo veštastvo budeš spaljen Božanstvenim ognjem. Jer, kad se serafim nije usudio da bez klješta priđe božanstvenom ugljenu (Is.6,6), kako ćeš ga se ti dotaći nemajući bestrašće? Preko njega ćeš, međutim, i jezik imati osvećen, i usta očišćena i dušu čednu zajedno sa telom. Osim toga, i ruke će ti biti blistavije od zlata, s obzirom da služe nadsuštastvenom ognju i Žrtvi.
14. Shvati dobro silu rečenoga, budući da svakodnevno gledaš „spasenje Božije“ (Lk.2,30). Samo jednom ga videvši, starac Simeon se zadivio i zaiskao otpuštanje [od života]. Ukoliko, pak, nemaš potvrdu od Duha Svetoga da si blagoprijatan i ravnoanđelski posrednik između Boga i ljudi, nemoj se rizično usuđivati na svečedno i strašno sveštenodejstvovanje Božanstvenih [Tajni], koje i anđeli poštuju i od kojih su se svepobožno uzdržavali mnogi od svetih, kako ne bi, poput Uze, bili istrebljeni zbog onog što im se činilo dobrim (2.Car.6,6-7).
15. Neko je rekao: Pazi na sebe (1.Tim.4,16). Uvek najpre obavljaj prinošenje za svoje grehe kako bi tvoja ranija ili sadašnja nečistota koja proizilazi iz slabosti bila uništena Božanskim ognjem. Na taj način ćeš, kao izabrani sasud, koji je pogodan, čist i dostojan za takvu žrtvu, moći da glinene ili drvene [sasude] pretvaraš u srebrne ili čak i zlatne, naravno ukoliko ti Bog radi tvoje smelosti bude snishodljiv. Jer, ukoliko je Bog spreman da usliši, ne postoje prepreke da od nižeg postane više.
16. Nemoj zaboraviti da si udostojen ravnoanđelske časti. Stoga se staraj da prebivaš neporočan na visini na koju si prizvan, sa svakom vrlinom i čistotom. Ti znaš sa koje visine u koju dubinu je dopao pali svetlonosac radi gordosti. Nemoj i ti da postradaš, maštajući o svojoj veličini, nego sebe smatraj zemljom, pepelom i đubretom. Uvek plači s obzirom da si udostojen da budeš prizvan na Božanstveno Pričešće i srodstvo, te da obavljaš strašno sveštenodejstvo Svetih Tajni, po bezmernom čovekoljublju i neizrecivoj dobroti Božijoj.
17. Onaj ko se primio sveštenstvo treba da je čist od svih strasti, a naročito od bluda i zlopamćenja, od kojih ne bi trebalo da ima ni najmanju maštu. Inače će biti omrznut i odvratan kao gubavac ili neko ko se čađu izmazao, te se usudio da dodirne carevo telo.
18. Svetim Tajnama prilazi tek pošto potocima suza postaneš belji od snega. Sa savešću izbeljenom od čistote, dodirni Svetinju kao svet, spoljašnjim anđelskim likom projavljujući unutrašnju lepotu duše. Pazi da se pri božanstvenom sveštenosluženju ne osvedočuješ samo ljudskim predanjima, već neka sa tobom bude i blagodat, koja te na skriven i tajanstven način uči višim [istinama].
19. Zavolevši netruležnost i besmrtnost, sa poštovanjem, pobožnošću i verom pristupaj životvornim i netruležnim Tajnama, želeći istovremeno preseljenje iz ovdašnjosti, s obzirom da si kroz veru postao savršen. Ukoliko se, pak, bojiš smrti, znači da se još nisi ljubavlju sjedinio sa Hristom, iako si se udostojio da iz sopstvenih ruku prinosiš i jedeš Njegovo Telo. Inače bi ti žurio da odeš kod svog Ljubljenog, smatrajući ništavnim i život i telo.
20. Ti si kroz Pričešće postao žrtvoprinositelj i zajedničar Tela Božijeg. Na sličan način bi trebalo da postaneš zajedničar i sa oblikom smrti Njegove, te da ne živiš sebi, nego, kako kaže apostol, Onome ko se raspeo i umro za tebe (2.Kor.5,15). Živeći, pak, strasno radi tela i sveta, pripremi se da posle smrti pređeš u večne muke, ukoliko pre nego što umreš dobrovoljno ne prestaneš da obavljaš Beskrvnu Žrtvu. Jer, mnogi od onih koji su nedostojno sveštenodejstvovali behu uzeti odavde iznenadnom smrću i poslani u tamošnja pravedna [mučilišta].
21. Jedan jeromonah je bio poznat po svojoj pobožnosti. Mnogi su ga po spoljašnjem izgledu smatrali časnim. Međutim, on je skriveno bio pohotan i skveran. Vršeći jednom Božanstvenu i Sveštenu Liturgiju i došavši do Heruvimske pesme, on je po običaju savio vrat pred svetom trapezom i počeo da čita: „Niko [od vezanih telesnim pohotama i slastima] nije dostojan“… I najednom se srušio mrtav, pošto ga je duša ostavila u tom položaju.
22. Ništa nije prikladnije od ispravne reči i poznanja. Jer, od njih se rađa strah Božiji i čežnja prema Bogu. Strah potom očišćava pobožnošću i pritešnjavanjem, dok čežnja usavršava svetlim raspoloženjem i rasuđivanjem, tananim sagledavanjima i ushođenjem čineći da um uzleće. Međutim, nije moguće da se [čovek] bez straha upravi ka Božanstvenoj ljubavi, niti da [mimo nje] uzleteti ka nadanome i uspokoji se kod njega.
23. Eto, čuj me ti, koji sa žarom i neumorno želiš spasenje: trči sve dok ne dostigneš cilj, traži uporno, išti neprestano, kucaj strpljivo, sve dok ne uspeš, postavivši kao čvrstu osnovu nepokolebivu veru i smirenje. I nemoj smatrati da si dostigao željeno kada dobiješ oproštaj grehova, nego kada prestaneš da se smućuješ, da se bojiš navale strasti i kada budeš spreman da bez straha i smelo izađeš iz tela.
24. Sa mnogim suzama traži osvedočenje da si spasen, premda ne pre smrti ukoliko si smirenouman. Inače ćeš postati bezbrižan i prenebregnuti [delo spasenja]. Naprotiv, [traži da taj dar dobiješ] kada budeš blizu odlaska, te da bude nepokolebiv kako se ne bi osmelio budući prevaren nadmenošću i izgubivši ono za čim čezneš kada dođe nadani čas. Jer, kuda ćeš tada poći, jadniče, bez zaloga i nesumnjivog osvedočenja u spasenje, koje daje Duh [Sveti]?
25. Ukoliko želiš bogotvorno bestrašće, steći ćeš ga poslušanjem i smirenjem. Nemoj ići ? njemu drugim putem jer ćeš se namučiti. Bestrašće ne može imati onaj koga povremeno obuzimaju strasti, a povremeno je miran i spokojan. Njega ima onaj ko se njime neprestano naslađuje, te ostaje nepokretan i kada su prisutne strasti i njihovi uzroci. Njega čak ni pomisli na strasti ne smućuju.
26. Kada duša izlazi iz tela, neprijatelj joj drsko pristupa, napadajući je i grdeći je kao gorki i strašni tužilac zbog njenih padova. Tada se, međutim, može videti da bogoljubiva duša, premda je ranije često bivala ranjavana mnogim grehovima, nema nimalo straha pred njegovim napadima i pretnjama. Hrabreći se u Gospodu, ona se okriljuje radošću i ispunjava nadom videći svete sile koje je prate. Zaštićena svetlošću vere, ona bez ikakve bojazni govori đavolu: „Šta mi imamo zajedničko, zli slugo i pobunjeniče sa neba? Nemaš ti nikakvu vlast nad nama. Nad nama, kao nad svime, vlast ima Hristos, Sin Božiji. Njemu smo zgrešili, Njemu ćemo i odgovarati, imajući kao zastupnika, i kao zalog Njegovog milosrđa i našeg spasenja u Njemu, Njegov Časni Krst. ? ti, bedniče, beži dalje od nas. Ti nemaš šta da tražiš sa slugama Hristovim“. Posle smelih reči duše, đavo okreće leđa u bekstvo i viče sa plačem, ne mogavši da izdrži pred imenom Hristovim. I pošto je viša, duša poleće naniže i udara neprijatelja, kao jastreb gavrana. Potom, punu veselja, dušu božanstveni anđeli prenose u pripremljeno joj mesto, koje odgovara njenom stanju.
27. Stremljenje ka truležnim stvarima ne može da te vuče ka zemlji ukoliko maštaš o nebeskom. Ukoliko te, pak, već veže neko pristrašće prema zemaljskom, znaj da si sličan orlu koji je ulovljen u mrežu za kandžu, te ne može da poleti uvis. Stoga ti sve smatraj tricama (Fil.3,8), nadajući se boljem. Kada dođe vreme, zbaci i samo telo, te pođi za anđelom Božijim koji te vodi.
28. Novčić koji na sebi nema carskih crta ne može se zajedno sa ostalim običnim novcima uneti u carsku riznicu. Ni bez pravog poznanja n bestrašća [čovek] ne može da primi zalog tamošnjeg blaženstva, da sa smelošću i osvedočenjem izađe odavde ka nadanome, niti da se pridruži izabranima. Poznanjem, pak, ne nazivamo mudrost, nego nevarljivo znanje Boga i Božanstvenog, kojim se bogoljubac, neopterećen strastima, blagodaću Svetog Duha uzvisuje ka oboženju.
29. Čak i kada prođeš sav podvig delanja, nemoj se uzdati u sebe, [misleći] da si dostigao bestrašće i da možeš bezbrižno da se krećeš u svetu. Jer, nakupivši se strasnih obraza po povratku možeš imati teškoću. Naprotiv, uvek se, pod starateljstvom straha, usrdno staraj o svojoj prevrtljivoj i promenjivoj prirodi. Sa mudrošću se udaljuj od uzroka strasti. Jer, potpuno neizmenjivo bestrašće pripada samo onima koji su dostigli savršenu ljubav, koji se neprestanim sagledavanjem drže iznad snega čulnog, i koji su prevazišli uniženo telo. Njih više ne dodiruje plamen strasti, jer ga je presekao glas Gospodnji. Oni su se već preobrazili u netruležnost.
30. Nemoj želeti bestrašće pre vremena, kako ne bi postradao kao prvosazdani, koji je prevremeno okusio od drveta poznanja. Naprotiv, trudi se da trpljenjem, svestranim uzdržanjem i neprestanom molitvom, samoprekorevanjem i krajnjim smirenoumljem sačuvaš ono što si ostvario. Potom u pogodno vreme očekuj i blagodat bestrašća, tj. posle bura i uznemirenja očekuj pristanište pokoja, Jer, Bog nije nepravedan: On će u pogodno vreme pred onima koji ispravno hode otvoriti vrata bestrašća.
31. Idi ? mravu, lenjivče (Prič.6,6) i neiskusni, te sa svojom beznačajnošću i ništavnošću nauči da Bog nema potrebe za našim dobrom. On ne oskudeva ni u čemu i izobiluje svime, te bogato blagotvori i spasava po blagodati zahvalne po proizvoljenju, premda po svom čovekoljublju prima učinjeno po meri snage. Prema tome, dobro činiš i nisi daleko od milosti Božije ukoliko se trudiš kao dužnik dobara koja ti je ranije darovao. Ukoliko, pak, misliš da ćeš Boga zadužiti nekim dobrom koje navodno činiš, zalutao su sa pravog puta. Kako dobrotvor može da bude dužnik? Uostalom, trči i kao najamnik, te ćeš, malo po malo napredujući, po milosti Božijoj doći do traženoga.
32. Hoćeš li da ti pokažem i drugi put ka spasenju, ili, bolje rečeno, ka bestrašću? Prisiljavaj svoga Tvorca molitvama prema svojim silama kako se ne bi udaljio od svoga cilja, predlažući kao zastupnike pred Njim nebeske sile i sve svete, zajedno sa Presvetom Bogomajkom. Nemoj tražiti bestrašće, budući nedostojan, pego uporno moli za spasenje. Na taj način ćeš steći i bestrašće. Jedno liči na srebro, a drugo na čisto zlato. Nemoj propuštati skriveno delanje, tj. sluškinju Božiju, kao ni reči skrivenih tajni upućenih Njemu, koje te bogotvore, koje mu odgovaraju i kojima se može prikloniti.
33. Podvizavaj se da zalog spasenja primiš unutra u svome srcu kao nesumnjivo osvedočenje kako u vreme izlaska ne bi neočekivano susreo strah i trepet. Smatraj da si ga dobio ukoliko te tvoje srce više ne bude osuđivalo ni za kakav nedostatak, ukoliko te savest ne muči zbog gneva, ukoliko ti se blagodaću Božijom potčinila divlja priroda zverskih strasti, ukoliko ti teku suze utehe, ukoliko ti se um moli čisto i bez rasejanosti, i najzad, ukoliko ti srce spremno i sa radošću očekuje smrt, koja je za mnoge strašna i koju žele da izbegnu.
34. Reči večnoga života, koje po posvedočenju vrhovnog apostola (Jn.6,68) ima Bog Slovo, jesu reči o Njegovim delima. Onaj ko se, kao čist, njima tajnovodi ka Njemu, još ovde stiče večni život, zalog Duha i nepostidnu nadu na spasenje. Međutim, rečenoga se neće udostojiti onaj ko telo pretpostavlja duši i ko ima pristrašće i vezu sa zemaljskim.
35. Slovesan nije onaj ko govori razgovetno (jer, takvi su [skoro] svi ljudi), nego onaj ko slovesnom silom traži i pokušava da nađe Boga. On, međutim, nikada neće naći suštinu Nadsuštinskog. ?o nije moguće ni jednoj [stvorenoj] prirodi. Kućegraditelj se poznaje po delu ruku svojih. I Savršeni Umetnik se može prepoznati i videti po mudrosti stvaranja bića, kao i po promišljanju, upravljanju, povezivanju, usmeravanju i očuvanju [bića].
36. Dolično nesticanje nećeš steći bez bestrašća, niti bestrašće bez ljubavi, niti, pak, ljubav bez straha [Božijeg] i čiste molitve, kao ni njih bez vere i bezbrižnosti. Stekavši njih, um ostavlja svako donje razmišljanje i leti ka visinama i uzvišenom, tražeći svoga Vladiku.
37. Zavoli čednost [tj. čistotu] kao zenicu oka kako bi bio hram Božiji i Njegovo željeno stanište. Jer, bez celomudrenosti ne možeš se približiti Bogu. Nju rađa čežnja prema Bogu, bespristrasnost i udaljavanje od sveta. Nju, pak, čuvaju: smirenoumlje, uzdržanje, neprestana molitva, duhovno sagledavanje i bezgnevlje sa neprestanim suzama. Krasotu, pak, rasuđivanja nećeš dobiti bez bestrašća.
38. Neka te niko ne prevari, brate, [tvrdeći], nasuprot apostolu, da se bez svetosti [tj. čistote] može videti Bog. Kao svečedan i iznad svake čistote, Gospod ne želi da se javlja onome ko je nečist. Njega je nedostojan onaj ko više nego Njega ljubi oca i majku, ili kćer i sina. Njega je nedostojan i onaj ko ljubavi Gospodnjoj pretpostavlja bilo šta privremeno i tvarno, a naročito mrski i smrdljivi greh. Bog se odvraća od onoga ko se ne odvraća od nečistote, budući da raspadljivost ne nasleđuje neraspadljivost (1.Kor.15,50).
39. Nećeš se udostojiti Božanstvene ljubavi ukoliko nemaš poznanja, niti poznanja ukoliko nemaš vere. Pri tome, ja ne mislim na prostu veru, nego na veru koja se rađa iz ispunjavanja vrlina. Istinsko umiljenje ćeš postići kada uzdržanjem, bdenjem, molitvom i smirenjem budeš isušio urođeno uživanje tela, razapevši se zajedno sa Isusom, i više ne živeći strasno, nego držeći se Božanstvenog Duha i sa nadom se usaglašavajući sa višnjim prizvanjem i izborom (2.Pt.1,10).
40. Vapij ka Bogu: Po tome poznadoh da si me hteo, jer se ne obradova neprijatelj moj nada mnom (Ps.40,12), do kraja me mučeći i nasilujući strastima. Naprotiv, pre kraja izbavi me iz ruku njegovih i daj mi da poživim duhovno, kako ti je ugodno, udostojivši me da posle dobre končine kao spasen stanem pred tvoj presto, po milosti tvojoj odavde noseći zalog spasenja i nesumnjivo osvedočenje. U suprotnom će u čas izlaska biti nespreman, te će nevolja izgledati nepodnošljiva, ljuća i strašnija od same smrti i pakla.
41. Vera i nada nisu proste i slučajne stvari. Vera zahteva čvrstu dušu, a nada – ispravno proizvoljenje i srce. Osim toga, kako će lako poverovati nevidljivom onaj ko nema blagodati? Zar će onaj ko nije imao nikakvog jasnog iskustva Gospodnjih darova (iz koga bi se mogao osvedočiti o budućnosti kao o sadašnjosti) imati nadu u neočiglednu budućnost? Za obe je neophodna i vrlina i znak i pomoć Božija. Bez njih, mi se uzalud trudimo.
42. Porod istinske vrline jeste ili poznanje, ili bestrašće, ili oboje. Ukoliko njih nema, mi se uzalud [trudimo] i naša vrlina nije prava. Jer, u suprotnom bi ona imala plodove, a ne samo lišće. Međutim, pošto je podstaknuta čovekougađanjem, ili samougađanjem, ili nečim drugim neugodnim Bogu, ona je lažna, a ne bogoljubiva. Ukoliko, pak, ispravimo njen uzrok, nesumnjivo ćemo se približiti ne samo koristi, već i blagodati blagog Boga, koja će nam u svoje vreme i u pogodnoj meri doneti poznanje i bestrašće.
43. Prosvećenjem blagodati poznaj zamisli neprijatelja (2.Kor.2,11) i sa plačem padaj ničice pred Boga, iznoseći svoje slabosti i smatrajući se ništavnim, čak i ako te obmanjivač đavo nagovara da misliš da si neko [značajan]. Nemoj tražiti nagrade i darove kojih nisi dostojan i koji ne donose spasenje i ne čuvaju smirenoumlje. Naprotiv, traži znanje koje ne nadima i koje je uzrok bogopoznanja. Takođe, išti da ne budeš do kraja podvrgnut nasilju strasti, već da se od tela razrešiš u bestrašću, ili, nešto smirenije, u žaljenju zbog grehova.
44. Bez krila niko ne može poleteti uvis. Ni onaj ko još ovde ne dobije nesumnjivo osvedočenje, ne može da postigne željeno. Ono, pak, [nastaje] iz krajnjeg smirenoumlja ili od blagodati Svetog Duha u onima koji su se savršeno izmirili sa Bogom. Njima je, naravno, svojstveno i bestrašće (bilo delimično, bilo savršeno), koje odgovara njihovom izmirenju ili očišćenju. Oni, pak, koji bez [osvedočenja] izlaze iz tela, tj. kao u zimu strasti ili u subotu (tj. prazni od vrlina), podležu Sudu i ispitivanju u vreme kada će se svakome bude dati [po delima].
45. Spasavajući se na dar, blagodari Boga Spasitelja. Ukoliko želiš da mu i darove izneseš, prinesi zahvalnost od svoje obudovele duše, tj. dve lepte – smirenje i ljubav. Ja znam da će ih On primiti radije negoli mnoštvo vrlina koje mnogi ubacuju u riznicu spasenja. Ukoliko, pak, kao Lazar, imaš potrebu da oživiš, pošto si umro od strasti, njih kao prave sestre pošalji za zastupnice pred Njim, te ćeš svakako steći željeno.
46. Upražnjavajući delanje, nećeš moći da dostigneš bestrašće, kojim bi se molio čisto i bez rasejanosti, ukoliko se i um ne upražnjava u duhovnom sagledavanju prosvećujućeg poznanja i poimanja postojećeg. Njima se um okriljuje, prosvećuje i celovito uznosi u visine sa ljubavlju istinite molitve, pružajući se ka srodnoj svetlost gornjih netvarnih činova, odakle po meri dostupnosti, pristupa i velikoj svetlosti trosunčane Bogonačelne Trojice.
47. U budućem [veku] nećemo biti kažnjeni stoga što smo grešili, niti ćemo biti osuđeni stoga što smo dobili nestalnu i promenjivu prirodu. Naprotiv, mi ćemo biti osuđeni stoga što se posle sagrešenja nismo pokajali, ili što se sa zlog puta nismo okrenuli ka Gospodu, iako smo imali vlast i vreme za pokajanje, koje je trebalo da pokažemo blagom (kao što i jeste) a ne pristrasnom Bogu, čak i ako se ponekad [opisuje] kao osvetoljubiv i gnevljiv. Takav je on, uostalom, samo u odnosu na zlo, a ne u odnosu na nas, prema kojima isključuje svaku strast i svaku osvetoljubivost, čak i ako se govori da prema nama biva onakav kakva su naša dela i raspoloženja, tj. kao ogledalo, svakome uzvraćajući saglasno sa njegovim životnim delima.
48. Nemoj se smućivati kada otpadneš od svog dobrog stanja, nego se ispravi i požuri da se vratiš u pređašnje ustrojstvo putem tuge, sumornosti, oštrog samoukorevanja, izlivanja suza i skrušenosti duha. Njima ćeš ustati od pada koji ti se desio i dospeti u dolinu spasonosnog radovanja, obećavajući da ćeš ubuduće, po svojim mogućnostima, čvrsto stajati kako ponovo, prognevivši Sudiju, ne bi imao potrebu za suzama očišćenja. Jer, ukoliko ovde toga ne bude, u budućem [veku] svakako nećemo izbeći muke.
 
O sveštenstvu
49. Opet ćemo nešto reći o časnom sveštenstvu, tj. o anđelskom ustrojstvu i čistoti koje zahteva, kao i o opreznosti i celomudrenosti, koji treba da su još veći nego ranije. Jer, kad nečisto treba da se očisti, zar će se čisto skrnaviti? Inače, ukoliko pomešamo mrak sa svetlošću i smrad sa miomirisom, nasledićemo, avaj, propast, tj. krivicu za svetogrđe, slično Ananiji i Sapfiri.
50. Od izgubljenog i nepotrebnog sasuda ti si postao izabrani sasud Gospodnji, kao što kaže apostol, čak i ako ti se čini da si zbog neznatne svoje čistote dostojno stupio u anđelsko i nebesko sveštenstvo. Stoga čuvaj neukaljanu čast koje si se udostojio, pazeći na Božanstveni dar kao na zenicu oka, kako ne bi, pričestivši se nepažljivo, bio zbačen sa visine u bezdan, iz koga ćeš teško naći izlaz.
51. Kao razborit shvati da niko ne može osuditi onoga koga Bog opravdava (Rim.8,33-34). Ukoliko si, dakle, prizvan i ukoliko si stupio u nadsvetsku božanstvenu svešteničku blagodat, nemoj se uznemiravati zbog pređašnjeg života, čak ako si i imao mrlja, nego se odmah uz Božiju [pomoć] i svoj [napor] očisti i ispravi. Nakon toga, pokaži staranje i trezvoumlje kako ne bi pomračio blagodat i kako bi onaj ko nepromišljeno osuđuje tvoje rukopoloženje zbog tvojih pređašnjih [mrlja] čuo Božiji glas koji mu govori: Što je Bog očistio, ti ne pogani (Dap.10,15).
52. Svešteničko dostojanstvo je lagano i blag je njegov jaram, premda samo za onoga ko je odmah, pošto ga je primio, počeo da ga vrši kako treba, i ukoliko, naravno, nije bilo pokušaja da se blagodat Božanskog Duha dobije za novac. Ukoliko je, međutim, neizvodljivo ostvareno ljudskim staranjem i propadljivim darom, prizvanje neće biti odozgo i breme će biti veoma teško, s obzirom da ne oslanja na dostojnog i da prevazilazi snage. Ukoliko se ne oduzme od onoga ko ga nosi, njegov jaram će biti veoma oštar i slamati njegov vrat i snagu, sve dok ga potpuno ne istroši i izmoždi.
53. Ukoliko si se smelo podmetnuo pod jaram sveštenstva, neka tvoji putevi budu pravi, te pravo upravljaj rečju istine, gradeći spasenje svoje sa strahom i trepetom (Fil.2,12). Jer, Bog naš je oganj koji spaljuje (Jev. 12,29). Ukoliko ga dodirneš kao zlato ili srebro, nećeš se bojati od opekotina, kao ni vavilonski mladići u peći. Ukoliko si, međutim, kao trava i trska, tj. kao lakozapaljiva građa, budući da si zemljouman, treba da treptiš da ne budeš spaljen nebeskim ognjem, osim ukoliko se, kao Lot, ne ukloniš od gneva uzdržanjem od strašnih [Tajni]. Može biti, ne znam, da neki mali gresi (koje imamo usled nemoći) iščezavaju pred Božanstvenim ognjem služenja, zbog čega i ti ostaješ neopaljen i nedirnut, kao nekada slaba biljka kupine.
54. Kako se usuđuješ, jadniče, da dodiruješ ono što je i za anđele neprikosnoveno kad već nisi mogao da odstupiš od strasnog raspoloženja usled dugotrajne navike? Ili se, dakle, zbog straha uzdrži od božanstvenog sveštenodejstvovanja (umilostivljujući Božanstvo), ili kao bezosećajan i nepopraviv očekuj da upadneš u gnev i u ruke Boga živoga, koji ti neće ukazati čovekoljublje, nego će te nemilosrdno kazniti budući da opoganjene duše i odeće besramno pristupaš carskoj svadbi, premda nisi dostojan ni ulaska, niti sedenja [za trpezom].
55. Znao sam jednog posvećenog koji se usuđivao da nedostojan pristupa Božanstvenom [tajnodejstvovanju], tj. pavši u bludnu strast. Pavši u tešku i neizlečivu bolest, on je već približio smrti. Iako je iskoristio sva sredstva, nije bilo koristi, budući da zlo nije prestajalo, već se pojačavalo. Najzad je on došao do osećanja da umire stoga što je nedostojan liturgisao, te se pod kletvom odrekao [služenja] Sveštene Liturgije. I odmah je usledilo izlečenje, pri čemu od bolesti nije ostalo ni traga.
56. Svešteničko dostojanstvo i odežda su blistavi, ukoliko i duša [posvećenog] iznutra blista čistotom. Ukoliko se, pak, ona oskrnavi nepažnjom, prezirući savest koja svedoči o sramoti, svetlost postaje tama, najavljujući večni mrak i oganj. [Njih ćemo izbeći] ukoliko, dakle, napustimo [navedeni] put koji je strm sa obe strane, i izaberemo drugi, tj. put vrline i smirenja, koji bezbedno vodi u Carstvo Božije.
57. Spasenje se postiže vrlinom i dobročinstvom, a ne slavnim sveštenstvom, koje zahteva ravnoanđelski život. Stoga ili postani bestrasan kao anđeli, sa razmišljanjem izvan sveta i tela uspinjući se uz nebesku lestvicu, ili postani svestan svoje slabosti i ustraši se visine koja nesposobnima preti velikim padom, te se vrati životu zajedničkom većini, koji približuje Bogu u istoj meri. Jer, ukoliko se i desi da padneš, u njemu ćeš, milošću i blagodaću Božijom, lakše ustati pokajanjem.
58. Telo i krv ne mogu naslediti Carstva Božijega (1.Kop.15,50). Zbog čega ti, premda se pričešćuješ Telom i Krvlju Boga, ne postaješ sutelesan sa Njim i ne rastvaraš se sa Njegovom Krvlju (čime bi već u sebi imao Carstvo nebesko), već se još okružuješ strastima tela i krvi? Plašim se da u tebi neće ostati Duh Sveti, budući da si telesan, da ćeš u vreme Suda biti presečen napola, da će se od tebe (kao nedostojnog blagodati) oduzeti svečasno sveštenstvo i da ćeš biti poslan na večite muke.
59. Ukoliko nemaš straha Božijeg pred svojim očima, tebi će izgledati beznačajnim nedostojno sveštenodejstvovanje, s obzirom da si zaveden samoljubljem, koje ti došaptava da je Božanstvo dobro. Na isti način su davno postradali Datan i Aviron, da bi ih najzad progutala zemlja. I ti se užasni od strašnoga i razmišljaj o veličini stvari [tj. sveštenodejstvovanja], te ili budi dostojan i čist, da ne kažem – ravnoanđelski u upražnjavanju božanstvenog sveštenstva, ili kao razuman odstupi od strašnog služenja. Inače ćeš, prezirući rečeno i obmanjujući savest koja te raskrinkava, u [vreme] kada sve bude suđeno i usmeravano, sa patnjom kao osuđen zavapiti: Čega se bojah dođe na mene i čega se strašah zadesi me (Jov.3,25).
60. Sa trezvoumljem i bolom najpre za samog sebe sa skrušenošću i suzama prinesi svetospasonosnu Sveštenu Žrtvu za umilostivljenje. Jer, posle tvoje smrti, ko će potruditi o tebi i prinositi Žrtvu za tebe? Stoga, kao razborit [čovek], pominji sebe kao da si već sahranjen, kao posredništvo za svoje spasenje predlažući Bogu Svetinju sa svete trapeze, sećajući se Njegovog vlasnog i čovekoljubivog [samopredavanja na] zaklanje.
61. Neizrecivo i neiskazivo uživanje [oseća] duša koja se od tela odvaja sa osvedočenjem [u svoje spasenje], odlažući ga kao odeću. Jer, već postigavši ono čemu se nada, ona bez tuge ostavlja telo, mirno idući prema radosnom i veselom anđelu koji silazi odozgo. Potom ona zajedno sa njim bez zastoja prolazi vazduh, neuznemiravana duhovima zlobe, te smelo i radosno uzleće sa zahvalnim poklicima, sve dok ne dostigne da se pokloni Tvorcu. Najzad se njoj izriče odluka o uključivanju u red onih koji su joj slični i jednaki po vrlini, gde će sačekati sveopšte vaskrsenje.
62. Reći ću ti nešto neobično, ali nemoj da se čudiš. Ukoliko i ne dostigneš bestrašće (verovatno usled mučnih predrasuda), ti ćeš se uzneti iznad oblaka ne manje negoli bestrasni ukoliko se u vreme izlaska budeš našao u bezdanu smirenja. Riznica bestrasnih predstavlja zbir svih vrlina. Ipak, dragoceni kamen smirenja ih sve prevazilazi po vrednosti. Onome ko ga je stekao on obezbeđuje ne samo milost Božiju, nego i ulazak zajedno sa izabranima u bračne odaje Njegovog Carstva.
63. Umilostivljujući Boga za svoje grehove, proslavi ga zbog nezlopamtljivosti i nezlobivosti Njegove, starajući se iz sve snage da izbegneš voljna sagrešenja. Iako i za njih možeš da ga umilostivljuješ svakog dana sve do same smrti, ipak se nemoj pokazati nezahvalnim lako grešeći sa znanjem, Ukoliko, međutim, kamenom dobre nade daleko odgoniš psa očajanja, trpeljivo i neodstupno ga umoljavajući, oprostiće ti se mnogi gresi kako bi i sam kao dužnik zavoleo Mnogomilostivog i Preblagog u budućem veku.
64. Kada, po dejstvu blagodati Božije, u molitvi budeš stao pred Njega sa suzama, padni ničice, prostri se krstoobrazno na zemlji i, udarajući glavom, moli da ti otpuštanje odavde bude oslobođenje od truležnosti i izbavljenje od iskušenja, premda ne po tvojoj volji, nego po Njegovom blagovoljenju u odnosu na vreme i mesto. Takođe, već od sada treba da želiš da izađeš [iz tela], da sa ljubavlju izađeš pred Gospoda sa suzama i bezdanom smirenja kako bi bezbrižno utolio žeđ svoje čežnje i iskanja. Ipak, ti treba da prihvataš i privremeno odgađanje, ukoliko Bog predvidi nešto bolje. Uporno i neprestano traži samo jedno: da ne otpadneš od Boga ma šta činio, govorio, nameravao i započinjao.
65. Kao telonosac, nemoj pokušavati da ispituješ misleno po sebi, premda te misleni [deo] duše usled čistote i navodi na tako nešto. Sve dok se ne oslobodi od debljine [tvari] i ne približi se umnim [silama], bestelesna [duša] (koju ometa disanje i krv) ne može dolično da pomišlja o njima i da ih shvati. Prema tome, spremajući se da napustiš tvar kao drugu mračnu majčinu utrobu, i da stupiš u svetlo netvarno [postojanje], budi vedar, slaveći Dobrotvora, koji nas kroz smrt privodi očekivanome. Neprestano budi trezvouman zbog nečistih demona koji neprestano kruže oko nas i neprestano smišljaju šta da urade protiv naše dobrobiti, lukavo pazeći na našu petu sve do kraja života. Sve do svog izlaska odavde drhti za sebe zbog neizvesnosti budućnosti, s obzirom da si zbog samovlašća [tj. slobode] stvoren sa otvorenošću za nepostojanost i promenjivost.
66. Neprijatelj nas napada strašnim i surovim iskušenjima ukoliko oseti da se duša približila višim stepenima vrline. Rečeno se zaključuje iz reči molitve i pokušaja da se uznesemo iznad tvarne dvojice, tj. ploti i čula. Tada nas čovekomrzac iskušava sa velikom zlobom usled čega dolazimo u nedoumicu i za život. Međutim, kukavac ne zna da nam prouzrokuje veliko dobro, čineći da kroz trpljenje postajemo iskusniji i pletući nam svetle vence.
67. Nema većeg podviga od podviga celomudrenosti i devstvenosti. Onome ko se časno drži bezbračnosti dive se anđeli. Njegov venac neće biti manji od mučeničkog. Koliki se samo napor i znoj zahteva od onoga ko je vezan sa telom i krvlju, a stara se da čednošću [tj. čistotom] uvek podražava netvarnost besplotnih? I zaista, postignuće je toliko veliko i uzvišeno da, kao natprirodno, gotovo izgleda nemoguće. Ono bi i bilo nemoguće da Bog odozgo ne projavljuje svoje zastupništvo, snažeći slabost i nemoć prirode, na neki način je uzdižući iznad zemlje svojom Božanskom ljubavlju i nadom na buduću nagradu.
68. Kada preteranom hranom i spavanjem omlitavi, telo postaje velika prepreka celomudrenosti. Istinska celomudrenost, međutim, i u maštanjima u snu ostaje nepokolebiva. Jer, prikalanjanje uma uz njih u snu predstavlja znak da u svojoj dubini nosi bolest strasti. Ako se, pak, blagodaću udostoji da u snu razgovara sa Bogom bez posredstva tela, um postaje nedodiriv, te budno čuva dušu i telo, koji stiču mir. On tada liči na psa koji ih trezvoumno čuva, nevarljivo odgoneći podmukle vukove.
69. Reći ću ti nešto neobično, ali se nemoj čuditi. Postoji sakrivena tajna između Boga i duše. Ona pripada najvišim stepenima savršene čistote, ljubavi i vere, tj. kada se čovek, potpuno se izmenivši, sjedinjuje sa Bogom putem orođavanja, neprestane molitve i sagledavanja. [Dospevši do njih], Ilija je zaključao nebo i izazvao beskišje, te nebeskim ognjem spalio žrtvu. Mojsije je, opet, presekao more i uzdizanjem ruku Amalika oterao u bekstvo. Jona se, najzad, izbavio od kita i morske dubine. Onaj ko se udostojio rečenoga, kao da prinuđava čovekoljubivog Boga da vrši njegovu volju. Iako je još nalazi u telu, on je već prevazišao meru propadljivosti i smrtnosti, prihvatajući smrt kao običan san, koji ga na njegovu radost prenosi ka nadanome.
 
O sveštenstvu
70. Pokazujući strahopoštovanje pred stradanjima Vladike, pred umanjenjem za nas Boga Slova, pred Žrtvom i mešanjem sa nama životvornog i Božanskog Tela i Krvi (kojih nisi samo udostojeni pričesnik, nego i sveštenoslužitelj), smiri sebe kao ovca koju vode na zaklanje, smatraj da su svi drugi zaista bolji od tebe i na svaki način se staraj da ne povrediš bilo čiju savest, naročito ne bezrazložno. Bez osvećenja nemoj da se usuđuješ da se dotičeš Svetih [Tajni] kako ne bi izgoreo poput sena od Božanstvenog ognja i kako se ne bi razlio kao vosak koji se topi.
71. I zaista, ukoliko budeš dolično obavljao božanstveno, svečasno i strašno sveštenodejstvo i ukoliko te savest ni u čemu ne prekoreva, imaćeš [najizvesniju] nadu na spasenje. Jer, od njega ćeš imati više koristi negoli od bilo kog drugog delanja ili sagledavanja. Ako, pak, nije tako, teško tebi. Bolje bi bilo da se, svestan svoje slabosti, odrekneš visine sveštenstva, negoli da ga obavljaš kao nesavršen i nečedan, mnogima se pokazujući kao visok, premda se zbog svoje nedostojnosti nalaziš u padu koji je dostojan oplakivanja.
72. Služba časnog sveštenstva i umilostivljavanje i moljenje Božanstva prevazilazi svako psalmopojanje i molitvu kao što sunce nadilazi zvezde. Jer, mi prinosimo na žrtvu, predlažemo i iznosimo radi umoljavanja samog Jedinorodnog, koji se iz čovekoljublja na dar dao na zaklanje za grešnike. I mi se ne molimo samo za oproštenje grehova, nego i za svaku [duhovnu] korist, naravno, ukoliko nam savest ostaje čista. Telo koje je sjedinjeno sa Božanstvom kao neki žar spaljuje svaku građu bezakonja i prosvećuje srca onih koji prilaze sa verom, dok Božanstvena i Časna Krv, više negoli svaki isop, umiva i čisti svaku nečistotu i mrlju onih koji se osmeljuju da Svetim [Tajnama] pristupe sa najvećom čistotom i čednošću. Gde se može dobiti išta slično?
73. Neki od svetih je rekao da se na žrtvu ne prinosi Telo koje silazi sa neba, Telo Boga Slova koji se vazneo. Naprotiv, hleb i vino se pretvaraju u Telo i Krv Hristovu kada Božanstvenu službu sa verom, strahom, čežnjom i pobožnošću obavljaju oni koji su se udostojili božanstvenog sveštenstva. Pretvaranje se dešava dejstvom i nailaskom Svetoga Duha. I postaje Telo koje nije različito od Vladičinog Tela: [hleb] se pretvara u isto to Telo, pružajući nepropadljivost budući da je nepropadljivo. Kakvu, dakle, samo čistotu i svetost treba da ima jerej koji dodiruje Božanstveno Telo! I koliku smelost treba on da ima, budući da je posrednik između Boga i ljudi i da za samolitvenike i saslužitelje ima Prečistu Bogomajku, nebeske anđelske sile i sve svete! Meni izgleda da kao što ima anđelsko ili arhanđelsko dostojanstvo, on treba da ima i orođenost [sa Bogom].
74. Pisinije, zabeleži još da posle Simvola vere Svetinje koje uskoro treba da budu osvećene leže nepokrivene na svetoj trapezi budući da se na neki način mole za one koji ih prinose i neiskazivim glasovima uzvikuju ka Onome ko je na nebesima. Jer, gledajući ih, On ih ne previđa, i posmatrajući ih On ih ne prezire, sećajući se dobrovoljnog umanjenja za grešnike, neiskazivog silaska i čovekoljubivog zaklanja. On nam svojim stradanjem nije darovao izbavljenje i spasenje kao pravednicima, već nas je, kao dobar i nezlobiv, pomilovao i prizvao iako smo bili neprijatelji.
75. Čak i da se staraš o čistoj molitvi (koja na netvarni način netvarni um sjedinjuje sa Bogom) i da si postigao da kao u ogledalu vidiš ono što ti je pripremljeno posle završetka ovdašnjeg života (tj. da si primio zalog Duha i svim osećanjem i osvedočenjem stekao Carstvo nebesko unutar sebe), ipak nemoj sebi da dozvoliš da se odrešiš od tela bez predznanja smrti. Naprotiv, treba da se usrdno moliš i da imaš dobru nadu da ćeš ga se udostojiti pre odlaska odavde, ukoliko ti bude korisno. Neprestano se pripremaj za njega, odbacujući svaku bojažljivost. Na taj način ćeš moći da prođeš vazduh i mimoiđeš duhove zlobe, te da smelo i bez straha uđeš u nebeske oblasti. Postavljen pored anđelskih činova i pribrojan pre svih vremena izabranim pravednicima, ti ćeš po meri dostupnosti moći da gledaš Boga, tj. da primaš dobra koja dolaze od Njega i da gledaš Boga Slova koji svojim zracima obasjava svo nadnebesje. Njemu i Njegovom Prečistom Telu, zajedno sa Ocem i Svetim Duhom klanjaju se jedinstvenim poklonjenjem sve nebeske vojske i svi sveti. Amin.
 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *