ДОБРОТОЉУБЉЕ – TOM III

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ

СВЕТИ ТЕОДОР, ЕПИСКОП ЕДЕСКИ

 

Кратко сведочанство о њему
 
Теодор је син молитава и виђења својих родитеља, становника Едесе. Када је почео да се школује, он није показивао способност за учење, Стога се молио Богу да му отвори разум. Једном се за време Литургије сакрио под свету трпезу, где му је неки дечак, нахранивши га саћем, усладио усамљеност. Сазнавши за догађај, епископ који је свештенодејствовао посветио је Теодора за чтеца. И он је остао у обитељи, где је лако и слободно изучавао тадашњи круг наука код општег наставника Софронија. Са осамнаест година он је остао без родитеља. Потом је поделио своје имање сиромашнима, оставивши један део сестри. Са двадесет година је отишао у Обитељ светога Саве која се налази близу Јерусалима, где је дванаест година провео у општежићу. Затим је двадесетчетири године провео као затворник. Из његовог затвора су га извели по захтеву патријарха Антиохије и патријарха Јерусалима. Потом је био рукоположен за епископа града Едесе. Када је стигао у Едесу, све своје снаге је упрегао на добро Цркве и верника. Међутим, његови напори су наилазили на велике препреке од стране муслимана који су владали градом, те јеретика, који су били главни живаљ. Видећи узалудност својих напора. па чак и опасност за свој живот, свети Теодор је кренуо у Багдад, код калифа Мавије, да моли за милост. Излечивши калифа од болести, он га је наговорио да изда заповест Киликији, Сирији и Месопотамији, да врате Едеској Цркви њену имовину и да не ометају обраћање у Православље. Када се вратио у Едесу, православна паства га је радосно дочекала. Она се потом множила, захваљујући обраћањима јеретика. Ревносни, Богом вођени пастир је благотворно управљао њоме. Осетивши да му се приближава смрт и желећи да почине у својој пређашњој усамљеничкој келији, он је отишао у Палестину. На месту својих пустињачких подвига он је ускоро и уснуо у Господу, 9. јула, када се и слави његов спомен. У Цариграду је тада, у IX веку владао Михаил са мајком Теодором.
Пажњи читалаца предлажемо сто душеспасоносних поглавља које је он саставио на молбу стараца обитељи, док је још живео као затворник. О њима састављачи грчког Добротољубља пишу: “Не можемо са сигурношћу казати да ли је свети Теодор оставио за собом и неке друге списе. Сто поглавља која је трудољубиво саставио ми смештамо заједно са другим списима отаца који су посвећени трезвоумљу. Он је добро описао дело свештеног трезвоумља. Она могу донети богату духовну корист онима који их са достојном пажњом буду читали”.
 

   

Comments are closed.