NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM III

DOBROTOLJUBLJE – TOM III

 

DOBROTOLJUBLJE
BLAŽENI AVA TALASIJE

AVA TALASIJE PREZVITERU PAVLU,
O LJUBAVI, UZDRŽANJU I DUHOVNOM ŽIVOTU

 

STOSLOV ČETVRTI

čiji akrostih glasi:
 

Nego, moli se usrdno Bogu našem
da se izbavimo kako od pravog,
tako i od umišljenog zla.

 
1. Onaj ko je svoj um izbavio od ljubljenja i milovanja tela, Životvornim Duhom je umrtvio dela telesna (Rim.8,13).
2. Nemoj misliti da ćeš se osloboditi od sklonosti ka telesnom ukoliko se tvoj um još bavi onim što je svoj^veno telu.
3. Telu su svojstvena čula i sve što je čulno. I duši su svojstveni um i ono što je misleno.
4. Odvoji svoju dušu od čula i čulnoga, pa će tvoj um početi da prebiva u Bogu, te da se bavi duhovnim predmetima.
5. Bogu su srodna umna bića, koja se samo umom spoznaju.Čula i sve čulne stvari su, pak, stvoreni da služe umu.
6. Neka ti čula i čulne stvari služe za duhovno sagledavanje, a ne za zadovoljavanje telesnih pohota.
7. Naređeno ti je da umrtviš dela telesna kako bi kroz naporne podvige vaskrsao svoju dušu umrtvljenu telesnim uživanjima.
8. Neka Bog bude tvoj gospodar, a ti gospodari nad čulima. Budući dobar, nemoj davati da nad tobom vlada ono što je gore od tebe.
9. Bog je večan, beskrajan i neograničen. On je onima koji ga slušaju obećao večna, beskrajna i neiskaziva blaga.
10. Umu je svojstveno da prebiva u Bogu i da umuje o Njemu, o Njegovom promislu i o Njegovom Strašnom sudu.
11. Ti imaš vlast da izabereš jedno ili drugo. Budi nastrani boljega, pa ćeš sebi potčiniti lošije.
12. Kao tvorevine blagoga Boga, dobra su čula i dobro je ono što je čulno. Ipak, oni nikako ne mogu da se uporede sa umom i onim što je umno.
13. Vladika se stvorio slovesno i umno biće, koje je sposobno za poznanje svega i Njega samog. Čula i ono što je čulno On je sazdao da bi služilo u te svrhe.
14. Neumesno da nepotrebni sluga sebi potčini dobrog gospodara. Tako je neumesno i da se slovesni um potčinjava truležnom telu.
15. Ukoliko ne vlada nad čulima, um će preko njih pasti u greh. Prelešćen čulnim uživanjem, on obično rađa nepriličnost.
16. Držeći u vlasti svoja čula, čvrsto zatvaraj i sećanje. Jer, utisci koja su dobijeni posredstvom čula putem sećanja ponovo pokreću strasti.
17. Zamaraj telo i češće se moli, pa ćeš se uskoro osloboditi neutemeljenih pomisli.
18. Neprestano se poučavaj u Rečima Božijim. Trudoljubivo upražnjavanje te vrste iskorenjuje strasti.
19. Od lutanja među strastima um izbavljaju čitanje, bdenje, molitva i psalmopojanje.
20. Proleće budi biljke u život. I bestrašće podstiče um na poznanje postojećeg.
21. Ispunjavaj zapovesti, pa ćeš steći mir. Zavoli Boga,pa ćeš dobiti poznanje.
22. Ti si osuđen da hleb poznanja jedeš u bolnom naporu i u znoju svog lica.
23. Nemar je praoca doveo do pada. Lišivši ga rajskih uteha, on ga je osudio na smrt.
24. I ti svojoj Evi naredi da se čuva zmije kako ti, prelešćena, ne bi dala da okusiš od zabranjenog ploda.
25. Duša po prirodi oživljava telo. I dušu oživljavaju vrlina i poznanje.
26. Onaj ko misli da je mudar liči na bezvodni oblak, koga nose vetrovi taštine i gordosti.
27. Bežeći od sujete, čuvaj se i bluda, kako ne bi, izbegavajući počasti, pao u beščašće.
28. Izbegavajući taštinu, pogledaj ka Bogu, kako ne bi zapao u samomnjenje ili blud.
29. Taštini je svojstveno da deluje radi pokazivanja, a gordosti da ponižava druge i da se gnevi.
30. Izbegavajući stomakougađanje, čuvaj se čovekougađanja koje se lukavo trudi da pokaže bledilo tvoga lica.
31. Divan je post koji se raduje skromnom jelu, koji je zadovoljan oskudnom trpezom i koji izbegava čovekougađanje.
32. Posteći do večeri, nemoj se presićavati kako ne bi ispalo da zidaš ono što si tek razrušio.
33. Uzdržavajući se od vina, nemoj piti mnogo ni vode, inače ćeš svejedno bludu pružiti veštastvo [tj. hranu].
34. Gordost nas nagovara da ne tražimo Božiju pomoć, dase uzdamo u sebe i da se uznosimo nad ljudima.
35. Na raspoloženju su dva sredstva protiv gordosti. Ukoliko se ona ne iskoriste, nevoljno će naići treće, koje je veoma surovo.
36. Gordost progone molitva sa suzama, izbegavanje da se bilo ko ponizi i nevoljne skorbi.
37. Urazumljavanje kroz iskušenja jeste duhovni žezal: on uči smirenoumlju onoga ko se uznosi u svojoj nerazumnosti.
38. Umno je ne potčiniti se pomisli onoga ko nas tajno nagovara protiv bližnjega.
39. Baštovan koji ne brine o korovu guši rast povrća. I um koji ne čisti pomisli, gubi plodove podvižničkog truda.
40. Razuman je onaj ko sluša savet, naročito kada ga po Bogu daje duhovni otac.
41. Onaj ko je umrtvljen strastima ne može da razume savet, niti je sposoban da se potčini duhovnom rukovodstvu.
42. Onaj ko ne prima savet ne korača pravim putem, nego stalno luta preko strmina i provalija.
43. Monah jeste um koji se odrešio od čulnoga i koji slastoljubivoj pomisli ne dozvoljava da mu izađe na oči.
44. Lekar je um koji je sam sebe izlečio, te onim čime je izlečio sebe leči i druge.
45. Traži vrlinu, a potom se staraj da je ne izgubiš, kako ne bi živeo sramno i umro nemilosrdno.
46. Gospod naš Isus Hristos je svima darovao svetlost. Međutim, oni koji mu ne veruju sami sebe drže u mraku.
47. Nemoj smatrati da je mala stvar lišiti se vrline: na taj način je smrt ušla u svet.
48. Poslušno ispunjavanje zapovesti jeste vaskrsenje mrtvih, budući da je život prirodna posledica vrline.
49. Za umrtvljivanjem uma kroz prestupanje zapovesti nužno ide i smrt tela.
50. Prestupivši zapovest, Adam je potpao pod smrt. Spasitelj je, budući poslušan, umrtvio smrt.
51. Umrtvi greh kako ne bi vaskrsao mrtav i kako iz male smrti ne bi prešao u veliku.
52. Spasitelj se ovaplotio zbog Adamovog prestupa, tj. da bi, razrešivši kletvu, sve vaskrsao.
53. Iz ovog života u večni prelazi onaj ko je umrtvio strasti i oslobodio se neznanja.
54. Proučivši Pismo naći ćeš zapovesti. Ispunivši rečeno, oslobodićeš se od strasti.
55. Ispunjavanje zapovesti čisti dušu. Očistivši se, ona postaje pričesnica svetlosti.
56. Drvo života jeste poznanje Boga. Pričestivši se njim, čisti ostaje besmrtan.
57. Početak delatnog života jeste vera u Hrista, a kraj – ljubav prema Bogu.
58. Isus Hristos je Gospod i Bog naš, koji nam je darovao veru u Njega radi zadobijanja večnog života.
59. On nam se javio, sjedinivši Božanstvo sa dušom i telom, kako bi, kao Bog, izbavio od smrti i dušu i telo.
60. Steknimo veru kako bismo dospeli do ljubavi, iz koje se rađa svetlost poznanja.
61. Po sticanju vere sledi strah Božiji, uzdržanje oduživanja, trpljenje bola, nada u Boga, bestrasnost, ljubav.
62. Iz iskrene ljubavi rađa se prirodno poznanje. Posle njega nastupa ispunjenje vrhovne želje, tj. blagodat bogoslovlja.
63. Um strasti obuzdava silom straha Božijeg, verujući u Boga i u Njegove opomene i obećanja.
64. Od onoga kome je darovana vera očekuje se uzdržanje.Utvrdivši se, ono rađa trpljenje, koje podržava trudoljubive navike.
65. Znak trpljenja jeste ljubav prema naporima. Oslanjajući se na njih, um stiče nadu da će dobiti ono što je obećano i izbeći ono čime se preti.
66. Očekivanje budućih dobara sjedinjuje um sa očekivanim. Živeći u tom spoju, on zaboravlja na sadašnja dobra.
67. Onaj ko je okusio od očekivanog, napušta sadašnje. Tada, naime, on sve svoje želje predaje tome što je probao.
68. Buduća dobra je obećao sam Bog. Onaj ko mu je poverovao želi buduće kao da je sadašnje.
69. Znak da um živi u očekivanim dobrima jeste pokušaj da u sebi utvrdi potpuni zaborav sadašnjih stvari i da napreduje u poznanju budućih blaga.
70. Dobro je bestrašće kome nas uči Bog istine, odasvud o njemu uveravajući bogoljubivu dušu.
71. Dobra koja su pripremljena naslednicima obećanja jesu prevečna, pre svih vekova i iznad svakog uma i reči.
72. Saobrazimo se sa pravilima blagočašća kako bismo se udaljili od strasti i kako ne bismo otpali od nade.
73. Isus Hristos je jedan od Svete Trojice. Njegov sunaslednik treba i ti da budeš.
74. Onaj koga je Bog naučio poznanju postojećeg neće imati teškoća da veruje Pismu u onome što predskazuje.
75. Nalazeći um oslobođen od strasti, Sveti Duh ga srazmerno tajno uvodi u poznanje oioga čemu se nadamo.
76. Saglasno sa očišćenjem uma, duša se rukovodi i ka poznanju Božanskih Reči.
77. Onaj ko je dolično uredio telo svoje i ko se upražnjava u Božanstvenom poznanju, samim poznanjem se sve više i više čisti.
78. Um koji počinje da se bavi mudroljubljem o Božanskim stvarima, započinje od vere. Krećući se i hodeći među tim stvarima, on opet dolazi do vere, premda više.
79. Primetili smo da početak mudroljublja o Božanstvenom prati strah, dok njegov kraj predupređuje ljubav,
80. Um koji počinje da se bavi mudroljubljem polazi od pažljive vere i dostiže do bogoslovlja, koje se prostire iza granica svakog uma i koje određuju kao nezaboravnu veru i sagledavanje skrivenih stvari.
81. Reči o Bogu, koje sagledavaju sveti, ne odnose se na ono što je On, nego na ono što je oko Njega.
82. Sve reči o Bogu mogu biti ili potvrdne ili odrične.
83. Tako se suština, Božanstvo, blagost i druge slične reči izriču potvrdno, a bespočetno, beskrajno, neograničeno i slične odrično.
84. S obzirom da je Sveta Trojica suština koja je iznad svakog uma i reči, tj. skriveno Božanstvo, sve što može da se misli o Njoj ima navedeni [tj, odrični karakter].
85. Kao što se veruje u jedinstveno Božanstvo Svete Trojice, tako se ispovedaju i Tri Lica jedinstvenog Božanstva.
86. Potvrdni i odrični navedeni [izrazi] odnose se uopštena Tri Lica Svete i Jedinosušne Trojice. Potvrdni [izrazi] su većinom vezani za posebna svojstava svakog Lica, a odrečni za zajedničku [suštinu].
87. Lična svojstva Božanskih Ipostasi su Očinstvo, Sinovstvo i Proishođenje, i druga koja se pripisuju pojedinačnom.
88. Ipostas određuju kao suštinu sa ličnim svojstvima.Tako svaka Ipostas ima i ono što je zajedničko suštini i ono što je svojstveno njoj samoj.
89. Ono što se izriče kao opšte u Svetoj Trojici po odricanju prosuđuje se kao važnije. U odnosu na svojstva Ipostasi nije tako. Među njima, kako je već rečeno, neka su potvrdna, adruga odrečna, kao naprimer nerođenost i rođenost, i slična. Nerođenost označava da se Otac nije rodio, a rođenost znači dase Sin rodio.
90. Izrazi i imenovanja se koriste da bi se razjasnilo ono što se sagledava oko suštine Svete Trojice, kao što je rečeno (up. 81.). Ono što se tiče [same suštine] jeste nespoznatljivo umu i neiskazivo rečima: to zna jedino sama Trojica.
91. Kao što se jedna suština Božanstva naziva triipostasnom, tako se Sveta Trojica ispoveda jednosušnom.
92. Otac se sagledava kao bespočetni i kao početak. Bespočetan je kao nerođen, a početak kao Roditelj Sina i Ishoditelj Duha Svetog, koji su proizašli od Njega po suštini i koji prevečno postoje u Njemu.
93. Uzdižući se do Trojice, jedinica ostaje jedinica, i Trojica, svodeći se do jedinice, ostaje Trojica. To i jeste začućujuće!
94. Sin i Duh Sveti se ne ispovedaju kao bespočetni, premda su večni. Oni nisu bespočetni budući da se prema Ocu odnose kao prema početku i izvoru. Večni su, opet, jer od večnosti sapostoje Ocu, jedan rođenjem, a drugi ishođenjem.
95. Jedinstveno Božanstvo Svete Trojice drže nerazdeljivim i čuvaju neslivenim Tri Ipostasi jedinstvenog Božanstva.
96. Lično svojstvo Oca jeste nerođenost, Sina – rođenost, Duha Svetoga – ishođenje. Načelo Sina i Svetoga Duha koje se pominje ne smatra se vremenskim. Ta i kako bi? Naprotiv, hoće dase istakne Načelo iz koga (kao svetlost iz sunca) imaju večno postojanje. Jer, Oni iz Njega proizilaze po suštini, premda i nisu posle Njega.
97. Lična svojstva Ipostasi se uvek sagledavaju kao nepokretna i neizmenjiva, dok je opšta suština ili Božanstvo – nerazdeljno.
98. Ispovedamo Jedinicu u Trojici i Trojicu u Jedinici,tj. kao nerazdeljivo razdeljivu i razdeljivo sjedinjenu.
99. Jedan se početak u Božanstvu sagledava, tj. Otac, kao početak Sina i Duha, Roditelj i večni, beskrajni, bezgranični, jednosušni i nerazdeljivi izvor savečnih. On je Tvorac, Promislitelj i Sudija svih tvari, kroz Sina u Svetom Duhu. Jer, rečeno je da je sve od Njega, kroz Njega i radi Njega (Rim.11,36). Njemu slava u vekove. Amin.
100. Sina i Svetoga Duha ispovedamo savečnim, ali ne i sabespočetnim Ocu. Oni su savečni stoga što sapostoje sa beskrajnim Ocem. Oni, pak, nisu bespočetni budući da nisu bezuzročni, s obzirom da iz Njega proizilaze, kao svetlost iz sunca, premda i nisu posle Njega, kao što rekosmo. Oni se nazivaju bespočetnim kada se misli na početak u vremenu, kako se ne bi pomislilo da podležu vremenu Oni od kojih proizilazi vreme. Oni, dakle, nisu bespočetni u odnosu na Uzrok, ali su bespočetni u odnosu na vreme, s obzirom da no stoje pre svakog vremena i veka, s obzirom da su iznad svakog veka i vremena, s obzirom da je od Njih proizišao svaki vek i vreme, kao i sve što sadrže vek i vreme i s obzirom da su, kao što smo rekli, savečni sa Ocem. Njemu zajedno sa Njima pripada slava i sila u vekove vekova. Amin.
 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *