NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM III

DOBROTOLJUBLJE – TOM III

 

DOBROTOLJUBLJE
BLAŽENI AVA TALASIJE

AVA TALASIJE PREZVITERU PAVLU,
O LJUBAVI, UZDRŽANJU I DUHOVNOM ŽIVOTU

 

STOSLOV TREĆI

čiji akrostih glasi:
 

Zlom ne treba smatrati ono što opterećuje plot, a čisti dušu, nego
ono što ranjava savest, a naslađuje telo.

 
1. O Onome ko je po prirodi dobar, dobro umuj, i o svakom čoveku pomišljaj dobro.
2. Na Dan suda ćemo dati odgovor pred Bogom za reči, dela i pomisli.
3. Naviknutost na vrlinu ili zlo nagoni nas da govorimo i činimo dobro ili zlo.
4. Um koji je zahvaćen strastima pomišlja nepriličnosti: njegove misli se otkrivaju u rečima i delima.
5. Zloj misli prethodi strast, uzrok strasti su čula, a uzrok njihovog rđavog korišćenja jeste, očigledno, um.
6. Zatvaraj čula, bori se protiv pomisli i oružjem zapovesti uništavaj svoje strasti.
7. Staro zlo zahteva dugotrajan podvig. Jer, ukorenjena navika se ne pomera brzo sa svog mesta.
8. Trajan podvig uzdržanja i ljubavi, trpljenja i bezmolvija uništava [strast] koja se nalazi u nama.
9. Češće pokreći um na molitvu, pa ćeš rasterati pomisli koje se vrzmaju oko srca.
10. Podvižništvo zahteva trpljenje i hrabrost. Jer, slastoljublje se može prognati jedino dugotrajnim zlopaćenjem.
11. Napore podvižništva lakše ćeš ispuniti ukoliko sve budeš radio sa merom i po pravilu.
12. Drži uvek istu meru u podvizima i bez velike nužde ne narušavaj ustanovljeno pravilo.
13. Ljubav i uzdržanje čiste pomisli, a sagledavanje i molitva obaraju svaku oholost koja ustaje (2.Kor.10,5).
14. Čista savest je delo podvižničkih napora, tj. posta, bdenja, trpljenja, velikodušnosti.
15. Onaj ko blagodušno trpi udare nevoljnih iskušenja postaje smirenouman, iskusan i krepak u nadi.
16. Trpljenje se duševna želja za naporima. Ono se sastoji u prihvatanju proizvoljnih napora i nevoljnih iskušenja.
17. Podnošenje nevolja rastapa zlo, a trpljenje do kraja ga potpuno iskorenjuje.
18. Napori čine da osećanja zlopate, a tuga koje se usled njih rađa izgoni slastoljubivost.
19. Postoje četiri osnovne strasti koje premudri promisao koristi jednu protiv druge.
20. Slastoljublje se uništava dolaskom tuge, a strah od adskih muka čini da vene pohota.
21. Blagorazumni um uči vežba svoju dušu, a telo navikava na svaki podvig.
22. Revnuj da monahom pokažeš ne samo svog spoljašnjeg, nego i unutrašnjeg čoveka. To ćeš [postići] kroz očišćenje obojice od strasti.
23. Prvo odricanje jeste oslobađanje od stvari [tj. imovine], a drugo i treće – oslobađanje od strasti i neznanja.
24. Onaj ko želi, lako će se oslobađa stvari. Međutim, neophodan je veliki trud da bismo se oslobodili misli o njima.
25. Onaj ko je obuzdao pohotu, izaći će na kraj i sa gnevom. Jer, u njoj je uzrok gnevnog razdraženja.
26. Šta, dakle? Jesmo li se očistili od strasnih pomisli i jesmo li okusili čistu i neveštastvenu molitvu?
27. Um je veliki ukoliko se oslobodio od strasti, ukoliko se uklonio od svega postojećeg i ukoliko prebiva u Bogu.
28. Onaj ko napreduje mudruje o tri [stvari]: o zapovestima, o dogmatima i o veri u Svetu Trojicu.
29. Um koji se oslobodio od strasti kreće se u istančanim pomislima, u sagledavanju bića i u samoj svetlosti.
30. U našim dušama se kriju najgore strasti. One se projavljuju kada se izobliče njihova dela.
31. Dešava se da je um ponekad neuznemiren usled sticanja izvesnog stepena bestrašća. Ipak, on ostaje neiskusan, usled odsustva stvari [delatnog upražnjavanja].
32. Strasti se pokreću pod dejstvom tri [stvari]: od sećanja [na predmete sa kojima su vezane], od sastava [telesnih sokova] i [delovanjem] čula, kao što je rečeno.
33. Um koji zatvori čula i uravnoteži telesni sastav ima samo jednu borbu, tj. protiv sećanja.
34. Pokreti strasti dolaze kroz čula ukoliko nema uzdržanja i duhovne ljubavi.
35. Umereni post, bdenje i pevanje Psalama uravnotežuju telesni sastav.
36. Tri stvari očigledno kvare dobar sastav tela: odsustvo reda u uzimanju hrane, promena vazduha i napad demona.
37. Strasna sećanja slabe od molitve, čitanja, uzdržanja i ljubavi.
38. Najpre čula zatvori bezmolvijem, a potom se protiv sećanja bori oružjem vrlina.
39. Zlo razuma je zloupotrebljavanje pojmova, a delatni greh jeste zloupotrebljavanje stvari.
40. Zloupotreba pomisli i stvari je njihovo nečastivo i nepravedno korišćenje.
41. Neprilične strasti su lanci kojima se um vezuje za čulne stvari.
42. Savršeno bestrašće ima onaj ko nije strasno vezan niti za stvari, ni za sećanja na njih.
43. Dobra duša čini dobro bližnjemu. Ukoliko naiđe na nezahvalnost, ona se pokazuje velikodušnom, te strpljivo podnosi čak i stradanje od [onoga kome čini dobro].
44. Zle pomisli su pravo zlo. Onaj ko ih se nije odrekao,neće se naučiti poznanju.
45. Onaj ko sluša Hrista hodi u svetlosti, a onaj ko ga podražava stiče ispravljenje.
46. Zlopamćenje je guba duše. Ono nastaje ili usled beščašća, ili štete, ili pomisli podozrenja.
47. Gospod oslepljuje um zavidljivca stoga što se nepravedno žalosti zbog dobra bližnjega.
48. Duša sklona kleveti ima trorezni jezik, budući da ranjava i sebe, i onoga ko sluša, a ponekad i oklevetanoga.
49. Nezlopamtiv je onaj ko se iskreno moli za nanosi oca uvrede. Od zlopamćenja se, pak, izbavlja onaj ko ne štedi darove svome neprijatelju.
50. Mržnja prema bližnjemu jeste smrt za dušu. Eto šta ima i šta sebi pričinjava duša klevetnika.
51. Uninije dolazi od nemara duše. Nemarna je, pak, duša koja je bolesna slastoljubljem.
52. Onaj ko voli Isusa odaje se naporima. Postojanost u njima izgoni uninije.
53. Duša jača u podvižničkim naporima. Čineći sve sa merom, ona progoni uninije.
54. Onaj ko je zagospodario nad stomakom isušuje pohotu. Njego i um ne robuje bludnim pomislima.
55. Um uzdržljivoga jeste hram Svetoga Duha, a um stomakougodnika – stanište gavranova.
56. Prejedanje rađa pohotu za raznim jelima, a glad i prost hleb čini slatkim.
57. Od zavisti se izbavlja onaj ko se u sebi raduje sa onim kome zavide. Druge, pak, izbavlja od zavisti onaj ko skriva ono zbog čega mu se može zavideti.
58. Udaljavaj se od onoga ko živi nemarno, makar ga mnogi smatrali velikim.
59. Neka ti trudoljubiv čovek bude prijatelj, te ćeš sebi naći zaštitu.
60. Nemarni je sebe prodao mnogim gospodarima. On živi kako ga oni vode.
61. Nemarnost se u vreme mira prema tebi odnosi kao prijatelj, a za vreme iskušenja ustaje na tebe kao neprijatelj.
62. Pre nego što se podignu strasti, ona je spremna da za tebe položi dušu svoju. Kada, pak, navale strasti, ono ti uzima dušu.
63. Zapuštena zemlja zarasta u trnje, a nemarna duša se puni nečistim strastima.
64. Blagorazumni um obuzdava svoju dušu, iznuruje telo i potčinjava strasti.
65. Vidljivi pokreti ukazuju na unutrašnje. kao što plodovi obelodanjuju nepoznato drvo.
66. Reči i dela izobličuju licemera. Oni obnaružavaju i skrivenog lažnog proroka.
67. Beslovesni um ne vaspitava svoju dušu: on je udaljava od ljubavi i uzdržanja.
68. Uzrok nepriličnih pojmova jeste loša narav, podržavana gordošću i nadmenošću.
69. Navedenome su još svojstveni licemerje i zloća, kao i podlost, podsmešljivost i najrđavija laž.
70. Takvi ljudi robuju i zavisti, drskosti, gnevu, tuzi i zlopamćenju.
71. Takav je put onih koji žive u nemarnosti i takve se riznice kriju u meni.
72. Zlopaćenje i smirenje spasavaju dušu i oslobađaju je od pomenutih strasti.
73. Znak razumnog uma jeste korisna beseda, a znak dobre duše – vrlinsko delo.
74. Prosvećen um iznosi mudre reči, a čista duša u sebi uzgaja božanstvene pomisli.
75. Pomisli revnitelja se poučavaju u premudrosti: njegove reči prosvećuju slušaoce.
76. Duša u koju su založene vrline uzgaja blage pomisli. Duša, pak, u koju su založene zle sklonosti rađa neprilične pomisli.
77. Strasna duša je radionica zlih pomisli i iz svoje riznice iznosi zlo (Mt.12,35).
78Dobra riznica je vrlinska navika i dobar um iz nje iznosi blaga.
79. Um koji je pokretan Božanskom ljubavlju uzgaja dobre misli o Bogu. Onaj pak, koji je pokretan samoljubljem rađa sve suprotno.
80. Um koji je pokretan ljubavlju prema bližnjem, neprestano o njemu misli dobro (1.Kor.13,5). Onaj pak, koji je pokretan suprotnim, uvek u njemu pretpostavlja nešto loše.
81. Vrline su uzrok dobrih pomisli, uzrok vrlina su zapovesti, a uzrok njihovog ispunjavanja jeste proizvoljenje.
82. Vrline i poroci, koji postoje u duši ili koji je napuštaju izazivaju dobro ili loše raspoloženje, pokrećući je na pomisli koje su suprotne jedne drugima.
83. Uzrok zlih pomisli jesu strasti, uzrok strasti jeste neposlušnost zapovestima, uzrok neposlušnosti jeste prelest čula, a prelesti – nepažnja uma na delu čuvanja čula.
84. Kod onih koji napreduju dobra raspoloženja još uvek mogu da budu smenjena suprotnim. Kod savršenih, pak, ta raspoloženja su nepromenjiva.
85. Snaga duše se sastoji u neizmenjivoj vrlinskoj navici. Onaj ko ju je stekao je govorio: Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove (Rim.8,35).
86. Prethodnik svih strasti jeste samoljublje. Nakon svih dolazi gordost.
87. Tri glavne pohotne pomisli imaju svoj izvor u strasti samoljublja.
88. Te tri pomisli jesu: stomakougađanje, taština i srebroljublje. Iz njih izlaze sve ostale strasne pomisli, premda ne sve zajedno.
89. Stomakougađanju sleduje blud, a taštini – gordost. Ostale idu za njima trima.
90. Za svim trima, dakle, idu: tuga, gnev, zlopamćenje, zavist, uninije i ostale…
 
MOLITVA
91. Vladiko svih, Hriste, izbavi nas i od pogubnih strasti i od pomisli koje rađaju.
92. Tebe radi smo sazdani, da u tebi budemo blaženi, nastanivši se u raj koji si zasadio.
93. Sadašnje beščašće smo sami navukli na sebe, blaženoj sladosti pretpostavivši pogubnu.
94. Stoga smo sami u sebi primili kaznu, umesto večnog života nasledivši smrt.
95. Kao što si uvek gledao na nas, Vladiko, i do kraja [milostivo] gledaj na nas. Kao što si blagovoleo da se ovaplotiš nas radi, tako nas i spasi sve.
96. Jer, ti si došao da spaseš nas propale. Nemoj nas odvajati od udela onih koji su se spasli.
97. Vaskrsni duše i spasi tela, čisteći nas od svake skverni.
98. Raskini lance strasti koji nas sputavaju, kao što si rasterao vojske nečistih demona.
99. I izbavi nas njihove tiranije, kako bismo poslužili tebi jedinome, Svetlosti večnoj.
100. Tada ćemo, po vaskrsenju iz mrtvih, sa anđelima činiti jedinstven blaženi i večno nerazrušivi hor.
 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *