NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM III

DOBROTOLJUBLJE – TOM III

 

DOBROTOLJUBLJE
BLAŽENI AVA TALASIJE

AVA TALASIJE PREZVITERU PAVLU,
O LJUBAVI, UZDRŽANJU I DUHOVNOM ŽIVOTU

 

STOSLOV DRUGI

čiji akrostih glasi:
 

Moli se za mene, brate najčasniji,
budući da po delima mog proizvoljenja očekujem velike nevolje,
duševne žalosti i telesne skorbi.

 
1. Želiš li da se odjednom oslobodiš strasti? Odreci se majke svih strasti – samoljublja.
2. Zdravlje duše je bestrašće i poznanje. Njih ne može da stekne onaj ko je porobljen telesnim uživanjima.
3. Uzdržanje sa trpljenjem i ljubav sa velikodušnošću iskorenjuju i telesno i duševno slastoljublje.
4. Uzrok duševne zloće jeste samoljublje. Samoljublje, pak, jeste teloljublje (ili samosažaljenje).
5. Osobina slovesne sile jeste potčinjavanje [sebe] slovesnosti, i potčinjavanje i porobljavanje [sebi] tela.
6. Sramno je da se slovesno potčinjava beslovesnome, i da se misli isključivo o podmirivanju bestidnih pohota.
7. Lukavo delo slovesne duše jeste da ostavi svog Tvorca i da obožava telo.
8. Tebi je zapoveđeno da ti telo bude sluga, a ne da se protivprirodno staviš u ropstvo njegovim uživanjima.
9. Rastrgni veze prijateljstva sa telom i [tom] sluzi nemoj davati ništa osim krajnje nužnog.
10. Zatvori čula u tvrđavu bezmolvne usamljenosti, kako um ne bi nagovarala na pohote koje su im svojstvene.
11. Najjača oružja onoga ko trpeljivo bezmolvstvuje jesu uzdržavanje, ljubav, molitva i čitanje.
12. Um ne prestaje da kruži oko uživanja sve dok se, potčinivši plot, ne preda sagledavanju.
13. Podvizavamo se u ispunjavanju zapovesti kako bismo se oslobodili od strasti. Podvizavajmo se i u čuvanju Božanskih dogmata kako bismo se udostojili poznanja.
14. Besmrtnost duše dolazi od bestrašća i poznanja. Nju ne može da stekne onaj ko je porobljen uživanjima.
15. Potčinjavaj sebi telo, uklanjajući njegove slastoljubive [želje], pa ćeš se izbaviti teškog ropstva.
16. Ti si sazdan kao slobodan i prizvan na slobodu. Stoga nemoj dozvoliti da robuješ nečistim prilozima.
17. Tugom i uživanjima, željama i bojaznima demoni privezuju dušu za čulnost.
18. Strah Božiji sprečava pohotu, a tuga po Bogu odgoni slastoljublje.
19. Želja za mudrošću prezire bojazni, a sladost poznanja progoni tugu.
20. Sveto Pismo sadrži četiri (stvari): zapovesti, dogmate, opomene i obećanja.
21. Pohotu zaustavljaju uzdržanje i trud, a iskorenjuju je – bezmolvno usamljivanje i Božanstvena ljubav.
22. Nemoj ranjavati brata zagonetnim podozrivim rečima,s obzirom da ih ni sam nećeš podneti ukoliko ti se upute.
23. Velikodušnost i nezlobivost zaustavljaju gnev, a ljubav i samilost ga uništavaju.
24. Onaj kome je dano poznanje poseduje umnu svetlost. Onaj, pak, ko je obeščasti, videće tamu.
25. Ispunjavanje zapovesti rađa bestrašće, a bestrašće duše čuva poznanje.
26. Čulno sagledavanje prevedi na umno, pa ćeš čulo uzdići iznad čulnog.
27. Čulna [tj. vidljiva] žena označava delatnu dušu. Sjedinivši se sa njom, um rađa vrlinu.
28. Izučavanje Reči Božijih poučava poznanju Božijem onoga ko ga istinski, revnosno i pobožno traži.
29. Što je svetlost za one koji gledaju i za ono što gledaju, to je Bog za one koji misle i za predmet mišljenja.
30. Čulni nebeski svod označava svod vere na kome, slično[nebeskim] svetilima, sijaju svi sveti.
31. Jerusalim je nadnebesno poznanje bestelesnih. U njemu se sagledava viđenje mira.
32. Nemoj biti nemaran prema delanju. Inače će se umanjiti i poznanje. Jer, tada ćeš se, usled gladi koja nastupi, spustiti u Egipat (Post.26,1-2).
33. Duhovna sloboda je oslobođenost od strasti. Nju niko ne dostiže bez milosti Hristove.
34. Obećana zemlja jeste Carstvo nebesko. Mi ga postajemo dostojni kroz bestrašće i poznanje.
35. Misleni Egipat je mrak strasti, u koji se niko ne spušta ukoliko najpre ne postrada od gladi.
36. Ispunjavaj uho svoje duhovnim rečima, te ćeš svoj um udaljiti od nečistih pomisli.
37. Po prirodi je blag i mudar samo Bog. I um koji se postara može po pričešću biti sličan.
38. Sputavaj stomak, san, gnev i jezik, te se neće o kamen spotaći noga tvoja (Ps.90,12).
39. Staraj se da podjednako zavoliš svakog čoveka, te ćeš odjednom prognati sve strasti.
40. Viđenje čulnog zajedničko je umu i čulu. Poznanje, pak, mislenog svojstveno je samo umu.
41. Um ne može da počne da se bavi mislenim [stvarima] ukoliko najpre ne preseče sklonost ka čulima i čulnome.
42. Čulo je prirodno pristrasno vezano za čulnost. Rasejavajući se njime, ono rasejava i um.
43. Predaj čulo u službu umu i nemoj mu davati vremena da ga rasejava.
44. Kada se desi da um skrene pažnju na čulne [stvari], preduhitri njegovo rasejavanje čulima time što ćeš ga uzdići ka umom razumevanju predmeta.
45. Znak da se um bavi mislenim [stvarima] jeste prezir prema svemu što laska čulima.
46. Stremeći mislenom sagledavanju, um ima neodstupnu sladost.
47. Um koji se obogatio poznanjem Jedinoga, svakako će sebi potčiniti čula.
48. Nemoj dozvoljavati svome umu da kruži oko čulnih [stvari], kako se ne bi nakupio i uživanja i tuge koji su im svojstveni.
49. Kod onih čiji je um uvek zauzet Božanstvenim predmetima, i stradalni [tj. želateljni i razdražajni] deo duše postaje božanstveno oružje.
50. Um ne može da se ispuni poznanjem ukoliko se pre toga stradalni [tj. želateljni i razdražajni] deo duše ne ukrasi vrlinama koje su mu svojstvene.
51. Um postaje stran svetu kada savršeno odbaci vezu sa čulnim.
52. Osnovna osobina slovesnog dela duše treba da bude stalna zauzetost poznavanjem Boga, a stradalnog [tj. želateljnog i razdražajnog] dela – ljubav i uzdržanje.
53. Um ne može uvek biti zauzet nečim čulnim ukoliko za njega nije vezan strašću.
54. Savršen je um koji je ispunjen poznanjem. Duša je, pak,savršena ukoliko se učvrstila u vrlini.
55. Sklonost uma ka čulnome čini da postaje rob telesnih uživanja.
56. Um napušta mesto poznanja kada se stradalni [tj. želateljni i razdražajni] deo duše udalji od svojih vrlina.
57. Mi smo primili vlast da budemo čeda Božija (Jn.1,12). Međutim, to ne možemo postati ukoliko sa sebe ne svučemo strasti.
58. Neka niko ne misli da je na delu postao čedo Božije ukoliko u sebi nije stekao božanstvene crte.
59. Upodobljavanje dobroj ili zloj naravi čini nas sinovima Boga ili satane.
60. Mudar čovek je onaj ko pazi na sebe i žuri da se očisti od svake prljavštine.
61. Okorela duša ne oseća čak ni kad je bičuju. Ona ni prema dobrotvoru svome nema saosećanja.
62. Onaj ko je obučen u nečisto ruho biva izbačen sa svadbe Božije i postaje zajedničar tame najkrajnje (Mt.22,12-13).
63. Onaj ko se boji Boga stara se za svoju dušu i izbegava zlo društvo.
64. Ne može primiti milost Božiju onaj-ko ga je napustio da bi služio uživanjima.
65. Reč Isusa Hrista je da niko ne može dva gospodara služiti (Mt.6,24), bez obzira što mi možda i nećemo da joj verujemo.
66. Duša koja se oskrnavila od strasti postaje gruba. Bez paljenja i odsecanja ona neće biti sposobna za veru.
67. Ogrubelima su potrebne strašne muke, s obzirom da bez jakih bolova ne mogu smekšati.
68. Razuman čovek brine o svojoj duši i posredstvom dobrovoljnih muka izbegava nevoljne muke.
69. Briga o duši jesu zlopaćenje (podvizi samoumrtvljavanja) i smirenje, radi kojih Bog oprašta sve grehe.
70. Pohota i gnev umnožavaju grehe, dok ih uzdržanje i smirenje brišu.
71. Tuga po Bogu srce čini skrušenim. Nju porađa strah od adskih muka.
72. Tuga po Bogu čisti srce i udaljava ga od nečistih uživanja.
73. Trpljenje je trudoljubivost duše. Ukoliko postoji trudoljubivost, nestaje slastoljubivost.
74. Svaki greh se čini radi uživanja. Svako praštanje biva zbog zlopaćenja i tuge.
75. Promislom Božijim se neproizvoljnim bolovima podvrgava onaj ko ne namerava da se pokaje i podvrgne proizvoljnim bolovima.
76. Hristos je Spasitelj celog sveta. On je ljudima darovao pokajanje na spasenje (Mt. 4,17).
77. Pokajanje rađa ispunjavanje zapovesti, a ispunjavanje zapovesti čisti dušu.
78. Očišćenje duše je oslobođenje od strasti. Oslobođenje od strasti, pak, rađa ljubav [prema Bogu].
79. Čista duša voli Boga. Čist je i um koji se oslobodio neznanja.
80. Za zapovesti Božije se podvizavaj čak do smrti. Jer, očistivši se kroz njih, ti ćeš ući u život.
81. Koristi se telom kao slugom zapovesti, pazeći da je,po mogućnosti, neslastoljubivo i bez bolesti.
82. Pobuna tela se dešava zbog nemara u molitvi, uzdržanju u hrani i dobrom bezmolviju.
83. Dobro bezmolvije rađa dobra čeda – ljubav, uzdržanje i čistu molitvu.
84. Čitanje i molitva čiste um, a ljubav i uzdržanje čiste stradalni [tj. želateljni i razdražajni] deo Duše.
85. Drži se uvek istog uzdržanja kako kroz neravnomernost ne bi upao u ono što mu je suprotno.
86. Odredivši sebi pravilo, nemoj potom biti neveran.Jer, onaj ko ga krivo tumači [izbegavajući da ga sprovodi], sam sebe vara.
87. Strasne duše su misleni zapadi. Jer, u njima je već zašlo Sunce pravde.
88. Sin Božiji je onaj ko se Bogu upodobio u blagosti,mudrosti, sili i pravdi.
89. Bolest duše je zla sklonost. Njena smrt, pak, jeste greh koji se izvrši na delu (Rim. 5,12).
90. Misleno nesticanje je savršeno bestrašće. U njemu se um udaljava od svega što je ovdašnje.
91. Poštuj sve što je vezano za duševnu vrlinu: time se donosi plod pravde.
92. Sagledavanje mislenih [stvari] jeste, kako kažu, bestelesno, s obzirom da je potpuno strano veštastvu i svakom obliku.
93. Četiri sastojka se sastoje iz veštastva i oblika. Iz njih se sastoje i tela koja su iz njih sastavljena.
94. Slovo koje je iz čovekoljublja postalo telo (Jn. 1,14) nije izmenilo ono što je bilo, niti promenilo ono što je postalo.
95. Za jednog Hrista govorimo da se [sastoji] iz Božanstva i čoveštva i da je u Božanstvu i u čoveštvu, te da je iz dve prirode i u dvema prirodama.
96. Jednu Ipostas ispovedamo u Hristu, nerazdeljivo sjedinjenu iz dve prirode.
97. U Hristu slavimo jedinstveno i nerazdeljivo Lice i ispovedamo nesliveno sjedinjenje dveju priroda.
98. Poklanjamo se jedinstvenoj triipostasnoj suštini Božanstva i ispovedamo jednosušnu Svetu Trojicu.
99. Tri Ipostasi imaju [tri] osobenosti: Očinstvo, Sinovstvo, Proishođenje. Zajednički su im, pak: suština, priroda, Božanstvo i blagost.
 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *