NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM III

DOBROTOLJUBLJE – TOM III

 

DOBROTOLJUBLJE
BLAŽENI AVA TALASIJE

AVA TALASIJE PREZVITERU PAVLU,
O LJUBAVI, UZDRŽANJU I DUHOVNOM ŽIVOTU

 

STOSLOV PRVI

čiji akrostih glasi:
 

Duhovnom bratu i ljubljenome goslodinu Pavlu, Talasije,
naizgled bezmolvnik, a u stvari delatelj sujete.

 
1. Ljubav koja je potpuno ustremljena ka Bogu vezuje one koji vole sa Bogom i jedne sa drugima.
2. Um koji je stekao duhovnu ljubav o bližnjem ne misli ništa što ne priliči ljubavi.
3. Onaj ko ustima blagosilja, a srcem ponižava pod vidom ljubavi skriva licemerje.
4. Onaj ko je stekao ljubav bez smućenja podnosi sve skorbno i neprijatno što mu pričinjavaju neprijatelji.
5. Samo ljubav spaja tvar sa Bogom i jednu sa drugom u jednomisliju.
6. Istinsku ljubav je stekao onaj ko protiv bližnjega ne dopušta ni podozrenje, ni [rđavu] reč.
7. Častan je pred Bogom i ljudima onaj ko ne preduzimaništa što bi moglo naškoditi ljubavi.
8. Nelicemernoj ljubavi je svojstvena istinita reč od savesti dobre (1.Tim.1,5).
9. Onaj ko bratu prenosi prekore koje su drugi izrekli,pod vidom dobronamernosti u stvari krije zavist.
10. Telesne vrline privlače slavu od ljudi, a duhovne – od Boga.
11. Ljubav i uzdržavanje čiste dušu, dok um obasjava čista molitva.
12. Silan je čovek koji delom i znanjem odgoni zlo.
13. Onaj ko je stekao bestrašće i duhovno razumevanje, našao je blagodat kod Boga.
14. Ako hoćeš da se izbaviš od strasnih pomisli, stekni uzdržanje i ljubav prema bližnjem.
15. Sačuvaj se od neuzdržanja i mržnje, pa nećeš nailaziti na prepreke za vreme molitve.
16. Kao što se u gnojnoj jami ne mogu naći aromati (mirisi), tako se ni u duši koja pati od zlopamćenja ne može naći miomiris ljubavi.
17. Smelo obuzdavaj gnev i pohotu, pa ćeš se uskoro izbaviti od rđavih pomisli.
18. Taština se istrebljuje skrivanjem dobrih dela, a gordost se progoni ukoliko nikoga ne ponižavamo.
19. Taštini su svojstveni licemerje i laž, a gordosti – samomnjenje i zavist.
20. Vlastelin je onaj ko ima vlast nad sobom, tj. ko je dušu i telo potčinio slovesnosti.
21. Iskrenost prijatelja se poznaje u iskušenju, tj. ukoliko učestvuje u našoj nevolji.
22. Zatvori čula posredstvom bezmolvnog usamljivanja i podvrgavaj strogom sudu pomisli koje se rađaju u srcu.
23. Pomisli koje se odnose na bolne uvrede susreći bez zlopamćenja, dok se prema slastoljubivim odnosi neprijateljski.
24. Bezmolvno usamljivanje, molitva, ljubav i uzdržanje jesu četvoropreg koji um uznosi na nebesa.
25. Iznuri svoje telo pošćenjem i bdenjem, pa ćeš prognati mučnu slastoljubivu pomisao.
26. Nečiste pomisli nestaju od straha Božijeg kao što se topi vosak pred licem ognja (Ps.67,3).
27. Za razumnu dušu je veliko zlo kad dugo prebiva u sramnoj strasti.
28. Strpljivo podnosi udarce žalosnih i poraznih slučajnosti. Njima Božiji promisao hoće da te očisti.
29. Napustivši imovinu i odrekavši se sveta, odrekni se, na kraju, i zlih pomisli.
30. Umu priliči da se uvek poučava u Rečima Božijim.
31. Božije je delo da upravlja vaseljenom, a dušino – da upravlja telom.
32. Sa kakvom nadom ćemo sresti Hrista sve do sada robujemo telesnim uživanjima?
33. Patnja i tuga (bilo da su dobrovoljni, bilo da ih šalje promisao) izgone uživanje.
34. Srebroljublje je hrana strasti, budući da podržava i đubri sveobuhvatno samoljubivo uživanje.
35. Neuspelost uživanja rađa tugu, a uživanje je povezano sa svakom strašću.
36. Bog će ti meriti merom koju ti upotrebljavaš prema svom telu (Mt.7,2).
37. Božanski sudovi su nagrada za dela koja su učinjena posredstvom tela.
38. Vrlina i poznanje rađaju besmrtnost. Njihov nedostatak je majka smrti.
39. Tuga po Bogu uklanja uživanje, a uklanjanje uživanja jeste vaskrsenje duše.
40. Bestrašće je nepokretnost duše na zlo. Ono se ne može steći bez blagodati Hristove.
41. Hristos je Spasitelj duše i tela. Onaj ko ide Njegovim stopama oslobađa se svakog zla.
42. Ukoliko želiš da obreteš spasenje, odrekni se uživanja i usvoj uzdržanje, ljubav i molitvu.
43. Bestrašću je svojstveno istinsko rasuđivanje, kojim se sve čini sa pravom merom.
44. Gospod naš i Bog jeste Isus Hristos. Um koji ide za Njim neće ostati u tami.
45. Saberi svoj um i prati pomisli. Ako nađeš da su neke strasne, postaraj se da ih savladaš.
46. Postoje tri izvora iz kojih dolaze pomisli: čula, sećanje i izobilje sokova u telu. Najupornije su one koje dolaze iz sećanja.
47. Onaj kome je darovana mudrost poznaje smisao bestelesnih, te zna kakav je početak i kraj sveta.
48. Nemoj biti lenj u delu koje ti priliči, te će se prosvetiti tvoj um. Jer, takvima je obećano: Daću ti blago tajno i bogatstvo sakriveno (Is.45,3)
49. Onaj ko se oslobodio strasti dobio je blagodat od Boga.Onaj ko je udostojen poznanja stekao je veliku milost.
50. Um koji se oslobodio od strasti postaje svetlovidan, budući da se neprestano obasjava sagledavanjem svega postojećeg.
51. Svetlost duše je poznanje. Lišen nje, nerazumni korača u tami.
52. Nerazumni provodi život u tami, obuhvaćen mrakom neznanja.
53. Onaj ko voli Isusa, izbaviće se od zla. Onaj ko ga sledi, videće istinsku svetlost.
54. Oslobodivši se strasti, um vidi istančane pomisli ikada je telo u budnom stanju i kada se pogružava u san.
55. Dostigavši viši stepen čistote, um se oseća pritešnjen tvorevinom i želi da bude daleko od svega stvorenog,
56. Blažen onaj ko je dostigao bezgraničnu bezgraničnost. Nju može da dostigne samo onaj ko je prešao sve ograničeno.
57. Onaj ko poštuje Boga ispituje Njegove reči, a onaj koga istinski ljubi pronalazi [njihov smisao].
58. Um koji se ispravno kreće nalazi istinu. Onaj ko je pokretan bilo kakvom strašću neće je videti.
59. Bog je nesaznatljiv u svojoj suštini i neizmeriv u svojoj veličini.
60. Biću koje nema ni početak ni kraj ne možemo opredeliti ni prirodu.
61. Spasenje svake tvari jeste sveblagi promisao njenog Sazdatelja.
62. Gospod po svom milosrđu podržava sve koji padaju i podiže sve koji su nagnuti.
63. Hristos je Sudija živih i mrtvih i pravedno uzvraća za svako delo (Dap. 10,42; Ps.61,13).
64. Ukoliko hoćeš da zapovedaš svojoj duši i telu, postaraj se da najpre ukloniš uzroke strasti.
65. Spoj duševne sile sa vrlinama, te će se svako strasno stremljenje od njih odvezati.
66. Stremljenja pohote obuzdavaj uzdržanjem, a stremljenja gneva – duhovnom ljubavlju.
67. Bezmolvno usamljivanje i molitva su najjača oruđa vrline. Čisteći um, oni ga čine prozorljivim.
68. Koristan je samo duhovan razgovor. Svakom drugom treba pretpostaviti ćutanje.
69. Od pet vrsta razgovora, tri upražnjavaj, u četvrtoj nemoj učestvovati, a od pete se uzdrži.
 
70. Bezmolvije voli onaj ko je slobodan od pristrašća prema bilo čemu svetskom. Sve ljude voli onaj ko ne voli ništa ljudsko.
71. Učitelj istine je savest. Onaj ko je sluša izbegava saplitanje.
72. Savest ne okrivljuje samo one koji su dostigli vrhunac vrline i one koji su pali do samog dna zla.
73. Savršeno bestrašće rađa čiste pomisli. Savršeno poznanje nas, pak, postavlja pred lice Nedostižnog.
74. Žalošću koja se ne može pohvaliti žalosti se onaj ko nije uspeo da postigne uživanje. Onaj, pak, ko ga je prezreo prebiva izvan svake žalosti.
75. Tuga je, uopšte, nedostatak uživanja – bilo po Bogu,bilo po svetu.
76. Carstvo Božije su dobrota i mudrost. Onaj ko ih je stekao živi na nebesima.
77. Okajan je čovek koji duši pretpostavlja telo, a Bogu – svet.
78. Podjednaku ljubav prema svima stekao je onaj ko ne zavidi onima koji uspevaju u dobru i žali one koji su nemarni za njega.
79. Upravljanje [drugima] uistinu priliči onome ko je kao zakon duši i telu postavio zahteve vrline.
80. Dobri duhovni trgovac je onaj ko se radi budućeg podjednako odrekao i od uteha i od žalosti ovog života.
81. Dušu krepe ljubav i uzdržanje, a um – čista molitva i duhovno sagledavanje.
82. Slušajući korisno slovo, nemoj suditi onoga ko govorikako se ne bi lišio dušekorisne pouke.
83. Zlo srce pomišlja zlo. Krivim tumačenjem postupaka bližnjega ono i njegovih dobre strane pretvara u loše.
84. Nemoj verovati pomisli koja osuđuje bližnjega, budući da onaj ko ima zlu riznicu pomišlja zlo.
85. Dobro srce iz sebe iznosi dobre pomisli. Jer, njegove pomisli su saobrazne sa njegovom riznicom.
86. Pazi na svoje pomisli i beži od zla kako ti se um nebi pomračio i kako ne bi stao da gleda na stvari na izopačen način.
87. Razmišljaj o Judejcima i čuvaj se od njihovih dela. Budući oslepljeni zavišću, oni su Gospoda i Boga hulno nazivali Veelzevulom.
88. Zla podozrivost pomračuje razum i čini da ispravno vidi kao naopako.
89. Blizu svih vrlina izvire i zloba. Stoga lukavi ljudi imaju sklonost da vrline tumače kao zloću.
90. Ukoliko um dugo ostaje u stanju uživanja ili tuge, brzo će upasti u strast uninija.
91. Čista savest oduševljava dušu, a nečista savest je baca na dno ada.
92. Pokrenuvši se, strasti progone taštinu. Kada, pak, budu prognane, ona se ponovo vraća.
93. Ukoliko hoćeš da se izbaviš od svih strasti zajedno, usvoji uzdržanje, ljubav i molitvu.
94. Um koji molitveno prebiva u Bogu čak i stradalni [deo]duše oslobađa od strasti.
95. Davši postojanje tvarima, Bog ih svojim promislom obuhvata sve zajedno.
96. Iako Vladika svega, On je blagoizvoleo da postane sluga, pokazavši najviši stepen svog promisla o tvorevini (Fil.2,7).
97. Nepromenjivo se ovaplotivši, Bog Slovo se telom sjedinio sa celokupnom tvorevinom.
98. Divno je čudo na nebu i na zemlji [činjenica] da je Bog na zemlji i čovek na nebu.
99. [Cilj tog događaja] jeste sjedinjenje čoveka sa anđelima i ujedno darivanje oboženja celokupnoj tvorevini.
100. Osvećenje i oboženje anđela i ljudi jeste poznanje Svete i Jedinosušne Trojice.
101. Oproštaj grehova jeste oslobođenje od strasti. Onaj ko ih se uz blagodat nije izbavio, još nije dobio oproštaj.
 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *