NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM III

DOBROTOLJUBLJE – TOM III

 

DOBROTOLJUBLJE
SVETI MAKSIM ISPOVEDNIK

II

ČETIRI STOTINE POGLAVLJA O LJUBAVI

 

STOTINA ČETVRTA
1. Um se najpre divi poimajući bezgraničnost Božanskog u svemu, te mnogoželjenu bezobalnu pučinu [Božiju]. Potom se on čudi [načinu] na koji je [Bog] iz nebića priveo u biće sve što postoji. Međutim, kao što veličanstvu Njegovom nema kraja (Ps.144, 3), tako je i mudrost Njegova nepostižna.
2. Jer, kako da se on ne divi sagledavajući neizmernu i natčudesnu pučinu blagosti? Ili kako da se ne ushićuje pomišljajući kako i otkuda je proizašla slovesna i umna priroda i četiri sastojka od kojih su nastala tela, s obzirom da nikakvo veštastvo nije pretpostojalo njihovom stvaranju? I koja sila je sve pokrenula u dejstvo i sve privela u biće? Međutim, sinovi Jelina [tj. neznabošci] ne prihvataju [da je Bog sav svet stvorio iz ničega], budući da ne poznaju [Njegovu] svemoćnu blagost i delotvornu i nadumnu mudrost i znanje.
3. Budući Tvorac od večnosti, Bog kada ushte stvara jednosušnim Slovom [svojim] i Duhom po bezgraničnoj blagosti [svojoj]. I nemoj reći: „Iz kog razloga je sad stvorio [sve] kada je oduvek blag“. Jer, i ja ću ti reći da se neispitiva mudrost beskonačne Suštine ne podvodi pod ljudsko znanje.
4. Kada je ushteo, Tvorac je osuštinio i projavio od večnosti u Njemu pretpostojeće znanje o bićima. Jer, neumesno je sumnjati da li svemogući Bog može osuštiniti ono što hoće kada ushte.
5. Istražuj iz kog uzroka je Bog [sve] stvorio, budući da je [takvo] znanje moguće. Međutim, kako i zbog čega [je sve stvorio] tek nedavno, nemoj ispitivati, s obzirom da [znanje o tome] ne može stati u tvoj um. Jer, nešto od Božanskog je shvatljivo, a nešto nije dostižno ljudima. Po rečima jednog svetitelja, „neobuzdano sagledavanje može da gurne u provaliju“ [up. Sveti Grigorije Bogoslov, Slovo 45].
6. Neki govore da stvorenja večno postoje sa Bogom. To je, [naravno], nemoguće. Jer, kako mogu po svemu ograničena [stvorenja] večno sapostojati Onome ko je po svemu beskonačan? I kako bi uopšte bila stvorenja kad bi bila savečna Tvorcu? Ta misao, naravno, pripada Jelinima koji Boga ne smatraju tvorcem suštine bića, već samo [njihovih] svojstava. Mi, pak, [Hrišćani], koji Boga poznajemo kao svemogućeg, govorimo da je Tvorac ne [samo] svojstava, nego i suštine sa njenim svojstvima. Ako je tako, onda stvorenja nisu od večnosti sapostojeća Bogu.
7. Božanstvo i Božanstveno je u nečemu poznato, a u nečemu nepoznato. Poznato je u onome što se oko Njega sagledava, a nepoznato u onome što je samo po sebi.
8. U jednostavnoj i bezgraničnoj suštini Svete Trojice nemoj tražiti da nađeš [raznovrsna] svojstva i mogućnosti kako je ne bi učinio složenom po uzoru na stvorenja. Jer, tako nešto misliti o Bogu jeste neumesno i nedozvoljivo.
9. Jedino bezgranična Suština [tj. Bog] jeste jednostavna i jednoobrazna i beskakvotna i mirna i bezmetežna i svemoguća i svestvaralačka. Svaka, pak, tvorevina jeste složena iz suštine i svojstava i uvek ima potrebu za Božanskim promislom, s obzirom da nije slobodna od promena.
10. Svaka umna i čulna suština je, [u trenutku] kada ju je Bog privodio u biće, dobila sile da shvata stvorenja: umna sila da prima misli, a čulna – osećaje.
11. Bog samo saopštava, a tvar i prima i saopštava. Tvar učestvuje u biću i dobrobiću, a predaje samo dobrobiće. Međutim, drugačije predaje telesna, a drugačije bestelesna suština.
12. Bestelesna suština dobrobiće predaje i kad govori i kad dela i kad je sagledavaju, a telesna – samo kad je sagledavaju.
13. Večnobiće ili nebiće slovesne i mislene suštine nalazi se u volji Onoga koji je sve vrlo dobro stvorio. Međutim, da li će [stvorenja] biti dobra ili zla po proizvoljenju zavisi od njihove volje.
14. Zlo se ne sagledava u suštini stvorenja, nego u [njihovom] pogrešnom i beslovesnom pokretu.
15. Duša se kreće blagosloveno ukoliko se njen želateljni [deo] odlikuje uzdržanjem, ukoliko je njen razdražajni [deo] prilepljen uz ljubav, kloneći se mržnje, i ukoliko njen slovesni [deo] stremi Bogu molitvom i duhovnim sagledavanjem.
16. Savršenu ljubav i duboko poznavanje Božanskog promisla još nema onaj ko u vreme iskušenja nije dugotrpeljiv u nevoljama koje mu se dešavaju, nego odseca sebe od ljubavi prema duhovnoj braći.
17. Cilj Božanskog promisla jeste da pravom verom i duhovnom ljubavlju sjedini one koji su na razne načine zlom razdeljeni. Jer, Spasitelj je i stradao [sa ciljem] da rasijanu decu Božiju sabere ujedno (Jn.11,52). Stoga onaj ko neće da prihvati teškoće, da podnese žalosti, niti da pretrpi bol [u stvari] luta izvan Božanske ljubavi i cilja promisla.
18. Ako ljubav dugo trpi i ako je blagotvorna (l.Kop.13,4), onda od cilja Božanskog promisla otpada onaj ko je malodušan zbog neprijatnih događaja i ko se ozlobljuje na one koji su ga ožalostili, odsecajući se od ljubavi prema njima.
19. Pazi na sebe [i utvrdi] da li se u tebi, a ne u bratu, nalazi zlo koje te odvaja od njega. Stoga požuri da se izmiriš sa njim (up. Mt.5,24) kako ne bi otpao od zapovesti o ljubavi.
20. Nemoj prezreti zapovest o ljubavi s obzirom da ćeš njome postati sin Božiji. Ukoliko je, pak, prestupiš, pokazaćeš se kao sin geene.
21. Od ljubavi prema prijatelju odvaja sledeće: ukoliko zavidimo ili nam zavide, ukoliko činimo štetu ili nam čine štetu, ukoliko beščastimo ili nas beščaste, te pomisli podozrenja. Nisi li i ti učinio ili postradao od nečeg sličnog, te se odvajaš od ljubavi prema prijatelju?
22. [Pretpostavimo] da ti se desi iskušenje od [strane] brata i da žalost povede ka mržnji. Međutim, nemoj biti pobeđen mržnjom, već mržnju pobedi ljubavlju. Pobedićeš, pak, tako što ćeš se iskreno za njega moliti Bogu, što ćeš od njega primiti objašnjenje, što ćeš mu se sam izviniti, smatrajući sebe vinovnikom iskušenja i najzad – dugotrpljenjem dok ne prođe oblak.
23. Dugotrpeljiv je onaj ko čeka kraj iskušenja i prima pohvalu za istrajnost.
24. Dugotrpeljiv muž poseduje veliki razum (Prič.14,29), s obzirom da sve što se dogodi upućuje na kraj. U očekivanju njega, on podnosi [sve] nevolje. Kraj, pak, po božanstvenom apostolu, jeste život večni (Rim.6,22). A ovo je večni život da poznaju tebe jedinoga istinitoga Boga i koga si poslao Isusa Hrista (Jn. 17,3).
25. Nemoj biti brz da odbaciš duhovnu ljubav budući da ljudima drugi put spasenja nije ostavljen.
26. Zbog mržnje koja se danas u tebi pojavila pod uticajem lukavog nemoj jučerašnjeg vrlinskog duhovnog brata smatrati poročnim i zlim, već dugotrpeljivom ljubavlju izbaci iz duše današnju mržnju, sećajući se jučerašnjih dobara.
27. Onoga koga si juče hvalio kao dobrog i slavio kao vrlinskog nemoj danas zlosloviti kao poročnog i zlog stoga što si ljubav promenio u mržnju, osuđivanje brata nudeći kao opravdanje svoje zle mržnje. Naprotiv, iako si još obuzet žalošću, ostani pri pohvalama kako bi se lako vratio spasonosnoj ljubavi.
28. Radi skrivene u tebi žalosti [prema bratu], nemoj menjati svoje uobičajene pohvale o njemu u razgovoru sa ostalom bratijom, mešajući neprimetno sa svojim rečima prekorevanje, Naprotiv, u susretima govori o njemu čistu pohvalu i iskreno se moli za njega kao za samoga sebe, te ćeš se brzo osloboditi pogubne mržnje.
29. Nemoj reći: „Ja ne mrzim brata“, ukoliko se odvraćaš od sećanja na njega. Naprotiv, čuj Mojsija koji govori: Nemoj mrzeti brata svoga u razumu svome. Prekorom pokaraj brata svoga i zbog njega nećeš biti uvučen u greh (Lev.19,17).
30. Budući iskušavan, brat može da je uporan i da te zloslovi. Ipak, ti nemoj izlaziti iz stanja ljubavi, premda te i uznemirava u razumu isti lukavi demon. Ti, pak, nećeš izaći iz stanja ljubavi ukoliko budeš blagosiljao kad te grde (l.Kop.4,12), ukoliko budeš dobro mislio o okome ko ti misli zlo. To je put mudroljublja po Hristu. Onaj ko njime ne ide neće se nastaniti zajedno sa Njim.
31. Nemoj smatrati blagorazumnim one koji ti prenose reči koje izazivaju žalost i mržnju prema bratu, čak i kad ti izgledaju istinite. Naprotiv, okreći se od njih kao od smrtonosnih zmija kako bi i njih zaustavio u zloslovljenju i kako bi dušu svoju izbavio od lukavstva.
32. Nemoj ranjavati brata zagonetnim rečima da ti ne bi vratio istom merom, što će, opet, iz obojice isterati raspoloženje ljubavi. Naprotiv, sa smelošću koju ljubav daje idi i pokaraj ga (Mt.18,15) kako bi uklonio uzroke ožalošćenja i obojicu oslobodio smućenja i ogorčenja.
33. Ispitaj svoju savest sa svakom tačnošću [i utvrdi] da li je možda tvojom krivicom brat odbio da se pomiri sa tobom. Nemoj, dakle, prezreti savest koja zna ono što je sakriveno u tebi, koja te može osuditi u čas tvoga ishoda i koja ti u vreme molitve postaje smetnja.
34. U vreme mira nemoj se sećati onoga što ti je brat rekao u vreme žalosti (bilo da ti je uvreda rečena u lice, bilo preko drugog koji ti je preneo) kako se ne bi, prihvativši pomisao zlopamćenja, vratio pogubnoj mržnji prema bratu.
35. Slovesna duša koja gaji mržnju prema bilo kom čoveku ne može biti u miru sa Bogom, koji je dao zapovest: Ako li ne oprostite ljudima sagrešenja njihova, ni Otac vaš nebeski neće oprostiti vama sagrešenja vaša (Mt.6,15). Ukoliko, pak, on neće da se pomiri, ti se čuvaj mržnje, moleći se iskreno za njega i ne zlosloveći ga ni pred kim.
36. Neizrecivi mir svetih anđela zasniva se na dva raspoloženja: na ljubavi prema Bogu i jednog prema drugome. Isto važi i za sve svetitelje svih vekova. Svedobro je, dakle, naš Spasitelj rekao da o ovim dvema zapovestima visi sav zakon i proroci (Mt.22,40).
37. Nemoj biti samodopadljiv da ne bi bio bratomrzac, i nemoj biti samoljubiv da bi bio bogoljubiv.
38. Ukoliko želiš da živiš zajedno sa duhovnom [braćom], svoje prohteve ostavi pred [njihovim] vratima. U suprotnom nećeš biti u miru ni sa Bogom, ni sa sažiteljima.
39. Onaj ko je uspeo da stekne savršenu ljubav i da ceo život svoj uredi prema njoj zaista Duhom Svetim može reći da je Isus Gospod (up. 1.Kor.12,3). Iz suprotnog očigledno biva suprotno.
40. Ljubav prema Bogu voli da um uvek okriljuje božanstvenim razgovorom, a ljubav prema bližnjemu čini da se uvek o njemu dobro misli.
41. Onaj ko još uvek voli taštinu i koji je privezan za neku od veštastvenih stvari svakako će se žalostiti na ljude zbog prolaznih [stvari], biti zlopamtljiv, imati mržnju prema njima i robovati sramnim pomislima. Bogoljubivoj duši sve navedeno jeste tuđe.
42. Ukoliko ne govoriš i u razumu ne činiš ništa sramno, ukoliko nisi zlopamtljiv prema onome ko ti je pričinio štetu i rđavo govorio o tebi i ukoliko za vreme molitve uvek imaš neveštastven i bezvidan um, znaj da si dostigao meru bestrašća i savršene ljubavi.
43. Nije mali podvig osloboditi se od taštine. Nje, se [čovek] oslobađa tajnim delanjem vrlina i čestom molitvom. Znak, pak, oslobođenja jeste prestanak zlopamćenja prema onome koji je zlo govorio ili govori [o nama].
44. Ukoliko hoćeš da si pravedan, svakom delu u sebi, tj. duši i telu, daj ono što mu priliči. Slovesnom delu duše [pruži] čitanje, duhovno sagledavanje i molitvu, razdražajnom [delu] – duhovnu ljubav, koja se suprotstavlja mržnji, a želateljnom [delu] – celomudrenost i uzdržanje. Telu, pak, [daj] hranu i odelo, tj. samo ono što je neophodno (1 Tim.6,8).
45. Um dejstvuje po prirodi kada su mu strasti pokorene, kada sagledava smisao bića i kada prebiva u Bogu.
46. Zdravlje i bolest se odnose na telo živih [bića], a svetlost i tama – na oči. Tako se i vrlina i porok odnose na dušu, a znanje i neznanje – na um.
47. Hrišćanin upražnjava mudroljublje u tri [stvari]: u zapovestima, u dogmatima i u veri. Zapovesti um odvajaju od strasti, dogmati ga uvode u znanje bića, a vera – u sagledavanje Svete Trojice.
48. Jedni podvižnici samo odbijaju strasne pomisli, a drugi odsecaju i same strasti. Strasne pomisli se odbijaju ili psalmopojanjem, ili molitvom, ili uznošenjem [misli], ili nekim drugim dostupnim zanimanjem. Strasti se, pak, odsecaju preziranjem stvari koje su ih izazvale.
49. Stvari prema kojima stičemo strasti jesu – žena, novac, slava itd. Žena se može prezreti jedino ukoliko se posle udaljavanja [od sveta] telo bude dolično isušilo uzdržanjem. Novac se može prezreti ukoliko svoju misao ubedimo da u svemu bude zadovoljna onim što ima. Slava se, pak, može prezreti ukoliko se zavoli tajno činjenje vrline, poznato jedinome Bogu. Na isti način treba postupati i u odnosu na druge strasti. Onaj koji sve navedeno prezre nikad neće doći do bilo kakve mržnje.
50. Onaj ko se odrekao stvari, tj. žene, novaca i ostalog, učinio je monahom spoljašnjeg čoveka, ali ne i unutrašnjeg. Ko se, pak, odrekao i samih strasnih misli o njima, učinio je monahom i unutarnjeg čoveka, tj. um. Spoljašnjeg čoveka svako ko hoće lako može učiniti monahom. Naprotiv, da bi se unutrašnji čovek učinio monahom neophodan je veliki podvig.
51. Ko je, dakle, onaj ko se u našem rodu potpuno oslobodio strasnih misli i udostojio čiste i neveštastvene molitve, što i predstavlja obeležje unutrašnjeg monaha?
52. Mnoge strasti su skrivene u našim dušama. One se pokazuju tek kada se pojave stvari [koje ih izazivaju].
53. Onoga ko je stekao delimično bestrašće strasti ne napadaju u odsustvu stvari. Međutim, ukoliko se pojave stvari, strasti odmah uznemiruju um.
54. Nemoj misliti da imaš savršeno bestrašće [ukoliko si miran] kada odsustvuju stvari [koje izazivaju strasti). Ukoliko, pak, pri pojavi [stvari] ostaneš nepokretan [u odnosu na strast], a potom i mišlju o njoj, znaj da si stupio u granice bestrašća. Ipak, ni tada nemoj biti nemaran. Dugotrajna vrlina umrtvljuje strasti. Međutim, ukoliko se ona zanemari, one opet ustaju.
55. Onaj ko voli Hrista, svakako ga i podražava prema [svojim] silama. Hristos ljudima nije prestajao da čini dobro. On je bio dugotrpeljiv i kada je izostala blagodarnost kod ljudi i kada su hulili. I kada su ga tukli i kada su ga ubijali On je trpeo, nikome uopšte ne misleći zlo. To troje sačinjava delo ljubavi prema bližnjemu. Onaj ko njih nema, a govori da voli Hrista ili [se nada] da će naslediti Njegovo Carstvo – u stvari sebe vara. Jer, Gospod je rekao: Ćeće svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko, no koji čini volju Oca moga (Mt.7,21), i opet: Ako me ljubite, zapovesti moje držite (Jn.14,15) i ostalo.
56. Sav cilj zapovesti Spasitelja jeste da um [čoveka] oslobodi od neuzdržanja i mržnje, te da ga uvede u ljubav prema sebi i bližnjemu. Jer, iz nje se rađa svetlost po dejstvu svetog znanja.
57. Udostojivši se izvesnog znanja od Boga, nemoj zanemarivati ljubav i uzdržanje. Oni, naime, očišćuju stradalni deo duše i neprekidno ti otkrivaju put ka poznanju.
58. Put ka poznanju, pak, jesu bestrašće i smirenje, bez kojih niko neće videti Gospoda (Jev.12,14).
59. Znanje nadima, a ljubav izgrađuje (1.Kop.8,1). Stoga znanju pridruži ljubav i postaćeš skroman i duhovni domostroitelj, koji izgrađuje i sebe i sve koji mu se približuju.
60. Ljubav izgrađuje stoga što ne zavidi, što se ne ogorčava na one koji zavide, što ne ističe predmet koji [može izazvati] zavist, što ne smatra da je dostigla savršenstvo (up. Fil.3,12), što se ne stidi da prizna svoje neznanje. Na taj način, dakle, ona um čini skromnim i neprekidno priprema napredovanje u poznanju.
61. Nekako je prirodno da znanje prati visokoumlje i zavist, naročito kod početnika. Visokoumlje [biva] samo iznutra, a zavist – i iznutra i spolja: iznutra – prema onima koji imaju znanja, a spolja – od onih koji imaju znanje. Ljubav, međutim, uništava sve troje: visokoumlje – budući da se ne nadima, unutrašnju zavist – budući da ne zavidi, a spoljašnju – budući da dugo trpi i da je blagotvorna. Onaj, dakle, ko ima znanje treba da stekne i ljubav kako bi um u svemu sačuvao neranjivim.
62. Onaj ko se udostojio blagodati znanja i [u isto vreme] ima ogorčenje, ili zlopamćenje ili mržnju prema [nekom] čoveku, liči na onoga ko trnjem i bodljom bode [svoje] oči. Stoga je znanju svakako neophodna ljubav.
63. Nemoj sve svoje staranje posvetiti samo telu. Naprotiv, njemu odredi podvig po svojoj snazi, a sav svoj um usmeri na unutrašnje. Jer, telesno vežbanje za malo je korisno, a pobožnost je korisna u svemu (1.Tim.4,8).
64. Onaj ko se neprekidno trudi oko unutrašnjeg (postaje) celomudren, dugotrpeljiv, blagotvoran i smirenouman. Osim toga, on sagledava i bogoslovstvuje i moli se. O tome i govori apostol: Po Duhu hodite (Gal.5,16), i ostalo.
65. Onaj ko ne ume da hodi duhovnim putem ne vodi brigu o strasnim pomislima, već svo staranje posvećuje telu, te ili ugađa stomaku i živi neuzdržljivo, ili se žalosti, gnevi i zlopamti, pomračujući svoj um. [On se, takođe, druge strane] predaje neumerenom podvigu, pomućujući razum.
66. [Sveto] Pismo ne odbacuje ništa od onoga što nam je Bog dao na upotrebu, već kažnjava neumerenost i ispravlja beslovesnost. Ono ne zabranjuje da se jede, niti da se rađaju deca, niti da se poseduje novac i da se pravilno upotrebljava. Ono zabranjuje stomakougađanje, blud i ostalo. Ono takođe ne zabranjuje ni da se misli o navedenome (s obzirom da je radi toga i nastalo), nego da se o njemu strasno misli.
67. Od onoga što činimo po Bogu nešto vršimo po zapovesti, a nešto nezavisno od zapovesti, tj. kako bi neko rekao, kao dobrovoljno prinošenje. Tako, po zapovesti volimo Boga i bližnje, volimo neprijatelje, izbegavamo preljubu i ubistvo i ostalo. Kada [nešto od navedenoga] prestupimo primamo osudu. Nezavisni od zapovesti jesu devstvenost, bezbračnost, nesticanje, otšelništvo i ostalo. Oni imaju značenje darova. Naime, ukoliko neku od zapovesti po slabosti ne možemo da ispunimo, mi tim darovima umilostivljujemo našeg blagog Vladiku.
68. Onaj ko ceni bezbračnost ili devstvenost svakako treba da ima bedra opasana uzdržanjem i svetiljke zapaljene molitvom, sagledavanjem i duhovnom ljubavlju (Lk.12,35).
69. Neki od bratije smatraju da nemaju darove Duha Svetoga. Oni usled nemarnosti za vršenje zapovesti ne znaju da onaj koji ima neiskvarenu veru u Hrista u sebi ima sve Božanske darove. S obzirom da smo zbog svoje lenjosti daleko od delatne ljubavi prema Njemu (kojom se otkrivaju božanstvene riznice u nama), nama opravdano izgleda da smo tuđi Božanskim darovima.
70. Ako se, po božanstvenom apostolu, Hristos verom useljuje u srca naša (Ef.3,17), i ako su u Njemu sakrivena sva blaga mudrosti i znanja (Kol.2,3), onda su u našim srcima skrivena sva blaga mudrosti i znanja. Ona se u srcu svakoga otkrivaju saobrazno sa [merom] očišćenja kroz zapovesti.
71. Eto blaga sakrivenog u polju (Mt.1Z,44) srca tvoga, koje još nisi pronašao zbog lenjosti. Jer, da si ga našao, prodao bi sve kako bi kupio polje [u kome se oko nalazi]. Ostavivši ga, pak, ti radiš okolo njega, nalazeći samo na trnje i bodlje.
72. Spasitelj kaže: Blaženi čisti srcem, jer će Boga videti (Mt.5,8). Oni će videti Njega i blaga u Njemu ukoliko ljubavlju i uzdržanjem sebe očiste. I utoliko će ga više [videti], ukoliko više uzrastaju u očišćenju.
73. On opet govori: Prodajte sve što imate i dajte milostinju… i gle sve će vam biti čisto (Lk.12,33; 11,41), tj. nemojte se više baviti stvarima koje se tiču tela, već požurite da od mržnje i neuzdržanja očistite um (koga Gospod naziva srcem – Mt.15,19). Jer, oni prljaju um i ne dozvoljavaju mu da vidi Gospoda, koji se u njemu nastanio kroz blagodat svetog krštenja.
74. [Sveto] Pismo vrline naziva putevima. Ljubav je, pak, istaknuta kao najveća od svih vrlina. Stoga i apostol govori: Pokazaću vam još uzvišeniji put (l.Kop.12,31) koji nas ubeđuje da prezremo veštastvene stvari i da ništa privremeno ne pretpostavljamo večnome.
75. Ljubav prema Bogu se protivi pohoti, ubeđujući um da se uzdržava od uživanja. Ljubav, pak, prema bližnjemu protivi se gnevu, dovodeći do prezira slave i bogatstva. To su dva dinara koja je Spasitelj dao gostioničaru (Lk.10,35) da se pobrine o tebi. Međutim, nemoj se pokazati nezahvalnim, pridružujući se razbojnicima, kako ponovo ne bi bio izranavljen. Jer, tada već nećeš biti polumrtav, već [sasvim] mrtav.
76. Očisti um svoj od gneva, zlopamćenja i sramnih pomisli, te ćeš prepoznati useljenje Hrista u sebi.
77. Ko te je prosvetio verom u Svetu, obožavanu i jednosušnu Trojicu? Ili, ko te je upoznao sa domostrojem [spasenja], tj. sa Ovaploćenjem Jednoga od Svete Trojice? Ko te je naučio smislu bestelesnih sila ili stvaranja i svršetka vidljivog sveta, ili vaskrsenja mrtvih i večnog života, ili slave Carstva nebeskog i Strašnog suda? Nije li [sve navedeno učinila] blagodat Hristova koja se uselila u tebe i koja je zalog Duha Svetoga? Šta je veće od te blagodati? Ili, šta je bolje od te mudrosti i znanja? Ili, šta je uzvišenije od tih obećanja? I ukoliko smo [i pored svega] lenjivi i nemarni i ne čistimo sebe od prljavština i strasti koje oslepljuju um (smetajući nam da gledamo smisao koji je jasniji od sunca), treba da krivimo sami sebe, a ne da odričemo useljenje blagodati.
78. Obećavši ti večna blaga (up. Tit.1,2) i davši ti zalog Duha u srce (2.Kor.1,22), Bog ti je zapovedio da se brineš o životu, tj. da unutrašnji čovek, oslobodivši se od strasti, još odavde počne da se naslađuje večnim blagima.
79. Udostojivši se božanstvenih i uzvišenih sagledavanja, veoma se trudi u ljubavi i uzdržanju, da bi, sačuvavši stradalni [deo duše] neuzburkanim, u duši imao neprestanu svetlost.
80. Razdražajni [deo] duše obuzdavaj ljubavlju, želateljni [deo] isušuj uzdržanjem, a slovesni [deo] okriljuj molitvom, te svetlost uma [tvoga] nikad neće potamneti.
81. Ljubav razaraju beščašće, šteta, klevetanje ili vere ili života, batine, rane i ostalo, bilo da se događaju [čoveku] lično, bilo nekome od njegovih srodnika ili prijatelja. Onaj ko ljubav izgubi zbog nekih od navedenih uzroka još nije poznao cilj Hristovih zapovesti.
82. Koliko god možeš, staraj se da voliš svakog čoveka. Ukoliko ne možeš [da sve voliš], makar se postaraj da nikog ne mrziš. Međutim, ni u tome nećeš uspeti ukoliko ne prezreš sve stvari u svetu.
83. [Recimo] da je neko pohulio. Ti, međutim, nemoj mrzeti njega, nego hulu i demona koji ga je podstakao na huljenje. Ukoliko, pak, omrziš onoga koji je pohulio, omrzao si čoveka i prestupio zapovest. Ono što je on učinio rečju, ti činiš delom. Ako, pak, čuvaš zapovest, pokazaćeš [dela] ljubavi. Naime, ukoliko možeš pomozi mu kako bi ga odvratio od zla.
84. Hristos neće da imaš ni mržnju, ni ogorčenje, ni gnev, ni zlopamćenje prema bilo kom čoveku, na bilo koji način i radi bilo koje prolazne stvari. To svima gromoglasno trube četiri Jevanđelja.
85. Mnogi od nas govore, a malo nas dela. Međutim, zbog svoje nemarnosti niko ne treba da kvari Reč Božiju. Naprotiv, svako treba da prizna svoju nemoć, a ne da sakriva Božiju istinu kako sa prestupanjem zapovesti ne bi bio osuđen i za krivo tumačenje Reči Božije.
86. Ljubav i uzdržanje oslobađaju dušu od strasti, čitanje i sagledavanje izbavljaju um od neznanja, a stanje molitve molitvenika postavlja pred samog Boga.
87. Kada vide da preziremo stvari u svetu kako zbog njih ne bismo mrzeli ljude i otpali od ljubavi, demoni na nas podižu klevete kako bismo, ne podnoseći žalost, omrzli klevetnike.
88. Nema težeg bola za dušu od klevete, bilo da se kleveta [naša] vera ili život. I niko ne može ostati ravnodušan na klevetu ukoliko ne gleda na Boga, koji jedini može da izbavi iz nevolja (kao što je i Suzanu izbavio), da ljudima otkrije [istinu] (kao i o njoj) i da dušu utešiti nadom.
89. [Po meri tvoje] molitve iz [sve] duše za onoga ko te je oklevetao, Bog će otkriti i pravu [istinu o tebi] onima koji su se sablaznili.
90. Po prirodi blag je samo Bog (Mt.19,17), dok je po nastrojenju [volje] dobar samo onaj ko podražava Boga. Njegov cilj je da zle [ljude] sjedini sa Onim ko je no prirodi blag kako bi i oni postali dobri. Zbog toga on blagosilja kada ga [zli] grde, trpi kada ga gone, moli se kada hule (up. 1.?or.4,12-13) i moli se za one koji ga ubijaju. Sve [navedeno on] čini [samo] da ne bi otpao od cilja ljubavi.
91. Zapovesti Gospodnje nas uče da se blagosloveno koristimo srednjim stvarima. Blagoslovena, naime, upotreba srednjih [stvari] čini da je stanje duše čisto. Čisto, pak, stanje rađa rasuđivanje, iz koga se rađa bestrašće, iz koga se rađa savršena ljubav.
92. Bestrašće još nema onaj ko u času iskušenja nije u stanju da previdi manu prijatelja, bilo da je stvarna ili samo umišljena. Jer, uzburkane strasti koje leže u duši njemu oslepljuju um, ne dozvoljavajući mu da vidi svetlost istine niti da razlikuje bolje od gorega. On, dakle, nije stekao savršenu ljubav, koja napolje izgoni strah od Suda (up. 1.Jn.4,18).
93. Vernom prijatelju nema cene (Sir.6,15), budući da nesreće prijatelja smatra svojim, stradajući zajedno sa njim i zlopateći se čak do smrti.
94. U vreme blagostanja mnogo je prijatelja (up. Prič.19,4). U vreme, pak, iskušenja, jedva ako ćeš jednoga naći.
95. Svakog čoveka treba da volimo iz [sve] duše, dok nadu treba da polažemo jedino na Boga, služeći mu iz sve snage. Jer, ukoliko nas On čuva, svi prijatelji će nam biti na usluzi i svi neprijatelji će biti nemoćni. Međutim, čim nas On ostavi, svi prijatelji se okreću od nas i svi neprijatelji jačaju u odnosu na nas.
96. Postoje četiri opšta načina bogoostavljenosti: prvi predstavlja domostroiteljnu [ostavljenost] (kao sa Gospodom – kako bi prividnim ostavljenjem bili spaseni oni koji su [zaista] ostavljeni), drugi predstavlja [ostavljenost] radi ispitivanja (kao sa Jovom i Josifom – kako bi se jedan pokazao stub hrabrosti, a drugi stub celomudrenosti), [treći] predstavlja [ostavljenost] radi duhovnog vaspitanja (kao sa apostolom [Pavlom] – kako bi se smirenoumljem sačuvalo izobilje blagodati), a [četvrti) predstavlja [ostavljenost] radi odvraćanja [Božijeg] (kao što je bilo sa Jevrejima – kako bi se, budući kažnjavani, obratili pokajanju). Svi načini [ostavljenosti] jesu spasonosni budući da su ispunjeni Božanskom blagošću i čovekoljubljem.
97. Samo strogi čuvari zapovesti i istinski tajnici sudova Božijih ne napuštaju prijatelje koji se iskušavaju po popuštenju Božijem. Naprotiv, preziratelji zapovesti i neposvećeni u tajne sudova Božijih uživaju sa prijateljem koji je u blagostanju, ali ga napuštaju u [vreme] kad se zlopati u iskušenju. Dešava se čak i da staju na stranu [njegovih] protivnika.
98. Prijatelji Hristovi sve [ljude] istinski vole, premda njih ne vole svi. Prijatelji, pak, sveta ne vole sve, kao što ni njih ne vole svi. Prijatelji Hristovi do kraja zadržavaju neprekidnost u ljubavi, a prijatelji sveta – samo dok se međusobno ne sukobe oko nečega svetskog.
99. Veran prijatelj je moćna zaštita (Sir.6,14). Naime, on je u blagostanju prijatelja dobar savetnik i jednodušni saradnik, a u zlopaćenju – istinski zastupnik i najsastradalniji zaštitnik.
100. Mnogi su dosta toga kazali o ljubavi. Međutim, ukoliko je potražiš, naći ćeš je jedino među učenicima Hristovim. Jer, jedino oni imaju istinsku Ljubav kao učiteljicu ljubavi. O njoj su govorili: Ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, a ljubavi nemam, ništa sam (l.Kop.13,2). Onaj, dakle, ko je stekao ljubav, stekao je samoga Boga: Jer Bog je ljubav (1.Jn.4,8). Njemu slava u vekove. Amin!
 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *