NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM III

DOBROTOLJUBLJE – TOM III

 

DOBROTOLJUBLJE
SVETI MAKSIM ISPOVEDNIK

I

PODVIŽNIČKO SLOVO
u pitanjima i odgovorima

Ovaploćenja“. Odgovarajući, starac reče: „Čudim se, brate, da me pitaš, iako svaki dan slušaš Simvol vere. Ipak, reći ću ti da je cilj Gospodnjeg Očovečenja bio naše spasenje“. Brat reče: „Kako to misliš, oče“. Starac odgovori: „Čoveka je od početka stvorio Bog i postavio ga u sred raja. Međutim, on je prestupio zapovest Božiju i pao u truležnost i smrt. Iako je različitim promišljanjem Božijim rukovođen iz roda u rod, on je istrajao napredujući samo u rđavom, od različitih telesnih strasti vođen u beznadežnost života. Zbog toga se jedinorodni Sin Božiji, prevečno Slovo, koji je iz Boga Oca, izvor života i besmrtnosti, javio nama koji smo sedeli u tami i seni smrti (Mt.4,16). Ovaplotivši se od Duha Svetoga i Svete Djeve, On je nama pokazao Božanski način življenja. On nam je dao svete zapovesti, obećavši Carstvo nebesko onima koji po njima budu živeli i zapretivši večnim mučenjem onima koji ih budu prestupali. Pretrpevši spasonosno stradanje i vaskrsnuvši iz mrtvih, On nam je darovao nadu vaskrsenja i života večnoga. On je poslušanjem razrešio osudu praroditeljskog greha i smrću uništio moć smrti. I kao što u Adamu svi umiru, tako u Njemu svi oživljavaju (l.Kop.15,22). Uznevši se na nebesa i sevši sa desne strane Oca, On je poslao Duha Svetoga kao obručenje novog života, kao prosvećenje i osvećenje duša naših, i kao pomoć u čuvanju zapovesti onima koji se podvizavaju radi spasenja. Ukratko rečeno, to beše cilj Gospodnjeg Očovečenja“.
2. Brat je rekao: „Hteo bih, dakle, oče da čujem koje zapovesti treba da ispunim da bih se spasao“. Starac je odgovorio: „Sam Gospod je posle svoga Vaskrsenja rekao apostolima: Idite, dakle, u naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio (Mt.28,19-20). Prema tome, svaki čovek koji je kršten u ime Životvorne i Bogonačelne Trojice treba da drži sve zapovesti koje je dao Gospod. Gospod je sa ispravnom verom spojio držanje svih zapovesti, znajući da se čovek ne može spasti ukoliko jednu stranu izostavi. Imajući ispravnu veru, i David je govorio: Po svima zapovestima tvojim upravljah se, svaki put nepravedan omrzoh (Ps.118, 128). Jer, sve zapovesti Gosnodnje su nam darovane protiv svakog puta koji vodi u nepravdu. Ukoliko se prestupi jedna, na njeno mesto svakako stupa put zla, koji joj je suprotan“.
3. Brat je rekao: „Ko može, oče, da ispuni sve zapovesti, s obzirom da ih je mnogo“. Starac odgovori: „[Ispuniće ih] onaj ko podražava Gospoda i sledi za Njim“. Brat reče: „Ko, pak, može da podražava Gospoda? Jer, Gospod je bio Bog, čak i ako je postao čovek. Međutim, ja sam čovek grešan, koji robujem bezbrojnim strastima. Kako, dakle, ja mogu da podražavam Gospoda“. Starac odgovori: „Niko od onih koji robuju veštastvu ovoga sveta ne može da podražavaju Gospoda. Oni, pak, koji mogu da kažu: Eto, mi smo ostavili sve i za tobom pošli (Mt.19,27) primaju silu da ga podražavaju i da ispunjavaju sve zapovesti Njegove“. Brat reče: „Koju silu primaju“. Starac odgovori: „Čuj Njega samog kako govori: Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i skorpije i na svu silu vražiju, i ništa vam neće nauditi (Lk.10,19).
4. Primivši tu silu i tu vlast, [sveti] Pavle je govorio: Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista (l.Kop.11,1). I opet: Nikakve, dakle, sad osude nema onima koji u Hristu Isusu ne žive po telu nego po duhu (Rim.8,1). I opet: Koji su Hristovi, raspeše telo sa strastima i željama (Gal.5,24). I opet: Meni se razape svet i ja svetu (Gal.6,14).
5. Proričući o toj vlasti i pomoći, David je rekao: Koji živi u nomoći Višnjega, pod krovom Boga nebeskoga nastaniće se. Peću će Gospodu: Zastupnik moj jesi ti, i utočište moje, Bog moj, i uzdaću se u Njega (Ps,90,2). I nešto dalje: Na aspidu i zmiju otrovnu nastupaćeš, i zgazićeš lava i zmaja… jer će anđelima svojim zapovediti za tebe, da te čuvaju na svim putevima tvojim (Ps.90,13; 11). Oni, pak, koji ugađaju telu i vole veštastvo sveta čuće: Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan (Mt. 10,37). I nešto dalje: Koji ne uzme krst svoj i ne pođe za mnom, nije mene dostojan (Mt.10,37). I: Koji se ne odreče svega što ima, ne može biti moj učenik (Lk.14,33). Onaj, dakle, ko hoće da bude Njegov učenik, da ga bude dostojan i da primi silu protiv zlih duhova treba da se odvoji od svakog telesnog odnosa i da se oslobodi od svake veštastvene pristrasnosti, boreći se protiv nevidljivih neprijatelja za Njegove zapovesti. Gospod nam je dao sebe za primer dok je bio kušan u pustinji od njihovog vođe i u vaseljeni od njegovih slugu“.
6. Brat je rekao: „Ipak, oče, zapovesti Gospodnje su mnogobrojne. Ko ih može sve poznati da bi se podvizavao za njih? Naročito je teško meni, maloumnome. Stoga bih hteo da čujem kratku reč, koju bih mogao da zadržim u umu i da se sa njom spasem“. Starac odgovori: „Iako su mnoge, brate, zapovesti se sažimaju u jednoj reči, tj. u rečenome: Ljubi Gospoda Boga svoga svom snagom svojom… i svim umom svojom, i bližnjega svoga kao samoga sebe (Mk. 12,30-31; Lk.10,27). Onaj ko se podvizava da održi tu reč, ispunjava sve zapovesti zajedno. Međutim, onaj ko se nije odvojio od pristrašća prema veštastvenom, kao što je rečeno, ne može istinski voleti ni Boga, ni bližnjega. Jer, nije moguće ujedno biti privezan za veštastvo i Boga voleti. O tome govori Gospod: Niko ne može dva gospodara služiti (Mt.6,24), i: Ne možete služiti Bogu i mamonu (Lk.16,13). Jer, um koji je prilepljen za stvari ovoga sveta i koji je njima porobljen zanemaruje Boga i prestupa Njegovu zapovest“.
7. Brat je rekao: „Za koje stvari govoriš, oče“. Starac odgovori: „Za hranu, novce, imanja, slavu, srodnike i slično“. Brat reče: „Reci mi, oče, zar nije Bog sve navedeno stvorio i ljudima dao na upotrebu? Kako onda naređuje da se ne vezujemo za njih“. Starac odgovori: „Jasno je da je Bog sve navedeno stvorio i ljudima dao na upotrebu. I sve što je od Boga dobro je. Koristeći ih na ispravan način mi treba da zahvaljujemo Bogu. Međutim, pošto smo slabi i veštastveni razumom, mi smo veštastveno pretpostavili zapovesti o ljubavi. Prilepljujući se za njega, mi ratujemo protiv ljudi. Mi, međutim, treba svemu vidljivome, pa i samome telu svome, da pretpostavimo ljubav prema svakom čoveku, koja je znak ljubavi prema Bogu, kao što sam Gospod pokazuje u Jevanđeljima: Ako me ljubite, zapovesti moje držite (Jn.14,15). On sam govori da ćemo Njega voleti ukoliko ispunjavamo sledeću zapovest; Ovo je zapovest moja: da ljubite jedni druge (Jn.15,12). Vidiš li da međusobna ljubav projavljuje i ljubav prema Bogu, koja predstavlja punotu svake zapovesti Božije? Stoga On i zapoveda da onaj ko čezne da bude Njegov učenik ne samo da ne treba da se prilepljuje za stvari ovoga sveta, nego i da se odrekne svega imanja svoga“.
8. Brat reče: „Oče, ti si rekao da ljubav prema svakome čoveku treba da pretpostavljamo vidljivome, pa i samome telu. Međutim, kako ja mogu voleti onoga ko me mrzi ili me izbegava? Kako ću voleti onoga ko mi zavidi, ko me ranjava zloslovljenjem, ko mi smišlja spletke i priprema podvale? To mi, oče, po prirodi izgleda nemoguće. Jer, strast tuge me prirodno primorava da izbegavam onoga ko me je ožalostio“. Starac odgovori: „Gmizavci i zveri, koji se rukovode prirodom, ne mogu da ne uzvraćaju prema svojim moćima onima koji ih napadaju. Oni, pak, koji su stvoreni po obrazu Božijem, koji se rukovode slovesnošću, koji su se udostojili božanskog poznanja i koji su primili zakon od Boga, svakako mogu da se ne odvraćaju od onih koji ih žaloste i da vole one koji ih mrze. Stoga i Gospod govori: Ljubite neprijatelje svoje… činite dobro onima koji vas mrze (Mt.5,44). On rečeno zapoveda kao nešto moguće, a ne kao nemoguće. U suprotnom On ne bi kažnjavao onoga ko prestupi zapovest. I sam Gospod svojim delima svedoči o rečenome, kao i svi učenici Njegovi, koji su se do smrti podvizavali za ljubav prema bližnjem, toplo se moleći za one koji su ih ubijali, Međutim, mi smo veštastvoljubivi i slastoljubivi, usled čega zanemarujemo zapovesti. Stoga mi ne možemo da volimo one koji nas mrze. Naprotiv, mi se iz istog razloga često odvraćamo i od onih koji nas ljube, pokazujući se gorim od zveri i gmizavaca. Zbog toga nismo u stanju da sledimo stopama Božijim, niti da poznamo Njegov cilj, kojim bismo primili silu“.
9. Brat reče: „Evo, oče, ja sam sve ostavio: srodnike, imovinu, raskoš i slavu sveta i u životu nemam ništa osim tela. Pa ipak, brata koji me mrzi i odvraća se od mene ne mogu da volim, premda se i podvizavam da mu ne uzvratim na delu zlom za zlo koje mi je učinio. Reci mi, dakle, šta treba da činim da bih mogao od srca da ga volim, kao uostalom i svakoga ko me na bilo koji način žalosti ili mrzi“. Starac je odgovorio: „Onaj ko istinski ne poznaje cilj Gospodnji ne može da voli onoga ko ga vređa, čak iako se odrekao veštastva sveta. Ukoliko mu, pak, Gospod da da ga pozna i ukoliko bude stremio da hodi po njemu, op će moći iz srca da voli onoga ko ga mrzi i vređa, kao i apostoli koji su ga poznali“.
10. Brat reče: „Šta je bio cilj Gospodnji? Molim te da saznam, oče“. Starac mu reče: „Ukoliko hoćeš da saznaš cilj Gospodnji, slušaj razumno. Budući Bog po prirodi, Gospod naš Isus Hristos je iz čovekoljublja blagoizvoleo da postane čovek. Rodivši se od žene, On je bio pod zakonom, po božanstvenom apostolu, kako bi, sačuvavši zapovest kao čovek, uništio staro prokletstvo Adama. Znajući, dakle, da ceo zakon i proroci vise o dve zapovesti zakona: Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim… i bližnjega svoga kao samoga sebe (Mt.22.37; 39), Gospod je od početka do kraja hitao da ih čovekodolično sačuva.
Prevarivši čoveka od početka, đavo je stekao vlast smrti. Videći da je za vreme krštenja o Njemu Otac svedočio kao o Sinu, da je kao čovek sa neba primio srodnoga Duha Svetoga, koji ga je i odveo u pustinju na kušanje, on je svu svoju borbu usmerio protiv Njega kako bi ga, ukoliko je moguće, naveo da ljubavi Božijoj pretpostavi veštastvo sveta. Znajući da se oko tri stvari vrti sve čovečije [staranje], tj. oko jela, novca i slave (kojima svagda čoveka nizvodi u bezdan propasti), đavo je pokušao da i Njega iskuša u pustinji. Pokazavši se iznad njih, Gospod je zapovedio đavolu da ode od Njega.
11. Znak ljubavi prema Bogu, dakle, jeste [biti iznad tih stvari]. Ne mogavši tim obećanjima da ga privoli da prestupi zapovest, đavo je kasnije, kada je [Gospod] pošao po vaseljeni, na sve načine, delajući kroz bezakone Jevreje, pokušavao da ga navede da prestupi zapovest o ljubavi prema bližnjemu. Gospod je učio putevima života, delom pokazivao nebesko življenje, objavljivao vaskrsenje mrtvih, vernim obećavao život večni i Carstvo nebesko, a nevernima pretio večnim mukama, svoje reči potvrđujući pokazivanjem preslavnih Božanskih čudesa i sve mnoštvo prizivajući u veru. Stoga je đavo nagovarao bezakone fariseje i književnike na različite podmuklosti protiv Njega sa namerom da ga (po svom umišljaju) navede da, ne izdržavši iskušenje, padne u mržnju prema svojim mrziocima. Na taj način je okajani [mislio da] postigne svoj cilj, tj. da ga pokaže narušiteljem zapovesti o ljubavi prema bližnjemu.
12. Budući Bog, međutim, Gospod je znao njegove zamisli i nije omrzao fariseje koji su delali pod njegovim uticajem (kako bi i mogao kad je po prirodi dobar). Naprotiv, On je ljubavlju prema njima odbijao onoga ko ih je pokretao. Njime, pak, pokrenute (koji nisu bili prinuđeni da ga slušaju, već su mu se dobrovoljno potčinili kroz nemar), On je savetovao, izobličavao, ukorevao, oplakivao, ne prestajući da im čini dobro. Ružen, On je pokazivao velikodušnost i u stradanju je trpeo, ukazujući im sva dela ljubavi i pobeđujući podstrekača čovekoljubljem prema njime pokrenutima. O, preslavnog li rata! Umesto mržnje, On pokazuje ljubav i blagošću pobeđuje oca zla. Pretrpevši od njih [tj. fariseja] mnoga zla, ili bolje reći radi njih, On se čovekodolično podvizavao do smrti za zapovest o ljubavi. Odnevši potpunu pobedu nad đavolom, On je za nas primio venac vaskrsenja. Na taj način je novi Adam obnovio starog. I božanstveni apostol govori: Neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu (Fil. 2,5) i ostalo.
13. Cilj Gospodnji, dakle, beše da, sa jedne strane, kao čovek bude poslušan Ocu do smrti radi nas, čuvajući zapovest o ljubavi, te da, sa druge strane, porazi đavola stradajući od njega preko njime pokrenutih književnika i fariseja. Budući samovlasno pobeđen, On je pobedio onoga ko se nadao da ga pobedi, izbavljajući svet od njegove nadmoći. Na taj način Hristos raspet bi po slabosti (2.Kor.13,4). Njome je, međutim, On umrtvio smrt i satro onoga koji ima moć smrti (Jev.2,14). Na isti način je i Pavle sebe smatrao nemoćnim i hvalio se svojim nemoćima kako bi se u njega uselila sila Hristova (2.?o?.12,9).
14. Izučivši način te pobede, sveti Pavle je, pišući Efescima, govorio: Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti (Ef-6.12) i ostalo. Onima koji se bore sa nevidljivim neprijateljima on je zapovedio da uzmu oklop pravde, kacigu nade, štit vere i mač Duha o koji će moći pogasiti sve ognjene strele nečastivoga (Ef.6,14-16). Na delu, pak, pokazujući način te borbe, on je govorio: Ja, dakle, tako trčim, ne kao na nepouzdano; tako se borim, ne kao onaj koji bije vetar, nego iznuravam telo svoje i savlađujem ga, da propovedajući drugima ne budem sam odbačen (l.Kop.9,26-27), i opet; Do ovoga časa podnosimo i glad i žeđ i golotinju i udarce (1.Kor.4,11), i opet: U trudu i naporu, često u nespavanju, u zimi i golotinji (2.Kor.11,27).
15. Takvu je borbu on vodio protiv demona koji su pobuđivali telesna uživanja, odgoneći ih iznuravanjem sopstvenog tela. Osim toga, on nam je delima pokazivao način pobede nad [demonima] koji pokreću na mržnju (podstičući najnemarnije [ljude] protiv pobožnog kako bi ga iskušavali i naveli na mržnju i prestupanje zapovesti o ljubavi), govoreći: Kad nas grde, blagosiljamo; kad nas gone, trpimo, kad hule na nas, molimo; postasmo kao smetlište sveta. svima smeNe do danas (l.Kop.4,12-13). Jer, demoni su [ljude] navodili da ga grde, hule i progone kako bi ga pokrenuli na mržnju prema onima koji ga grde, hule i progone, imajući za cilj da ga navedu na prestupanje zapovesti o ljubavi.
Znajući njihove [tj. demonske] zamisli, apostol je blagosiljao one koji su ga grdili, trpeo progonitelje i hulitelje umoljavao da odstupe od demona koji su ih podsticali, te da postanu domaći blagome Bogu. Na taj način je on poražavao demone koji su [ljude] podsticali na zla, svagda zlo pobeđujući dobrom, po ugledanju na Spasitelja. On i ostali apostoli su sav svet otrgli od demona i usvojili Bogu, porazima pobedivši one koji su se nadali da ih pobede. Ukoliko, dakle, i ti brate budeš imao taj cilj, moći ćeš da voliš one koji te mrze. Ukoliko ga ne budeš imao, ni na koji način nećeš moći da ih voliš“.
16. Brat reče: „Uistinu je, oče, tako i nikako drugačije. Stoga je Gospod, budući ružen i udaran i trpeći sve što su mu pričinjavali Judeji, pokazivao saosećanje. Prema njima se On odnosio kao prema neznalicama i prelešćenima, usled čega je i rekao na Krstu: Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine (Lk.23,34). Lukavstvo i prevaru đavola i njegovih knezova On je pobedio na Krstu, podvizavajući se do smrti za zapovest o ljubavi, kao što si rekao, i podarivši nam pobedu nad njima. Razrušivši moć smrti, On je podario svoje vaskrsenje u život celom svetu. Ipak, moli se za mene, oče, da potpuno poznam cilj Gospodnji i Njegovih apostola, te da budem trezvouman u vreme iskušenja i poznam zamisli đavola i njegovih demona“.
17. Odgovarajući, starac reče: „Ukoliko se stalno budeš poučavao u rečenome, moći ćeš da ih poznaš. Shvativši da sam bivaš iskušavan, shvati da se i tvoj brat iskušava, te mu iskušavanom opraštaj. Kušaču, pak, koji hoće da te navede na mržnju prema iskušavanom bratu, pokaži protivljenje, ne podajući se njegovom lukavstvu. O tome govori i Jakov, brat Božiji u Sabornoj poslanici: Pokorite se, dakle, Bogu, ? usprotivite se đavolu, i pobeći će od vas (Jak.4,7). Ukoliko se, dakle, kao što je rečeno, trezvoumno i neprestano budeš poučavao u rečenome, moći ćeš da poznaš cilj Gospodnji i Njegovih apostola, te da, sa jedne strane, voliš druge i saosećaš im kada greše, i sa druge strane, da se neprekidno ljubavlju protiviš lukavim demonima. Ukoliko smo, pak, raspušteni, bezbrižni i nemarni, svoju pomisao predajući telesnim uživan,ima, mi se ne borimo protiv demona, nego protiv sebe i protiv braće. Boreći se sa ljudima, mi u stvari ugađamo demonima“.
18. Brat reče: „Tako je, oče. Zbog moje nemarnosti demoni uvek uzimaju povoda [da ustaju] protiv mene. Molim te, oče, da mi kažeš kako treba da steknem trezvoumlje“. Starac odgovori: „Potpuna bezbrižnost u odnosu na zemaljsko i neprekidno poučavanje u Božanstvenom Pismu privodi dušu u strah Božiji, koji potom privodi trezvoumlju. Tada duša počinje da vidi demone koji je napadaju kroz pomisli i počinje da se brani, po rečima Davida: Na neprijatelje moje pogleda oko moje (Ps.53,7). Pobuđujući učenike na borbu i vrhovni apostol Petar je rekao: Budite trezveni i bdite, jer suparnik vaš, đavo, kao lav ričući hodi i traži koga da proždere. Njemu se protivite utvrđenom verom (1.Pt.5,8-9). I Gospod [je rekao]: Bdite i molite se da ne padnete u napast (Mt.26,41). Takođe, i propovednik govori: Ukoliko te napadne duh vladatelja, nemoj ostavljati svoga mesta (Prop.10,4). Mesto, pak, uma jeste vrlina, znanje i strah Božiji. Veoma trezvoumno i hrabro se podvizavajući, divni apostol govori: Jer, živeći u telu, ne vojujemo po telu. Jer oružje našeg vojevanja nije telesno, nego silno Bogom za rušenje utvrđenja, obarajući pomisli i svaku oholost, koja ustaje protiv poznanja Božijega, i pokoravajući svaku pomisao na poslušnost Hristu. Te smo gotovi kazniti svaku neposlušnost (2.Kor.10,3-6). Ukoliko se, dakle, budeš ugledao na svetitelje i sa naporom počineš po Bogu, bićeš trezvouman“.
19. Brat reče: „Šta treba da čini, oče, onaj ko hoće da počine po Bogu“. Starac odgovori: „Nije moguće da umom u potpunosti počine po Bogu onaj ko ne steke tri vrline: ljubav, uzdržanje i molitvu. Jer, ljubav ukroćuje gnev, uzdržanje isušuje pohotu, a molitva odvaja um od svih misli i postavlja ga nagog pred Boga. Te tri vrline u sebi sadrže sve ostale i bez njih um ne može da počine po Bogu“.
20. Brat reče: „Molim te, oče, da me naučiš na koji način ljubav ukroćuje gnev“. Starac odgovori: „Ljubav [u sebi] sadrži milost i dobročinstvo prema bližnjemu, dugotrpljenje i podnošenje svega što od njega dolazi, kao što smo više puta rekli. Sadržeći ih u sebi, ljubav ukroćuje gnev onoga ko ju je stekao“. Brat reče: „Nisu mala dela njena. Međutim, blažen je onaj ko je u stanju da je stekne. Ja sam, pak, uistinu daleko od nje. Ipak, molim te, oče, da mi kažeš šta je dugotrpljenje“.
21. Starac odgovori: „[Dugotrpeljiv je onaj] ko je istrajan u nevoljama, ko podnosi zlo i čeka kraj iskušenja, ko se ne gnevi olako, ko ne govori nerazumno, ko ne podozreva i ko ne misli opo što ne priliči blagočastivome, kao što govori Sveto Pismo: Dugotrpeljivi privremeno trpi da bi mu se potom dala radost. On privremeno sakriva svoje reči i usta vernih ispovedaće njegovu razumnost (Sir.1,23-24).
22. To su, dakle, odlike dugotrpljenja. Osim toga, svojstvo dugotrpeljivosti je smatrati sebe uzrokom iskušenja. ? možda tako i jeste. Jer, mnogo toga nam se događa radi našeg vaspitanja, ili radi očišćenja prošlih grehova, ili radi ispravljenja sadašnje nemarnosti, ili radi sprečavanja budućih grehova. Onaj, dakle, ko pomišlja da mu se iskušenje desilo iz navedenih uzroka, neće negodovati kada prima rane, pogotovu ukoliko je svestan svojih grehova. On neće okrivljavati onoga kroz koga je došlo iskušenje. Jer, kroz njega ili kroz nekog drugog trebalo da on ispije čašu sudova Božijih. Naprotiv, on upire pogled Bogu i zahvaljuje Onome ko je dopustio [la postrada], okrivljujući sebe samog. On rado prima prekor, kao i David od Semeja (2.Car. 16,5-10) i Jov od žene (Jov 2,9-10). Nerazboriti, međutim, često od Boga ište samilost, da bi je potom odbio, s obzirom da nije došla kao što je on želeo, već kako je Lekar duše smatrao za korisno. Zbog toga je on malodušan i smućuje se, čas se gneveći na ljude, čas huleći na Boga. Na taj način on pokazuje neblagodarnost i ne prima [urazumljenje] OD žezla [karanja]“.
23. Brat reče: „Dobro si rekao, oče. Molim te, reci mi na koji način uzdržanje isušuje pohotu“. Starac odgovori: „Ono čini da se čovek udaljuje od svega što nije neophodno, već samo izaziva uživanje, da učestvuje samo u onome što je neophodno za život, da ne juri za prijatnim, već samo za korisnim, da sa merom upotrebljava hranu i piće, da telu ne pruža suvišnu tečnost, da jedino održava život tela, čuvajući ga slobodnim od pohotnih stremljenja. Na taj način uzdržanje isušuje pohotu. Naprotiv, uživanje i obilje jela i pića razgara stomak i upaljuje silnu želju za sramnom pohotom, gurajući [čoveka] kao živinu na [telesno] mešanje. Tada su oči bestidne, ruke neobuzdane, dok jezik govori ono prija ušima, uvo sluša isprazne reči, um prezire ono što je Božije, a duša, razumom vršeći preljubu, priziva telo na bezakona dela“.
24. Brat reče: „Vaistinu, oče, tako je. Molim te, nauči me i o molitvi, tj. kako odvaja um od svih pomisli“. Starac odgovori: „Naše pomisli su pomisli o stvarima. Neke od stvari su, pak, čulne, a neke mislene. Kad je zauzet njima, um ih prebira u sebi, Blagodat, pak, molitve um spaja sa Bogom. Spajajući ga sa Bogom, ona ga odvaja od svih pomisli. I nag od njih, um u razgovoru sa Bogom postaje bogolik. Postavši bogolik, on već od Njega moli samo ono što priliči i nikada ne greši u svojoj prozbi. I apostol zapoveda: Molite se bez prestanka (1.S’ol.5,17), da bismo, sjedinjujući stalno um svoj sa Bogom, postepeno odbacili pristrasnost prema veštastvenom“.
25. Brat reče: „Kako, međutim, um može neprestano da se moli? Jer, ukoliko pevamo, ili čitamo, ili razgovaramo, ili služimo, mi ga rasejavamo mnogim pomislima i predstavama“. Starad odgovori: „Božansko Pismo ne zapoveda ništa nemoguće. I sam apostol je pevao i čitao, i služio i neprestano se molio. Jer, neprestana molitva znači: imati pobožan um, imati čežnju koja je prilepljena uz Boga i nadu koja stalno visi na Njemu, imati uzdanje u Njega u svim delima i događajima. Nalazeći se u takvom stanju, apostol je rekao: Ko će nas odvojiti od ljubavi Hristove? Žalost ili teskoba (Rim.8,35) i ostalo. I nešto kasnije: Jer sam uveren da nas ni smrt, ni život, ni anđeli (Rim.8,38) [ne mogu odvojiti od Njega], I opet: Svačim smo ugnjetavani, ali ne potišteni, zbunjivani, ali ne očajni, progonjeni. ali nismo ostavljeni, oboreni, ali ne pogubljeni, svagda noseći na telu umiranje Gospoda Isusa, da se u život Isusov na telu našem pokaže (2 Kor.4, 8- 10).
26. Sa takvim raspoloženjem apostol se neprestano molio. Jer, kao što je rečeno, u svakom delu i događaju njegova nada se oslanjala na Boga. I svi sveti su se uvek radovali u nevoljama kako bi došli do stanja Božanske ljubavi. Stoga je i govorio apostol: Zato ćy ce najradije hvaliti svojim nemoćima, da se useli u mene sila Hristova (2.Kor.12,9). I nešto posle: Kada sam slab onda sam silan (2.Kor. 12,10). Ali, teško nama okajanima koji smo napustili put svetih otaca i ostali nagi od svakog duhovnog dela“.
27. Brat reče: „Zašto, oče, ja nemam umiljenja“. Starac odgovori: „Zato što nema straha Božijega pred očima našim i što smo postali smestište svakog zla. Usled toga strašne Božije pretnje preziremo kao proste pojmove. Jer, ko neće steći umiljenje slušajući Mojsija koji u ime Božije govori grešnicima: Jer se razgore gnjev moj kao oganj i dospeće do dubine ada, spaliće zemlju i rod njezin i popaliće temelje gora. Zgrnuću na njih zla i strele moje usmeriću na njih (Izl.32,22-23), i opet: Izoštriću kao munju mač moj, uzeće sud ruka moja, uzvratiću osvetu neprijateljima svojim i uzvratiću onima koji me mrze (Izl.32,41), ili Isaiju koji uzvikuje: Ko će vam objaviti da oganj gori? Ko će vam objaviti večno mesto (Is.33,14), i opet: Idite u svetlost ognja svojega i u vatru koju raspaliste (Is.50,11), i opet: Izlaziće i gledaće kosti ljudi koji su mi prestupili. Crv njihov neće umreti i oganj njihov se neće ugasiti. I 6uće na videlu svakom telu (Is.66,24), i Jeremiju koji govori: Proslavite Gospoda Boga vašeg pre nego što se smrkne i pre nego što se spotaknu noge vaše na mračnim gorama (Jer.13,16), i opet: Slušaj narode nerazumni i bez srca: imate oči ? ne vidite, imate uši ? ne čujete. Mene li se nećete bojati, veli Gospod i preda mnom nećete li biti pobožni, jer ja postavih moru granicu od peska večnom naredbom koju neće prestupiti (Jer.5,21-22), i opet: Otpadanje tvoje pokaraće te i zloća tvoja izobličiće te. Poznaj i vidi da ti je gorko što si me ostavio, veli Gospod… Ja nasadih vinograd rodan i istinit. Kako si se pretvorio u gorčinu i tuđi vinograd (Jer.2,19-21), i opet: Nisam sedeo na skupu igrača, nego se bojah od lica ruke tvoje. Sedeh usamljen, jer se ispunih gorčinom (Jer.15,17)?
Ko se neće užasnuti slušajući Jezekilja koji govori: Izliću gnjev svoj na tebe, dovršiću ljutnju svoju na tebi, sudiću te po putevima tvojim, daću na tebe sve gadosti tvoje… neće žaliti oko moje, niti ću se smilovati… Tada ćeš poznati da sam ja Gospod (Jez.7,3; 9). Ko neće steći umiljenje slušajući Danila koji opisuje Dan strašnoga suda, govoreći: Ja, Danilo gledah kako se postavljahu preostali i kako Stari danima sede. Odelo mu beše belo kao sneg i kosa glave Njegove kao vuna čista. Presto Njegov [beše kao] plamen ognjeni, točkovi Njegovi kao vreli oganj. Reka ognjena tecijaše pred Njim. Hiljade hiljada služahu mu i mnoštvo stajaše pred Njim. Sud zasede i knjige se otvoriše (Dan.7,9-10), tj. [spisak] svačijih dela, ili opet: Videhu noćnom viđenju i gle, beše kao Sin Čovečiji koji ide na oblacima nebeskim i dođe do Starog danima, te mu se privede, i dade mu se vlast i čast i carstvo. I cvu narodi, plemena i jezici služiće mu, Njegova vlast je večna vlast i Njegovo carstvo je večno carstvo. I uzdrhta duh moj u meni, u Danilu, i viđenja glave moje me uznemiravahu (Dan.7,13-15).
28. Ko se neće uplašiti, slušajući Davida koji govori: Jednom govoraše Bog, ovo dvoje čuh: da je moć Božija, i tvoja je, Gospode, milost, jer ćeš ti uzvratiti svakome po delima njegovim (Ps.61,N-12), i propovednika koji govori: Glavno u svemu što si čuo jeste: Boj se Boga i zapovesti Njegove drži. U tome se sastoji ceo čovek. Bog će svako delo izvesti na sud, pa i skriveno, bilo dobro ili zlo (Prop.12,13-14).
29. Ko, pak, neće uzdrhtati slušajući apostola koji govori: Jer nam se svima valja javiti na sudu Hristovom, da primi svaki ono što u telu učini, bilo dobro ili zlo (2.Kor.5,10). Ko neće zaplakati zbog našeg neverja i zbog oslepljenosti duše naše. Jer, mi smo sve rečeno čuli, pa ipak se ne kajemo i ne plačemo gorko zbog svoje velike nemarnosti i lenjosti. Provideći ih, i Jeremija je govorio: Proklet je onaj ko nemarno vrši dela Gospodnja (Jer.48,10). Jer, kada bismo pokazivali brigu za spasenje svojih duša, mi bismo zadrhtali od reči Gospodnjih i pohitali da izvršimo zapovesti Njegove, kojima se spasavamo. Iako smo od Gospoda čuli: Uđite na uska vrata… što vode u život (Mt.7,13-14), mi smo više zavoleli širok i prostran put, koji vodi u propast. Stoga ćemo, kad dođe sa neba da sudi živima i mrtvima, od Njega čuti: Idite od mene, prokleti, u oganj večni koji je pripremljen đavolu i anđelima njegovim (Mt.25,41).
30. I mi ćemo rečeno čuti stoga što smo bili nemarni za dobra dela i što nismo voleli bližnje, a ne stoga što smo zlo činili. Kako ćemo, međutim, podneti onaj Dan ukoliko smo i zlo činili i ukoliko smo pokazali veliki nemar? Osim toga, starima je preko Mojsija bilo rečeno: Ne čini preljube, ne ukradi, ne ubij i ostalo. Znajući, međutim, da Hrišćaninu nije dovoljno da se Drži samo rečenoga da bi bio savršen, Gospod je rekao: Jer vam kažem da, ako ne bude pravda vaša eeća nego pravda književnika i fariseja, nećete ući u Carstvo nebesko (Mt.5,20). Zbog toga je u oba slučaja kao pravilo postavio osvećenje duše (kroz koju se i telo osvećuje) kao i iskrenu ljubav prema svim ljudima, kojom možemo da steknemo i ljubav prema Njemu. Kao obrazac dao nam je samog sebe sve do smrti i svoje učenike, kao što je više puta rečeno.
31. Koje ćemo, dakle, opravdanje imati u onaj Dan s obzirom da smo, imajući sličan obrazac, ipak pokazivali nemar. Oplakujući nas koji smo se udostojili blagodati, pa ipak ostajemo u nemaru, ispunjeni svakog zla, prorok Jeremija je rekao: Ko će dati vodu glavi mojoj i izvor suza očima mojim da oplakujem narod ovaj danju i noću (Jer.9,1), ? čujem i Mojsija koji o nama govori: Jede Jakov i nasiti se i odvrže se ljubljeni. Napunio se salom, udebljao se, raširio se i ostavio Boga koji ga je stvorio, odstupivši od Boga Spasitelja svoga (Izl.32,15), i Miheja koji plačući govori: Avaj, dušo, nesta pobožnog sa zemlje i onoga ko ispravlja nema među ljudima. Svaki žalošću ožalošćuje bližnjega svoga i na zlo pripremaju ruke svoje (Mih.7,2), i psalmopojca, koji slično govori o nama: Spasi me, Gospode, jer nesta prepodobnoga, jer se umanjiše istine od sinova ljudskih (Ps.11,1) i ostalo.
32. Proričući, i apostol nas je oplakivao, govoreći: Nema ga koji čini dobro, nema baš ni jednoga. Njihovo je grlo grob otvoren, jezicima svojim varahu, otrov je aspidin pod usnama njihovim. Usta su im puna kletve i gorčine. Noge su im brze da prolivaju krv, Pustoš i beda je na putevima njihovim i puta mirnog ne poznaše. Nema straha Božijega pred očima njihovim (Rim.3,12-18). Proviđajući buduće, tj. naše sadašnje rđavo življenje, on piše Timoteju: Ali ovo znaj da će u poslednje dane nastati teška eremena. Jer će ljudi biti samoljubivi, srebroljubivi, hvalisavi, gordeljivi, hulnici, neposlušni roditeljima, neblagodarni, nepobožni, bezosećajnu, nepomirljivi, klevetnici, neuzdržljivi, surovi, nedobroljubivi, izdajnici, naprasiti (2.Tim,3,M) i ostalo. Stoga teško nama s obzirom da smo stigli do kraja u zlu.
Jer, ko od nas, reci mi, ne učestvuje u nabrojanim zalima? Nije li se na nama ispunilo proroštvo? Nismo li svi stomakougodnici? Nismo li svi slastoljupci? Nismo li svi lakomi i veštastvoljubivi? Nismo li svi gnevljivi? Nismo li svi svadljivi? Nismo li svi zlopamtljivi? Nismo li svi izdajnici svake vrline? Nismo li svi opadači? Nismo li svi podrugljivi? Nismo li svi drski? Nismo li svi bratomrsci? Nismo li svi razmetljivi? Nismo li svi oholi? Nismo li svi gordeljivi? Nismo li svi sujetni? Nismo li svi licemerni? Nismo li svi podmukli? Nismo li svi zavidljivi? Nismo li svi nepokorni? Nismo li svi lenjivi? Nismo li svi kolebljivi? Nismo li svi bezbrižni? Nismo li svi nemarni za Spasiteljeve zapovesti? Nismo li sni ispunjeni svakom zloćom? Nismo li umesto staništa Duha Svetoga, postali obitalište idola? Ne nazivamo li mi izveštačeno Boga svojim Ocem? Nismo li umesto sinova Božijih, postali sinovi geene? Nismo li mi koji nosimo veliko ime Hristovo postali gori od Jevreja? Niko, pak, slušajući istinu, ne treba da uznegoduje, slično njima koji su, iako bezakoni, govorili: Jednoga Oca imamo – Boga (Jn.8,41), da bi od Spasitelja čuli; Vaš je otac đavo, i želje oca svoga hoćete da činite (Jn.8.44).
33. Kako, dakle, da i mi, budući prestupnici Njegovih zapovesti, ne čujemo slično od Njega? Jer, i apostol naziva sinovima Božijim one koji su vođeni Duhom, govoreći: Jer, koje vodi Duh Božiji oni su sinovi Božiji (Rim.n,14). Kako, dakle, i mi, vođeni smrću, možemo da čujemo da se nazivamo sinovima Božijim? Jer je telesno mudrovanje smrt (Rim.8,6). Međutim, oni koji su vođeni Duhom postaju očigledni po plodovima Duha. ? poznati su plodovi Duha: ? plod Duha jeste: ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdržanje (Gal.5,22-23). Da li ih mi imamo u sebi? Ili imamo sve suprotno? Kako, dakle, možemo slušati da se zovemo sinovima Božijim, a ne pre protivnika? Jer, ono što je rođeno svakako je slično sa onim od koga je rođeno. To pokazuje i Gospod govoreći: ? šmo je rođeno od Duha, dyx je (Jn.3,6). Mi smo, pak, postali plot koja želi protiv Duha, usled čega ćemo sa pravom čuti od Njega: Neće duh moj prebivati sa ovim ljudima jer su plot (Post 6,3). Kako se, dakle, možemo nazivati Hrišćanima, nemajući u sebi ništa Hristovo?
34. Ali, reći će, možda, neko: „Imam veru. Meni je za spasenje dovoljna vera u Njega“. Takvome odgovara apostol Jakov, govoreći: I đavoli veruju i drhte (Jv.k.2,19), i opet: Vera, ako nema dela, mrtva je sama po sebi (Jak.2.17.20), kao uostalom i dela bez vere. Kako mi uopšte verujemo kada ne pokazujemo veru u ono [što govori] o prolaznim i sadašnjim [stvarima], s obzirom da smo privezani za veštastveno i da po telu živimo, vojujući protiv Duha. Oni, pak, koji su istinski verovali u Hrista i koji su ga celog uselili u sebe kroz držanje zapovesti, govorahu: ? živim – ne više ja, nego živi u meni Hristos; ? što sada živim u telu, živim verom Sina Božcjega, koji me zavole i predade sebe za mene (Gal.2. 20). Stradajući za Njega i radi spasenja snih, kao pravi Njegovi podražavaoci i istinski čuvari Njegovih zapovesti, oni govorahu: Kad nas grde, blagosiljamo, kad nas gone, trpimo, kad hule na nas, molimo (l.Kop.4,12-13), c obzirom da su Njega čuli da govori: Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite. dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vređaju i gone (Mt.5,44) i ostalo. I u njihovim rečima i u delima pokazivao se Hristos, koji je u njima delovao. Mi, pak, delamo suprotno svim Njegovim zapovestima, usled čega smo ispunjeni svakom nečistotom. Stoga smo i postali dom trgovine umesto hrama Božijeg, pećina razbojnička umesto doma molitve, narod grešan umesto svetog naroda, narod prepun grehova umesto naroda Božijeg, seme zlo umesto svetog semena, i sinovi bezakonja umesto sinova Božijih. Jer, mi smo ostavili zapovesti Gospodnje i robujemo zlim dusima kroz nečiste strasti, prognevljujući Sveca Izrailjeva.
35. Oplakujući nas i želeći da nam pomogne u našem padu, veliki Isaija uzvikuje: Zbog čega još ranjavate sami sebe, do· dajući bezakonje? Sva je glava u bolu i svo srce u tuzi. Od nogu do glave nema zdravog mesta, već samo rana i modrica, i rana pozleđena, neočišćena, neomekšana uljem, nezavijena (Is.1,5-6). I šta nakon toga? Ostaviće se kći Sionska kao koliba u vinogradu, kao skladište noepća u bašti za krastavce, kao grad opkoljeni (Is.1,8).
Pokazujući opustošenje duše naše, i apostol je rekao: I kako ne mariše da poznaju Boga, predade ih Bog u pokvaren um da čine što je neprilično, njih koji su ispunjeni svake nepravde, bluda, zloće, lakomstva, nevaljalstva, puni zavisti, ubistva, svađe, lukavstva, zloćudnosti, došaptači, opadači, bogomrsci, nasilnici, gordeljivci, hvalisavci, izmišljači zala, nepokorni roditeljima, nerazumni, nevere, neosetljivi, nepomirljivi, nemilostivi. Oni, poznavši pravdu Božiju, da koji to čine zaslužuju smrt, ne samo da čine to, nego i odobravaju onima koji to čine, Zato ih predade Bog u željama njihovih srca u nečistotu, da se beščaste telesa njihova među njima samima (Rim. 1,28-32; 24). I šta nakon toga? Otkriva se gnev Božiji s neba na svaku bezbožnost i nepravdu ljudi (Rim.1, 18).
36. Označavajući takvo opustošenje duše, i Gospod je govorio: Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane tebi, koliko puta htedoh da saberem čeda tvoja, kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila, i ne htedoste! Eto će vam se ostaviti kuća vaša pusta (Mt.23,37-38). Gledajući nas, navodne monahe, koji obavljamo samo telesna služenja i preziremo duhovna, usled čega smo još i oholi, Isaija opet govori: Čujte reč Gospodnju, starešine Sodomske, pazite na zakon Božiji, narode Gomorski. Šta će mi mnoštvo žrtava vaših? Sit sam žrtava paljenica od ovnova i sala od jaganjaca. Neću više krvi junčije i jarčije. Jer, ko je tražio tako nešto od ruku vaših? Nećete više gaziti po mome dvorištu. Uzalud je da mi prinesete i najtananije brašno. I tamjan mi je odvratan. Mladine vaše i subote i dan veliki ne podnosim. Post i nedelanje i praznike vaše mrzi duša moja. Nasitio sam vas se i ne mogu vas više podnositi. Kad pružite ruke vaše ? meni odvratiću oči moje od vas. Zašto? Jer, ruke vaše su, govori, pune krvi (Is. 1,10-15). Jer, svaki koji mrzi brata svoga jeste čovekoubica (1.Jn.Z,15). Zbog toga svaki podvig koji ne sadrži ljubav postaje tuđ Bogu.
37. Izobličavajući iz daleka naše licemerje, [On] je rekao: Narod ovaj me poštuje ustima, dok mu je srce daleko od mene. Stoga me uzalud poštuju (Is.29,13) i ostalo. Ono što je Gospod naš govorio, oplakujući fariseje, primenjivo je i na nas, sadašnje licemere, koji smo se udostojili velike blagodati, ali se pokazujemo gorim od onih. Ne tovarimo li i mi teška i nesnošljiva bremena na ramena ljudi, ne hoteći prstom svojim da ih se prihvatimo (Lk.11,46)? Ne činimo li i mi sva dela naša da bismo se pokazali ljudima (Mt.6,5)? Ne volimo li i mi začelje na gozbama i prva mesta u zbornicama, da nas ljudi zovu: „Učitelju, učitelju“, i ne gonimo li do smrti one koji nam ne ukazuju [čast]? Nismo li i mi uzeli ključ od znanja i ne zatvaramo li Carstvo nebesko pred ljudima, drugima ne dajući da uđu i sami ne ulazeći?
Ne prohodimo li i mi more i zemlju da bismo dobili jednog sledbenika? I kad ga dobijemo, ne činimo li ga sinom paklenim dvostruko većim od sebe? Nismo li i mi vođi slepi, koji komarca oceđujemo, a kamilu proždiremo? Ne čistimo li i mi čašu i zdelu spolja, dok smo unutra puni grabeži i lakomstva, a naročito neuzdržanja? Ne dajemo li i mi desetak od kima i metvice i svakog povrća, dok prestupamo sudove Božije i ljubav Njegovu? Nismo li i mi kao okrečeni grobovi, pokazujući se spolja preda ljudima kao pravedni, iako smo unutra puni licemerja i bezakonja i svake nečistote? Ne podižemo li i mi grobove mučenicima i ne ukrašavamo li spomenike apostolima, premda smo slični onima koji su ih pobili? Ko da ne zaplače nad nama koji se nalazimo u takvom stanju? Ko da ne zarida nad nama zbog takvog našeg zarobljeništva? Zbog toga nas, časne sinove Božije, smatraju za lončarske sudove. Stoga je potamnelo zlato i izmenilo se dobro srebro (Plač.4,1-2).
Zbog toga su nazoreji Siona, koji su blistali više od snega, postali kao Etiopljani. Oni koji behu belji od mleka, potamneše više od crnila. Stoga se naš izgled pomrači više od čađi. Odnegovani u raskoši, obukosmo se u nečistotu. Umnoži se bezakonje naše više od bezakonja Sodomljana. Stoga smo od sinova dana i svetlosti postali sinovi noći i tame (1.Sol.5,5). Od sinova Carstva postali smo sinovi pakla. Stoga iako sinovi Višnjega, mi umiremo kao ljudi, i padamo kao jedan od knezova (Ps.81, 6-7). Mi smo predani u ruke bezakonih neprijatelja, tj. divljih demona, i caru nepravednome i lukavijem od svih na zemlji, tj. njihovom knezu stoga što sagrešismo i bezakonovasmo, prestupivši zapovesti Gospoda Boga našega (Dan.3,31-32), pogazivši Sina Božijega i Krv Novoga Zaveta držeći za nesvetu (Jev.10, 29).
Ipak, nemoj nas ostaviti do kraja, Gospode, radi imena tvoga, nemoj razoriti Zavet svoj i nemoj udaljiti milost svoju od nas (Dan.3,34-35) radi štedrosti svoje, Oče naš, koji si na nebesima, i radi milosti Duha tvoga Svetoga. Ne spominji naša stara bezakonja, neka nas brzo preduhitre milosti tvoje jer osiromašismo veoma. Pomozi nam Bože, Spasitelju naš, radi slave imena tvoga. Gospode, izbavi nas i očisti grehe naše radi imena tvoga (Ps.78,8-9), opomenuvši se prvine naše, Gospode, koju je od nas iz čovekoljublja primio jedinorodni Sin tvoj, i koju radi nas ima na nebesima kako bi nam dao izvesnu nadu spasenja i kako radi očajanja ne bismo postali gori. [Pomozi nam] radi Časne Krvi Njegove, koju je izlio za život sveta, radi Njegovih svetih apostola i mučenika, koji su radi imena Njegova prolili sopstvenu krv i radi svetih proroka, otaca i patrijaraha, koji su se podvizavali da ugode svetom imenu tvome.
Nemoj prevideti molitvu našu, Gospode, niti nas ostavi do kraja. Jer, mi se ne uzdamo u pravdu svoju, nego u milost tvoju, kojom se brineš za rod naš. Preklinjemo i molimo tvoju Svetinju da nam ne bude na sud Tajna koju je udomostrojio Sin tvoj jedinorodni za naše spasenje. Nemoj nas odbaciti od lica tvoga. Nemoj se zgaditi na našu nedostojnost, već nas pomiluj po velikoj milosti svojoj. Po obilju štedrosti svoje otpusti grehove naše kako bismo neosuđeno došli pred svetu slavu tvoju, kako bismo se udostojili pokrova tvoga jedinorodnog Sina i kako zbog njih ne bismo bili odbačeni kao zle sluge.
Da, Vladiko, svemogući Gospode, čuj moljenja naša, jer osim tebe drugoga [Boga] ne znamo. Mi ime tvoje imenujemo, jer ti činiš sve u svemu i svi od tebe tražimo pomoć. Pogledaj, dakle, sa neba, Gospode i vidi iz doma svete slave tvoje. Gde je revnost tvoja i moć tvoja? Gde je obilje milosti tvoje i milosrđa tvoga, jer si trpeo pad naš? Jer, ti si Otac naš. Avraam nas nije znao, i Izrailj nas nije poznao. Ti, Gospode, Oče naš, izbavi nas, jer je od početka na nama ime tvoje sveto i tvog jedinorodnog Sina i Duha tvoga Svetoga. Zašto smo, Gospode, zabludeli sa puta tvoga? Nemoj nas kažnjavati palicom sudova tvojih. Zašto su otvrdnula srca naša, te se ne boje tebe? Ostavio si nas samozakonju zablude. Povrati, Gospode, sluge tvoje radi Svete Crkve tvoje i radi svih od veka svetitelja tiojih da bismo unekoliko nasledili svetu goru tvoju. Protivnici naši pogaziše svetinju tvoju. Postadosmo kao u početku, dok još nisi vladao nad nama i dok se još ne prizivaše ime tvoje nad nama (Is.63,15-19).
38. Ukoliko otvoriš nebo, trepet će obuzeti gore od tebe i rastopiće se kao vosak na domaku ognja. Oganj će popaliti protivnike i strašno će biti ime tvoje protivnicima [tvojim]. Kada budeš učinio preslavna dela, trepet će obuzeti gore od tebe. Od veka ne slušasmo, niti oči naše videše Boga osim tebe. Dela koja ćeš učiniti onima koji čekaju milost susrešće one koji čine pravdu i sećaju se puteva tvojih. Gle, ti si se razgnevio i mi sagrešismo. Bolje rečeno, mi sargešismo i ti si se razgnevio.
Stoga zalutasmo i postasmo svi kao nečisti. Jer, sva naša pravda je kao krpa od nečiste [žene]. Mi otpadosmo kao lišće zbog bezakonja naših zbog čega će nas vetar odneti. I nema nikoga ko priziva ime tvoje i koji bi se setio da te se drži. Okrenuo si lice svoje od nas i predao si nas zbog grehova naših. I sada, Gospode, ti si Otac naš, a mi smo blato i svi delo ruku tvojih. Nemoj se gneviti suviše na nas i nemoj se u [ono] vreme setiti grehova naših. I sada pogledaj, jer smo svi mi narod tvoj. Grad svetoga Siona tvoga postade pust, kao pustinja posta Jerusalim. Proklet posta dom sveti naš, i slava koju blagosloviše oci naši bi spaljena ognjem, te sva slavna naša [dela] padoše. I sve si trpeo, Gospode i ćutao. I smirio si nas veoma (Is.64,6-12).
39. Sve se rečeno obrazno desilo starom narodu, a sada se na nama istinski ispunjava. Postadosmo rug susedima našim, demonima, podsmeh i poruga onima oko nas (Ps.78,4). Ipak, pogledaj sa neba i vidi i spasi nas radi svetoga imena svoga. I pokaži nam lukavstva protivnika naših i izbavi nas od zamki njihovih. Nemoj udaljiti od nas pomoć svoju, jer mi nismo sposobni da pobedimo one koji napadaju na nas. Ti si moćan da nas spaseš od svih protivnika. Spasi nas, Gospode, od skorbi ovoga sveta po blagosti tvojoj kako bismo čistom savešću prebrodili pučinu života, neporočni i bez mane predstali strašnom prestolu tvome i udostojili se večnoga života“.
40. Čuvši sve rečeno i skrušivši se veoma, brat sa suzama reče starcu: „Kako vidim, oče, nema meni nade na spasenje. Jer, bezakonja moja prevaziđoše glavu moju (Ps.37,4). Ipak, molim te da mi kažeš šta treba da činim“. Odgovarajući, starac reče: „Spasenje po čovečijim [silama] nije moguće. Međutim, za Boga je sve moguće, kao što je rekao sam Gospod (Mt.19,26). Preteknimo lice Njegovo u ispovedanju. Poklonimo se i pripadnimo Njemu i plačimo pred Gospodom Stvoriteljem našim. Jer je On Bog naš (Ps. 94,2; 6)? Čujmo ga kako govori kroz Isaiju: Kad se obratiš i uzdahneš, spašćeš se (Is.30,15), i opet: Zar ruka Gospodnja ne može da spase? Ili je otežalo uho Njegovo te ne može čuti? Naprotiv, gresi naši su stalno između nas i Boga. Zbog grehova naših okrenuo je [On] lice svoje da nas ne pomiluje (Is.59,1-2).
[On opet] govori: Umijte se i budite čisti. Odvojte lukavstva od duša vaših pred očima mojom, naučite dobro činiti, tražite suda, izbavite onoga kome se čini nepravda, dajte pravicu siročetu i opravdajte udovicu, te dođite da pogovorimo, veli Gospod. I ako gresi vaši budu kao skerlet, ubeliću ih kao sneg, i ako budu kao crvena tkanina, ubeliću ih kao vunu. I ako hoćete u poslušate me, ješćete dobra zemaljska. Jer. usta Gospodnja govoriše ovo (Is. 1,16-19). I opet preko Joilja (O? govori]: Obratite se meni svim srcem svojim u postu i u plaču i u ridanju. Razderite srca svoja, ? ne haljine svoje, jer je milostiv i štedar Gospod i izglađuje zlobe (Joil. 2.12-13). I Jezekilju opet [On] veli: Sine čovečiji, reci domu Izrailjevu: Vi govorite i kažete – Prestupi naši i bezakonje naše na nama su i u njima ginemo. I kako da živi budemo? Reci im: Živ sam ja, govori Gospod, i neću smrti grešnika, nego da se obrati od puta svoga i bude živ. Obraćenjem obratite se od puteva vaših. Zbog čega da pomrete, dome Izrailjev (Jez.ZZ, 10-11).
Pokazujući izobilje Božije blagosti, i Treća knjiga o carevima iznosi: Nalazeći se u Navutejevom vinogradu, koji je prisvojio ubivši ga, nagovoren od Jezavelje, [car] Ahav je čuo Iliju, koji mu je rekao: Ovako govori Gospod: Nisi li ubio i nisi li nasledio. Na mestu gde su psi lizali krv Navuteja, i tvoju će lizati. ? Jezavelju će psi pojesti u predgrađu Jezraela. ? kada ču ove reči, Ahav razdera haljine svoje, priveza kostret oko tela svoga, i posti i usnu u kostreti. I bi reč Gospodnja Iliji, zoeopeću: Vide li da se raskajao Ahav od lica moga? Stoga neću pustiti zla u dane njegove (Z.Car.21,19; 23; 27; 29).
I David govori: Greh moj poznadoh, i bezakonje moje ne sakrih. Rekoh: Ispovediću protiv sebe bezakonje moje Gospodu, i ti si oprostio bezbožnost srca moga. Za to će se pomoliti tebi svak prepodobni u vreme pogodno. Ali pri potopu voda mnogih, neće mu se [one] približiti (Ps.31,5-6).
U Jevanđelju, pak, Gospod govori: Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko (Mt.4,17). Na pitanje Petra: Koliko puta na dan, ako mi zgreši brat moj, da mu oprostim? Do sedam li puta, kao blag po prirodi i neizmeran u blagosti [On] odgovara: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam (Mt.18,22). Šta se može sravniti sa takvom blagošću? Šta da se uporedi sa takvim čovekoljubljem?
41. Poznavši, dakle, strah Gospodnji i Njegovu blagost i čovekoljublje iz Starog i iz Novog Zaveta, obratimo mu se sa svim srcem svojim. I zašto da ginemo, braćo? Očistimo ruke grešnici, očistimo srca svoja dvojedušni, pomučimo se, tugujmo i plačimo za grehe svoje. Prestanimo sa zlim delima svojim, poverujmo u štedrosti Gospodnje, ubojmo se Njegovih pretnji, sačuvajmo Njegove zapovesti, zavolimo jedan drugog iz sveg srca. I onima koji nas mrze i koji nas vređaju recimo: „Vi ste braća naša“, kako bi se proslavilo ime Gospodnje i kako bi se pokazala radost Njegova. Dajmo oproštaj jedni drugima za uzajamna iskušavanja, s obzirom da protiv nas vojuje zajednički neprijatelj. Usprotivimo se svojim pomislima, prizivajući Boga za pomoćnika, te ćemo prognati lukave i nečiste duhove. Potčinimo telo duhu, pritešnjujući ga i vaspitavajući ga svakim zlopaćenjem. Očistimo sebe od svake prljavštine tela i duha. Pobuđujmo jedni druge na napredovanje u ljubavi i dobrim delima.
Nemojmo zavideti jedni drugima, niti se razdražujmo kad nam zavide. Naprotiv, pokazujmo saosećanje jedni drugima i smirenoumljem lečimo jedni druge. Nemojmo ogovarati jedni druge, niti se uzajamno podsmevajmo, jer smo udovi jedni drugima. Odbacimo lenjost i nemarnost i stojmo hrabro boreći se protiv duhova zla, imajući Zastupnika kod Oca – Isusa Hrista Pravednika: On je pomirenje za grehe naše. Pomolimo mu se, dakle, čistim srcem iz sve duše svoje i oprostiće nam grehe naše. Jer, Gospod je blizu svima koji ga prizivaju u istini (Ps.144,18). Stoga i govori: Prinesi Bogu žrtvu hvale i izvrši Višnjemu zavete svoje. Prizovi me u dan žalosti tvoje i izbaviću te, i proslavićeš me (Ps. 49,14-15).
I Isaija opet [govori]: Razreši svaku svezu nepravde, raskini užad prinude, otpusti potlačene, i svaki ugovor nepravedni pocepaj. Razdeli gladnima hleb ceoj u siromahe bez krova uvedi u kuću svoju. Ukoliko vidiš nagoga, odeni ga, i od semena doma svoga nemoj se kriti. Tada će granuti ujutru svetlost meoja u ozdravljenje tvoje brzo će zasijati. I ići će pred tobom npavda mvoja, u slava Gospodnja obuzeće te. I šta potom? Tada ćeš zavikati i Bog će me čuti. Još dok budeš govorio, On će ti reći: Evo me. Tada će zasijatnu u tami svetlost tvoja, i tama će tvoja biti kao u podne. I biće Bog uvek sa tobom, i nasitiće se duša tvoja po želji (Is.58,6-10). Vidiš li da ćemo, razrešivši svaku svezu nepravde od srca svoga, razvezavši svako uže prisile zlopamćenja u razmenama našim, i žureći da činimo dobro bližnjemu iz sve duše, mi biti obasjani svetlošću poznanja, osloboditi se od strasti beščašća, ispuniti se svake vrline, prosvetiti se slavom Božijom i osloboditi se svakog neznanja. Moleći se Hristu, bićemo uslišeni, Boga ćemo imati uvek sa sobom i ispunićemo se željama po Bogu.
42. Zavolimo, dakle, jedan drugog i voleće nas Bog. Trpimo jedni druge i On će dugotrpeti gresima našim. Nemojmo vraćati zlo za zlo i nećemo primiti po gresima našim. Oproštaj grehova naših naći ćemo u opraštanju braći. Milost Božija je skrivena u našem milosrđu prema bližnjem. Stoga je Gospod kazao: Opraštajte, i oprostiće vam se (Lk.6,37), i: Ako oprostite ljudima sagrešenja njihova, oprostiće i vama Otac vaš nebeski (Mt.6,14), i opet: Blaženi milostivi, jer će biti pomilovani (Mt. 5,7), i: Kakvom merom merite, onakvom će vam se meriti (Mt. 7,2). Eto, Gospod nam je darovao način spasenja. On nam je dao večnu vlast da budemo čeda Božija (Jn.1,12). U volji našoj, dakle, jeste spasenje naše.
43. Dajmo, dakle, sebe svecelo Gospodu da bismo ga primili svecelog. Postanimo Njime bogovi. Budući po prirodi Bog i Vladika, On je stoga i postao čovek. Pokorimo se Njemu i slušajmo ga, i On će neumorno odbijati neprijatelje naše. Da je narod moj poslušao mene, govori [On], da je Izrailj hodio putevima mojim, do ništavila bih neprijatelje njegove ponizio, i na tlačitelje njihove stavio bih ruku moju (Ps.80,14-15). Svu nadu svoju položimo samo na Njega. Svu svoju brigu bacimo na Njega i od svake nevolje će nas izbaviti: celog života našeg On će nas čuvati. Svakog čoveka zavolimo od duše, ali ni na jednog ne polažimo svoju nadu. Jer, dok nas Gospod čuva, prijatelji nam čine usluge i neprijatelji iznemogavaju pred nama. Međutim, ako nas Gospod ostavi, i svi prijatelji nas napuštaju, a neprijatelji jačaju protiv nas. Onaj ko se uzda u sebe samog, pašće padom velikim, a onaj ko se boji Gospoda, biće uznesen. Stoga je i David rekao: Jer se ne uzdam u luk svoj, i mač moj neće. me spasti. Jer si nas ti spasao od tlačitelja naših, i mrzitelje naše posramio si (Ps.43,6-7).
44. Nemojmo trpeti pomisli koje umanjuju grehe naše i koje nas ubeđuju da će nam se oprostiti. Ograđujući nas, Gospod je o njima rekao: Čuvajte se od lažnih proroka, koji vam dolaze u odelu ovčijem, ? iznutra su vuci grabljivi (Mt.7,15). Sve dok se naš um uznemirava grehom, mi još nismo dobili oproštaj, budući da još pismo doneli plodove dostojne pokajanja. Plod pokajanja jeste bestrašće duše, a bestrašće je istrebljivanje greha. Mi još nemamo savršeno bestrašće, budući da se ponekad uznemiravamo strastima, a ponekad ne. Prema tome, mi nismo dobili potpuni oproštaj grehova. Jer, od praroditeljskog greha smo se oslobodili kroz sveto krštenje. Od greha, pak, na koji smo se drznuli posle krštenja, mi se oslobađamo kroz pokajanje.
45. Pokajmo se, dakle, stvarno da bismo, oslobodivši se strasti, zadobili oproštaj grehova. Prezrimo privremeno da ne bismo, boreći se zbog njega sa ljudima, prestupali zapovest o ljubavi i otpali od ljubavi Božije. Po Duhu hodimo i pohotu telesnu nemojmo činiti (Gal.5.16). Bdimo, budimo trezvoumni, odbacimo san lenjosti. Ugledajmo se na svete podvižnike Spasiteljeve i podržavajmo podvige njihove. Zaboravljajmo ono što je za nama i stremimo za onim što je pred nama. Podražavajmo njihov neumorni put, njihovo vruće raspoloženje, istrajnost uzdržanja, svetost celomudrenosti, smelost trpljenja, nepokolebivost dugotrpljenja, žalost saosećanja, nepomućenost krotosti, vrelinu revnovanja, nelicemerje ljubavi, visinu smirenoumlja, jednostaviost nesticanja, hrabrost, blagost, snishodljivost.
Nemojmo popuštati uživanju, nemojmo se raslabljivati pomislima, nemojmo prljati savest. Imajmo mir sa svima i svetost, bez koje niko neće videti Gospoda (Jev.12,14). Zbog svega toga bežimo, braćo, od sveta i kneza njegovog. Ostavimo telo i telesno. Uziđimo na nebesa i na njima neka bude naše življenje. Podražavajmo božanstvenog apostola, dostignimo Načelnika života i okusimo od Izvora života. Sa anđelima slavimo, sa arhanđelima pevajmo Gospoda našega Isusa Hrista, kome peka je slava i moć zajedno sa Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin“.
 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *