NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM III

DOBROTOLJUBLJE – TOM III

 

DOBROTOLJUBLJE

SVETI MAKSIM ISPOVEDNIK

 

Kratko svedočanstvo o njemu
 
Sveti Maksim je bio Carigrađanin znatnog roda. On je stekao i bogoslovsko i filosofsko i svako drugo obrazovanje, koje je zahtevalo njegovo vreme. Car Iraklije ga je uzeo u dvor za prvog sekretara. Svoju dužnost je obavljao pohvalno i sa uspehom.
Kada se podigla monotelitska jeres, u čijem nicanju su učestvovali car i patrijarh, počeli su nemiri i u dvorcu i u gradu i u drugim delovima carstva. Sveti Maksim je nastale okolnosti shvatio kao dovoljan razlog da ispuni svoju svagdašnju želju, tj. da napusti svet i stupi u neku obitelj. Ostavivši svoj posao, on se stupio u Hrisopoljski manastir (641. g.), sa svom revnošću predavši se podvižničkim naporima po strogom otačkom ustavu. On se u svemu i za sve pokazao kao primer dostojan podražavanja. Stoga su ga svi, po javljanju potrebe za postavljanjem novog igumana, jednodušno izabrali za igumansko služenje, koje je on dolično obavljao, ne štedeći sebe i izbegavajući čovekougađanje.
Jeres monotelitska je, međutim, sve više rasla, podržavana dvorom i patrijarhom. Sa njom su rasli i neredi. Ne podnoseći nerede, sveti Maksim je ostavio obitelj i uputio se u Rim. Usput se on zaustavio u Kartageni u Africi, gde je na saboru izobličio neodrživost monotelitstva, koje je predstavljao bivši carigradski patrijarh Pir. Potom je otplovio u Rim, gde je takođe uzeo učešće u saboru protiv monotelita, koji je sazvao sveti papa Martin povodom careve naredbe da se prihvati i potpiše Tipos vere, tj. izloženje ispovedanja vere koje je sastavio car, u kome je bilo uneseno i monotelitsko zloverje. Na saboru su osudili i prokleli monotelitstvo i carski tipos, kao i sve koji prihvataju jeretičko učenje. Potom su takvo saborsko opredeljenje poslali po zapadu i istoku.
Razgnevljeni car je naredio da uhvate i papu svetog Martina i svetog Maksima i da ih dovedu u Carigrad. Pošto su ih doveli, sveti Martin je, posle strašnih mučenja, bio poslat u progonstvo u Herson, gde se i upokojio (655, g.). Svetog Maksima su, međutim, hteli prevesti na svoju stranu. Usrdno su pokušavali da ostvare svoju kameru najpre u carskim palatama, a potom u tamnici u Carigradu. Nagovaranja su nastavljena u trakijskom gradu Viziju, prvom mestu zatočenja svetog stradalnika, a potom ponovo u Carigradu, u Manastiru svetog Teodora, gde je bio smešten, pod svečanijim i strašnijim okolnostima. Suđenje su sprovodili senatori, a ponekad su prisustvovali i arhijereji. Cilj im beše da ubede svetog Maksima da se saglasi sa njihovim učenjem, ili da potpiše tipos, ili da barem ćuti. Međutim, ništa im nije uspelo. Istina Pravoslavlja u ustima svetog Maksima uvek beše pobedonosna, primoravajući protivnike ne samo da ćute, nego i da prihvate njegove razloge. Hrabrost pobornika istine pokušali su da pokolebaju i obećanjima, i pretnjama, i ukazanjima kako da se neprimetno zaobiđe istina i najzad, na poslednjem sabranju – udarcima. Ništa nije pomoglo. Svetog Maksima su poslali na drugo mesto zatočenja preko Selimvrije u Perveru, u brda kod zapadne strane Mramornog mora.
Međutim, neprijatelji istine nisu spavali: svetog Maksima su opet doveli u Carigrad radi konačnih ubeđivanja. Ona su bila uporna, premda takođe bezuspešna. Sprovođena su u tri navrata: u carskim palatama, u tamnici i opet u palatama, gde je i doneta poslednja odluka – da se stradalnik ostavi među živima, ali da se preda mučenju koje je gore od smrti. Sa tim ciljem su ga predali u ruke gradskog eparha.
Nečovečni mučitelj je zgrabio prepodobnog, svukao ga i rasprostro po zemlji, te počeo da ga bije oštrim žilama. Starca su nečovečno tukli sve dok na njegovom telu nije ostalo ni jedno celo mesto. Sva zemlja pod njim se obagrila krvlju. Potom su starca koji je jedva disao preneli u tamnicu.
Ujutru su ga opet izveli na mučenje i podvrgli još surovijem postupku: odrezali su mu bogorečiti jezik koji je izobličavao jeres i nožem i maljem mu odsekli desnu ruku koja je pisala poučne i polemične knjige. Potom su ga razodevenog i bosog vukli na trg da bi mu se narugali, pokazujući narodu odsečeni jezik i ruku.
Nakon strašnih mučenja i izrugivanja, svetoga su poslali u daleko izgnanstvo, u Mingreliju, gde je zatvoren u Shemarsku tamnicu. Trpeći veliku nevolju tri godine, sveti Maksim je 662. godine otišao Gospodu, utešivši se pred smrt izvesnim viđenjem. Spomen svetog Maksima se vrši 21. januara.
Sveti Maksim je napisao mnoga dela – dogmatska, polemička, poučna i podvižnička. U Grčkom dobrotoljublju se nalaze četristo Poglavlja o ljubavi, sedamsto Poglavlja o Svetoj Trojici i o Ovaploćenju Boga Slova, tj. više o vrlinama i strastima, te Tumačenje molitve Gospodnje.
Mi ćemo u naš zbornik uneti Poglavlja o ljubavi, u celini, dok ćemo od sedamsto poglavlja načiniti izbor jasnih, poučnih i podvižničkih poglavlja. Umesto izostavljenog mi ćemo po izdanje Minjea prevesti Podvižničko slovo.
Na taj način od svetog Maksima donosimo sledeće:

  1. Podvižničko slovo, tj. pitanja učenika i odgovore starca.
  2. Četiri stotine Poglavlja o ljubavi.
  3. Sagledateljna i delatna poglavlja, izabrana iz sedam stotina poglavlja Grčkog dobrotoljublja.

 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *