ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ II

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ
ПРЕПОДОБНИ ЈОВАН КАСИЈАН

ПРЕГЛЕД ДУХОВНЕ БОРБЕ

 

IV

ОПШТИ ОПИС СТРАСТИ И БОРБЕ СА ЊИМА
14. Постоји осам главних страсти: стомакоугађање, блуд, среброљубље, гнев, туга, униније, таштина и гордост.
15. Постоје две врсте страсти: природне, које се рађају из природних потреба, као нпр. стомакоугађање и блуд, и неприродне, које немају корен у природи, као на пр. среброљубље. Њихова дејства се, пак, испољавају на четири начина: неке дејствују само у телу и преко тела, као стомакоугађање и блуд, а неке се испољавају и без садејства тела, као сујета и гордост; затим, неке се побуђују споља, као среброљубље и гнев, а неке произилазе из унутрашњих узрока, као униније и туга. Такво пројављивање дејства страсти даје нам повод да код њих допустимо још два рода делећи их на плотске и душевне: плотске се рађају у телу и тело хране и наслађују, а душевне произилазе из душевних склоности и хране душу, док на тело често делују разорно. Последње се лече простим унутрашњим лечењем срца, а плотске се лече двојаким лековима – и спољашњим и унутрашњим.
16. Појаснићемо нешто од реченога опширнијим расуђивањем. Имајући узрок у телу, страсти стомакоугађања и блуда се понекад буде без садејства душе, једино због узбуђивања потреба из којих произилазе. Међутим, оне повлаче и душу због њене заједнице са телом. Ради обуздавања њиховог насртања није довољно само напрезање душе, већ је, при томе, неопходно и тело укротити постом, бдењем, изнуравањем помоћу труда, те прибећи привременој усамљености, а често и потпуном отшелништву. Оне произилазе из порочности душе и тела, те могу да се савладају једино њиховим обостраним трудом. Сујета и гордост се у души рађају без посредства тела. Јер, какву потребу сујета има за било чим телесним, када душу доводи до пада једино због жеље за похвалом и славом? Или, какво је телесно дејство имало удела у паду луцифера у гордост. Он ју је зачео једино у души и помисли, као што говори пророк: А говорио си у срцу свом: Изаћи ћу на небо… изједначићу се са Вишњим (Ис.14,13-14). За такву гордост он није имао никакав подстрек споља. Она се родила и у целости сазрела у његовој унутрашњости.
17. Ових, дакле, осам страсти, имају различито порекло и различито деловање. Међутим, првих шест, тј. стомакоугађање, блуд, среброљубље, гнев, туга, униније су међусобно сједињени неким нарочитим сродством, тј. претераност у једној доводи до следеће. Јер, од претераног стомакоугађања неопходно произлази блудна похоту, од блуда [се јавља] среброљубље, од среброљубља гнев, од гнева туга, од туге униније. Због тога се против њих треба борити истим тим поретком, прелазећи у борби са њима од претходне ка онима које следе: да бисмо победили униније, најпре треба да савладамо тугу; да бисмо прогнали тугу, претходно треба да савладамо гнев; да бисмо угасили гнев, треба да згазимо среброљубље; да бисмо ишчупали среброљубље, треба да укротимо блудну похоту; да бисмо савладали блудну похоту, треба да обуздамо страст стомакоугађања. И преостале две страсти, тј. сујета и гордост, на исти се начин међусобно сједињују: појачавање прве постаје почетак друге. Од претеране сујете се рађа страст гордости. Истим поретком се стиче и победа над њима: да би се истребила гордост потребно је да се савлада сујета. Међутим, оне се по врсти не сједињују са претходних шест. Оне се не рађају од њих, него, напротив, по њиховом истребљењу. У ове две страсти ми упадамо нарочито после победе и тријумфа над осталим страстима. Уосталом, премда се налазе у наведеном међусобном односу, ових осам страсти се чешће раздељују на четири савеза: блудна похота се нарочитим савезом сједињује са стомакоугађањем, гнев са среброљубљем, униније са тугом, а гордост са сујетом.
18. Ниједна од страсти се не испољава на само један начин. Тако се стомакоугађање испољава на три начина: или рађа жељу за јелом пре одређеног часа, или захтева јела до пресићења, не разликујући каквоту хране, или захтева укусну храну. Отуда имамо исхрану без правила, прождрљивост и сластољубље. Од ове три [страсти] произилазе разни зли недузи у души: од прве се рађа гунђање на манастирски устав, од кога до неподношљивости узраста незадовољство манастирским животом, за којим обично брзо следи и бекство из манастира; од друге се буди похота и сладострашће; а трећа доводи до среброљубља и не даје места сиромаштву Христовом.
Постоје три облика блудне страсти: први се врши кроз мешање једног пола са другим; други настаје без мешања са женом, због кога је Господа поразио Онана, сина патријарха Јуде (Пост.38,9-10), и који се у Писму назива нечистотом; трећи се чини умом и срцем, и о њему Господ говори у Јеванђељу: Сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу свом (Мт.5,28). На ова три облика блажени апостол је указао у следећем стиху: Умртвите, дакле, удове своје који су на земљи:блуд, нечистоту, страст, и остало (Кол.3,5).
Постоје и три облика среброљубља: прво ономе ко се одрекао од света не допушта да се обнажи од сваке врсте поседовања; друго онога ко је већ све раздао ништима подстиче да опет стекне исто такво имање; треће распаљује жељу за стицањем у ономе ко пре није ништа имао.
Постоје три облика гнева: први је онај који букти у унутрашњости; други је онај који се испољава у речи и на делу; трећи је онај који дуго време тиња и назива се злопамћењем.
Туга има два облика: први наступа по престајању гнева, или се јавља при нанесеним штетама и губицима и неиспуњеној жељи; други настаје од бојазни и страхова за свој удео, или од неразумних брига.
Постоје и два облика унинија: један баца у сан, а други изгони из келије.
Таштина је разнообразна, али се могу разликовати два главна облика: у првом се превазносимо телесним преимућствима и видљивим стварима; у другом се распаљујемо жељом за сујетном славом због духовних предмета.
И гордости има две врсте: прва је плотска, а друга – духовна, која је штетнија. Она нарочито искушава оне који су напредовали у неким врлинама.
19. Ових осам страсти искушавају сав род људски, премда не нападају све на исти начин. Јер, у једном главно место заузима дух блуда, у другоме превладава гневљивост; у једноме влада сујета, а у другом господари гордост. Према томе, премда све страсти нападају на све, свако од нас им робује на различит начин и различитим редом.
20. Стога треба да водимо борбу са тим страстима. Откривши која му страст нарочито штети, свако треба против ње да усмери главну борбу, употребљавајући свако старање и бригу за њено праћење и савлађивање, усмеравајући против ње копља свакодневних постова, бацајући на њу свакоминутне стреле срдачног стењања и уздисања, и непрестано проливајући сузе у молитви Богу ради прекраћења борбе која га смућује. Јер, нико не може савладати ни једну страст док се не убеди да својим старањем и трудом не може да однесе победу над њом, иако је, да би се очистио од ње, и сам дужан да даноноћно пребива у сваком труду и сваком старању.
21. Када такав борац осети да се ослободио од своје главне страсти, треба да са пуном пажњом разгледа скровишта свога срца како би, увидевши која је од преосталих страсти најснажнија, сва духовна оружја подигао против ње. Побеђујући на тај начин сваки пут главну страсти у себи, он ће брже и лакше одржати победу над осталим, слабијим.
22. Када победиш једну или неколико страсти, не треба да се превазносиш. Иначе ће Господ, увидевши надменост твога срца, престати да га ограђује и штити, и ти ћеш, остављен, опет бити смућиван страшћу коју си, уз помоћ благодати Божије, већ био победио. И пророк не би почео да се моли: Немој предати, Господе, зверима душу која ти се исповеда (Пс.73,19), да није знао да се они који се превазносе срцем поново препуштају страстима које су победили како би се смирили.
 

   

Comments are closed.