NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM II

DOBROTOLJUBLJE – TOM II

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI JOVAN KASIJAN

PREGLED DUHOVNE BORBE

 

IV

OPŠTI OPIS STRASTI I BORBE SA NJIMA
14. Postoji osam glavnih strasti: stomakougađanje, blud, srebroljublje, gnev, tuga, uninije, taština i gordost.
15. Postoje dve vrste strasti: prirodne, koje se rađaju iz prirodnih potreba, kao npr. stomakougađanje i blud, i neprirodne, koje nemaju koren u prirodi, kao na pr. srebroljublje. Njihova dejstva se, pak, ispoljavaju na četiri načina: neke dejstvuju samo u telu i preko tela, kao stomakougađanje i blud, a neke se ispoljavaju i bez sadejstva tela, kao sujeta i gordost; zatim, neke se pobuđuju spolja, kao srebroljublje i gnev, a neke proizilaze iz unutrašnjih uzroka, kao uninije i tuga. Takvo projavljivanje dejstva strasti daje nam povod da kod njih dopustimo još dva roda deleći ih na plotske i duševne: plotske se rađaju u telu i telo hrane i naslađuju, a duševne proizilaze iz duševnih sklonosti i hrane dušu, dok na telo često deluju razorno. Poslednje se leče prostim unutrašnjim lečenjem srca, a plotske se leče dvojakim lekovima – i spoljašnjim i unutrašnjim.
16. Pojasnićemo nešto od rečenoga opširnijim rasuđivanjem. Imajući uzrok u telu, strasti stomakougađanja i bluda se ponekad bude bez sadejstva duše, jedino zbog uzbuđivanja potreba iz kojih proizilaze. Međutim, one povlače i dušu zbog njene zajednice sa telom. Radi obuzdavanja njihovog nasrtanja nije dovoljno samo naprezanje duše, već je, pri tome, neophodno i telo ukrotiti postom, bdenjem, iznuravanjem pomoću truda, te pribeći privremenoj usamljenosti, a često i potpunom otšelništvu. One proizilaze iz poročnosti duše i tela, te mogu da se savladaju jedino njihovim obostranim trudom. Sujeta i gordost se u duši rađaju bez posredstva tela. Jer, kakvu potrebu sujeta ima za bilo čim telesnim, kada dušu dovodi do pada jedino zbog želje za pohvalom i slavom? Ili, kakvo je telesno dejstvo imalo udela u padu lucifera u gordost. On ju je začeo jedino u duši i pomisli, kao što govori prorok: A govorio si u srcu svom: Izaći ću na nebo… izjednačiću se sa Višnjim (Is.14,13-14). Za takvu gordost on nije imao nikakav podstrek spolja. Ona se rodila i u celosti sazrela u njegovoj unutrašnjosti.
17. Ovih, dakle, osam strasti, imaju različito poreklo i različito delovanje. Međutim, prvih šest, tj. stomakougađanje, blud, srebroljublje, gnev, tuga, uninije su međusobno sjedinjeni nekim naročitim srodstvom, tj. preteranost u jednoj dovodi do sledeće. Jer, od preteranog stomakougađanja neophodno proizlazi bludna pohotu, od bluda [se javlja] srebroljublje, od srebroljublja gnev, od gneva tuga, od tuge uninije. Zbog toga se protiv njih treba boriti istim tim poretkom, prelazeći u borbi sa njima od prethodne ka onima koje slede: da bismo pobedili uninije, najpre treba da savladamo tugu; da bismo prognali tugu, prethodno treba da savladamo gnev; da bismo ugasili gnev, treba da zgazimo srebroljublje; da bismo iščupali srebroljublje, treba da ukrotimo bludnu pohotu; da bismo savladali bludnu pohotu, treba da obuzdamo strast stomakougađanja. I preostale dve strasti, tj. sujeta i gordost, na isti se način međusobno sjedinjuju: pojačavanje prve postaje početak druge. Od preterane sujete se rađa strast gordosti. Istim poretkom se stiče i pobeda nad njima: da bi se istrebila gordost potrebno je da se savlada sujeta. Međutim, one se po vrsti ne sjedinjuju sa prethodnih šest. One se ne rađaju od njih, nego, naprotiv, po njihovom istrebljenju. U ove dve strasti mi upadamo naročito posle pobede i trijumfa nad ostalim strastima. Uostalom, premda se nalaze u navedenom međusobnom odnosu, ovih osam strasti se češće razdeljuju na četiri saveza: bludna pohota se naročitim savezom sjedinjuje sa stomakougađanjem, gnev sa srebroljubljem, uninije sa tugom, a gordost sa sujetom.
18. Nijedna od strasti se ne ispoljava na samo jedan način. Tako se stomakougađanje ispoljava na tri načina: ili rađa želju za jelom pre određenog časa, ili zahteva jela do presićenja, ne razlikujući kakvotu hrane, ili zahteva ukusnu hranu. Otuda imamo ishranu bez pravila, proždrljivost i slastoljublje. Od ove tri [strasti] proizilaze razni zli neduzi u duši: od prve se rađa gunđanje na manastirski ustav, od koga do nepodnošljivosti uzrasta nezadovoljstvo manastirskim životom, za kojim obično brzo sledi i bekstvo iz manastira; od druge se budi pohota i sladostrašće; a treća dovodi do srebroljublja i ne daje mesta siromaštvu Hristovom.
Postoje tri oblika bludne strasti: prvi se vrši kroz mešanje jednog pola sa drugim; drugi nastaje bez mešanja sa ženom, zbog koga je Gospoda porazio Onana, sina patrijarha Jude (Post.38,9-10), i koji se u Pismu naziva nečistotom; treći se čini umom i srcem, i o njemu Gospod govori u Jevanđelju: Svaki koji pogleda na ženu sa željom za njom, već je učinio preljubu sa njom u srcu svom (Mt.5,28). Na ova tri oblika blaženi apostol je ukazao u sledećem stihu: Umrtvite, dakle, udove svoje koji su na zemlji:blud, nečistotu, strast, i ostalo (Kol.3,5).
Postoje i tri oblika srebroljublja: prvo onome ko se odrekao od sveta ne dopušta da se obnaži od svake vrste posedovanja; drugo onoga ko je već sve razdao ništima podstiče da opet stekne isto takvo imanje; treće raspaljuje želju za sticanjem u onome ko pre nije ništa imao.
Postoje tri oblika gneva: prvi je onaj koji bukti u unutrašnjosti; drugi je onaj koji se ispoljava u reči i na delu; treći je onaj koji dugo vreme tinja i naziva se zlopamćenjem.
Tuga ima dva oblika: prvi nastupa po prestajanju gneva, ili se javlja pri nanesenim štetama i gubicima i neispunjenoj želji; drugi nastaje od bojazni i strahova za svoj udeo, ili od nerazumnih briga.
Postoje i dva oblika uninija: jedan baca u san, a drugi izgoni iz kelije.
Taština je raznoobrazna, ali se mogu razlikovati dva glavna oblika: u prvom se prevaznosimo telesnim preimućstvima i vidljivim stvarima; u drugom se raspaljujemo željom za sujetnom slavom zbog duhovnih predmeta.
I gordosti ima dve vrste: prva je plotska, a druga – duhovna, koja je štetnija. Ona naročito iskušava one koji su napredovali u nekim vrlinama.
19. Ovih osam strasti iskušavaju sav rod ljudski, premda ne napadaju sve na isti način. Jer, u jednom glavno mesto zauzima duh bluda, u drugome prevladava gnevljivost; u jednome vlada sujeta, a u drugom gospodari gordost. Prema tome, premda sve strasti napadaju na sve, svako od nas im robuje na različit način i različitim redom.
20. Stoga treba da vodimo borbu sa tim strastima. Otkrivši koja mu strast naročito šteti, svako treba protiv nje da usmeri glavnu borbu, upotrebljavajući svako staranje i brigu za njeno praćenje i savlađivanje, usmeravajući protiv nje koplja svakodnevnih postova, bacajući na nju svakominutne strele srdačnog stenjanja i uzdisanja, i neprestano prolivajući suze u molitvi Bogu radi prekraćenja borbe koja ga smućuje. Jer, niko ne može savladati ni jednu strast dok se ne ubedi da svojim staranjem i trudom ne može da odnese pobedu nad njom, iako je, da bi se očistio od nje, i sam dužan da danonoćno prebiva u svakom trudu i svakom staranju.
21. Kada takav borac oseti da se oslobodio od svoje glavne strasti, treba da sa punom pažnjom razgleda skrovišta svoga srca kako bi, uvidevši koja je od preostalih strasti najsnažnija, sva duhovna oružja podigao protiv nje. Pobeđujući na taj način svaki put glavnu strasti u sebi, on će brže i lakše održati pobedu nad ostalim, slabijim.
22. Kada pobediš jednu ili nekoliko strasti, ne treba da se prevaznosiš. Inače će Gospod, uvidevši nadmenost tvoga srca, prestati da ga ograđuje i štiti, i ti ćeš, ostavljen, opet biti smućivan strašću koju si, uz pomoć blagodati Božije, već bio pobedio. I prorok ne bi počeo da se moli: Nemoj predati, Gospode, zverima dušu koja ti se ispoveda (Ps.73,19), da nije znao da se oni koji se prevaznose srcem ponovo prepuštaju strastima koje su pobedili kako bi se smirili.
 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *