NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM II

DOBROTOLJUBLJE – TOM II

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI JOVAN KASIJAN

PREGLED DUHOVNE BORBE

 

I

CILJ I SVRHA PODVIŽNIŠTVA
1. Sve nauke i veštine imaju svoj cilj i svoju svrhu. Gledajući na njih, revnosni ljubitelj veštine rado podnosi sve napore i izdatke. Tako zemljoradnik, trpeći čas vrućinu, čas hladnoću, neumorno obrađuje i ore zemlju, imajući cilj da je očisti od svakog stranog korova i učini rodnijom i budući ubeđen da drugačije neće dostići svrhu, tj. ostvarenje obilne žetve radi izdržavanja sebe i umnožavanja svoga imetka. Tako i naše podvižništvo ima svoj cilj i svoju svrhu, radi koje mi neumorno i sa zadovoljstvom podnosimo sve trudove, radi koje nas ne opterećuje oskudnost isposničke hrane, radi koje nas raduje iznemoglost od bdenja. Radi te svrhe svagdašnje naše čitanje Svetog Pisma sa razmišljanjem ne poznaje sitost, radi nje nas ne plaši neprestani trud, niti odricanje od svega i oskudica u svemu, pa ni strahote bezmerne pustinje.
2. Svrha našeg podvižničkog života jeste Carstvo Božije, a cilj – čistota srca, bez koje nije moguće postići tu svrhu. Prikovavši naš pogled na taj cilj, mi treba da najtačnije usmeravamo naš život, kao po pravoj liniji. I ukoliko se naša misao makar malo ukloni od njega, treba da je, kao po nekom pravilu, odmah ispravljamo, vraćajući se na njegovo sagledavanje.
3. Tako uči i sveti Pavle kada onima koji su primili blagi jaram Hristov govori: Imate plod svoj na osvećenje, a kraj život večni (Rim.6,22). Time on kao da kaže: vaš cilj je – čistota srca, a svrha – život večni. Prema tome, mi treba da se svom snagom držimo onoga što nas može usmeriti ka tom cilju, tj. ka čistoti srca, a ono što nas odvlači od njega – da izbegavamo kao pogibeljno i štetno. Jer, mi sve činimo i podnosimo radi njega. Naime, da bismo sačuvali postojanu čistotu srca mi napuštamo roditelje, otadžbinu, činove, bogatstvo, utehe ovoga sveta i sva zadovoljstva. Ukoliko, dakle, ovaj cilj uvek budemo imali u sećanju – sva naša dejstva i pomisli biće usmereni ka njegovom dostizanju. Međutim, ukoliko on ne bude neprestano stajao pred našim očima, svi naši trudovi i usilja biće uzaludno protraćeni, budući da nisu bili usmereni samo na njega.
4. Prema tome, radi te čistote treba sve da činimo i želimo. Radi nje treba da idemo u pustinju, radi nje da se držimo postova, bdenja, trudova, telesnog siromaštva, čitanja i drugih vrlina. Time svoje srce treba da učinimo slobodnim od svih pogubnih strasti i sačuvamo ga takvim. Radi tog glavnog cilja, tj. čistote srca, treba da preduzimamo postove, bdenja, otšelništvo, poučavanje u Svetom Pismu. Zbog njih ne treba da dopuštamo sebi da oštetimo tu glavnu vrlinu. Jer, ukoliko se u nama sačuva nepovređenom ova glavna vrlina, neće biti nikakve štete ako neki od navedenih podviga u izvesnom slučaju po neophodnosti bude izostavljen. Međutim, mi nećemo imati nikakve koristi ukoliko sve njih održimo, a nju jedinu narušimo. Stoga sve treba da se čini radi nje. (Podvizi) nisu savršenstvo, već sredstva za [postizanje] savršenstva. Stoga će se onaj ko na njima bude zaustavio stremljenje svoga srca (zadovoljivši se njima kao najvišim dobrom) uzaludno truditi, budući da ga neće pružiti do postignuća svrhe radi koje su oni i poželjni.
 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *