NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM II

DOBROTOLJUBLJE – TOM II

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI JOVAN LESTVIČNIK

V

O BESTRAŠĆU
1. Zvezde su lepota nebeskog svoda, a ukras bestrašća – vrline.
2. Bestrasnim se, dakle, u pravom smislu reči naziva, i jeste, čovek koji je telo načinio nepropadljivim, koji je um uzdigao iznad svega stvorenog, koji je sva čula pokorio umu a dušu svoju predstavio Gospodu, pružajući se večito k Njemu, i preko svojih moći.
3. Neki, opet, određuju bestrašće kao vaskrsenje duše pre vaskrsenja tela, a drugi, kao savršeno bogopoznanje, koje po svojoj vrednosti zaostaje samo za bogopoznanjem koje imaju anđeli.
4. To savršeno savršenstvo savršenih, čijem usavršavanju nema kraja (kako mi reče jedan čovek koji ga je doživeo), tako osvećuje um i otrže ga iz veštastvenog sveta, da ga često, razume se – posle stizanja u ovo nebesko pristanište – odvaja od života u telu i podiže na nebeske visine, do sagledavanja.
5. Ima bestrasnih ljudi, no ima i od bestrasnih bestrasnijih. Na primer, jedan čovek silno mrzi zlo; drugi se, međutim, nezasitno bogati u dobru.
6. I čistota se naziva bestrašćem, i to sa pravom: ona je početak sveopšteg vaskrsenja i obesmrćenja smrtnih.
7. I ako je obeležje svecelog ostrašćenja, da se čovek hitro pokorava skoro svemu što demoni tajno poseju u njegovu dušu, smatram da je obeležje svetog bestrašća kad čovek može iskreno reći sa Davidom: Onoga lukavoga koji se sklonio od mene, ne poznah (Ps.100,4) tj. ni kako, ni radi čega dođe, ni kako ode. Naprotiv, potpuno sam ravnodušan prema svemu tome, pošto jesam, i biću sav sjedinjen sa Bogom.
8. Ko se udostojio takvog duhovnog stanja, ima u sebi nastanjena, još za života u telu, samoga Boga koji ga uvek vodi u svim rečima, i delima, i mislima. Stoga takav čovek kroz unutrašnje ozarenje čuje u sebi kao neki glas koji mu otkriva volju Gospodnju, i postaje uzvišeniji u odnosu na svako ljudsko učenje. Kad ću doći i pokazati se licu Božijem (Ps.41,3)? Ne podnosim više plamen ove čežnje, već ištem besmrtnu lepotu, koju mi ti, Gospode, dade pre no što sam pao u ovo blato!
9. No, zašto mnogo govoriti? Bestrasnik više ne živi sam, već u njemu živi Hristos, kao što veli onaj koji je srećno ratovao rat, završio trku i održao veru [pravoslavnu] (up. Gal.2,20; 2.Tim.4,7).
10. Carska kruna nije sastavljena samo iz jednog dragulja. Tako ni savršenog bestrašća nema ako smo makar i jednu jedinu vrlinu (bez obzira kako beznačajna izgledala) propustili da izvršimo.
11. Od poslušnosti – smirenje, od smirenja – bestrašće. Ako nas se baš u smirenju našem opomenuo Gospod i izbavio nas od neprijatelja naših (Ps.135,23-24), ništa nas ne sprečava da kažemo da se kroz poslušnost dolazi do bestrašća, u kome smirenje postiže svoju svrhu. Jer, sa smirenjem počinje bestrašće, kao god što sa Mojsijem počinje Zakon. I kćer usavršava majku kao Marija sinagogu.
12. Da bi postigli krajnje bestrašće i bogatstvo darova, silu čudotvorstva i moć predviđanja, neki ljudi uzalud iznuravaju svoje telo. Jadnici! Oni ne znaju da majka tih dobara nije trud, već više od svega – smirenje.
13. Ko je sa smirenošću sklopio brak, postao je blag, prijatan, nežan, saosetljiv, a iznad svega tih, vedar, spreman da posluša, netužan, budan, vredan i (zar je potrebno mnogo govoriti?) bestrasan. Jer, u smirenju našem seti nas se Gospod, i izbavi nas od neprijatelja. od strasti i od prljavština naših (Ps.135,23-24).
14. Mnogi su odmah primili oproštaj grehova. Ali, bestrašće niko nije stekao odmah. Za njega je neophodno i mnogo vremena, i mnogo truda, i milost Božija.
 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *