NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM II

DOBROTOLJUBLJE – TOM II

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI JEFREM SIRIN

PODVIŽNIČKE POUKE

 

VI

OPŠTE POUKE O PODVIŽNIČKOM ŽIVOTU
1. Uzdržanje jezika je – ne govoriti mnogo, i prazno; ne ogovarati; ne vređati rečju; ne zaklinjati se; ne praznosloviti; ne klevetati druge; ne osuđivati; ne otkrivati tajne i ne zanimati se onim što nije naše.
2. Uzdržanje sluha je – vladati sluhom i ne biti pobeđivan pustim metežom.
3. Uzdržanje očiju je – vladati pogledom i ne ustremljivati pogled na ono što je grešno-prijatno i što nije prilično.
4. Uzdržanje od razdražljivosti je – vladati gnevom i ne raspaljivati se odjedanput.
5. Uzdržanje od počasti je – ne želeti i ne tražiti proslavljanja i časti; ne prevaznositi se; ne nadimati se i ne maštati visoko o sebi.
6. Uzdržanje od pomisli znači – obarati ih strahom Božijim; ne pristajati uz obmanjivu i raspaljivu pomisao i ne naslađivati se njome.
7. Uzdržanje u hrani je – ne želeti i ne tražiti mnoga, slatka i skupocena jela; jesti u određeni čas; ne predavati se duhu stomakougađanja; ne podsticati se na halapljivost prijatnošću hrane i ne želeti čas jedno, čas drugo jelo.
8. Uzdržanje u piću je – umereno upotrebljavati ne samo vino, nego i vodu; ne juriti za zadovoljstvom da se piju vešto pripremljeni napici; ne tražiti razne napitke; ne piti vina bez potrebe i ne ići na gozbe.
9. Uzdržanje od poročnog slastoljublja je – ne povlađivati pokretima pohote koji se slučajno podižu; ne pristajati na sramne pomisli; ne ispunjavati volju tela i obuzdavati strasti strahom Božijim.
10. Sveti oci su nam ostavili prekrasno pravilo za pokajničke podvige i trudove, govoreći: „Nemoj samo danas da postiš, a sutra da pripremaš mnoga jela; nemoj samo danas da piješ vodu, a sutra da nabavljaš vino; nemoj samo danas nositi vlasenicu, a sutra skupocenu haljinu; nemoj samo danas da budeš smiren i krotak, a sutra visokouman i gord; nemoj samo danas da budeš tih i poslušan, a sutra nepristojan i tvrdoglav; nemoj se samo danas predavati plaču i ridanju, a sutra smehu i ravnodušnosti; nemoj samo danas spavati na goloj zemlji, a sutra na mekoj postelji. Naprotiv, sačuvaj jedno pravilo, ljubljeni, po kome bi mogao da ugodiš Bogu i da doneseš korist sebi i bližnjemu“.
11. Po četrdeset ili po pedeset godina sveti oci nisu menjali svoje pravilo, tj. prelepo i besprekorno uzdržanje u odnosu na hranu, govor, spavanje na goloj zemlji, smirenoumlje, krotost, veru i ljubav, negramžljivost, neprekidnu molitvu sa plačem i skrušenošću. Na taj način su se oni očistili. Stoga se Bog i uselio u njih i proslavio ih.
12. Bog se neće useliti u onoga ko sebe ne očisti od svakog lukavog dela, od nečistih pomisli, od poročnih želja, od gneva, razdražljivosti, zavisti, gordosti, taštine, mržnje, prepiranja, osuđivanja, praznoslovlja, jednom rečju – od svega što mu je mrsko. I po otrežnjenju, on mora da se od svega toga drži daleko. Stoga, ljubljeni, očistimo sebe da bi se Bog uselio u nas i da bismo se udostojili Njegovih obećanja.
13. Ako hoćeš da znaš šta se nalazi u tvome srcu, posmatraj: želja da nas hvale služi kao znak da smo tašti; želja za prijatnom hranom znači da smo stomakougodnici; nemar otkriva da smo lenji; gramžljivost pokazuje da ne volimo Hrista; zavist objavljuje da u nama nema ljubavi; zadovoljstvo sa kojim osuđujemo druge obznanjuje da smo puni mržnje. Tako nevidljiva duša preko telesnih dela postaje vidljiva, tj. pokazuje da li je dobra ili zla.
14. Najnezadrživiji propovednik onoga šta voli i čemu se privija srce jeste jezik. Ustima se otkrivaju tajne našega srca. Kada su usta otvorena i kraj njih nema straže, naša reč izlazi bez rasuđivanja i izbacuje napolje sve što je u srcu. Zbog toga, ako hoćeš da saznaš pomisli srca pazi na usta. Od njih ćeš saznati o čemu se brine i stara srce: o zemaljskom ili nebeskom, o duhovnom ili telesnom, o zadovoljstvu ili uzdržanju, o mnogom sticanju ili negramžljivosti, o smirenju ili visokoumlju, o ljubavi ili mržnji. Iz skrivnice srca usta nude jela onima koji dolaze. Ono čime je zauzet jezik pokazuje šta srce voli – Hrista, ili nešto od ovdašnjeg.
15. Naša duša je po prirodi dobra. Ona se preobraća u zlu po slobodnom proizvoljenju. Strasti nisu prirodne. One se privijaju i razvijaju zlim proizvoljenjem. I navika ih čini moćnim kao što je moćna priroda. Priroda je ropstvo, a navika – proizvoljenje. Budući slobodno, proizvoljenje je kao neki zemljodelac koji u našu prirodu usađuje i zle i dobre navike, kako mu je ugodno. Priroda je zemlja koju obrađujemo, proizvoljenje je zemljodelac, a Božanstvena Pisma – savetnici i učitelji koji našeg zemljoradnika uče koje zle navike treba da iskoreni, i koje vrline da zasadi.
16. Ma koliko bio bodar i revnostan, bez učenja Božanstvenih Pisama naš zemljoradnik neće biti sposoban ni iskusan. Zakon Božanstvenih Pisma mu daje razumevanje i silu, a istovremeno od svojih grana – i korisne vrline koje treba da nakalemi na drvo prirode: veru, nadu, ljubav, znanje, revnost i slično. Ukoliko, pak, usled svoga visokoumlja, reši da ostavi svoga učitelja i savetnika, tj. Božanstvena Pisma, naš zemljoradnik će početi da greši i da prirodi kalemi ono što joj nije svojstveno: neverje, neznanje, mržnju, zavist, gordost, taštinu, slavoljublje, stomakougađanje, svađu, protivljenje i slično. Jer, ostavljajući Zakonodavca, on i sam biva ostavljen. Međutim, ako se pokaje, osudi samoga sebe i pripadne Zakonodavcu, govoreći: „Sagrešio sam što sam te ostavio“, Zakonodavac će ga, po čovekoljublju koje mu je svojstveno, brzo primiti, dati mu razumevanje i potrebnu snagu da opet obrađuje njivu svoje prirode, da iskorenjuje rđave navike i da umesto njih zasađuje dobre vrline. Osim toga, On će mu još dati vence i obasuti ga pohvalama.
17. Zbog čega si se odrekao sveta, ako još uvek tražiš svetska uživanja, umesto golotinje ištući odeću, i umesto žeđi – vino? Pozvan si da se boriš, a ti hoćeš bez oružja da izađeš u borbu sa neprijateljem: umesto da bdiš ti se pogružavaš u san, umesto da plačeš i tuguješ ti se predaješ smehu i umesto da voliš ti se hraniš mržnjom prema bratu. Ti si pozvan da se potčinjavaš, a ne da se protiviš. Pozvan si da naslediš Carstvo nebesko, a ti misliš o zemaljskom, umesto smirenoumlja i krotosti ispoljavajući nadmenost i gordost.
18. Mi smo duhovni trgovci, bratijo, i ličimo na svetske trgovce. Trgovac svaki dan broji dobitak i gubitak. I ako je pretrpeo gubitak on ulaže trud kako bi nadoknadio štetu. Tako i ti, voljeni, svaki dan i ujutro i uveče marljivo ispitaj kako stoji sa tvojom trgovinom. Ušavši uveče u hram svoga srca, ti napravi obračun i pitaj samog sebe: „Nisam li nečim prognevio Boga? Nisam li rekao praznu reč? Nisam li bio nemaran? Nisam li ožalostio brata svoga? Nisam li koga osudio? Nije li za vreme pevanja Psalama moj um maštao o nečem svetskom? Nisu li se u meni rađale plotske želje, i nisam li se sa zadovoljstvom bavio njima? Nisam li dozvolio da me savladaju zemaljske brige“. I ukoliko si u bilo čemu od navedenog pretrpeo štetu, postaraj se da nadoknadiš izgubljeno. Zatim uzdiši i plači kako ne bi ponovo pao u isto. Ujutru se, pak, opet pozabavi samim sobom i pitaj se: „Kako je prošla noć? Da li sam ove noći stekao kakav dobitak od svoje trgovine? Da li je moj um bdio zajedno sa telom? Da li su tekle suze iz mojih očiju? Nisam li bio savladan snom za vreme pravljenja metanija? Nisu li mi na um dolazile lukave pomisli i nisam li se sa zadovoljstvom zanimao njima“. I ako si bio pobeđen bilo čime od navedenoga pobrini se da se isceliš, te postavi stražu kod srca svoga kako opet ne bi pretrpeo isto. Ako budeš marljiv na taj način u potpunosti ćeš sačuvati svoju trgovinu. Osim toga, postaćeš ugodan svome Gospodu i sebi ćeš doneti korist.
19. Pazi na sebe i ne prepuštaj se lenjosti. Jer, predavanje lenjosti jeste početak pogibli. Ugledaj se na pčelu i uđi u njenu divnu tajnu kojom ona sa cvetova koji su rasejani po zemlji sakuplja svoj plod. Pronikni svojom mišlju u tu neznatnu tvar. Čak i kad bi se sabrali svi zemaljski mudraci i svi svetski filosofi njena mudrost bi ostala neodgonetnuta. Videći njene trudove i svaki razuman čovek proslavlja Boga Tvorca što iz tako malog stvorenja proizlazi toliko [mnogo] mudrosti. Slično tome i ti, voljeni moj, budi kao pčela, te iz Božanstvenih Pisama sakupi bogatu i neukradivu riznicu i pošalji je na nebo [ispred sebe].
20. Monah je sličan vojniku koji ide u borbu. On sa svih strana punim naoružanjem ograđuje svoje telo i ostaje bodar do same pobede. On je uznemiren zbog mogućnosti iznenadnog napada, te pazi da mu se ne desi da zbog neopreznosti dopadne u zarobljeništvo. I monah koji dospe do raslabljenosti i lenjosti postaje lak plen neprijatelja. Jer, neprijatelj mu ubacuje nečiste pomisli koje on sa radošću prima: pomisli visokoumlja i taštine, zavisti i osuđivanja, stomakougađanja i mnogog spavanja, i iznad svega – očajanja. Međutim, ako je uvek bodar, monah će na sebe privući pomoć blagodati Božije. Njega Bog poučava kako da mu ugađa. On postaje vredan pohvale od Boga i slavitelj Boga. Onaj ko sebe posmatra u ogledalu istovremeno je i posmatrač i posmatrani. Isto je i sa blagodaću: ako sebi nađe uspokojenje u čoveku i useli se u njega, ona ga proslavlja i sama se njime proslavlja.
21. Bez blagodatne pomoći srce ne može da pronađe dovoljno snage da se ispuni umilenjem kako bi se na doličan način ispovedilo Vladici. Naprotiv, bez te pomoći čovek je bedan i oskudan u savršenstvima, kao sova među ruševinama (Ps.101,7), i u njemu se nastanjuju nečiste i mrske pomisli. Zbog toga je čovek obavezan da privuče blagodat kako bi ga prosvetila. Čovekova je obaveza da očisti sebe i da uporno traži da se blagodat nastani u njemu i da mu pomaže. Uz pomoć blagodati on će uspeti u svakoj vrlini. Prosvećen njome, on će biti u stanju da shvati raznolikost i lepotu blaga budućega veka. Blagodat za njega postaje stena i utvrđenje, čuvajući ga od ovoga veka za život veka koji dolazi.
22. Postaraj se da stekneš savršenu vrlinu, ukrašenu svim onim što Bog voli (tj. ljubav). Ona se imenuje jedinstvenom vrlinom i u sebi smešta svu lepotu i svu raznovrsnost [ostalih] vrlina. Carska kruna ne može biti načinjena bez dragocenog kamenja i odabranih bisera. Tako ni ona ne može postojati bez lepote raznih vrlina. Ona je u potpunosti slična carskoj kruni. Ako joj nedostaje jedan kamen ili biser, carska kruna ne može sijati na carskoj glavi. Tako se ni ova jedinstvena vrlina ne može nazvati savršenom ukoliko joj nedostaje neka lepota drugih vrlina.
23. Ona je još slična prijatnim jelima koja se pripremaju sa svim odabranim začinima, ali i sa solju. Skupocena jela nisu prikladna za upotrebu i nisu ukusna ako u njima nema soli. Tako i ova vrlina nije nimalo privlačna (čak i ako je ukrašena lepotom različitih vrlina) ukoliko joj nedostaje ljubav prema Hristu i bližnjemu.
24. Ona je još slična savršenom i prelepom azbučnom redu u kome su slova razdvojena i ukrašena. Međutim, on postaje u potpunosti neupotrebljiv ukoliko mu oduzmemo makar jedno slovo. Tako je i sa ovom vrlinom: ako bude lišena makar jedne od ostalih vrlina, ona u potpunosti postaje beskorisna.
25. Ona je još slična velikom orlu koji visoko leti. Videvši hranu u zamci, on sa svom silinom naleće na nju. I želeći da uhvati plen, on se sam zapliće krajevima noktiju. I zbog te sitnice sva njegova snaga postaje svezana. Celo njegovo telo se nalazi slobodno izvan zamke, pa ipak je sva njegova sila okovana zamkom. Na sličan način i ova vrlina umire, malaksava i gine ukoliko je svezana bilo čim zemaljskim. Ona već nije u stanju da uzleti na visinu, budući da je prikovana za zemlju.
26. Ima ljudi koji se pogružavaju u dubinu kako bi pronašli dragocen i odličan biser. Našavši ga, oni isplivavaju na površinu i nagi se ustremljuju na obalu sa velikim bogatstvom. Tako se i ti obnaži od svih žitejskih nečistota i obuci u ovu vrlinu. Ukrasivši se njome, budi bodar dan i noć kako je ne bi svukli sa tebe. Dušu koja je poseduje ne može pokolebati nikakva nevolja, ni glad, ni nagota, ni uninije, ni bolest, ni siromaštvo, ni gonjenje, niti kakvo drugo đavolsko iskušenje. Ukoliko je bodra, ona će još više uzrasti i uvenčati se, neprestano napredujući po Bogu i prosvećujući se. Ni sama smrt joj ne može učiniti zlo. Naprotiv, po izlasku iz tela anđeli je sa likovanjem primaju na nebo i privode Ocu svetlosti.
27. Zbog nje se raduje Otac i Sin sa Duhom Svetim. Otac se raduje zbog toga što ga je zavolela i što nije volela nikoga osim Njega. Jedinorodni Sin Njegov se raduje stoga zato što je žudila za Njim i nije stekla nikoga osim Njega. Duh Sveti se raduje stoga što je postala Njegov sveti Hram, i što se uselio u nju. Zbog nje se raduju nebesa i sile nebeske, i jednodušno se klanjaju i proslavljaju Oca i Sina i Svetoga Duha. Oni vide da je ona ukrašena anđeoskom vrlinom u svoj lepoti pravednosti. Raduje se zbog nje i raj zbog toga što ga je nasledila. Slava i čast jedinome blagome i čovekoljubivome Bogu koji nam, po blagosti svojoj, daruje Carstvo svoje.
28. Budimo bodri i potrudimo se za ovo kratko vreme. Veče je blizu. Nagradodavac ide sa velikom slavom da svakome da po delima njegovim. Budite pažljivi kako neko od vas posle uspeha ne bi postao nemaran i izgubio neizmernu Spasiteljevu nagradu. Monah je sličan zasejanoj njivi koja, primivši obilje vlage od plodonosnih kiša i rosa, donosi plod veselja. I kada dođe vreme sazrevanja ploda ona zemljoradnika dovodi u veliku brigu zbog opasnosti da je grad i divlje zveri ne opustoše. A kada dobije nagradu u žetvi i sabere požnjevene plodove u žitnicu, zemljoradnik se raduje i veseli, blagodareći Boga. Slično tome je i monah dužan da, dok je još u ovome telu, brine o večnom životu, trudeći se u podvigu do poslednjeg dana kako zbog nerada ceo svoj podvig ne bi učinio beskorisnim. Završivši, pak, podvig i, slično zemljoradniku, prenevši na nebo plodove svojih trudova, on postaje radost i veselje za anđele.
29. Zamisli da neko stoji pred carem i razgovara sa njim. Na poziv, pak, sluge, on ostavlja divan i slavan razgovor sa carem i počinje da priča sa robom. Njemu je sličan i onaj ko razgovara za vreme pevanja Psalama. Shvatimo, voljeni, pred kim stojimo. Kao što anđeli, stojeći sa velikom strahom, slavoslove Tvorca, tako smo i mi dužni da sa strahom stojimo za vreme pevanja Psalama. Neka se ne desi da su samo naša tela prisutna, a da se um predaje maštanju.
30. Tri vrste dela umnožavaju zlo, i četvrta se ne pribra-ja broju dobrih: ako mladi ne slušaju; ako starci zavide uspesi-ma mlađih; ako pobožni pristaju na nepristojna dela, i ako na-stojatelj, zbog svog deznanja, pritešnjava i opterećuje bratiju.
31. Tri vrste dela umnožavaju dobro, i četvrta je ugodna pred Gospodom i ljudima: ako je bratija jednodušna u krotosti i u pravdi; ako brat brata poučava strahu Gospodnjem; ako su mlađi potčinjeni starijima kao svojim gospodarima, i ako nastojatelj ljubi svoju bratiju kao sebe samoga, istinski se brinući o spasenju njihovih duša.
32. Ako vidiš onoga koji nečim trguje, reci u sebi: „Že-leći prolazno i sabirajući truležno bogatstvo ovaj čovek toliko trpi. Zbog čega si onda, dušo moja, nemarna za ono što je neprolazno“. Ako vidiš one koji se međusobno optužuju reci u sebi: „Ovi ljudi ulažu toliko truda i spore se među sobom zbog onoga što ni malo nije korisno. Zar ti, dušo moja, budući dužna mnoštvo talanata, nećeš utoliko pre pripasti Bogu, ištući da ti se oprosti tvoj dug“. Ako vidiš one koji od gline grade kuću, reci u sebi: „Ovi ljudi, gradeći kuću od gline, upotrebljavaju sav svoj trud da završe delo. Zar ćeš ti, dušo, biti nemarna za večne obitelji“. Međutim, da ne bih, govoreći zasebno o mnogom, produžio reč, reći ću: „Sve što vidimo u životu, tj. svetovne misli i svetovna rasuđivanja, zamenimo sa duhovnim, te ćemo, uz pomoć blagodati, neminovno steći korist“.
33. Šta je monah? Monah je sličan čoveku, koji je, padajući sa visine, naišao na konopac koji visi nad zemljom i uhvatio se za njega, te visi i neprestano vapije Gospodu za pomoć, znajući da će, ako oslabi i ispusti uže iz ruku, pasti i umreti.
34. Zbog toga što, Gospoda radi, nećemo da pretrpimo male nevolje, mi nevoljno upadamo u mnoge i teške skorbi. Zbog toga što, Gospoda radi, ne želimo da ostavimo svoju sopstvenu volju, mi sami sebi pripremamo duševnu štetu. Zbog toga što, Gospoda radi, ne podnosimo da smo u potčinjenosti i poniženju, mi sami sebe lišavamo utehe pravednih. Zbog toga što ne slušamo pouke, koje nam daju Gospoda radi, mi postajemo podsmeh demonima. Zbog toga što ne primamo kazne koje nam šalje promisao Božiji, nas očekuje kotao u kome neće biti utehe.
35. Lukavi neprijatelj je na razne načine u svakoga od nas naliva svoje otrove i svojim spletkama sapliće svakoga. Jedan je održao post, ali se predaje nadmetanju i zavisti. Drugi se uzdržava od sramnih želja, ali je svezan taštinom. Jedan je napredovao u bdenju, ali se zapleo u mreže osuđivanja. Drugi se čuva od osuđivanja, ali je pun neposlušnosti i protivljenja. Jedan se uzdržava od hrane, ali tone u gordost i nadmenost. Drugi je neumoran u molitvi, ali ga savlađuju gnev i razdražljivost. [I opet], neko je uspeo u nečemu malom i prevaznosi se nad onima koji su nemarniji od njega. Svakoga je greh svezao na jedan ili na drugi način i nema razumnoga.
36. Mi ne vodimo borbu sa vidljivim ljudima. Od njih bismo mogli da se sakrijemo. Oni koji ratuju sa nama su nevidljivi. Stoga su nemarni u velikoj opasnosti, dok pobednici dobijaju veliku nagradu. Nemojmo nevešto stupiti sa njima u borbu, pa ćemo ih pobediti. Navešću primer: ako nas neprijatelj pobuđuje na stomakougađanje, napadnimo ga postom; ako u nama razdražuje pohotu prema ženama, držeći se trpljenja savladajmo osećanje i on će odmah pobeći od nas; ako nas pobuđuje na gnev, naoružajmo se mirom; ako nas dovodi do razdražljivosti, uhvatimo se za krotost; ako u nama rasplamsava mržnju, prilepimo se za ljubav; ako nas podstrekava da tražimo počasti, potražimo poniženje; ako nas podstrekava na traženje slave, uhvatimo se za svoju ništavnost; ako nas u mašti podiže na visinu, naslikajmo pred sobom Gospodnje smirenje. Neprijatelj neće izdržati ukoliko mu se na taj način budemo protivili. On će pobeći, a nama će se vratiti blagodat.
37. Pazi na sebe, ti koji si zavoleo podvižništvo, kako tvoji dani ne bi prošli u rasejanosti. Ne puštaj u sebe lukave pomisli kako tvoja snaga ne bi iznemogla u borbi sa neprijateljem. Svagda u umu drži svog najslađeg Vladiku kako bi tvoj podvižnički život bio uvenčan. Ukrepi svoj podvig, budući da će ubrzo nastupiti dan u koji će se oni koji se trude uvenčati, a nemarni – raskajati. Stiči vrlinu dok još imaš vremena: stiči pobožnost oku svome, istinu sluhu svome, reči života jeziku svome, posećivanje nemoćnih nogama svojim, lik Gospoda tvoga u srcu svome; napredak u celomudrenosti udovima svojim. Tako ćeš se udostojiti velike časti pred anđelima i ljudima. Bezdušno drvo se poštuje ako na sebi ima izobražen lik smrtnoga cara. Utoliko će više i u sadašnjem i u budućem veku biti cenjena duša koja u sebi ima Boga.
38. Dođite, prijatelji moji, pripadnimo Gospodu i ištimo da nam daruje prosvećenje duše kako bismo razumeli spletke neprijatelja, protivnika našeg, kome je mrsko sve što je dobro. Jer, on će nam na put postaviti spoticanja, sablazni, štetu, rasejanost ovoga veka, telesno zadovoljstvo, nadu na dugotrajnost sadašnjeg života, strah za vreme podviga, lenjost u molitvi, san i telesni pokoj za vreme pevanja Psalama. I koliko je on revnostan, toliko smo mi bezbrižni. I što se on više dovija lukavstvom, tim više smo mi nemarni, premda znamo da su naši dani skraćeni i da dolazi Gospod slave.
39. Mi smo dali zavet da ćemo prinositi plod života. Međutim, našem plodu nedostaju suze, koje bi ga dovodile do zrelosti. Mi nemamo skrušenost i suznih uzdisaja kojim on cveta. Mi nemamo smirenja koje bi ga zasenilo od velike vrućine. Nama nedostaje negramžljivost koja bi ga razrešavala od obremenjenosti onim što mu je protivno. Mi nemamo ljubavi Božije, tj. čvrstog korena koji podupire plod. Mi nemamo bezbrižnost prema zemaljskom, nemamo bdenje, nemamo bodar um, nemamo trezvoumlje u molitvi. Umesto tih prelepih i dobrih vrlina u nama postoji sve što im je protivno: postoji jarosni gnev i razdražljivost zbog kojih obilni plod postaje neupotrebljiv; postoji gramžljivost koja ga pritiskuje dole; postoji veliko uninije. Da li će sve te rđave sklonosti dopustiti da on sazre kao što treba i da postane upotrebljiv za Vladiku?
40. Da bismo videli način života [podvižnika] i da bismo se ugledali na njega i na njihovu revnost da hitaju ka nagradi nebeskog prizvanja (Fil.3,14), mi treba tačno da uvidimo savršenu i tačnu veru kod jednoga, nadu na Boga kod drugoga, ljubav prema Bogu i bližnjemu kod trećeg, te strah Božiji sa kojim četvrti stoji na svojoj straži, čuva sebe od svakoga lukavog dela, te vodi neporočan i besprekoran život, koji svi hvale zbog čistote i neporočnosti.
41. Osim toga, primeti kako drugi [podvižnik], koga neprijatelj napada preko različitih strasti, u molitvi pribegava Bogu, kako se sa skrušenošću i ljubavlju prilepljuje uz Njega, dobija blagodatnu pomoć i izbavlja od nečistih i nepotrebnih pomisli, kako se sa velikim plačem, suzama i uzdasima kaje zbog svojih dela, sa tugom oplakujući svoje grehe, ispovedajući se Bogu u molitvama i bdenjima, zlopateći se u postu, uzdržanju i nevoljama, i starajući se da se njihovom pomoću spase. Tako se i staraj da se boriš do smrti, kao istinski vojnik, držeći u misli da je podvižništvo ozbiljno delo, i da se spasenje postiže jedino velikom revnošću.
42. Ugledaj se na one koji projavljuju savršeno odricanje od sveta, pa ćeš se lako popeti na visinu vrline. Potrudi se da se revnosno ugledaš na onoga ko se drži savršene negramžljivosti, ko sve ostavlja i trudi se da svoj um oslobodi od svake zemaljske brige kako bi bez rasejanosti vršio molitve i kako nikakva pomisao i nikakva briga ne bi prekidala njegovu molitvu. Onaj ko se sa čistim srcem, ljubavlju i suzama moli Bogu u svome umu, kao u ogledalu odražava samoga Boga. To neprocenjivo blago se stiče siromaštvom, bedom i teskobnim životom. Jer su uska vrata i tesan put što vode u život (Mt.7,14).
43. Načinom svoga života podražavaj svete: nekog u pobožnosti i strahu Božijem, nekog u smirenoumlju, nekog u samoponižavanju i samoosuđivanju, nekog u bezmolviju, nekog u krotosti, nekog u blagodušnom trpljenju, nekog u popustljivosti i miroljublju, nekog u druželjublju i jednomislenosti, nekog u trezvoumlju i rasuđivanju, nekog u prijatnom ophođenju, ljubaznosti i snishodljivosti, nekog u opraštanju uvreda, hrabrosti i velikodušnosti, nekog u podvizima i poslušanju, nekog u rukodelju i služenju bratiji, nekog u revnosti i plamenosti duha, nekog u savršenom odricanju od sveta i u svakodnevnom samoraspinjućem umiranju, nekog u postojanosti duha i istinoljublju, nekog u celomudrenosti i devstvenosti. Osim toga, kod nekog se ugledaj na milostivost i gotovost da pomogne, kod nekog na tihu narav i dobrotu, kod nekog na saosećanje i milosrđe, kod nekog na bespristrasnost i pravosuđe, kod nekog na izbegavanje samoisticanja i skromnost, kod nekog na zadovoljstvo malim i umerenost; kod nekog na prostotu i iskrenost, kod nekog na neprestanu molitvu, na pevanje Psalama i potoke suza. Kratko rečeno, kod svih uoči crte bogougodnog života i podražavaj im.
44. Pobrinemo se da gledamo na ono što je gore, da mislimo na ono što je gore, da se uvek sećamo onoga što je gore, da se svecelo priljubimo uz gornje i da budemo sa njim u neprestanom opštenju. I nikako ne skrećimo svoj pogled na ono što je dole gde su zadovoljstva, gde su pohote ovog lukavog i mrtvog veka. Prekrasno je uvek očima srca gledati na ono što je gore. Na sve načine treba da pazimo da u zenicu oka ne upadne lukava pomisao ili nešto što nije Bogu ugodno kako se ne bi pomračio um.
45. Mi treba da se neprestano molimo da nas Gospod izbavi od neprijateljskih zamki. Jer, pomisli nas napadaju ne samo kada usamljeno sedimo u keliji, nego i kada se sastajemo u domu Gospodnjem. One čine da i na muška tela gledamo nečisto. Putem maštalačkih pomisli ta zmija nas dovodi do najsramnijeg dela. Ona seje neku zbrku pomisli kako bismo pali u rasejanost i kako ne bismo mogli čistim umom paziti na prečiste Tajne Spasitelja našega – Boga. Uostalom, onaj ko se uzdržava čuvanjem očiju i umnom pažnjom najzad pobeđuje uz sadejstvo blagodati Božije. Stoga treba sa svom budnošću da čuvamo svoje srce i svoja osećanja. Mi u ovome životu, naime, vodimo veliku borbu, a naš neprijatelj je besan.
46. Ne treba izbegavati borbu. Kako će se, međutim, boriti onaj ko je u miru sa strastima, ko se već prodao u ropstvo grehovnim slastima i sa radošću plaća danak mučitelju? Jer, gde je neprijateljstvo, tamo je i sukobljavanje. Gde je sukobljavanje, tamo je i borba. Gde je borba, tamo su i venci. Onaj ko hoće da se oslobodi od gorkog ropstva neka stupi u rat sa đavolom. Postavši pobednici u toj borbi, sveti su se udostojili nebeskih blaga.
47. Ko hoće da se oslobodi od neprijateljske poruge i da se izbavi od gorkog robovanja treba da se suprotstavi volji tog tiranina i da vodi sa njim rat iz ljubavi prema Spasitelju. Jer, opit hrabre borbe će se pokazati kada mu sa raspoloženjem srca, a ne samo ustima, kažu: „Nećemo poslušati tvoj glas, đavole, i više nećemo da služimo tvojim pohotama“. Međutim, za vreme borbe treba uznositi molitveni glas ka Bogu da posrami one koji žele zlo slugama Njegovim. Neka tada najsvirepiji mučitelj sedmorostruko razgori peć pohote. Onaj ko se nada na Gospoda brzo će ugledati kako se ta peć pretvara u rosu, a mučitelj koji je ranije zadavao strah počeće sam da trepti pred njim.
48. Neko od svetih je rekao: „Misli o dobru da ne bi mislio o zlu, budući da um ne može biti prazan“. Stoga posvetimo svoj um poučavanju u rečima Božijim, molitvama i dobrim delima. Jer, zanimanje sujetnim delima rađa rđava dela, a zanimanje dobrim delima rađa dobri plod.
49. Ako nemaš vidljivih suza stekni makar skrušenost u srcu. Jer, i među suzama postoji razlika. Međutim, blažen je onaj ko u svojoj duši, kao u ogledalu, sagledava Gospoda i ko, zajedno sa suzama, izliva slavoslovlje pred Njegovom blagošću. Jer, njegova molitva će biti uslišena.
50. Ako hoćeš da postaneš izabrani sasud napreduj u poslušnosti svome nastavniku u Gospodu i u smirenoumlju. Život svetih je postao svetao budući uzveličan poslušanjem. Isus Navin se zbog savršene poslušnosti Mojsiju udostojio dara da bude njegov prejemnik. Nalazeći se u poslušnosti kod sveštenika Ilije, Samuilo se udostojio da čuje glas Božiji. Jelisej je zbog poslušnosti zadobio dvostruku blagodat svoga učitelja. Sam Bog Slovo je, postavši čovek, provodio život u smirenju i poslušnosti, kao što govori jevanđelist: I beše im poslušan (Lk.2,51). A apostol je još rekao: Unizio je sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu (Fil.2,8). Počeo si sa dobrom željom: stoj čvrsto kako bi te Gospod uzvisio sa krotkima i smirenima u Carstvu nebeskom.
51. Prebivajući u poslušanju duhovnim ocima, jedan brat je došao drugom i rekao: „Hoću da odem od duhovnih otaca i da bezmolstvujem samostalno“. Drugi mu je kao odgovor izložio priču. Jedan čovek je imao sina i dao ga u ruke jednom zanatliji da bi ga naučio svom zanatu. Dečak je bio nepažljiv prema poslu. I kroz nekoliko dana on ode ocu svome i reče: „Oče, uzmi me od učitelja. Samostalno ću se mnogo bolje naučiti tom zanatu“. Međutim, otac mu je rekao: „Ako se, učeći se kod drugih, ničemu nisi naučio uz njihovo rukovodstvo, kako ćeš sam moći u nečemu da uspeš? Vidim da si se loše učio svome zanatu, i bojim se da sam se uzaludno trudio oko tebe. Stoga se prihvati svoga posla kako treba. Navikni se na njega pod rukovodstvom zanatlije da bi, postavši iskusan, mogao da živiš“. Tako i mi, brate, nemojmo da se trudimo da sa sebe zbacimo jaram poslušanja u Gospodu kako ne bismo ostali neiskusni u delu ugađanja Bogu i kako ne bismo bili bespomoćni kada padnemo u iskušenje.
52. Kada pobedimo strasti i iz sebe iskorenimo svako pristrašće prema ovome svetu, blagodat Svetoga Duha će, našavši pokoj u nama, prosvetiti naša srca kao pripremljenu svetiljku koja obiluje uljem i koja je snabdevena fitiljem. Međutim, ako smo mi još [uvek] zarobljeni strastima i pogruženi u njima, bićemo slični svetiljci bez ulja i fitilja, i sedećemo u tami. Pobrinimo se da se pripremimo za primanje umne svetlosti. Ištimo duhovni život kako bi nam se prosvetio i um (stavši pod vlast Duha Svetoga) i telo (postavši pričesnik Duha).
53. Priča. Dva čoveka su pošla u grad koji se nalazio na udaljenosti od trideset stadija. Prošavši dva-tri poprišta, oni su na putu sreli senovit šumarak kojim je tekao potok i u kome je bilo mnogo prijatnih mesta. Putnici su došli na to mesto i jedan je, želeći da što pre vidi grad, brzo prošao, a drugi se zaustavio da pogleda i ostao. Pogledavši ga, i on je hteo da pođe u grad, ali se uplašio žege i zadržao u senci drveta. Međutim, dok se on naslađivao prijatnošću mesta, izađe zver iz luga, uhvati ga i odvuče u svoju jazbinu. Drugi [čovek], koga nije prevarila lepota mesta, pak, sretno stiže u grad.
Evo šta znači ova priča: dva čoveka su oni koji stupaju na put blagočašća i koji su počeli da se podvizavaju. Privlačno mesto na putu je svet sa svojim obmanama. Onaj koji je prošao pored označava one koji ni na čemu ne zaustavljaju svoju pažnju, već žure prema cilju radi nagrade nebeskog prizvanja Božijeg u Hristu Isusu (Fil.3,14). Onaj, pak, ko je bio zanesen mestom označava one koji su, zaboravivši svoj cilj, svoj um od onoga što se ne vidi okrenuli ka vidljivom. Žega je trud oko vrline. Čovek koji se zadržao na mestu i postao plen zveri označava one koje pomisli zaustavljaju ia zemaljskim željama. Iz njih nastaje greh koji, slično divljoj zveri, izjeda čoveka, kao što je napisano: Želja zatrudnevši rađa greh, a greh učinjen rađa smrt (Jk.1,15). Stoga bežimo od svetovnih pohota da ne bismo ponovo postali robovi greha.
54. Izbegavaj beskorisne razgovore da ne bi pao u sramne pomisli. Dobra reč je korisna za dušu, a zla je razvraća, kao što je apostol rekao: Zli razgovori kvare dobre običaje (1.Kor.15,33).
55. Kada vidiš nemarne ljude koji su ostareli u monaštvu treba da si oprezan i da paziš da ne pođeš istim putem. Isto tako, i kad stekneš uzdržanje [treba da paziš] da se ne prevaznosiš nad njima. Inače ćeš visokoumlju prepustiti pobedu nad sobom. Poslušaj onoga koji kaže: Pazi na sebe, i revnosno čuvaj svoju dušu.
56. Nemoj svakom čoveku otkrivati svoje pomisli, nego samo onima za koje si saznao da su duhovni. Jer, mnogo je đavolskih mreža. Ništa ne skrivaj od duhovnih ljudi da se neprijatelj ne bi ugnezdio u tebi, našavši sebi pogodan kutak. Međutim, sa telesnim ljudima se nemoj savetovati.
57. Treba izbegavati beskorisne razgovore i ne družiti sa onima koji ne brinu o strahu Božijem. Oni, naime, ne govore ništa korisno, niti išta rade za Gospoda, niti govore o vrlini, niti o pobožnosti, niti o čistoti. Njihove reči su smrtna mreža, njihovi saveti – bezdan ada, a njihovo društvo – duševna šteta.
58. Pazi da ne izgubiš smelost pred Gospodom zbog ljudske slave ili časti, ili zbog hrane. ili pića ili odeće. Jer, sve to podleže truleži. Svačija se, pak, dela zapisuju, bilo dobra, bilo zla. Mislite o onome što je gore, a ne što je na zemlji (Kol.3,2) da biste dobili obećanje Oca nebeskoga.
59. Vojnici zemaljskoga cara prolivaju krv da bi ugodili svome caru. Ti, međutim, nemaš potrebe da prolivaš krv, nego samo nemoj dozvoliti da te savlada greh kako ne bi donosio plod smrti (Rim.7,5). Budi bodar, brate, budi bodar i prebivaj u trudu. Bog nije nepravedan i neće zaboraviti tvoj trud. Zbog teskobe koju trpiš, sedeći u keliji, tebi će zasijati svetlost istine. Bori se dobrim podvigom vere (1.Tim.6,12) kako bi mogao da se, održavši pobedu nad neprijateljem, bez stida pokloniš Caru Slave. Jer, Gospod ne venčava samo one koji su umrli od mača, i koji su postradali od mučitelja, nego i one koji su se pokazali iskusni u podvigu i u ljubavi. Kao što su prvi trpeli porugu Gospoda radi, tako su i poslednji Gospoda radi trpeli tegoban život i podvižništvo.
60. Pazi na sebe i neka se ne nađe lukava reč u srcu tvome. Nemoj pristajati na lukavu pomisao. Od toga je postradao neko od drevnih sakrivši u svoj šator nešto od onoga što je bilo prokleto (Is.Nav.7,1-26). Slično je postradao i Gijezije, učenik proroka Jeliseja. Oni ne samo da se nisu sakrili od Boga, već ni od ljudi. Oni su izvršili prestup u tajnosti, ali su bili kažnjeni javno. Jednoga je sav narod zatrpao kamenjem, a drugi je nasledio gubu (4.Car.5,27). Jer, ne laže onaj koje rekao: Bog se ne da obmanjivati. Jer što čovek poseje ono će i požnjeti (Gal.6,7).
61. Zbog čega nas neprijatelj savlađuje? Zbog čega se u nama umnožavaju strasti? Zar ne zbog naše nepokornosti? Kada nas uče mi smo nepažljivi; kada nas izobičavaju radi ispravljanja pogrešaka mi se protivimo. Od ljudi se skrivamo, a o Bogu ne brinemo. Strašna zmija stavlja u nas mudrost kako bismo rečima pobedili one koji hoće da nas isprave. Zbog toga se greh, nemajući protivnika, u nama umnožava.
62. Početak duhovnog razvrata u monahu su smeh i slobodno ponašanje. Ukoliko to ugledaš u sebi, monaše, znaj da si pao u dubinu zla. Nemoj prestajati da moliš Boga da te izbavi od te smrti. Smeh i slobodno ponašanje bacaju u sramne strasti ne samo mlade monahe, nego i starce. O slobodnom ponašanju neko od svetih je rekao: „Sloboda u ponašanju je slična vrućem vetru. Ona uništava sav plod monaha“. Čuj nešto i o smehu: smeh lišava čoveka blaženstva koje je obećano onima koji plaču (Mt.5,4), razara dobro unutrašnje ustrojstvo, ožalošćuje Duha Svetoga, ranjava dušu, upropašćuje telo. Smeh izgoni vrline. U njemu nema sećanja na smrt, niti pomisli o mukama.
63. Početak plača je samopoznanje. Neka u nama prebiva plač koji nije po čoveku, nego po Bogu koji zna ono šta je sakriveno u srcu, kako bismo ga umilostivili. Stoga budimo svetli licem, radujući se darovima Gospodnjim, u Duhu Svetome, a plačimo i budimo žalosni misleno, umoljavajući Boga da nam oprosti naše grehe i da nas od njih sačuva do kraja našega života. Plač izgrađuje i čuva. Plač umiva dušu suzama, i čini je čistom. Plač rađa celomudrenost, odseca pohotu, učvršćuje vrline. Plač umilostivljuje Boga i prima utehu od anđela.
64. Zanimaj se onim što je duhovno da bi se u tebi sačuvalo sećanje na Boga i gnušaj se beskorisnih reči. Jer, nije moguće da smrad i miris prebivaju zajedno.
65. Pustinožitelj je izbavljen od tri borbe: od gledanja, slušanja i govora. I pažljivi monah koji živi u opštežiću je, takođe, izbavljen od tri borbe: od kupovine, prodaje i napada razbojnika. Međutim, svagde je potrebno paziti na sebe i svoju savest čuvati čistom.
66. Nemoj govoriti: „Ja sam stupio u manastir i nosim na sebi anđeoski obraz“. Ni Bogu, ni ljudima nije ugodan samo spoljašnji obraz, već se prvenstveno zahtevaju plodovi dobrih dela. Prema tome, stoj kao rascvetalo drvo, čuvajući plodove svojih vrlina kako se ne bi potkrao crv gordosti i kako u tebi ne bi nagrizao plod smirenoumlja, kako taština ne bi pomračila tvoju pobožnost, kako gnev ne bi oteo tvoju krotost, kako razdražljivost ne bi iscrpla tvoju blagodušnost, kako ljutnja ne bi narušila tvoj mir, kako svađa ne bi poslužila kao prepreka prijateljstvu, kako zlopamćenje ne bi preseklo uzajamnu ljubav, kako uvreda ne bi prekinula saglasnost, kako stomakougađanje ne bi ometalo post, kako halapljivost ne bi uništila uzdržanje, kako bezbrižnost ne bi spotakla revnost, kako san ne bi zamenio bdenje, kako uninije ne bi otežalo usrđe, kako lenjost ne bi pomutila služenje, kako roptanje ne bi umanjilo potčinjavanje, kako nepokornost ne bi zagradila vrata poslušnosti, kako praznoslovlje ne bi prevladalo nad pevanjem Psalama, kako neozbiljnost ne bi prevagnula nad slavoslovljem, kako smeh ne bi savladao plač. kako blud ne bi upropastio celomudrenost, kako srebroljublje ne bi bilo pretpostavljeno negramžljivosti. Pazi da ne zavoliš roditelje više od Hrista, i da se ne naslađuješ svetom više nego Carstvom, da strast osuđivanja ne podstiče tvoj jezik, da te ne muči zavist prema bilo kome, da obmana ne potamni čistotu tvoga srca, da te licemerje ne liši sladosti istinskih dobara, da te otimanje ne odluči od Carstva, da ti nepravda ne zagradi raj, da čovekougađanje ne uništi tvoju smelost, da ljubav prema zadovoljstvima ne pokrade tvoju ljubav prema Bogu i da pohota u tebi ne ugasi srdačnu skrušenost.
67. Čovek napreduje po meri odsecanja i smiravanja svoje volje. Čovek sebi samom nanosi štetu ukoliko se uporno drži svoje volje. Stoga nemoj želeti da robuješ svojoj volji, već bolje budi poslušan volji Božijoj.
68. Izlazeći iz kelije na službu, ili zbog razgovora sa nekim ogradi oko, a srce podstiči blagočastivim pomislom, govoreći: „Ti nisi slikar i nisi izašao da se učiš kako da slikaš ljudske likove“. Pazi na sebe. Ukoliko je tvoja pažnja zauzeta čulnim nećeš moći da čistim umom, kao u ogledalu, sagledavaš nebesko, niti da se naslađuješ i raduješ sećanjem na Boga.
69. Prestani da se zanimaš za tuđe grehove, da se prirodno ne bi pokvarila tvoja blagočastiva misao.
70. Drži se ćutanja. Ono će te izbaviti od mnogih nečistota. Neprestano se sećaj teskobe grešnika, bojeći se da i ti uskoro ne budeš njima pribrojan.
71. Nemojmo biti samoljubivi, budući da se od samoljublja, kao od nekog korena, rađaju sve strasti. Samoljublje se, pak, istrebljuje ljubavlju koja sve privlači jednomislenosti i vezuje u jedno. Ljubav je velika i dragocena tekovina. Stoga se staraj da ne otpadneš od ljubavi.
72. Brinući se o svom spasenju budimo bližnjima obrazac vrline u veri, u ljubavi, u trpljenju, u čistoti, u poslušnosti, u smirenoumlju, u strahu Božijem. Nemojmo se zanositi rđavim željama, već se podvizavajmo u duhovnim trudovima.
73. Radi primanja zapovesti Božijih drži se bezazlenosti (goluba), a radi odbijanja spletki protivnika – lukavosti (zmije).
74. Umom se odvajaj od štetnih susreta, da bi tvoj unutrašnji čovek prebivao u miru.
75. Nemoj provoditi vreme sa licemerima da se tvoje misli ne bi oskrnavile. Jer, njihove reči su veoma štetne. Oni starce nagone da postupaju kao mladići, a mladiće uvlače u bezakona dela.
76. Onaj ko plače nikako neće sagrešiti. I niko ko je skrušen srcem ne smišlja zlo. Kod čoveka koji je skrušen srcem javljaju se suze, a za suzama umanjenje zla zbog uzdržavanja od rđavih dela.
77. Ako si mlad, uči se ćutanju i trudu. Trud će te učiniti lakim, a ćutanje će tvoju svetlost duše sačuvati neugasivom, ne dopuštajući joj da se zatamni bilo kakvom strašću.
78. Svetovnog čoveka ne čine kosa i odeća, nego rđava narav i naklonost prema svetskim i nečistim željama, od kojih duša postaje mrska.
79. Monaha ne čine postrig i odeća, nego želja za nebeskim i Božanstveni život, kojima se ispoljava savršenstvo života.
80. Ne uznosi se pre iskušenja. Jer, iskušenje često postiđuje one koji prividno stoje čvrsto. Zbog toga treba biti bodar i time um obezbediti od pada.
81. Misli i sve čini kako da bi ugodio Bogu. Jer, ako u tebi nema te misli svako tvoje delo gubi vrednost.
82. Bilo da prebivaš u opštežiću, ili da bezmolstvuješ daleko od svih nemoj biti nemaran prema onome što se od tebe zahteva, tj. prema čistoti srca i skrušenosti duha. Bog neće postideti onog ko ih stekne. Onaj, pak, ko ih zanemaruje nalazi se u velikoj opasnosti.
83. Orošavaj dušu Božanstvenim vodama (Rečju Božijom i Tajnama) kako bi procvetala i donela plod u pravdi. Mi treba da stremimo ka onome šta je dušekorisno kao što životinje hitaju na zelene pašnjake.
84. Kada je duša zdrava, i telo ima snage za dobre trudove, a ako se duša izgubila u skvernim pomislima, i telo će se, po neophodnosti, oskrnaviti grehom.
85. Lukavi svakodnevno našoj duši postavlja sakrivene zamke da bi je, sablaznivši je, podvrgao večnom mučenju. Ove zamke su ispunjene sladošću kako bi prevarile i privukle nepažljive duše. Nemoj se, brate, naslađivati tom smrtonosnom sladošću, zanoseći se obmanjivim pomislima. Ukoliko nađe pristup u dušu, pomisao-obmanjivač je naslađuje grehovnim mislima kako bi je umrtvila grehom. I ona postaje zamka za dušu. Međutim, osvesti se i požuri da razoriš tu zamku, izagnavši pomisao iz duše molitvom, suzama, uzdržanjem i bdenjem. I ubuduće budi budan i ni jednog trenutka se ne zaustavljaj na obmanjivoj pomisli. Uvek pribegavaj Bogu sa molitvom, sa postom i suzama kako bi se oslobodio od svih zamki, sablazni i strasti.
86. Budimo bodri vojnici i svakodnevno savlađujmo lukavog u borbi. Izučimo pravila te borbe. Onaje nevidljiva i njeno [osnovno] pravilo je: osloboditi se od svega zemaljskog. Mi nećemo grešiti ukoliko očekujemo smrt, svakodnevno je imajući pred očima. Ako isprazniš sebe od svega zemaljskog nećeš biti oboren u borbi. Jer, ono što je zemaljsko vuče prema dole. Strasti pomračuju oči srca i lukavi nas pobeđuje.
87. Nemoj, monaše, pogrešno rasuđivati, govoreći: „Veliki su trudovi podvižništva. Ja sam, pak, slab i nemoćan i nisam u stanju da se podvizavam“. Onaj ko reši da ode u neku daleku i stranu zemlju ne može za jedan trenutak preći ceo put. Naprotiv, on svaki dan od prenoćišta do prenoćišta prelazi deo puta i, nakon određenog vremena, stiže u željenu zemlju. Isto se može reći i o Carstvu nebeskom i o raju sladosti. U njih se dolazi uz pomoć trudova celog života, tj. posta, uzdržanja i bdenja. Uzdržanje, suze, molitva, bdenje i ljubav su prenoćišta koja vode na nebo. Prohodi ih strpljivo i sa radošću. Posle svakog prenoćišta će se učvršćivati stope tvoje duše i nećeš naći teškoću na putu koji vodi nebu.
88. Neprijatelj se žuri da u čoveka, koji je bez dubljeg razmišljanja stupio u monaštvo, usadi preteranu slobodu u ponašanju. Onoga, pak, ko je iz pobožnosti stupio u monaštvo on nagovara na podvige iznad njegovih sila. Onoga, međutim, ko se istinski boji Boga on ne može uloviti ni jednom ni drugom pomišlju. Strah Božiji prosvećuje njegovo srce kako bi išao pravim putem.
89. Brat se, posle primanja monaškog obraza, borio sa mišlju da izađe iz opštežića. I pomisli su mu predstavljale sledeći primer: „Pogledaj na povrće u bašti. Biljke neće početi da rastu ukoliko ih onaj ko brine o lejama ne iščupa i ne presadi na drugo mesto“. Brat je, pak, odgovorio pomislima: „Zar će baštovan iščupati sve što je posejano u lejama? Zar on neće u lejama ostaviti onoliko koliko one mogu da ishrane. Osim toga, ni ono što je iščupano neće biti onakvo kakvo će biti ono što je ostalo na mestu. Stoga i ti budi u broju onih koji nisu iščupani“. I on je, uz pomoć blagodati Božije, savladao pomisao.
90. Monah treba da je blagorazuman kako bi prepoznao protivnikove zamisli protiv njega. Nešto od toga on treba da propušta sa podsmehom, nešto sa smirenjem, a nešto da obara dobro pripremljenom rečju.
91. Sve dok duša mašta o zemnom, različite želje ovoga sveta i sujetna zadovoljstva, koje joj predstavljaju pomisli, raslabljuju njene sile. Zbog toga onaj koji sedi u keliji postaje nemaran. Nemar, međutim, neće imati vlasti nad onim ko se savršeno odvojio od sveta, ko je omrzeo svet i njegove prelesti, i ko se od sveg srca i od sve duše predao na služenje Gospodu. On će slobodno vršiti svoj posao. Njemu će samo predstojati borba sa pomišlju taštine. Međutim, sluga Gospodnji tera od sebe i tu pomisao, držeći na umu svoju sopstvenu nemoć i sećajući se čije darove poseduje, saglasno onome koji je rekao: Šta li imaš što nisi primio (1.Kor.4,7). Kod njega je, takođe, prisutna i borba sa nemoći tela. Ipak, sluga Gospodnji zbog toga ne pada u strah, niti će se odvojiti od ljubavi Božije, po reči onoga ko je kazao: Ko će nas rastaviti od ljubavi… Božije (Rim.8,35-39). Posle svih strasti sledi duh bluda. Međutim, beži od sramnih reči i izbeći ćeš nečiste pomisli.
92. Mudri starci su za bratiju ulje koje pomazuje i ukrepljuje dušu.
93. Ako si se odrekao sveta pobrini se o svome delu kako bi dobio traženi biser. Jer, neki su, odrekavši se sveta i udaljivši se od svetskog života, ostavili vojnu službu ili razdali bogatstvo, da bi ipak, na kraju, pali. Oni su se, naime, rukovodili svojom voljom. Nešto najbednije je rukovoditi se svojom voljom, a ne živeti po volji Božijoj. Oni su se na glavna vrata prividno udaljili od svega žitejskog, da bi mu se opet vratili na tajna vrata.
94. Čovek ima blagouhano znanje ako u svakom slučaju osuđuje samog sebe i ako, osuđujući sebe, ne osuđuje drugog koji je pao u greh.
95. Onaj čije je srce pomračeno burom pomisli i onaj ko je pobeđen strastima niti se čoveka stidi, niti se Boga boji. Ako je gospodar on će bez straha činiti zlo. A ako je nemoćan i bedan, on će, predavši se grubosti svoje naravi, takođe činiti zlo bez srama.
96. Vojnici imaju kratkotrajnu borbu. Kod revnitelja za spasenje ona se, pak, produžava do njihovog odlaska ka Gospodu. Zbog toga delu treba pristupati sa svom revnošću, bodrošću i trpljenjem. Ako nameravaš da ubiješ lava, lati se posla sa svom odlučnošću kako ne bi slomio tvoje kosti kao zemljani sasud. Ako budeš bačen u more, nemoj gubiti bodrost sve dok ne izađeš na stenu kako ne bi kao kamen potonuo u dubinu. Ako stupiš u borbu budi bodar kako se protivnik, pobedivši te, ne bi zaradovao, i kako umesto venca ne bi dobio ono što mu je suprotno.
97. Onaj ko hoće da bude monah treba da je spreman za junačko trpljenje kako, po stupanju u monaštvo, ne bi rekao: „Nisam znao da će to biti sa mnom“. Međutim, to treba da ti je poznato. Dovedi u red svoje pomisli, i naoružaj se trpljenjem kako se ne bi desilo da pri postrigu kažeš: „Sve ću trpeti“, a sutradan postaneš narušitelj svoga zaveta i rečju i delom. Anđeli Božiji stoje i slušaju sve što izlazi iz tvojih usta. Pazi da ne slažeš, budući da će Gospod pogubiti sve koji govore laž (Ps.5,7).
98. Onoga koji pristupa da služi Gospodu okružuju mnoga iskušenja. Ali, u svim iskušenjima pobeđuje onaj ko sebe svim srcem poverava rukovodstvu Božijem, i prebiva u volji Božijoj. Bog od nas zahteva samo odlučnost, dok sam daje snagu i pobedu: On je zaštitnik svima koji se u Njega uzdaju (Ps.17,31).
99. Nemoj gledati na lenjive, već pazi na sebe, imajući Boga pred svojim očima, po uzoru na onoga koji je napisao: Svagda vidim pred sobom Gospoda. On mi je sa desne strane da ne posrnem (Ps.15,8).
100. Nemojmo nikoga osuđivati. Jer, mi ne znamo kako se čovek vlada u svojoj keliji ili kako se trudi pred Bogom. Nemojmo osuđivati nikoga, čak i ako vidimo da se neko smeje ili razgovara, budući da ne znamo kakvo je njegovo raspoloženje u keliji. Svako od nas treba da pazi na sebe budući da će svako od nas za sebe dati odgovor Bogu.
101. Hoćeš li da te ne savlada iskušenje? Odseci svoju volju. Ako tvoj nastojatelj u Gospodu neko delo ne smatra dobrim pokori mu se u Gospodu, čak i ako tebi izgleda dobro. Ulaziti u spor i ići za svojom sopstvenom namerom već je priznak skretanja sa pravog puta. Neka svako čuje šta se govori u Psalmu: Služite Gospodu sa strahom i radujte mu se sa trepetom. Primite pouku da se jednom Gospod ne razgnevi i ne propadnete van puta pravde (Ps.2.11-12).
102. Nemojmo da naše vladanje bude promenjivo, tj. da danas imamo uzdržanje i krotost, a ujutro neuzdržanje i gordost; danas bezmolvije, bdenje i smirenje, a ujutro rasejanost, nenasiti san, nepotčinjavanje i slično; danas odricanje od sveta, odricanje od svega zemaljskog, odricanje od otadžbine, prijatelja, roditelja (zbog nade na Gospoda), a ujutro želju da vidimo rodni kraj, rodbinu i nasledstvo koje pogružava u mnoštvo zala. Opominjimo se da je žena Lotova, obazrevši se natrag, postala stub od soli. I Gospod uči: Nijedan ko je metnuo ruku svoju na plug pa se obazire nazad, nije pripravan za Carstvo Božije (Lk.9,62).
103. Uvek imaj na umu dan u koji si, svukavši sve, ostavio svet radi Gospoda, u koji si bio raspaljen strahom Božijim i u koji si goreo duhom ka Gospodu. Drži se toga raspoloženja do kraja. Jer, ko pretrpi do kraja, taj će se spasti (Mt.10,22).
104. Neka te ne raslabljuju pomisli koje nailaze. Jer, to je tek početak borbe. Pouči se od cisterni ispunjenih kišnicom. Posle kiše, nakon blagoslova koji se sakupi u cisternu, voda je mutna. Međutim, što više prolazi vreme, ona je sve čistija. Potrpi i stišaće se i tvoje pomisli, i daće ti pokoj.
105. Počuj priču o skvernim pomislima. Pošto se vinogradski plodovi saberu sa loze, stave u tocilo i iscede, dobija se vino koje se naliva u posude. Tada ono najpre vri kao da je zagrejano najsnažnijom vatrom, pri čemu i posebni sudovi, ne podnoseći njegovu silovitost, ponekad pucaju od naprezanja. Tako biva i sa čovekovim pomislima, tj. kada od ovog sujetnog veka i briga prelazi k nebeskom. Ne trpeći čovekovu revnost, demoni na razne načine smućuju njegov um sa namerom da mu dodaju mutni napitak (Av.2,15). I ako nađu sud koji nije bez nedostatka, tj. dušu koja je neverna i koja sumnja, oni ga razaraju. Oni kao grabljivi vukovi idu po kelijama monaha tražeći otvorena vrata. I prodrevši unutra, oni upropašćuju dušu koja im je pokorna. A ukoliko naiđu na zatvorena vrata, tj. na dušu koja je utvrđena u veri, oni se povlače nazad sa dole oborenim licem.
106. U svim svojim delima drži se smirenoumlja koje je majka poslušnosti. Zbaci sa sebe dvojedušnost i u svemu se zaodeni verom da bi te Gospod, videći revnost tvoje duše, učvrstio u podvigu. Pothranjuj u sebi silnu mržnju prema lenjosti, prema nadmetanju, prema svakoj zloj naravi i zavisti, budući da si Hrista radi sve ostavio. Znaj da ćeš pretrpeti mnogo truda i štete ukoliko te na početku raslabe takve pomisli.
107. Ako ne dozvoljavaš da se u dvorištu nagomilava đubre, onda nemoj dozvoljavati ni da se u tvojoj unutrašnjosti krepe plotske želje.
108. Na širokom putu se nalazi sledeće: zloumlje, rasejanost, stomakougađanje, pijanstvo, rasipništvo, razvrat, razdor, razdražljivost, nadmenost, nepostojanost i slično. Za njima, pak, sledi: neverje, neposlušnost, nepokornost i, poslednje od svih zala – očajanje. A na tesnom i uskom putu se nalazi: bezmolvije, uzdržanje, celomudrenost, ljubav, trpljenje, radost, mir, smirenoumlje i slično. Za njima sledi besmrtni život.
109. Osobito se čuvaj od smelosti u ponašanju da ne bi postao rob praznoslovlja i bestidnosti, da ne bi postao radost demonima, i da se na kraju ne bi odvojio od bratstva. [Čak] ni divlji magarci ne pustoše pšenicu onoliko koliko drskost razara trudove monaha.
110. Zamislimo one koji stoje pred zemaljskim carem i služe truležnom prestolu. Sa kakvom pažnjom i strahom oni stoje pred svojim carem? Nismo li tim više mi verni dužni da pred Nebeskim Carem stojimo sa strahom i trepetom i sa svakom pobožnošću? Stoga ne smatram dobrim da se bestidnim okom gleda na prisutne Tajne Tela i Krvi Gospoda i Spasitelja našega Isusa Hrista. Neka nas u to ubedi i Božanstveno Pismo koje kaže: A Mojsije se uplaši i ne smejaše da pogleda (na kupinu) (Dap.7,32).
111. Po mome rasuđivanju, postoje tri vrste dremljivosti koje noću smućuju čoveka. Prvu brat doživljava usled dejstva lukavoga kada počne da peva Psalme. Međutim, ako u njemu nema lenjosti, ona nema nikakvu snagu. Ona silnije uznemirava ako je bratovljev stomak opterećen jelima i pićem. Druga nailazi na brata za vreme službe Božije zbog njegove sopstvene nemarnosti, tj. kada ne želi da se potrudi da odstoji do kraja pravila, već usred službe ostavlja one koji pevaju Psalme i odlazi da spava. Treću osećamo po zahtevu prirode posle završetka pravila obične službe. Nemoj biti nemaran. Zar nisi čuo kako se prorok Samuilo, koji je više puta bio pozivan, ni jednom nije olenjio da ustane, premda je još bio dete? Kada stojiš na službi Božijoj, među bratijom ili u usamljenosti, radi slavljenja Spasitelja našega Isusa Hrista i uznemiri te prva vrsta dremljivosti potrudi se da joj se usprotiviš kako se zbog svoje lenjosti ne bi lišio plodova služenja Bogu. Sa čvrstinom potrpi, ma koliko puta dremanje sklapalo tvoje oči. Ne odlazi sa svoga mesta i steći ćeš veliku korist. Pristrašće prema nenasitom snu je slično strasti stomakougađanja. I priroda traži mnogo kod onih koji su navikli da mnogo jedu, a kod onih koji su navikli na uzdržanje ne zahteva mnogo hrane. Primeni na sebe ono što čine ribari: oni po svu noć provode u bdenju, ne napuštajući svoj posao. Ako se onaj koga savlada sai, preda neradu i zaspe, kada ustane videće da ništa nije uhvatio. Tada će početi da se ukoreva zbog nerada. Isto će se desiti i sa tobom ako se predaš dremanju i snu, kao što i prorok kaže: Zaspaše snom svojim i ništa ne stekoše{Ps.75,6).
112. Ma koliko da je velik, brod na kome se napravi mala rupa biva potopljen valovima ukoliko se ubrzo ne preduzmu mere. Isto se događa i sa dušom koja je dopustila da joj se približe neprijateljski prilozi, ukoliko ne pripadne Onome kojiju je sazdao. Stoga je meni i tebi, brate, potrebna bodrost i veliko smirenoumlje. Srdačno obraćenje Bogu čini nemoćnim svako lukavstvo [neprijatelja].
113. Događa se da neko uzme sud da bi zahvatio vode, ali ga ispušta i razbija pre nego što ga napuni vodom. Njemu je sličan i onaj ko stupi u manastir radi postizanja hrišćanskog savršenstva, pa odbaci blagodat Božiju i ponovo se vrati svetovnom životu.
114. Vera je majka svakog dobra. Njome čovek postiže obećanja Vladike i Spasitelja našega Isusa Hrista, prema onome što je napisano: Bez vere nije moguće ugoditi Bogu (Jev.11,6). Veoma plodna, pak, tekovina za đavola jeste neverje, koje je majka svakog lukavog dela. Od njega se rađa dvojedušnost koje je nered. Dvojedušan čovek, rečeno je, nepostojan je u svim putevima svojim (Jak.1,8).
115. Hoćeš li da izbegneš sablazni i osuđivanje? Postavi vrata na usta svoja u Gospodu i odvrati oči svoje da ne vide sujetu (Ps.118,37). Tako ćeš ćutanjem izbeći ogovaranja, a čuvanjem očiju sablazni. Ukoliko to u sebi ne savladamo, ma kuda da pođemo u samima sebi ćemo nositi svoje neprijatelje. Pobedi ih i imaćeš mir, ma gde živeo.
116. Molitva i post su prekrasni. Njih ukrepljuje milostinja, budući da je rečeno: Milosti hoću, a ne žrtve (Os.6,6). I Spasitelj ublažava milostive: Blaženi milostivi, jer će biti pomilovani. I anđeo je rekao Korniliju: Molitve tvoje i milostinje tvoje uziđoše na spomen pred Bogom (Dap.10,4): ne samo molitve, nego i milostinje.
117. Ne izbegavaj crkvenu službu pod izgovorom nekog posla. Kao što kiša pomaže da seme raste, tako i crkvena služba utvrđuje dušu u vrlini.
118. Nemoj biti [prevrtljiv], tj. nemoj sebi dozvoliti da jednog dana prebivaš u bezmolviju i pažnji prema delu Božijem, a drugog da ideš od kelije do kelije, ili, što je još rđavije, iz naselja u naselje. Naprotiv, postojano bezmolstvuj, sećajući se da se po meri bezmolstvovanja čiste pomisli. Kod onog, pak, ko se udaljava od bezmolvija um postaje sve grublji.
119. Strah Božiji je čvrsti stub pred licem neprijatelja. Ne uništavaj taj stub i nećeš pasti u ropstvo. Priljubi se uz Čovekoljupca, vapijući Njegovoj blagosti zajedno sa prorokom: U tebe se, Gospode, uzdam da se ne postidim doveka. Po pravdi svojoj izbavi me i skloni me (Ps.30,1-6). Tada će i Gospod tebi reći: Ja ću biti sa tobom i neću te ostaviti, niti prevideti. Krepi se i budi hrabar (Is.Nav. 1,5-6).
120. Budimo velikodušni i ponesimo teret jedni drugih, trudeći se da podignemo one koji su pali i upali u ropstvo neprijatelja. Koji vojnik neće stupiti u borbu sa neprijateljima, videvši da su njegovog prijatelja odveli u ropstvo? On će se sukobiti sa njima da bi svoga prijatelja izbavio iz njihovih ruku. Ukoliko, pak, nije u mogućnosti da ga izbavi, on plače i žalosti se, sećajući se prijatelja. Nismo li mi utoliko pre dužni da polažemo svoje duše jedan za drugog? Jer, Gospod i Spasitelj naš Isus Hristos je rekao: Od ove ljubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za prijatelje svoje (Jn.15,13).
121. Čovek koji provodi svoj život u lenjosti samoga sebe obmanjuje. On uopšte ne pomišlja na blaga koja je Gospod pripremio pravednim, i o kazni koja je pripremljena grešnicima, predajući se utehama bez ikakvog straha. U takvom [čoveku] lukavi pobuđuje telesne pohote svake vrste. On, pak, nije u stanju da to primeti, kao što ni vrata ne primećuju one koji na njih ulaze i izlaze. Jer, pohota je, nastanivši se u njegovom umu, pomračila njegove oči.
122. Beži od preterane slobode u ponašanju i smeha. Stomakougađanje obuzdavaj uzdržanjem, srebroljublje – negramžljivošću, mnogogovorljivost – ćutanjem, nesposobnost prebivanja na jednom mestu – prebivanjem u keliji, lenjost – sećanjem na buduća dobra, nepokornost – smirenoumljem. Više od svega beži od preterane slobode koja je, po mome rasuđivanju, početak svih zala. Ako je ne obuzdaš, ona će te učiniti bestidnim. A obuzdavši je, pak, bićeš blažen, budući da je rečeno: Blago čoveku koji se boji svih radi pobožnosti (Prič.28,14).
123. Pazi na sebe kako ne bi izgubio svoje vreme u nemaru i rasejanosti. Ako si posadio vinograd, ogradi ga ogradom. Ako si stekao vrt, čuvaj njegove plodove da bi se zaradovao na kraju. Nemoj puštati svoje svinje na plodove trudova tvojih da ih ne bi opustošile. Kakva je korist ako jedan dan gradim, a dva dana rušim? Kako će se posao privesti kraju ako se radi na taj način?
124. Svakovrsni grehovni mamci su rasejani po svom ljudskom rodu kako bi čovek neprestano vodio umnu borbu. Međutim, neko se bori, a neko se prepušta izazovu i pada. I jedan pada u jedno, a drugi u drugo, u zavisnosti od predraspoloženja svakoga. To se ne dešava bez učešća neprijatelja, premda se i on saobražava našim sklonostima. I kada nekoga želi da sveže svojim grehovnim željama, on ga vezuje baš onim kojim se on naslađuje stoga da uopšte ne bi ni poželeo da se ikada oslobodi. Onaj koji nas veže je lukav i dobro zna koga čime da veže. On zna da [čoveka] ne treba da sveže nevoljnim okovima, budući da će njegov um odmah raskinuti okove i pobeći. Zbog toga on svakoga veže onim čime se naslađuje i u čemu uživa. Budući svezani, dakle, mi se ne žalostimo, već se radujemo. I budući ulovljeni, mi se nadimamo. Nadimamo se stoga što smo, na primer, vezani zavišću, a ne strašću preljube. I samo zbog toga što nismo vezani strašću preljube, mi smatramo da smo slobodni od svega. Isto tako onaj ko je svezan sujetom smatra da je slobodan od svih okova samo stoga što nije svezan javnim nepravdama. I niko od onih koji su svezani ne zna za svoje okove i ne prepoznaje mreže koje su prostrte oko njega. Svi oni pate od neznanja pijanice. Svezani, slično pijanome, ne zna da je vezan. Od vina oni zaboravljaju na okove, i zbog pijanosti ne vide mreže oko sebe.
125. Imaj na umu da se primesom grehovne strasti upropašćuje i uništava svako dobro: uništava se pravda kada joj se prisajedini lukavost; povređuje se neporočnost ako je se kosne pohotljivost; uništava se vera ako bude slušala proricanja [sudbine]; pomračuje se dobročinstvo ukoliko sadrži nešto gordosti; posramljuje se post ako se da mesta osuđivanju. Pazi na sebe i nemoj da dopustiš takve štetne primese.
126. Ti si dužan da svaki ud na odgovarajući način sačuvaš od onoga što je štetno. Ako ti je telo čisto od bluda, čuvaj i svoja usta od osuđivanja drugih. Usta ne mogu da čine preljubu, ali mogu da lažu i kleveću. Ako jedan tvoj ud nije kriv, a drugi jeste, osuda jednog uda će preći na tebe celog. Nemoj smatrati da je osuđivanje nešto beznačajno. Iz primera onih koji postaju hrana lovcima nauči se da ne zanemaruješ ni najmanje sitnice. Dešava se da ptica biva zadržana u zamci samo malim noktom: vrh bezvrednog nokta nadmašuje i savlađuje snagu krila. Ptica je [telom] u potpunosti van zamke, ali je ipak [zbog nokta] čitava zarobljena.
127. Bežimo od rđavih pomisli. Jer, za pomisli će nam se suditi podjednako kao i za dela. Pristupimo dobrim pomislima koje od Onoga koji ispituje srdačne namere dobijaju nagradu zajedno sa delima. Namera je već delo, budući je u njoj, kao u [središtu] iz koga se sve rađa, postavljena osnova naše slobode.
128. Milostivi Gospod nas je snabdeo oruđima protiv svih neprijateljskih napada. Samo nemoj biti lenj da se njima služiš, i nećeš pretrpeti štetu. Ako neprijatelj na nas pusti svoje raspaljene strele i mi uz sebe imamo neoborivi štit, tj. molitvu. Ako namerava da nas porobi nepravdom, pribegnimo pravdi i spašćemo se. Ako namerava da te rani mržnjom prema ljudima, susretni ga obiljem čovekoljublja. Ako te napada gordošću, usprotivi mu se smirenoumljem. Ako u tebi pobuđuje telesnu pohotu, brzo se obuci u oklop celomudrenosti. Ako nas napadne nenasitošću, načinimo sebi krila od posta. Prema tome, naši neprijatelji imaju strele, ali i naša nemoć poseduje strele. Poraz u borbi se, dakle, ne događa zbog nedostatka oružja, nego zbog nepažnje i odsustva želje da ga upotrebimo.
129. Kakva je korist ako neko ima sve, ali nema ljubavi koja spasava? [Pretpostavimo] da neko načini veliki obed kako bi pozvao cara i kneževe, te sve bogato pripremi kako ni u čemu ne bi bilo nedostatka. Međutim, jedino se desi nema soli. Da li će takav obed moći da se jede? Bez sumnje, ne. Isti slučaj je i ovde. Ako onaj ko je stekao devstvenost, ko je postio, ko je vršio bdenja, ko se molio, ko je davao utočište bednima, ko je prinosio dar, ili prvine, ili plodove, ko je izgradio crkvu, nema ljubavi, sav [njegov trud] pred Bogom nema nikakve vrednosti (1.Kor.13,1-4).
130. Pobrinimo se o sticanju večnih dobara koja su nam obećana. Postarajmo se o tome dok se nije smrklo i dok se nije završila trgovina. Načinimo sebi za tamošnji život prijatelje od bednih i nemoćnih. Kupimo sebi ulja od njih i pošaljimo ga tamo ispred sebe. Jer, ovde za tamošnje svetiljke ulje prodaju udovice, siromasi, nemoćni, sakati, hromi, slepi i svi ništi koji sede kod crkvenih vrata.
131. Kada staneš pred Boga na molitvu, pazi da prekrasne organe pomoću kojih pevaš Boga, tj. pomisli, ne pokradu tvoji neprijatelji. Kako ćeš ili čime ćeš služiti Bogu ako ti oduzmu organ, tj. zaplene pomisli? Služenje Bogu zahteva da pomisli, sva krepost i sila duše i sav um budu nerasejano usmereni Bogu. Svome zlatu nemoj dodavati bakar ili olovo, tj. svojoj duši – mnoge i nečiste pomisli. Devica koju prevare [pokvareni ljudi] postaje mrska u očima obručnika. I duša koju zavedu nečiste pomisli i koja se saglašava sa njima postaje mrska svom nebeskom Ženiku, Hristu. Ona treba da na sve moguće načine izbegava vezu sa tim pomislima i da se ne naslađuje saglasnošću sa njima kako bi Gospod, uvidevši njenu ljubav prema Njemu, bio blagonaklon prema njoj i uništio neprijatelje koji pokušavaju da odvrate njene misli od Njega. Jer, čim uvidi da se duša napregnuto stara da bude sabrana u sebi, neprestano ga ištući, očekujući ga noću, i vapijući ka Njemu danju, Gospod će požuriti da je osveti i očisti od poroka koji se još u njoj nalaze, te da je postavi pred sebe kao čistu nevestu.
132. Otvori svoje srce i odluči da želiš Boga u sve dane svoga života. Želeti Boga je svagdašnje naslađivanje, prosvećivanje i svakodnevna radost. Ako ga uvek budeš želeo, On će uvek obitavati u tebi. On prebiva u duši koja ga se boji, i ispunjava volju onih koji ga ljube.
133. Hoćeš li da budeš svet i neporočan hram Božiji? Imaj uvek u srcu svome obraz Božiji. Pod obrazom Božijim ne podrazumevam izobraženje bojama, nego lik koji se u duši živopiše dobrim delima, postovima, bdenjima, napredovanjem u dobru, uzdržanjem i molitvama. Boje za ovaj nebeski Vladičin obraz su čiste pomisli, odlaganje svega zemaljskog i uvek čisti život.
134. Ni u svetu ni u podvižničkom životu niko ne biva uvenčan bez borbe. Bez borbe, dakle, niko ne može da dobije neuvenljivi venac i večni život. Jer, sadašnji život je uvek sličan borilištu. Hoćeš li da se pokažeš savršen u borbi? Uvek budi obučen u vrline kao u oruđa borbe. I ako si se obukao u vrline neprestano upotrebljavaj napor da ne ostaneš bez njih.
135. Postaraj se da postaneš podražavatelj života i vrlina prepodobnih otaca. Idi putem njihovog života i podvizavaj se kao i oni: podvizavaj se umom, podvizavaj se duhom, podvizavaj se telom. Budi podvižnik i u odeći, budi podvižnik i u hrani, budi podvižnik i u reči, budi podvižnik i u pogledu, budi podvižnik i u pomisli kako bi se u svemu pokazao savršen.
136. Pazi na sebe kako ti se ne bi desilo da u vreme molitve budeš rasejan. Kada staneš na molitvu pred Boga, stoj sa strahom i trepetom. Iz svoga srca izbaci sve pomisli i brige o zemaljskom. U vreme molitve budi potpuno kao nebeski anđeo. Postaraj se da tvoja molitva bude sveta, čista i neskverna kako bi se, pri uzdizanju na gore, nebeska vrata odmah otvorila pred njom i kako bi je anđeli i arhanđeli sa radošću susreli i prineli ka svetom i uzvišenom prestolu prečistog Vladike. U vreme molitve svagda pripadaj Bogu kao heruvim ili serafim.
137. Tvoja borba nije neka obična borba. Naprotiv, svi anđeli i Vladika posmatraju borbu koju vodiš sa neprijateljem. Prema tome, Bog i anđeli će te pohvaliti ukoliko pobediš neprijatelja. Anđeli će, radujući se, proslaviti Boga koji ti je dao silu da pobediš lukavoga. I tvoja borba se sve više i više pojačava kako bi ti postao iskusniji, kako bi se Bog proslavio i ljudi počeli da se ugledaju na tebe.
138. Nemoj da padaš u nerad zbog iznemoglosti, već uvek imaj u vidu nadu. Jer, gde su podvizi, tamo je i nagrada; gde su borbe, tamo su i počasti; gde je bitka, tamo su i venci. Gledajući na to, pomazuj sebe poukama trpljenja. Zajedno sa svetima neprestano uzvikuj: Hrabri se, neka se krepi srce tpvoje i sačekaj Gospoda (Ps.26,14).
139. Pripremaj dela svoja za ishod. Dovedi u red sve na polju svome. Polje je, pak, ovaj život: uzmi dobar ašov – Novi Zavet i ogradi svoj posed trnjem (napravi ogradu od bodljikavog rastinja), tj. posta, molitve i učenja. Ukoliko budeš imao takvu ogradu zver, tj. đavo neće ući [u tvoje polje]. Obrađuj svoju dušu kao prelepi vinograd. Vinogradari koji čuvaju vinograd udaraju dlanom o dlan i gromko viču da bi zaustavili one koji nameravaju da provale u njega. Tako i ti podigni glas i zapevaj Psalme, pa ćeš proterati lukavu lisicu, tj. đavola. Neprekidno pazi na neprijatelja ukoliko tvoje želje bude usmeravao na nepristojna dela. Ako tvoju dušu počne da, kao iz praćke, gađa nečistim pomislima podigni štit vere i stavi na sebe kacigu nade. Izvuci mač duhovni koji je Reč Božija (Ef.6,17). I naoružavši se tako protiv neprijatelja trpi, i nemoj biti nemaran u borbi. Naprotiv, budi bodar u svemu, govoreći: „Znamo mi njegove zamisli“.
140. Kada u tebe uđe lukava pomisao izvuci svoj mač, tj. probudi u srcu strah Božiji, pa ćeš poseći svu neprijateljsku silu. Umesto bojne trube upotrebljavaj Reč Božiju. Kao što truba svojim zvukom sakuplja vojnike, tako i Reč Božija, prizivajući nas, sabira blage pomisli i dovodi ih u poredak strahom Božijim, sastavljajući puk koji se suprotstavlja neprijatelju. Jer, naše pomisli se, slično vojnicima, sukobljavaju sa neprijateljima cara. I još, kao što truba svojim zvukom u vreme borbe i u mladim vojnicima budi gotovost da idu na neprijatelje, tako i Božansko Pismo budi tvoju revnost prema dobru i učvršćuje te u borbi sa strastima.
141. Po meri svojih sila prinuđavaj sebe da što češće čitaš Pismo kako bi sabrao svoje pomisli koje neprijatelj rasejava svojom prepredenošću. On u tebe polaže lukave pomisli, nanoseći ti ili česte žalosti, ili mnogo uspeha i životnih prijatnosti. On to čini po svojoj pakosti, sa namerom da čoveka udalji od Boga.
142. Budi trezven i staraj se da se uvek usrdno zanimaš čitanjem kako bi se naučio da izbegavaš neprijateljske mreže i da dostigneš večni život.
143. Čitanje Božanstvenih Pisama sabira rasejani um, i daruje [po]znanje Boga. Jer, napisano je: Počinite i razumite da sam ja Bog (Ps.45,11). Počuj da [po]znanje Boga stiče onaj ko se čistim srcem upražnjava u čitanju Božanstvenih Pisama. Stoga nemoj biti nemaran, nego se upražnjavaj u čitanju i u molitvi, kako bi se prosvetio tvoj um i kako bi postao savršen i potpun, bez ikakvog nedostatka (Jak.1,4).
144. Neki se hvale što razgovaraju sa velmožama, knezovima i carevima, a ti se hvali što, prilikom čitanja Svetog Pisma, besediš sa Svetim Duhom. Jer, kroz Pismo govori Duh Sveti.
145. Staraj se da čitaš Božanstvena Pisma i da postojano prebivaš u molitvama. Jer, svaki put kada razgovaraš sa Bogom njihovim posredstvom, osvećuje se tvoje telo i duša. Znajući to, staraj se da se češće upražnjavaš u njima.
146. Ako ne umeš da čitaš nemoj odlaziti odande gde možeš da slušaš i da dobiješ korist. Jer, napisano je: Ukoliko vidiš razumnog čoveka, porani da ga obiđeš i neka tvoja noga pohaba pragove njegovih vrata (Sir.6,36). To je korisno ne samo za one koji ne umeju da čitaju, nego i za one koji umeju, budući da mnogi čitaju premda ne znaju šta čitaju.
147. Kada rešiš da čitaš budi oprezan da te neprijatelj ne bi prekinuo, navodeći uninije ili rasejanost, ili govoreći: „Najpre učini to i to delo, budući da je neznatno, a zatim ćeš sa spokojnim duhom da čitaš“. Našaptavajući ti to, on u tebi budi osobito usrđe prema rukodelju kako bi te što pre odvukao od čitanja. On to čini kada vidi da se brat usrdno bavi čitanjem i stiče korist od njega. Tada se on stara da ga odvuče od tog bavljenja i da mu se suprotstavi pomoću tih i drugih predloga. Nemoj mu verovati, već budi kao žedni jelen koji želi da dođe do izvora vode, tj, Božanstvenih Pisama, kako bi iz njih pio i ugasio žeć koju pale strasti.
148. Pobrini se da reč iz Pisma koju ti Gospod da da pročitaš i saznaš ne ostane prazna. U njoj se poučavaj umom svojim, napiši je u srcu svome, i neizbrisivo je čuvaj u sećanju svome. Jer, napisano je: Poučavam se u zakonu tvome (Ps.118,16), i još: U srcu svome zatvorih reči tvoje (Ps.118,11).
149. Kada čitaš, čitaj marljivo i sa usrđem. Sa velikom pažnjom zaustavljaj se na svakoj reči. Nemoj se starati da samo iščitavaš strane, već, ako je potrebno, nemoj biti lenj da i dva, i tri i više puta pročitaš stih kako bi razumeo njegovo značenje.
150. Sedajući da čitaš ili slušaš onoga ko čita najpre se pomoli Bogu, govoreći: „Gospode Isuse Hriste! Otvori uši i oči srca moga da čujem reči tvoje i ispunim volju tvoju. Otvori oči moje da bih razumeo čudesa zakona tvoga (Ps.118,18). U tebe se uzdam, Bože moj. Ti prosveti srce moje“. Uvek se moli Bogu da prosveti tvoj um i da ti otkrije značenje svojih reči. Mnogi su, pouzdavši se u svoj razum, pali u zabludu. Govoreći da su mudri, oni poludeše (Rim.1,22).
151. Stekni bezmolvije kao čvrstu stenu i ono će te izdignuti iznad strasti. Ti ćeš voditi borbu odozgo, a one odozdo. Stekni, pak, bezmolvije u strahu Božijem, i nijedna neprijateljska strela te neće povrediti. Spojeno sa strahom Božijim, bezmolvije je ognjena kolesnica koja one koji su je stekli uznosi na nebo.
152. Bezmolvije je majka skrušenosti, ogledalo grehova, izvor nezadrživih suza, učilište straženja nad pomislima i rasuđivanja, utvrđenje posta, pregrada stomakougađanju, poprište upražnjavanja u molitvi i čitanju, umirenje pomisli, neoborivo utočište od briga, blagi i laki jaram koji uspokojava i nosi one koji ga nose, roditeljka pobožnosti, tamnica za strasti, uzda za oči, jezik i sluh, uzrok negramžljivosti, plodonosna Hristova njiva koja daje dobre plodove.
153. Stekni dobri deo, koji je izabrala Marija. Ona je, naime, sevši kraj nogu Gospoda i prilepivši se jedino uz Njega, postala obrazac bezmolvija. Stoga ju je Gospod i pohvalio, rekavši: Ali je Marija dobri deo izabrala koji joj se neće oduzeti (Lk.10,42). Vidiš li kakvo je bezmolvije! Sam Gospod pohvaljuje one što su ga stekli. Stekni bezmolvije i nasladićeš se Gospodom (Ps.36,4). Sedni kraj nogu Njegovih i priljubi se jedino uz Njega tako da sa smelošću možeš reći: Duša se moja prilepila za tebe i desnica tvoja me prihvati (Ps.62,9).
154. Bolesti ne postaju odjednom neizlečive: dobivši rđav početak od nerada, one prelaze u veliku povredu. I strasti u duši niču iz malih uzroka. Ukoliko se, pak, ne istrebljuju, proizvode veliko rastrojstvo u duši. Vidiš li kako zelena ivica na bakru postaje sve dublja i dublja? Iz toga razumi šta strasti proizvode u duši usled nerada. Ako ne očistiš rđu, nećeš ukloniti mrlju; ako ne iznuriš prirodu tela, nećeš uspeti da od sebe oteraš strast. Rđa se tesno sjedinjuje sa bakrom: i strast se ukorenjuje u prirodi. Ko očisti bakar pre nego što zarđa, biće bezbrižan: ko obuče dušu u vrline, neće biti u opasnosti, niti će pretrpeti potajni udar zla. Očišćeni bakar prima svetlost kao odeću. Ako je očišćeni bakar nedirnut rđom, biće upotrebljiv na dugo vreme. U suprotnom je svetlost varljiva. Taj sasud je slab i ubrzo propada, budući da je izrađen od oštećenog bakra. Ako oštećena pristupa vrlini, duša pada u kolebanje, a od kolebivosti dolazi raspuštenost.
155. Kao što duša, usled sjedinjenja sa vlažnim telom, postaje telesna, tako i telo, uz netruležnost duše i jedinstvo sa semenom Božijim, postaje duhovno. I sveti Pavle razlikuje telesne od duhovnih ljudi. On je znao da i telesni ljudi imaju dušu, i duhovni telo. Međutim, on celom čoveku daje ime po onome što preovladava u njemu. Ako telo preovladava nad dušom čovek je telesan, a ako prevladava duša, čovek duhovan. I na drugom mestu on govori: Jer telo želi protiv Duha, a Duh protiv tela; a ovo se protivi jedno drugome, da činite ono što ne biste hteli (Gal.5,17). U Jevanđelju se kaže da Carstvo nebesko pripada podvižnicima (Mt.11,12). Duh se trudi da uzdigne prirodu k Božanstvenom stoga što se priroda telom prelešćuje zemnim. Taj napor duha nad prirodom jeste borba koja se projavljuje na dva načina: kod početnika sa ciljem da se ne potčine telu, a kod savršenih – da i samo telo učine duhovnim.
156. Ako je besmrtna duša ono glavno u čoveku, onda nije nepravedno što je Bog čoveka usmerio ka netruležnosti. On ne čini nasilje nad složenom čovekovom prirodom, nego samo podstiče silu duha da samovoljno privlači telo ka netruležnosti, kao sluškinju upropašćenu grehom. Kao što u užarenoj peći i bakar prima izgled ognja, tako i telo postaje duhovno ukoliko srasta sa netruležnošću. Bakar koji je zakopan u zemlju izjeda rđa i pretvara u prah. Isto se dešava i telu koje je pogruženo u strasti.
157. Kako se sveti odnose prema telu? Priroda tela zahteva odmor, a oni se više staraju da je skruše i pritesne. Naša (povređena telesna) priroda se naslađuje slavom, a oni se raduju ruženjima, i sakrivaju svoja dela. Priroda tela zahteva hranu, a oni je iznuravaju postovima i iscrpljuju podvizima. Priroda ima sklonost prema bračnom životu, a oni je obuzdavaju uzdržanjem i odsecaju sve uzroke koji pobuđuju pohotu. Priroda teži za prijatnostima života, a oni trpe kada im čine nepravdu i velikodušno podnose kada ih potkradaju. Uopšte, oni se u potpunosti odriču telesnog života, po reči Gospoda: Uzmite krst svoj i za mnom idite (Mt.16,24). Isto to uči i apostol, govoreći: Umrtvite udove svoje koji su na zemlji (Kol.3,5). Apostol ne osuđuje Božija stvorenje na zaklanje, nego želi da oživi telo, umrtvivši naporom duha ono što je u njemu neprirodno. On nije rekao: „Umrtvite vaše telesne udove“, nego: Udove koji su na zemlji. Koji su to [udovi]? Blud, nečistota, zla pohota, lakomstvo, i sve tome slično. Svim sličnim naslađuje se telesni čovek, koji je ponižen i upropašćen grehom. Greh čini nasilje nad prirodom. Tada se priroda umesto umerenosti predaje nenasitosti, umesto utoljavanju žeđi – pijanstvu, umesto braku – bludu, umesto pravdi – nepravdi, umesto ljubavi – zlobi. Apostol [nas] uči da prinuđujemo povređenu prirodu i da umrtvljujemo sve ono što se spolja uvuklo u nju. Na taj način ona ne bi izlazila iz svojih granica, nalazeći se pod rukovodstvom duha. Govoreći da je podvižniku bolje da hrom ili kljast uđe Carstvo (Mt.18,8), Spasitelj nije zapovedio da odsecamo udove, koje je stvorio, nego da ih ne činimo oruđima greha.
158. Onaj ko želi da se podvizava Hrista radi treba da stekne oružje kojim će biti u stanju da se suprotstavi đavolu i da ugodi Spasitelju našem.
159. Umesto borbe prihvati veru u jednosušnu i nerazdeljivu Trojicu, sličnu gorušičnom zrnu. Gorušično zrno je savršeno okruglo i kao – samopokretno. Tako samopokretna treba da je i tvoja vera. Pokreti vere su vrline. Neki imaju veru, ali nemaju dela. To nije vera, budući da je mrtva, kao što je rečeno: Jer, vera bez dela je mrtva (Jak.2,20). Veru ima onaj ko tvori dela vere. I ona liči na samopokretno gorušično zrno. Stekni je i budi zdrav i nepovrediv u njoj, goreći raspoloženjem za zapovesti našega Spasitelja kako bi i ti čuo od Njega: Dobro, slugo dobri i verni… uđi u radost gospodara svoga (Mt.25,23). Dobrim ga je Gospod nazvao zbog dela, a vernim zbog vere.
160. Umesto kacige prihvati nadu na buduća dobra koja oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođoše, i u koja anđeli žele zaviriti (1.Kor.2,9; 1.Pt.1,12). Ova nada ti daje jaku utehu u zlopaćenjima i žalostima, i sećanje na nju te raduje. Nju su imali u vidu blaženi Hristovi mučenici. Posred oštrica, posred strašnih i raznovrsnih mučenja, posred vrelog ognja oni su ovu željenu nadu imali pred svojim očima. Oni su radosno i sa blagodarnošću sve trpeli samo da dobiju ono čemu su se nadali. Tu nadu uvek i neprestano imaj pred svojim očima kako ti želja za onim čemu se nadaš ne bi dozvolila da pomišljaš o nečemu prolaznom, i kako bi u tebi budila spremnost za svako dobro delo.
161. Umesto pojasom, opaši se savršenom ljubavlju prema Bogu i bližnjemu. Ona će učiniti da potrčiš bez prepreka. Onaj ko je opasan sve prolazi lako i bez prepreka. Utoliko pre onaj ko je opasan ljubavlju lako prelazi svuda. Jer, ljubav, kao što je rečeno, sve snosi… sve trpi (1.Kor.13,7). Njome ispunjen, sveti Pavle je govorio: Ko oslabi a da i ja ne oslabim? Ko se sablažnjava, a ja da ne gorim (2.Kor.11,29). Eto sastradalnosti i sile ljubavi!
162. Umesto obuće primi smirenoumlje. Kao što noge gaze obuću tako i onaj ko je stekao smirenje prima kao nešto normalno kada ga svi gaze. I ti, brate, stekni smirenje. To nije telesna, nego duhovna obuća: ona će te zaštititi da ne spotakneš o kamen nogu svoju (Ps.90,12). Stekavši smirenje, blaženi David je rekao: Ja sam crv, a ne čovek (Ps.21,7). Shvati koliko Bog voli smirenje, koliko se približava onome koji ga je stekao i kako uvek gleda na njega. Jer, napisano je: Koji na visinama živi i na smirene gleda (Ps.112,5.6), i još: Oči Njegove gledaju na ubogoga (Ps.9,29). Slušajući o ubogom, shvati da se ne govori o onome koji nema imanje (jer su i mnogi carevi ugodili Bogu, kao što su i mnogi siromašni propali), već o siromašnima duhom, kao što je rečeno: Blaženi siromašni duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko (Mt.5,3).
163. Umesto štita ogradi sebe časnim krstom i zapečati njime svoje udove i srce. I nemoj samo rukom stavljati na sebe krsno znamenje, već i misleno zapečaćuj njime svaki svoj posao, svoj ulazak i izlazak, sedanje i ustajanje, i odar svoj. Ma koji posao da radiš, pre svega, radi blagoslova, oseni sebe znamenjem krsta u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. To je veoma moćno oružje. Niko ti nikada neće moći naneti štetu ukoliko si ograđen tim oružjem. Onome ko nosi pečat zemaljskoga cara niko ne sme da učini zlo. Utoliko pre niko neće biti u stanju da se nadmeće sa nama koji na sebi nosimo pečat velikog nebeskog Cara. Brate, češće od svega deluj ovim oruđem koje se silno suprotstavlja strelama neprijatelja. Nikada ne zaboravljaj da se oseniš krsnim znakom. Njime ćeš raskinuti mreže koje ti postavlja đavo, budući da je napisano: Na putu kojim hodim sakriše mi zamku (Ps.141,4). Uvek zapečaćuj sebe krstom i zlo se neće dotaći tvoga duha.
164. Umesto luka raširi svoje ruke na molitvu, kao što je napisano: Mišice moje čini da su luk od bakra (Ps.17,35). Jer, zaista su za neprijatelja ruke koje su ispružene na molitvu (koja se prinosi za znanjem) bakarni luk. Ona je strela koja je tačno puštena iz nategnutog luka. Ako dozvoliš pomisli da luta bićeš sličan čoveku koji u rukama drži luk, ali ne ume da uputi strelu ka neprijatelju, već je pušta nasumice. Da li će tvog neprijatelja uplašiti napad ako primeti da držiš u rukama luk i strelu puštaš nasumice? Nimalo. Tek kad se čovek moli sa znanjem, ne dozvoljavajući pomislima da lutaju, i kad razume ko je on, pred kim stoji i sa kim razgovara, [njegova] molitva se približava k Bogu, i neprijatelj silno strada kao da je pogođen strelom u srce. Tada duša, po blagodati Božijoj, sve više i više napreduje, a neprijatelj beži, kao prah pred vetrom, gonjen anđelom Božijim. Eto zbog čega muči neprijatelja onaj ko se moli sa znanjem, i ko se hrabro podvizava, držeći svoju misao na uzdi.
165. Moli se sa znanjem (sa svešću kome i zbog čega se moliš). I ako nešto u vreme molitve ili posredstvom očiju, ili zbog nekog drugog razloga, raseje tvoj um, znaj da se radi o dejstvu neprijatelja. Stoga ne žuri da završiš molitvu, već, osudivši samoga sebe, ponovo saberi svoj um i moli sa znanjem, budući svestan onoga što išteš od Boga, i zbog čega ga moliš Bogu kako ne bi govorio nepotrebno i kako ne bi praznoslovio. Delo satane je i da ustremljuje pomisao kao strelu puštenu nasumice, i da ne da čoveku da se zadrži na onom čime se zanima. Jer, on zna, da će čoveka, ukoliko oduži svoju molitvu, uslišiti Tvorac, čak i ako je veoma grešan. Neprijatelj ga stoga odvodi ka mnogim mislima kako bi mu pomisao letela kao strela koja je nasumice puštena. I događa se da su njegove ruke ispružene na molitvu, pri čemu jezik govori jedno, a um misli i zamišlja drugo – na smeh neprijatelju. Zbog toga, brate moj, uvek moli Boga za ono što ti je naročito potrebno i u čemu postoji naročita nužda, te po osećanju te potrebe. Pogledaj na dva jerihonska slepca. Oni su vikali ka Gospodu: Pomiluj nas, Gospode, sine Davidov. I kada ih je Gospod pitao: Šta hoćete da vam učinim, oni su sa skrušenošću i uzdisanjem svoga srca molili: Da se otvore oči naše (Mt.20,30). Oni nisu rekli: „Daj nam to i to“. I zar je kod njih bilo malo potreba? Ne, oni su molili samo za ono u čemu su imali krajnju nuždu. Pogledaj na Hananejku. Zbog čega ona viče idući za Gospodom? Pomiluj me, Gospode, sine Davidov, kćer moju mnogo muči đavo (Mt.15,22). Ona nije navela ništa drugo osim bola svoga srca. Zar nisu, slično tome, i svi drugi, koji su dolazili i prilazili Gospodu, iznosili patnje svoga srca? Bolesnik koji dolazi lekaru pokazuje ono što ga boli. I ti, brate moj, iznesi pred Gospoda patnje svoje duše. Gledaj na Njega mislenim očima, uz pomoć vere, kako bi, po napisanom, video Onoga koji sedi na visokom i uzdignutom prestolu (Is.6,1) i vojske anđela i arhanđela koje stoje pred Njim. I baci se pred blagost Njegovu i izli pred Njim molbu svoju. Najpre ispovedi svoje grehe, a zatim pred Njega iznesi svoje reči, ili žalost kako bi se umilostivio po blagosti svojoj i izlio na tebe milost svoju. O dušo! Velika je vera tvoja. Neka ti bude kako hoćeš (Mt.15,28).
166. Oni kod kojih su prosvećene i uvek otvorene umne oči tačno znaju da se od sablazni lukavoga ne izbavljaju svojom sopstvenom silom, nego nepobedivom silom Božijom. Sloboda, koja je čoveku dostupna sastoji se jedino u odlučnosti ili neodlučnosti da se suprotstavi đavolu. Međutim, i pored mogućnosti da se usprotivi [đavolu], on nema potpunu vlast nad strastima. Kada bi ljudska priroda mogla da se suprotstavi spletkama đavola i bez sveoružja Svetoga Duha, Gospod ne bi zapovedio da u molitvi govorimo: I ne uvedi nasu iskušenje, no izbavi nas od zloga. Prema tome, ko hoće da se izbavi od raspaljenih strela lukavoga, da se udostoji bestrašća i da postane pričesnik Božanstvene slave neka uvek sa nenasitim raspoloženjem i svim srcem i svom silom ište pomoć odozgo kako bi pobeđivao strasti i kroz neoslabnu pobedu stigao u oblast čistote, bez koje niko neće videti Gospoda.
167. Postaraj se da budeš besprekorno čedo Božije i da uđeš u pokoj gde kao preteča za nas uđe Isus (Jev.6,20). Pobrini se da budeš zapisan u nebeskoj Crkvi zajedno sa prvorođenima. Postaraj se da uđeš u gornji Jerusalim, gde je i raj sladosti. Međutim, znaj da se nećeš udostojiti ovih divnih dostojanstava ukoliko dan i noć ne budeš prolivao suze kao potoke, slično svetome koji kaže: Svaku noć kvasim odar svoj, suzama svojim natapam postelju svoju (Ps.6,7). Zar ne znaš da će oni koji su sejali sa suzama, požnjeti sa radošću (Ps.125,5)? Stoga i prorok kaže: Nemoj prevideti moje suze (Ps.38,13), i: Postavio si suze moje pred sobom, kao i u obećanju tvom (Pe.55,9); i: Suze su mi hleb dan i noć (Ps.41,4), i; Piće moje rastvaram suzama (Ps.101,10). Suze koje se prolivaju sa znanjem, sa velikom tugom, pri čistoj toploti u unutrašnjosti srca predstavljaju duševnu hranu, nebeski hleb koji hrani dušu za život večni.
168. Kao što postoji ovo vidljivo nebo, koje se naziva svodom, tako iznad njega postoji drugo, telesnim očima nevidljivo, blistavo nebo gde su vojske anđela. Tamo je nerukotvorena skinija u kojoj sveti anđeli vrše svoju službu. Sve to je Božanstveno, neizrecivo, svetlonosno, i pripada drugome svetu, a ne ovome veku. Tamo nema ni noći, ni lukavih duhova, ni borbe. Međutim, ne dozvoljava se svakome da unutrašnjim okom vidi nebesko. Zbog toga je postavljen nebeski svod, slično nekoj zavesi. Tako ni oni koji su tamo ne mogu da sagledavaju sve, nego samo one koji su čisti srcem i osvećeni umom, tj. svoje sugraćane i satajnike. A kada zavesa bude uklonjena, pravednicima će biti otkriveno ono što očekuje pravednike.
169. Molitva koja se vrši polako, sa dušom skrušenom i sa napregnutim umom uzlazi na nebo. Dok teče ravnicom i dok se koristi velikim prostorom, voda se ne propinje u visinu. Kada joj, pak, ruke vodovodžija pregrade tok odozdo i stesne je, ona se, brže od svake strele, ustremljuje naviše. Tako se i ljudski um razliva i rasejava dok se koristi velikom slobodom. Kada ga, pak, skrušenost i tuga u srcu pritisnu, on uzleće naviše i uznosi Bogu čiste i napregnute molitve. Molitve koje se uznose sa tugom bivaju naročito uslišene. O tome svedoči prorok, govoreći: Gospodu zavikah u nevolji svojoj i usliši me (Ps.119,1). Prema tome, uzburkajmo savest i pobudimo u duši tugu sećanjem na grehove kako bismo je učinili dostojnom da bude uslišena. Učinimo je trezvoumnom, budnom, sposobnom da svojim vapajima dosegne nebesa. Ništa tako od nas ne odgoni lenjost i nemar kao skrušenost i tuga. Oni sabiraju um i vraćaju ga samome sebi. Onaj ko se tako žalosti i moli, biće u stanju da, posle molitve, u svoju dušu useli veliku utehu. Nagomilavanje oblaka čini da vazduh postane mračan. Kada se, pak, iz njih izlije kiša, i kada jedan za drugim izgube paru koja se skupila u njima, vazduh ponovo postaje čist i jasan. Tako i duševna žalost pomračava naše pomisli sve dok je zaključana unutra. Kad se, pak, iscrpi u suznim rečima molitve i izađe napolje, u duši nastaje velika jasnoća, nizvodeći u um onoga ko se moli, slično nekom zraku, misao o Božijoj pomoći.
170. Hoćeš li da se nerasejano moliš? Učini da tvoja molitva izlazi iz dubine duše. Drva koja su pustila koren u dubinu ne lome i ne mogu biti iščupana čak i ako podnesu i hiljade naleta vetrova. Jer, njihov koren je duboko učvršćen u dubini zemlje. I molitve koje se uznose iz same dubine duše, kao pravilno ukorenjene, idu u visinu i nikakav nalet pomisli ne može da ih raseje. Primer nam daje prorok koji o sebi kaže: Iz dubine vičem k tebi, Gospode (Ps.129,1).
171. Posmatrao sam naoružanje pobednika i nastojao da shvatim koje oružje donosi odlučnu pobedu. Mnoga oružja su se ukazala mome pogledu. Svakim od njih moguće je održati blistavu pobedu. Najpre sam video čisti post, tj. mač koji nikada ne otupljuje. Zatim sam video devstvenost, čistotu i svetost, tj. luk čije oštre strele prodiru u srce lukavoga. Video sam i siromaštvo koje sa prezirom odbacuje srebro i svako imanje, tj. oklop koji ne dopušta da do srca dođu izoštrene strele đavola. Primetio sam tamo i ljubav, tj. štit, i mir, tj. tvrdo koplje od koga satana drhti i beži. Video sam bdenje, tj. pancir, molitvu, tj. grudnjak, i pravednost, tj. laku vojničku kočiju. Međutim, razmatrajući sva ta oružja i razmišljajući o tome koje je od svih njih najpouzdanije, ugledao sam bedem smirenja. Tada sam shvatio da ništa nije pouzdanije od njega. Njega nikakvo neprijateljsko oružje ne može da probije i lukavi nema moći da ga zauzme na juriš. Stoga, ako želiš da održiš pobedu u borbi koju vodiš, traži sebi pribežište iza bedema smirenja. Tamo se sakri i ne napuštaj tu zaštitu, te grabljivac neće uspeti da te zarobi. Na druga svoja oružja nemoj u potpunosti da se oslanjaš kako te lukavi ne bi porazio.
 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *