NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM II

DOBROTOLJUBLJE – TOM II

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI JEFREM SIRIN

PODVIŽNIČKE POUKE

 

II

SAVETI O POKAJANJU
1. Teško meni! U kakvom sam stidu! Moja unutrašnjost nije kao moja spoljašnjost! Zaista, ja imam izgled pobožnosti, ali ne i njenu silu. S kakvim ću licem izaći pred Gospoda Boga koji zna tajne srca moga? Podležući odgovornosti za tolika zla dela, stojeći na molitvi ja se bojim da ne siđe oganj sa neba i pogubi me. Pa ipak, ne očajavam, uzdajući se na štedrost Božiju.
2. Otvrdlo je srce moje, izmenio se razum moj, pomračio se um moj. Kao pas vraćam se na svoju bljuvotinu (2.Pt.2,22). Nema u meni čistog pokajanja, nema suza za vreme molitve, premda i uzdišem, i bijem se u prsa, tj. u prebivalište strasti.
3. Tamo će se obelodaniti ono što je učinjeno u tami, i ono što je učinjeno javno. Kakav će stid obuzeti moju dušu kada me ugledaju osuđenog oni koji sada govore da sam besprekoran! Ostavivši duhovno, ja sam se pokorio strastima. Ne želim da se učim, a spreman sam da učim [druge]; ne želim da se potčinjavam, a volim da [druge] podčinjavam sebi; ne želim da se trudim, a vrlo rado druge obremenjujem; ne želim da ukazujem čast, a želim da me [drugi] poštuju; prekore ne trpim, a volim da prekorevam; ne želim da me ponižavaju, a volim da ponižavam; mudar sam da dajem savete, ali ih sam ne ispunjavam; govorim šta treba činiti, a sam činim ono što ne treba ni govoriti.
4. Nemoj reći: „Danas ću sagrešiti, a sutra ću se pokajati“. Bolje je da se danas pokajemo, jer ne znamo da li ćemo doživeti do sutra.
5. Ako smo sagrešili, pokajmo se zato što Gospod prima pokajanje onih koji se istinski kaju.
6. Ako sagreši brat, mi ga sa zadovoljstvom izobličavamo, a ako sami pogrešimo izobličelje primamo sa neprijatnošću.
7. Nemoj protivrečiti istini i ne stidi se kada te ispravljaju. Nemoj se stideti da ispovediš grehe svoje (Sir.4,29-30). Nemoj reći: „Sagreših, pa šta“, budući da je Gospod dugotrpeljiv. Nemoj kasniti da se obratiš Gospodu, i ne odlaži iz dana u dan (Sir.5,4; 8). Znaj da gnev neće zakasniti (Sir.7,18).
8. Ko će dati glavi mojoj vodu, i očima mojim izvor suza da plačem zbog grehova mojih dan i noć (Jer.9,1). Rekoh smehu (Prop.2,2): „Idi od mene;“ i suzama: „Dođite mi“, jer je veoma velik greh moj pred Gospodom i nema broja mojim padovima.
9. Da li znate da kod ljudi postoje tri različite vrste suza? Postoje suze zbog vidljivih stvari, koje su veoma gorke i sujetne. Postoje suze pokajanja, kada duša želi večna blaga: one su veoma slatke i korisne. I postoje suze raskajanja tamo gde je plač i škrgut zuba (Mt.8,12): one su gorke i beskorisne, budući da su u potpunosti neuspešne, s obzirom da je prošlo vreme za pokajanje.
10. Po spoljašnjosti mi smo smireni, a po naravi – surovi i nečovečni; po spoljašnjosti smo pobožni, a po naravi – ubice; po spoljašnjosti smo puni ljubavi, a po naravi – neprijatelji; po spoljašnjosti smo druželjubivi, a po naravi – puni zavisti; po spoljašnjosti smo podvižnici, a po naravi – rđa za podvižnike; po spoljašnjosti smo isposnici, a po naravi – morski razbojnici; po spoljašnjosti smo celomudreni, a u srcu – preljubočinci; po spoljašnjosti smo bezmolvnici, a u srcu – skitnice; po spoljašnjosti smo krotki, a po naravi – uobraženi; po spoljašnjosti smo savetodavci, a po naravi – zavodnici; po spoljašnjosti smo prostodušni, a po naravi – opasni. Zbog čega je to tako? Zbog toga što pred svojim očima nemamo strah Božiji, i zbog toga što zapovesti Gospodnje ili ne znamo, ili izvrćemo onako kako nam je ugodno.
11. Još i sada (posle dugo godina samoispravljanja) u meni je mnogo nečistih pomisli – zavisti, pakosti, samougađanja, stomakougađanja, gnevljivosti, taštine, gramžljivosti. Sam po sebi sam ništa, a sebe smatram za nešto; pripadam broju rđavih ljudi, a uporno tražim da dobijem slavu svetosti; živim u gresima, a želim da me svi smatraju pravednim; sam sam lažljivac, a na lažove se ljutim; oskrnavljujem se mišlju, a osuđujem bludnike; osuđujem lopove, a činim nepravde bednima; pokazujem se kao čist, premda sam sav nečist; u crkvi stojim na prvom mestu, premda nisam dostojan ni poslednjeg; zahtevam da me poštuju, iako treba da me preziru; pred ženama hoću da se pokažem ljubazan i pred bogatima – blagočastiv; ako me žaloste, svetim se; ako me izobličavaju, negodujem; ako mi ne laskaju, gnevim se; starešine prezirem, i ponašam se licemerno pred njima; ne želim da odam poštovanje dostojnome, a sam zahtevam počasti iako sam nedostojan. Neću početi da opisujem pomisli koje me svakodnevno okupiraju, brige oko sujete, nemar za molitvu, strast za osuđivanjem. Naprotiv, opisaću odlaske u Crkvu jedino zbog ustanovljenog poretka kao i namerna zakašnjenja, tražene susrete, licemerne razgovore sa pobožnim ženama, nenasitost u primanju darova, laskanje radi zadobijanja boljeg. Takav je moj život, takvi su moji nedostaci!
12. Možda će neko reći: „Kakvu važnost imaju pomisli“. Na to ću vam reći: „One su veoma važne“. I evo dokaza iz Svetog Pisma. Jov je prinosio žrtve za decu svoju, govoreći: Može biti da su u svojim srcima pomislili o nečemu zlom (Jov 1,5). Kad pomisli ne bi podlegale odgovornosti, zbog čega bi on prinosio jedno tele zbog grehopada pomislima? U zboru Korejevom osuđeni su bili i oni koji su imali zle misli. Budući da su imali zle misli, oni su bili spaljeni. I Gospod Spasitelj je saglasnost da se učini preljuba nazvao preljubom, i želju za ženom – samim delom, i gnev – ubistvom, i mržnju – samim ubistvom. I blaženi Pavle svedoči o našoj odgovornosti za pomisli kada kaže da će Gospod na Sudu otkriti sve namere srca i osvetliti ono što je sakriveno u tami (1.Kor.4,5). Nemojte, dakle, govoriti da pomisli ništa ne znače, budući da se saglasnost sa njima priznaje za samo delo.
13. Mi nismo dužni da ispitujemo samo pomisli, već i odluku našeg proizvoljenja da pomisli prizna prijatnim i da im se prikloni. Zemljodelac seje na zemlju, ali se ne prima sve što je posejano. Tako i um seje u proizvoljenje, ali se ne prima i ne odobrava sve. Zemljoradnik očekuje rod od onoga što je zemlja primila. I Bog zahteva odgovor za ono što je primilo i odobrilo proizvoljenje.
14. Apostol je ljude koji postupaju u skladu sa prirodom nazvao duševnima, a one koji postupaju protivprirodno – telesnima. Duhovni su, pak, oni koji i prirodu preobražavaju u duh. Bog zna i prirodu i proizvoljenje i moći svakoga [od nas]. On u njih seje svoje Slovo i od njih očekuje dela prema njihovim mogućnostima. On natprirodno proniče u dušu i duh, u prirodu i proizvoljenje (premda ne vrši nasilje nad njim). Ako se čovek zadovoljava onim što je prirodno, Bog neće tražiti odgovor, budući da je odredio meru prirode i postavio joj zakon. Međutim, ako proizvoljenje bude nadvladano prirodom, On će tražiti odgovor za nenasitost i za narušavanje Božijeg zakona.
15. Mrzim greh, ali prebivam u strastima; odričem se bezakonja, ali se i nehotice potčinjavam nasladi. Potčinio sam svoju prirodu grehu. Kupivši moje proizvoljenje, on za mene postaje neophodnost. Potocima u meni teku strasti, budući da sam sjedinio svoj um sa telom: razdvajanje nije moguće. Ja žurim da izmenim svoje proizvoljenje, ali se prethodno stanje protivi. Ja pokušavam da oslobodim svoju dušu, ali me pritešnjuje mnoštvo dugova.
16. Zli zajmodavac, đavo ne podseća na vraćanje duga. On darežljivo pozajmljuje i nikako neće da uzme nazad. Uporno traži da nas porobi, a o dugu ne spori. On daje na dug da bismo se bogatili strastima, i dano ne traži. Ja želim da vratim, a on ranijem [dugu] još dodaje. Kada ga prinudim da uzme, on daje nešto drugo kako bi bilo očigledno da mu isplaćujem iz njegove pozajmice. On me obremenjuje novim dugovima, budući da ranije strasti istrebljuje drugim, dotle nepostojećim. Staro je naizgled isplaćeno, ali me on uvlači u nove dugove strasti, i uvodi u nova stanja. On me primorava da ćutim o strastima i da se ne ispovedam, i ubeđuje me da stremim ka novim, navodno beznačajnim. Ja se navikavam na do tada nepostojeće strasti i, obuzet njima, zaboravljam na ranije. Zatim sklapam ugovor sa onima koje kao nove dolaze k meni, i opet postajem dužnik. Ja stremim ka njima kao prema prijateljima, a oni koji su mi dali u zajam opet postaju moji gospodari. Pokušavam da se oslobodim, a oni me čine robom koji je za prodaju. Žurim se da pokidam njihove okove, i bivam zavezan novim okovima. Staram se da se izbavim od ratovanja pod zastavom strasti, ali zbog napretka i njihovih darova se pokazujem kao njihov vlasnik.
17. O dalje od mene ropstvo zmijino! Dalje od mene vladavino strasti! Dalje od mene zastareli grehu. On je dao i zaloge da bi kupio um moj; laskao je telu da bi mu potčinio dušu; preduhitrio je mladost da razum ne bi znao šta se desilo; privezao je za sebe nesavršenu pamet da bi preko nje, kao bakarnim lancem, držao nedaleki um; drži um na uzici i ne dopušta mu da pobegne. Greh ograđuje um i zatvara vrata znanja. Strast neprestano stražari pored razuma ne dozvoljavajući mu da poviče ka Bogu i da onemogući da telo bude prodano. Ona uverava da staranje o telu nije ni malo rđavo i da za takvu sitnicu neće biti kažnjavanja. Kao primer ona navodi mnoštvo zamršenih pomisli i uverava u nemogućnost da se one podvrgnu ispitivanju. Ona se poziva na njihovu tananost (beznačajnost) i uverava da će sve slično biti predano zaboravu. Eto čime me zadržava i vezuje neprijatelj, obavijajući me obmanom i laži.
18. Pavle je rekao daje onaj ko greši – telesan (Rim.7,14). Greh u delo privodi onaj ko ga prihvati proizvoljenjem. Između prirode i greha posreduju navike. Strasti su nešto što je doneo greh i što je priroda primila. Vršenje greha je potčinjavanje duše, smetenost uma i ropstvo. Nalazeći se u telu greh gospodari nad umom. On ovladava dušom potčinjavajući je uz pomoć tela. Greh koristi telo umesto upravnika. Njime on obremenjuje i samu dušu i postaje kao njen domoupravitelj, budući da predlaže delo i zahteva odgovor o izvršenju. Kad hoće da udari dušu on koristi telo. Jer, on je plot preobratio u svoj sopstveni lanac. Na njemu on drži dušu kao ovcu za klanje. On je dušu kao visokoparnu pticu vezao tim lancem. Njime joj je odsekao ruke i noge, kao što se nekom krepkom divu mačem [odsecaju udovi]. I ja ne mogu ni da bežim, ni da pomognem sebi, budući da sam živ sahranjen. Gledam očima, ali sam slep. Od čoveka sam postao pas. Iako imam razum, ponašam se kao beslovesan.
19. Međutim, ja želim da se oslobodim od jadnog strasnog rasploženja, ukoliko mi Gospod pomogne. Ako sa mnom učini po velikoj milosti svojoj, biću izbavljen od greha, i ako izlije na mene blagost svoju, spašću se. Uveren sam da to može učiniti, i ne očajavam za svoje spasenje. Ja znam da će mnoštvo Njegove milosti prevazići mnoštvo mojih grehova. Znam da je On došao i sve pomilovao, i da je u svetom krštenju darovao oproštaj grehova. Ja to ispovedam budući da sam se sam poslužio tom blagodaću. Ja imam potrebu za izlečenjem od grehova koji su učinjeni posle krštenja. Međutim, Vaskrslome iz mrtvih nije nemoguće i od toga da me isceli. Ja sam slep, ali je On iscelio i sleporođenog. Ja sam odbačen kao gubavac, ali On, ako hoće, može i mene očistiti. Ja izobilujem grehovima, ali Njegova blagost prema meni neće biti pobeđena. On je pomilovao Zakheja, kao dostojnog, a mene će pomilovati kao nedostojnog.
20. Sudu podleže i prazna reč. I šta je u stvari prazna reč? Obećanje vere koje nije ispunjeno na delu. Čovek veruje i ispoveda Hrista, ali ostaje prazan i ne čini ono što Hristos zapoveda. Praznu reč imamo i u slučaju kada se čovek ispoveda i ne ispravlja, kada govori da se kaje pa opet greši. I rđav iskaz o drugome je prazna reč, budući da prepričava ono što nije bilo učinjeno i što nije viđeno.
21. Pristupi grešniče, k dobrom Lekaru, i isceli se bez napora. Zbaci sa sebe breme grehova, prinesi molitvu, i okvasi suzama istrulele rane. Jer, nebeski Lekar suzama i uzdasima leči rane. Pristupi i prinesi suze: one su najbolji lek. Jer, nebeskom Lekaru je ugodno da se svako leči i spasava svojim sopstvenim suzama. To je lek trenutnog, a ne sporog dejstva. Njega nije potrebno stalno privijati uz ranu, budući da odmah isceljuje. Lekar samo čeka da vidi tvoje suze. Pristupi bez straha. Pokaži mu ranu i ujedno prinesi lek tj. suze i uzdahe.
22. Ko se neće zadiviti, ko se neće zaprepastiti, ko neće blagosloviti veliko milosrđe tvoje blagosti, Spasitelju duša naših, zbog toga što si blagovoleo da primiš suze kao cenu za tvoj lek! O, silo suza! Dokle si se pružila! Ti sa velikom smelošću neometano uzlaziš na samo nebo. O, silo suza! Anđeoski činovi i sve nebeske sile se neprestano vesele zbog tvoje smelosti. O, silo suza! Ukoliko ushteš, ti možeš sa radošću da predstojiš svetom i visokom prestolu Prečistog Vladike. O, silo suza! Ti za tren oka uzlećeš na nebo, i ono što tražiš dobijaš od Boga. Jer, On ti izlazi u susret i radosno daje oproštaj.
23. Kako ću ti se moliti, Spasitelju moj, kad su mi usta ispunjena ogovaranjem? Kako ću te pesmama proslavljati kada mi je savest oskrnavljena? Kako ću te dozvati kada nisam sačuvao zapovesti tvoje? Međutim, ti sam, Sveblagi, nemoj prezreti mene ništavnog, nemoj odbaciti mene mrskog, nemoj ostaviti mene beznadežnog. Jer, neprijatelju mome veoma godi da vidi kako očajavam. Njegova jedina radost je da me zbog očajanja vidi kao svoj plen. Međutim, ti sam svojim milosrđem posrami njegovo nadanje, otmi me iz njegovih čeljusti, izbavi me od zlobne namere i od svih zamki koje postavlja protiv mene! I sve koje muči savest zbog nepotrebnih dela njegovih molim: Nemojte očajavati, nemojte pričinjavati radost svome suparniku. Naprotiv, bez stida pristupite Bogu, plačite pred Njim i, ispitujući sebe, nemojte gubiti nadu. Jer, naš Gospod se veoma raduje onima koji se kaju i čeka naše obraćanje. On sam sve zove: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti (Mt.11,28). Stoga neka niko ne očajava za sebe, bez obzira koliko je sagrešio. Gospod je strog samo prema onima koji ga odbacuju i koji se ne kaju.
24. Blažen je onaj ko je poželeo da razumno plače, i ko sa skrušenošću na zemlju izliva suze, kao dragocene bisere pred Gospodom.
25. Blažen je onaj čija je duša postala slična novoposađenom drvetu, i koja uvek, kao vodu za zalivanje, ima suze po Bogu.
26. Blažen je onaj ko u svojoj duši zasađuje dobro rastinje, tj. vrline, i koji ono što je zasadio u sebi zaliva, moleći se sa suzama, da bi bilo blagougodno i plodonosno Gospodu.
27. Hoću da vam izobrazim silu suza. Ana je suznom molitvom dobila proroka Samuila, ushićenost prema gornjem i hvalu Bogu u srcu svome. Žena grešnica u Simonovom domu je, plačući i umivajući suzama svete noge Gospodnje, dobila oproštaj grehova. Umilenje (srdačni plač pred Bogom) jeste iscelenje duše. Ono u nas, saglasno sa našom čežnjom, useljava Jedinorodnog Sina i u dušu privlači Duha Svetoga. Na zemlji nema radosti sladosnije od radosti umilenja. Da li se neko od vas ozario tom radošću suza po Bogu? Onaj ko je to okusio i ko se time usladio za vreme molitve već se uzdigao iznad zemlje. U to vreme on je bio sasvim izvan tela, izvan ovoga veka, i već više ne na zemlji. Svete i čiste suze po Bogu uvek omivaju dušu od grehova i čiste je od bezakonja. Suze po Bogu u svako vreme daju smelost pred Bogom. Nečiste pomisli nikako ne mogu da se približe duši koja ima svagdašnje umilenje po Bogu. Umilenje je skrivnica koja se ne može pokrasti. Naravno, ja ne mislim na umilenje koje traje jedan dan, nego na ono koje traje neprestano, danonoćno i do kraja života. Umilenje je čisti izvor koji orošava plodni nasad duše (tj. vrline).
28. Pre bezakonja, neprijatelj u čovekovim očima umanjuje značaj greha. On naročito omalovažava pohotu slastoljublja, našaptavajući da je po značaju ravna sa prolivanjem čaše hladne vode na pod. Tako lukavi umanjuje greh u očima čoveka pre nego što ga učini. Kada ga, pak, učini lukavi ga u njegovim očima predstavlja beskrajno velikim. On na njega, pri tom, podiže i talase očajanja. Često se on protiv njega naoružava i pričama, ubacujući mu sledeće misli: „Šta si učinio, uzaludni trudbeniče? I na šta liči tvoje delo? Evo na šta: zasadio si nekoliko vinogradskih loza, čuvao ih i pazio dok nisu dale ploda; zatim si sabrao grožđe i vinom napunio boce; najzad si ustao, uzeo sekiru i razbio boce; i vino se izlilo i propalo. Eto na šta liči tvoje delo“. Lukavi to našaptava čoveku sa namerom da ga vrgne u dubinu očajanja.
29. Zbog toga, kad već unapred znaš neprijateljske smicalice, beži od greha. Ako i upadneš u neki grehopad, nemoj zakasniti, već ustani i obrati se Gospodu Bogu svome svim srcem svojim kako bi se spasla tvoja duša. Kaži lukavoj pomisli:
„Premda sam i razbio boce i uništio vino, ipak imam ceo vinograd, a i Gospodar je dugotrpeljiv, mnogomilostiv, milosrdan i pravedan. I nadam se da ću, uz pomoć Njegove blagodati, opet odgajiti i obrati grožđe, i napuniti svoje boce, kao i ranije. Jer, On preko proroka Isaije kaže: Ako gresi vaši budu kao skerlet, postaće beli kao sneg; ako budu crveni kao crvac, postaće kao vuna(Is.1,P)„.
30. Drugome pomisao savetuje i govori: „Ti si još mlad. U starosti ćeš se pokajati“. Onome, pak, ko je ostario ona predlaže pomisao: „Ti si ostario. Kako ćeš podneti trudove pokajanja? Tebi je potreban pokoj“.
31. Nemoj očajavati u sebi i nemoj govoriti: „Već ne mogu da se spasem“. Naprotiv, i te kako možeš da se spaseš. Zavoli strah Božiji svom dušom svojom: on će izlečiti tvoje rane i ubuduće te sačuvati neozleđenim. Sve dok duša tvoja ljubi strah Gospodnji nećeš pasti u mreže đavolske, nego ćeš biti kao orao koji visoko leti. Međutim, ako zanemari strah Božiji i postane nemarna prema sebi, duša će, strmoglavivši se sa visine, postati igralište duhova preispodnje. I oni će je, zatvorivši joj oči, uplesti u strasti beščašća, kao što se vo upreže u jaram.
32. Ako te rani strela lukavog neprijatelja, nemoj nikako padati u očajanje. Naprotiv, ma koliko puta bio savladan, nemoj ostajati pobeđen, nego odmah ustani i sukobi se sa neprijateljem. Jer, Podvigopoložnik je uvek spreman da ti pruži svoju desnicu, i da te podigne palog. Čim mu prvi pružiš svoju desnu ruku, On će ti dati svoju desnicu da bi te podigao. Sva briga skvernog neprijatelja je u tome da te baci u beznađe pošto padneš. Nemoj mu verovati. Naprotiv, ako i sedam puta na dan padaš, pobrini se da ustaneš i pokajanjem umilostiviš Boga.
33. Čak i ako smo pali zbog zavedenosti, postarajmo se da se izlečimo pokajanjem. Ako smo kao ljudi pali pod uticaj strasti, nemojmo očajavati do kraja, već, naprotiv, priteknimo Bogu i čujmo šta kaže: Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko (Mt.4,17). Nemojmo misliti da je On ustanovio pokajanje samo za izvesne grehove. Naprotiv, Lekar naših duša nam ga je dao kao lek za svaku grehovnu ranu.
34. Pokajanje je polje koje se može obrađivati u svako vreme. Ono je veoma rodno drvo koje na svaki način Bogu donosi plemenite plodove. Ono je drvo života koje vaskrsava umrtvljene gresima. Ono je sapričesno Božanstvu i Bog mu se raduje kao sili svoga stvaranja. Jer, ono onoga koga je greh pogubio preporađa za slavu Božiju. Ono je duhovna lihva, budući da žanje ono što nije sejalo, i sakuplja ono što nije dalo.
35. Dobri delatnici su pokajanjem obradili Božiju njivu, obogatili Crkvu i napunili Božiju žitnicu. Njime je zemlja postala nebo, budući da se ispunila svetima, tj. zemaljskim anđelima. Pohvaljuju se dobri služitelji koji su pokajanjem mnogo puta umnožili ono što je posejano.
36. Bog je video da će ljudski rod uznemiravati đavo. Stoga je On, kao oružje protiv njega, postavio pokajanje. Neprijatelj ubeđuje da se greši, a pokajanje je spremno da prihvati grešnika. Neprijatelj pobuđuje da se učini bezakonje, a pokajanje savetuje obraćenje. On baca u očajanje, a ono obećava nadu u spasenje. Greh obara savest, a pokajanje joj služi kao štap pomoću koga ustaje. Gospod podiže oborene (Ps.145,7). To se ostvaruje kroz pokajanje.
37. Zakon pokajanju služi kao svetiljka. Jer, oni koji su sagrešili kroz njega ponovo susreću Boga. Bezakonik je obavijen tamom i ne vidi dobrotu, budući da je neprijatelj njegovu dušu ispunio očajanjem. Međutim, pokajanje, kao dobri lekar, sa duše uklanja maglu i sve ono što je obremenjuje, pokazujući joj svetlost Božije dobrote. Đavo, pak, bezosećajnima ne da da se urazume, predstavljajući im surovost pokajanja. Videći njegovu lukavost, pokajanje prilazi sa umiljavanjem i govori: „Vi se samo setite Boga i ja ću se potruditi za vas. Predstavite u svome umu Njegovo milosrđe i ja ću se sa uzdisajima založiti za vas. Samo neznatno uzdahnite, grešnici, sa skrušenošću, i ja ću vas učiniti slugama Božijim. I prorok Isaija je rekao: Kada se vratiš i uzdahneš, spašćeš se (Is.30,15). Eto, privodim ti i svedočanstvo: samo se pokaj“. I ako onaj ko je sagrešio uzdahne, sa njega će, sa uzdahom, spasti breme greha kojim ga je obremenila zmija. Tada će se i sa uma skinuti magla neznanja, duševno oko će postati bistro i pokajanje će početi da dušu rukovodi ka spasenju.
38. Kada ugleda blagost Božiju, grešnik koji se kaje ne samo da uzdiše, nego i sa velikom tugom proliva suze. Kada, posle dugog rastanka sa Bogom, najzad uspe da ga prepozna kao Oca, duša počinje da proliva suze. Ona proliva suze zbog toga što je napokon ugledala svoga Stvoritelja. Ljubeći Očevu blagonaklonost ona priklanja Boga sebi i time se čisti od svega do čega je dovela zmija. Ili, zar nisi čuo šta je rekao David: Svaku noć kvasim odar svoj (Ps.6,7). On je najpre uzdisao, pa tek onda plakao. I u prirodi je tako: najpre vetar, a zatim kiša; najpre grmi grom, a zatim se iz oblaka obrazuju kapi kiše.
39. David je uzdišući kvasio odar svoj zbog toga štoje bio oskrnavljen preljubom. On je suzama umivao postelju koju je oskrnavio bezakonom vezom. On je govorio: Iznemogoh od uzdisanja (Ps.6,7). Napor, pak, uzdisanja jeste plod srdačnog bola koji rađa mnoštvo suza. Tako se suze umnožavaju od uzdisanja.
40. Savest po prirodi stremi ka Bogu (stoji za Boga i sve Božije), i odbacuje prelest koja se prikrada. Često puta greh bestidno navaljuje, ali savest nadvlađuje, koristeći se vremenskim okolnostima. Onoga ko se uplaši, nalazeći se u tami, ona izobličava za greh. Jer, Pismo kaže: Beži nečastivac iako ga niko ne goni (Prič.28,1). I onome ko se na brodu smete zbog burnog talasanja mora, savest napominje njegovu nečastivost. I pri zemljotresu ona na sećanje privodi bezakonja. I onome ko je na putu ona obnavlja sećanja na strasna dela. Najzad, i grešnika koji se ne obrati ona izobličava kada padne u nemoć i telesnu bolest. I on zbog ljubavi prema životu daje zavet Bogu da će uništiti greh u sebi. Bojeći se da umre, i da se liši blaga večnog života, on, mučen savešću, pribegava pokajanju, tj. posredniku između Boga i ljudi.
41. Uzevši od oca nasledstvo, mladić (koji se spominje u Jevanđelju) otide u daleku zemlju i rasu ga sa bludnicama. Usled toga on je u svemu počeo da trpi mučnu oskudicu. Kada je počeo da malaksava usled težine lišavanja, pokajanje mu je, izobličivši ga zbog gubitka ranijeg mirnog života u očevom [domu], porodilo želju da se vrati i nadu da će umilostiviti oca. I on je uzviknuo: Ustavši otići ću ocu svome, pa ću mu reći: Oče, sagreših nebu i tebi (Lk.15,18). Kada je na mladića, koji se podao iskušenju, nasrnuo neprijatelj i od njega učinio šta je hteo, pokajanje je ćutalo, davši znak i savesti da ćuti i da se neko vreme ne javlja na delu. A kada je za njega nastalo teško vreme, ono je kao majka raširilo svoje naručje i zagrlilo ga, istrgnuvši ga iz ruku maćehe slastoljublja, i vrativši ga majci – blagočastivosti.
42. Mladić je zavapio: Oče, sagreših nebu i tebi. Sin koji je sagrešio je poznao oca, žaleći što ga je obmanuo očuh i zlotvor. On je uvideo lukavost, uvideo obmanu i pribegao pokajanju kao majci. Dugo vremena se hranio rošćićima i trpeo glad. Međutim, kao žalostivna majka primivši ovog mladića, pokajanje ga ponovo hrani mlekom, dajući mu svoje grudi. Ono ga hrani mlekom stoga što je greh rastočio njegove sile kroz sraman život. Bez tog mleka on ne bi mogao da se isceli. Onoga koji nije mogao da ustane, podiglo je pokajanje, nahranivši ga mlekom. Ono je izlečilo potpuno nemoćnog i predalo ga u ruke ocu.
43. Vidiš li kako se pokajanje grešnicima najpre pokazuje kao snishodljivo i lako, a ne surovo! Ono nije predložilo post, nije zahtevalo uzdržanje, ni bdenje, već je prizvalo da se počne sa ispovedagvem: Sagreših. Ono započinje od najlakšega, znajući da će ostalo dovršiti savest. Savest je pomoćnica pokajanja: preuzima brigu o duši i žuri da je očisti. Njoj je poznata pokornost duše i ona je usmerava kao jahač. Ona nastoji da pokajanje bude prihvaćeno, da se utvrdi u grešnicima, te da kao sunce prodre u um i obasja ga. Ona ih lako privodi Bogu i za kratko vreme čini nasleđem Božijim.
44. Ne treba, bratijo, da očajavamo za svoje spasenje, imajući takvu majku, tj. pokajanje. Ne treba da gubimo nadu u spasenje kada nas teši takva majka. One koji su bili ulovljeni od strane svirepog neprijatelja ono je uvodilo u raj Bogu. Zar će se od nas odvratiti? Kad je pomilovalo njih koji su van Crkve, zar se neće smilovati na nas? Niko neće dozvoliti drugome da slobodno rasturi ono što je sam sakupio sa trudom. Pa, kako će Bog Otac da dopusti da neprijatelj ovlada onima koje je stekao krvlju Sina svoga? Mi smo stado Njegovo, i On je naš Pastir. On nam je dao pokajanje kao vodu koja očišćuje kako bismo imali čime da se umijemo kad pogrešimo. Mi nemamo samo banju preporoda, nego i obnovljenja. Ako u nečemu sagrešimo, mi se umivamo pokajanjem i postajemo čisti.
45. Pokajanje je žrtvenik Božiji, budući da oni koji su sagrešili njegovim posredovanjem umilostivljavaju Boga. Oni koji su sagrešili pod zakonom behu dužni da prinesu veštastvenu žrtvu. Radi toga je trebalo da idu u Jerusalim. Međutim, neki to nisu ispunjavali bilo zbog tvrdičluka, bilo zbog bede, bilo zbog lenjosti. U novoj blagodati sve ovo izvršava pokajanje, prinoseći žrtvu u savesti. Njoj nije potrebna koza, nego ispovest. Ti nemaš grlicu, grešniče? Uzdahni, i Bog će ti uzdah uračunati više od grlice. Ti nemaš goluba? Kaži grehe svoje Bogu, i imaćeš svepaljenicu. Nemaš ni druge ptice? Plači, i primiće ti se kao žrtva. Ako se pomoliš, Bog će tvoju molitvu primiti umesto teleta. Ako mu pripadneš sa iskrenim srcem, tvoje usrđe biće stavljeno iznad vola prinesenog na žrtvu. I zašto da pripremaš tamjan? Pokajanje će te očistiti i bez dima.
46. Pokajanje je Božija trpeza, budući da On preko njega okuša ljudsko spasenje. I Spasitelj govori: Jelo je moje da vršim volju Oca moga koji je na nebesima (Jn.4,34). Prema tome, pokajanje je divan hleb Božiji. Bog u njemu okuša ispovedanje savesti, pije suze umilenja, naslađuje se ugodnim mirisom iskrenih uzdaha, koji su za Njega blagouhano kandilo. Evo različitih jela Božijih: uzdržanje, post, bdenje, prilježna molitva, poslušnost sa smirenjem. Jer, to je Bogu prijatnije od mnogih žrtava.
47. Pokajanje je praznik za Boga. Jer, Jevanđelje govori da se Bog više raduje zbog jednog grešnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika (Lk.15,7). Čineći praznik za Boga, pokajanje priziva i nebo na gozbu. Anđeli se raduju kada ih pokajanje poziva na večeru. Svi nebeski činovi se vesele, pobuđeni pokajanjem na radost.
48. Pokajanje prinosi na žrtvu one koji su sagrešili, ali ih isto tako i oživljava. Ono umrtvljuje, ali i vaskrsava iz mrtvih. Kako to? Čuj: ono uzima grešnike i čini ih pravednim. Juče su bili mrtvi, a danas su za Boga živi pokajanjem; juče su bili tuđi, a danas su Božiji; juče su bili bezakonici, a danas su sveti. Pokajanje je velika topionica koja u sebe prima bakar, i pretvara ga u zlato. Ona uzima olovo i vraća srebro. Ako si video kako staklo prima boju zumbula, ili smaragda, ili sapfira, nećeš posumnjati u preobražavajuće sile pokajanja. Po blagovoljenju Božijem, pokajanje pokajnika sjedinjuje sa blagodaću Duha Svetoga, i čoveka u potpunosti čini sinom Božijim.
49. Zakon je zapovedao da se sve sveštene stvari izrađuju od zlata. Zakonodavac nije dozvolio ništavnost u tim stvarima da bismo znali da sveti Božiji u sebi imaju potpunu svetost! Čuj, pokajniče! Pristupi Bogu iz sveg srca i On će ti uzvratiti potpunim pretapanjem onoga što je u tebi. Tražio si da budeš pretopljen u ognju pokajanja: pazi da ništa ne ostane nepretopljeno. Evo, šta ja mislim. Pretpostavimo da prinosiš pokajanje za blud. Pazi da odbaciš sve vidove bluda, budući da se od njih rađa svaki razvrat. I ne samo to, nego odbaci i sve što vodi ka oskrnavljenju bludom: smeh, šale, skverne reči, stomakougađanje. To su, naime, putevi koji vode u blud.
50. Potpuno odloži sve grehovno. Kada je narod sagrešio, prorok Mojsije je naredio da se razapne zmija, tj. da se istrebe gresi. On je načinio zmiju i to ne običnu, nego livenu i celovitu. Zbog čega? On time pokazuje da u potpunosti treba da se odvraćaš od svakog lukavstva. On je celu zmiju načinio iz bakra stoga što je koren sveg zla srebroljublje. On je zmiju izlivenu izvadio iz pećnice da bi i ti u sebi zaustavio raspaljenost koja preti da ti razvrati um. Zmiju je, pak, obesio na drvo kako bi ti, kajući se, u sebi raspeo tri poroka preko kojih dolazi do duševne smrti.
51. Tebi je upućena reč moja, pokajniče. Nemoj imati u sebi prazno mesto. Budi čvrsto rešen da se boriš protiv greha i da prebivaš u dobru kao kamen. Utvrdi srce [moje], kaže prorok, da se ne pokolebam (Ps.111,5; 8). Ti si dužan da prineseš čvrsto pokajanje kao Petar, budući da si mnogo grešio. Bog ne prima pokajanje koje ne ispoljava čvrstu rešenost. Mnogi svojim hodom oponašaju careve, iako ih zbog toga ne smatraju carevima. Tako će oni koji se kaju imati samo izgled pokajnika, ali ne i silu koju daje pokajanje ukoliko ga se ne late sa odlučnošću. Oni koji prinose pokajanje samo za oči ne čine jedan nego mnoge grehe, budući da i druge pobuđuju da prinose samo spoljašnje pokajanje. Njima ne samo da se neće otpustiti gresi, već će se dodati novi.
52. Prinesi odlučno pokajanje, grešniče, kako bi dobio oproštaj. Sveti Pavle je rekao da onaj ko na temelju zida drva, seno i slamu neće dobiti nagradu. I on to nije rekao samo o učenju, nego i o pokajanju. Onaj ko ne prinosi odlučno pokajanje predstavlja trsku i drvo koje pliva na vodi. Drvo je onaj ko pokajanju ne pristupi odlučno. On ne samo da će biti odbačen, nego i sažežen ognjem, kao što je rečeno. A zašto? Stoga što je mislio da se podsmehne Bogu.
53. Prinesimo pokajanje kao Ninevljani kako bismo i mi dobili spasenje. Oni su se istinski pokajali, te su istinski i spašeni. Kako su sagrešili, tako su se i pokajali – i bili primljeni. Oni se nisu samo polovično obratili, budući da su podjednako plakali i carevi i prosti ljudi. I nije se samo jedan deo njih popravio, budući da su zajedno ridali i gospodari i robovi. I opet, nisu se samo kratko vreme kajali, budući da cela tri dana muževi i žene, stari i mladi nisu prestajali da prinose ispovedanje. Oni su poverovali osudi, i već su, kao pripremajući se za smrt, gorko tugovali jedan za drugim. Pod Ninevijom ja podrazumevam čoveka, a pod mnoštvom njenih žitelja – delove duše i pokrete uma. Kao što su oni svi zajedno pristupili pokajanju, tako i mi svim silama celokupnog našeg sastava treba da prinesemo pokajanje.
54. U Zakonu je Bog zapovedio ne samo da se istrebe idoli, žrtvenici i kumiri, nego i da se pepeo od sažeženog kamenja i drva izbaci napolje kao nečist. I ti pokajniče drži u umu da si obavezan iz sebe da istrebiš svaki trag greha. Ako u tebi ostane grehovni pepeo, biće privučene nečiste životinje i gmizavci. A ako ga izbaciš iz sebe, više te neće uznemiravati čak ni grehovne vaške, ni komarci. Očisti u potpunosti svoj um od grehovnih mrtvaca, i njihov smrad će iščeznuti iz tebe. Grehovni mrtvaci su strasna prisećanja. Ako ostanu u tebi, ona će pomračiti tvoju misao. Ona će i pomisli tvoje prisiljavati da lutaju, te će, kao gusta magla, naleći na tvoje duhovne oči.
55. Iscedimo sebe pokajanjem kako ne bismo izgubili blagodat oproštaja kao svoju pravu boju. Ceđenje jeste revnosno odlaganje onoga što je suprotno. Na taj način „boja“ (oproštaja), koja je nanesena na nas i koja se učvrstila u našim dušama, već neće moći da se izbriše. Revnosno umi sebe suzama, kao što bojadžije peru vunu. Predaj se smirenju i stegni sebe u svemu. Očistivši sebe na taj način, ti ćeš pristupiti Bogu sa spremnošću da primiš blagodat.
56. Neki od pokajnika se ponovo vraćaju grehu stoga što nisu upoznali zmiju koja se u njima skriva. Ukoliko su e, pak, poznali, onda je nisu u potpunosti izbacili iz sebe, nego su dozvolili da u njihovoj unutrašnjosti ostanu tragovi njenog lika. Ona se, pak, brzo začinje u utrobi i ponovo uspostavlja puni lik svoje zlobe. Ako vidiš pokajnika koji ponovo greši, znaj da se nije izmenio u svome umu: on je u sebi ostavio sve grehovne prizive. Obeležje, pak, onoga ko je odlučno prineo pokajanje jeste sabran i surov način života, odlaganje nadmenosti, uobraženosti, a takođe i – oči i um uvek ustremljeni ka željenom Isusu Hristu sa čežnjom da se, blagodaću Hristovom, postane novi čovek.
57. Čuvaj se od onoga što je suprotno vrlini. Jer, ako postiš ali se i bezumno smeješ, biće lako da se sapleteš. Ako na molitvi plačeš, a u društvu se ponašaš svetovno, brzo će te uloviti u mreže. Ako si pri celomudrenom ponašanju nemaran, nećeš zakasniti da padneš. Pokajanje treba prinositi od sveg srca. Onaj ko se kaje treba postojano da bude isti, tj. ono što je počeo da bude. Onaj kod koga se primećuje nedostatak svedoči nepotpuno obraćenje. Onaj ko se menja pokazuje da u njegovom srcu nije postavljen čvrst temelj života po Bogu. Takav čovek prinosi pokajanje kao dete koje se poučava. On plače zbog nužde, kao onaj koga biju, a ne po [svom] proizvoljenju. Svetovni zakoni strahom ispravljaju ponašanje, premda ne menjaju raspoloženje srca. Tako, može biti, poneki prinose pokajanje sa tajnom, podsvesnom mišlju da ponekad popuste grehu.
58. Neko od proroka e rekao: U saboru Gospodnjem ne klevećite suzama (Mih.2,5.6). Time prorok ne odbacuje pokajanje, niti ispovedanje smirenog srca pred Gospodom naziva klevetom, već govori o lažnom pokajanju u kome se suze pritvorno prolivaju sa zlom namerom. I on još kaže: Pocepajte srca vaša, a ne haljine vaše (Joilj 2,13). Jer, on neće da se mi nadimamo pokajanjem, nego da se zaista kajemo. I David kaže: Suzama svojim natapam postelju svoju (Ps.6,7). Neću u Crkvi prolivati suze, pokazujući pred ljudima samo spoljašnjost i uporno tražeći slavu pravednosti, nego ću na krevetu svome suzama umivati postelju svoju kako bih bio jednodušan sa Hristom, koji kaže: Zatvorivši klijet tvoju pomoli se. Tada će ti Otac, radi koga to činiš u tajnosti, uzvratiti i smilovati se nad tobom javno (Mt.6,6).
59. Mnogi trguju ispovešću, predstavljajući sebe naizgled boljim nego što zaista jesu. Tako se oni prikrivaju. Drugi pokazuju pokajanje, kupujući sebi slavu. Neki obraćaju pokajanje u povod za gordost, i umesto oproštaja pišu sebi nove dužničke obveznice. Još se nisi oslobodio od ranijeg duga, a već ulaziš u novi? Došao si da isplatiš dug, a vežeš se novom obavezom? Staraš se da se oslobodiš od duga, i pripremaš sebi novo ropstvo? Eto šta znači rečeno: Molitva njegova neka bude greh (Ps.108,7). I kako da se on ne vrati grehu? Kako da se opet ne preda strastima? Zar će ga zmija ostaviti na miru? Da li će prestati da ga uznemiravaju gmizavci? Avaj! Na njemu će se ispuniti Hristova reč, tj. u njega će se nastaniti sedam drugih gorih duhova(Lk.11,26).
 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *