ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ II

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ
ПРЕПОДОБНИ ЈЕФРЕМ СИРИН

ПОДВИЖНИЧКЕ ПОУКЕ

 

II

САВЕТИ О ПОКАЈАЊУ
1. Тешко мени! У каквом сам стиду! Моја унутрашњост није као моја спољашњост! Заиста, ја имам изглед побожности, али не и њену силу. С каквим ћу лицем изаћи пред Господа Бога који зна тајне срца мога? Подлежући одговорности за толика зла дела, стојећи на молитви ја се бојим да не сиђе огањ са неба и погуби ме. Па ипак, не очајавам, уздајући се на штедрост Божију.
2. Отврдло је срце моје, изменио се разум мој, помрачио се ум мој. Као пас враћам се на своју бљувотину (2.Пт.2,22). Нема у мени чистог покајања, нема суза за време молитве, премда и уздишем, и бијем се у прса, тј. у пребивалиште страсти.
3. Тамо ће се обелоданити оно што је учињено у тами, и оно што је учињено јавно. Какав ће стид обузети моју душу када ме угледају осуђеног они који сада говоре да сам беспрекоран! Оставивши духовно, ја сам се покорио страстима. Не желим да се учим, а спреман сам да учим [друге]; не желим да се потчињавам, а волим да [друге] подчињавам себи; не желим да се трудим, а врло радо друге обремењујем; не желим да указујем част, а желим да ме [други] поштују; прекоре не трпим, а волим да прекоревам; не желим да ме понижавају, а волим да понижавам; мудар сам да дајем савете, али их сам не испуњавам; говорим шта треба чинити, а сам чиним оно што не треба ни говорити.
4. Немој рећи: “Данас ћу сагрешити, а сутра ћу се покајати”. Боље је да се данас покајемо, јер не знамо да ли ћемо доживети до сутра.
5. Ако смо сагрешили, покајмо се зато што Господ прима покајање оних који се истински кају.
6. Ако сагреши брат, ми га са задовољством изобличавамо, а ако сами погрешимо изобличеље примамо са непријатношћу.
7. Немој противречити истини и не стиди се када те исправљају. Немој се стидети да исповедиш грехе своје (Сир.4,29-30). Немој рећи: “Сагреших, па шта”, будући да је Господ дуготрпељив. Немој каснити да се обратиш Господу, и не одлажи из дана у дан (Сир.5,4; 8). Знај да гнев неће закаснити (Сир.7,18).
8. Ко ће дати глави мојој воду, и очима мојим извор суза да плачем због грехова мојих дан и ноћ (Јер.9,1). Рекох смеху (Проп.2,2): “Иди од мене;” и сузама: “Дођите ми”, јер је веома велик грех мој пред Господом и нема броја мојим падовима.
9. Да ли знате да код људи постоје три различите врсте суза? Постоје сузе због видљивих ствари, које су веома горке и сујетне. Постоје сузе покајања, када душа жели вечна блага: оне су веома слатке и корисне. И постоје сузе раскајања тамо где је плач и шкргут зуба (Мт.8,12): оне су горке и бескорисне, будући да су у потпуности неуспешне, с обзиром да је прошло време за покајање.
10. По спољашњости ми смо смирени, а по нарави – сурови и нечовечни; по спољашњости смо побожни, а по нарави – убице; по спољашњости смо пуни љубави, а по нарави – непријатељи; по спољашњости смо дружељубиви, а по нарави – пуни зависти; по спољашњости смо подвижници, а по нарави – рђа за подвижнике; по спољашњости смо испосници, а по нарави – морски разбојници; по спољашњости смо целомудрени, а у срцу – прељубочинци; по спољашњости смо безмолвници, а у срцу – скитнице; по спољашњости смо кротки, а по нарави – уображени; по спољашњости смо саветодавци, а по нарави – заводници; по спољашњости смо простодушни, а по нарави – опасни. Због чега је то тако? Због тога што пред својим очима немамо страх Божији, и због тога што заповести Господње или не знамо, или изврћемо онако како нам је угодно.
11. Још и сада (после дуго година самоисправљања) у мени је много нечистих помисли – зависти, пакости, самоугађања, стомакоугађања, гневљивости, таштине, грамжљивости. Сам по себи сам ништа, а себе сматрам за нешто; припадам броју рђавих људи, а упорно тражим да добијем славу светости; живим у гресима, а желим да ме сви сматрају праведним; сам сам лажљивац, а на лажове се љутим; оскрнављујем се мишљу, а осуђујем блуднике; осуђујем лопове, а чиним неправде беднима; показујем се као чист, премда сам сав нечист; у цркви стојим на првом месту, премда нисам достојан ни последњег; захтевам да ме поштују, иако треба да ме презиру; пред женама хоћу да се покажем љубазан и пред богатима – благочастив; ако ме жалосте, светим се; ако ме изобличавају, негодујем; ако ми не ласкају, гневим се; старешине презирем, и понашам се лицемерно пред њима; не желим да одам поштовање достојноме, а сам захтевам почасти иако сам недостојан. Нећу почети да описујем помисли које ме свакодневно окупирају, бриге око сујете, немар за молитву, страст за осуђивањем. Напротив, описаћу одласке у Цркву једино због установљеног поретка као и намерна закашњења, тражене сусрете, лицемерне разговоре са побожним женама, ненаситост у примању дарова, ласкање ради задобијања бољег. Такав је мој живот, такви су моји недостаци!
12. Можда ће неко рећи: “Какву важност имају помисли”. На то ћу вам рећи: “Оне су веома важне”. И ево доказа из Светог Писма. Јов је приносио жртве за децу своју, говорећи: Може бити да су у својим срцима помислили о нечему злом (Јов 1,5). Кад помисли не би подлегале одговорности, због чега би он приносио једно теле због грехопада помислима? У збору Корејевом осуђени су били и они који су имали зле мисли. Будући да су имали зле мисли, они су били спаљени. И Господ Спаситељ је сагласност да се учини прељуба назвао прељубом, и жељу за женом – самим делом, и гнев – убиством, и мржњу – самим убиством. И блажени Павле сведочи о нашој одговорности за помисли када каже да ће Господ на Суду открити све намере срца и осветлити оно што је сакривено у тами (1.Кор.4,5). Немојте, дакле, говорити да помисли ништа не значе, будући да се сагласност са њима признаје за само дело.
13. Ми нисмо дужни да испитујемо само помисли, већ и одлуку нашег произвољења да помисли призна пријатним и да им се приклони. Земљоделац сеје на земљу, али се не прима све што је посејано. Тако и ум сеје у произвољење, али се не прима и не одобрава све. Земљорадник очекује род од онога што је земља примила. И Бог захтева одговор за оно што је примило и одобрило произвољење.
14. Апостол је људе који поступају у складу са природом назвао душевнима, а оне који поступају противприродно – телеснима. Духовни су, пак, они који и природу преображавају у дух. Бог зна и природу и произвољење и моћи свакога [од нас]. Он у њих сеје своје Слово и од њих очекује дела према њиховим могућностима. Он натприродно прониче у душу и дух, у природу и произвољење (премда не врши насиље над њим). Ако се човек задовољава оним што је природно, Бог неће тражити одговор, будући да је одредио меру природе и поставио јој закон. Међутим, ако произвољење буде надвладано природом, Он ће тражити одговор за ненаситост и за нарушавање Божијег закона.
15. Мрзим грех, али пребивам у страстима; одричем се безакоња, али се и нехотице потчињавам наслади. Потчинио сам своју природу греху. Купивши моје произвољење, он за мене постаје неопходност. Потоцима у мени теку страсти, будући да сам сјединио свој ум са телом: раздвајање није могуће. Ја журим да изменим своје произвољење, али се претходно стање противи. Ја покушавам да ослободим своју душу, али ме притешњује мноштво дугова.
16. Зли зајмодавац, ђаво не подсећа на враћање дуга. Он дарежљиво позајмљује и никако неће да узме назад. Упорно тражи да нас пороби, а о дугу не спори. Он даје на дуг да бисмо се богатили страстима, и дано не тражи. Ја желим да вратим, а он ранијем [дугу] још додаје. Када га принудим да узме, он даје нешто друго како би било очигледно да му исплаћујем из његове позајмице. Он ме обремењује новим дуговима, будући да раније страсти истребљује другим, дотле непостојећим. Старо је наизглед исплаћено, али ме он увлачи у нове дугове страсти, и уводи у нова стања. Он ме приморава да ћутим о страстима и да се не исповедам, и убеђује ме да стремим ка новим, наводно безначајним. Ја се навикавам на до тада непостојеће страсти и, обузет њима, заборављам на раније. Затим склапам уговор са онима које као нове долазе к мени, и опет постајем дужник. Ја стремим ка њима као према пријатељима, а они који су ми дали у зајам опет постају моји господари. Покушавам да се ослободим, а они ме чине робом који је за продају. Журим се да покидам њихове окове, и бивам завезан новим оковима. Старам се да се избавим од ратовања под заставом страсти, али због напретка и њихових дарова се показујем као њихов власник.
17. O даље од мене ропство змијино! Даље од мене владавино страсти! Даље од мене застарели греху. Он је дао и залоге да би купио ум мој; ласкао је телу да би му потчинио душу; предухитрио је младост да разум не би знао шта се десило; привезао је за себе несавршену памет да би преко ње, као бакарним ланцем, држао недалеки ум; држи ум на узици и не допушта му да побегне. Грех ограђује ум и затвара врата знања. Страст непрестано стражари поред разума не дозвољавајући му да повиче ка Богу и да онемогући да тело буде продано. Она уверава да старање о телу није ни мало рђаво и да за такву ситницу неће бити кажњавања. Као пример она наводи мноштво замршених помисли и уверава у немогућност да се оне подвргну испитивању. Она се позива на њихову тананост (безначајност) и уверава да ће све слично бити предано забораву. Ето чиме ме задржава и везује непријатељ, обавијајући ме обманом и лажи.
18. Павле је рекао даје онај ко греши – телесан (Рим.7,14). Грех у дело приводи онај ко га прихвати произвољењем. Између природе и греха посредују навике. Страсти су нешто што је донео грех и што је природа примила. Вршење греха је потчињавање душе, сметеност ума и ропство. Налазећи се у телу грех господари над умом. Он овладава душом потчињавајући је уз помоћ тела. Грех користи тело уместо управника. Њиме он обремењује и саму душу и постаје као њен домоуправитељ, будући да предлаже дело и захтева одговор о извршењу. Кад хоће да удари душу он користи тело. Јер, он је плот преобратио у свој сопствени ланац. На њему он држи душу као овцу за клање. Он је душу као високопарну птицу везао тим ланцем. Њиме јој је одсекао руке и ноге, као што се неком крепком диву мачем [одсецају удови]. И ја не могу ни да бежим, ни да помогнем себи, будући да сам жив сахрањен. Гледам очима, али сам слеп. Од човека сам постао пас. Иако имам разум, понашам се као бесловесан.
19. Међутим, ја желим да се ослободим од јадног страсног распложења, уколико ми Господ помогне. Ако са мном учини по великој милости својој, бићу избављен од греха, и ако излије на мене благост своју, спашћу се. Уверен сам да то може учинити, и не очајавам за своје спасење. Ја знам да ће мноштво Његове милости превазићи мноштво мојих грехова. Знам да је Он дошао и све помиловао, и да је у светом крштењу даровао опроштај грехова. Ја то исповедам будући да сам се сам послужио том благодаћу. Ја имам потребу за излечењем од грехова који су учињени после крштења. Међутим, Васкрсломе из мртвих није немогуће и од тога да ме исцели. Ја сам слеп, али је Он исцелио и слепорођеног. Ја сам одбачен као губавац, али Он, ако хоће, може и мене очистити. Ја изобилујем греховима, али Његова благост према мени неће бити побеђена. Он је помиловао Закхеја, као достојног, а мене ће помиловати као недостојног.
20. Суду подлеже и празна реч. И шта је у ствари празна реч? Обећање вере које није испуњено на делу. Човек верује и исповеда Христа, али остаје празан и не чини оно што Христос заповеда. Празну реч имамо и у случају када се човек исповеда и не исправља, када говори да се каје па опет греши. И рђав исказ о другоме је празна реч, будући да препричава оно што није било учињено и што није виђено.
21. Приступи грешниче, к добром Лекару, и исцели се без напора. Збаци са себе бреме грехова, принеси молитву, и окваси сузама иструлеле ране. Јер, небески Лекар сузама и уздасима лечи ране. Приступи и принеси сузе: оне су најбољи лек. Јер, небеском Лекару је угодно да се свако лечи и спасава својим сопственим сузама. То је лек тренутног, а не спорог дејства. Њега није потребно стално привијати уз рану, будући да одмах исцељује. Лекар само чека да види твоје сузе. Приступи без страха. Покажи му рану и уједно принеси лек тј. сузе и уздахе.
22. Ко се неће задивити, ко се неће запрепастити, ко неће благословити велико милосрђе твоје благости, Спаситељу душа наших, због тога што си благоволео да примиш сузе као цену за твој лек! О, сило суза! Докле си се пружила! Ти са великом смелошћу неометано узлазиш на само небо. О, сило суза! Анђеоски чинови и све небеске силе се непрестано веселе због твоје смелости. О, сило суза! Уколико усхтеш, ти можеш са радошћу да предстојиш светом и високом престолу Пречистог Владике. О, сило суза! Ти за трен ока узлећеш на небо, и оно што тражиш добијаш од Бога. Јер, Он ти излази у сусрет и радосно даје опроштај.
23. Како ћу ти се молити, Спаситељу мој, кад су ми уста испуњена оговарањем? Како ћу те песмама прослављати када ми је савест оскрнављена? Како ћу те дозвати када нисам сачувао заповести твоје? Међутим, ти сам, Свеблаги, немој презрети мене ништавног, немој одбацити мене мрског, немој оставити мене безнадежног. Јер, непријатељу моме веома годи да види како очајавам. Његова једина радост је да ме због очајања види као свој плен. Међутим, ти сам својим милосрђем посрами његово надање, отми ме из његових чељусти, избави ме од злобне намере и од свих замки које поставља против мене! И све које мучи савест због непотребних дела његових молим: Немојте очајавати, немојте причињавати радост своме супарнику. Напротив, без стида приступите Богу, плачите пред Њим и, испитујући себе, немојте губити наду. Јер, наш Господ се веома радује онима који се кају и чека наше обраћање. Он сам све зове: Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити (Мт.11,28). Стога нека нико не очајава за себе, без обзира колико је сагрешио. Господ је строг само према онима који га одбацују и који се не кају.
24. Блажен је онај ко је пожелео да разумно плаче, и ко са скрушеношћу на земљу излива сузе, као драгоцене бисере пред Господом.
25. Блажен је онај чија је душа постала слична новопосађеном дрвету, и која увек, као воду за заливање, има сузе по Богу.
26. Блажен је онај ко у својој души засађује добро растиње, тј. врлине, и који оно што је засадио у себи залива, молећи се са сузама, да би било благоугодно и плодоносно Господу.
27. Хоћу да вам изобразим силу суза. Ана је сузном молитвом добила пророка Самуила, усхићеност према горњем и хвалу Богу у срцу своме. Жена грешница у Симоновом дому је, плачући и умивајући сузама свете ноге Господње, добила опроштај грехова. Умилење (срдачни плач пред Богом) јесте исцелење душе. Оно у нас, сагласно са нашом чежњом, усељава Јединородног Сина и у душу привлачи Духа Светога. На земљи нема радости сладосније од радости умилења. Да ли се неко од вас озарио том радошћу суза по Богу? Онај ко је то окусио и ко се тиме усладио за време молитве већ се уздигао изнад земље. У то време он је био сасвим изван тела, изван овога века, и већ више не на земљи. Свете и чисте сузе по Богу увек омивају душу од грехова и чисте је од безакоња. Сузе по Богу у свако време дају смелост пред Богом. Нечисте помисли никако не могу да се приближе души која има свагдашње умилење по Богу. Умилење је скривница која се не може покрасти. Наравно, ја не мислим на умилење које траје један дан, него на оно које траје непрестано, даноноћно и до краја живота. Умилење је чисти извор који орошава плодни насад душе (тј. врлине).
28. Пре безакоња, непријатељ у човековим очима умањује значај греха. Он нарочито омаловажава похоту сластољубља, нашаптавајући да је по значају равна са проливањем чаше хладне воде на под. Тако лукави умањује грех у очима човека пре него што га учини. Када га, пак, учини лукави га у његовим очима представља бескрајно великим. Он на њега, при том, подиже и таласе очајања. Често се он против њега наоружава и причама, убацујући му следеће мисли: “Шта си учинио, узалудни трудбениче? И на шта личи твоје дело? Ево на шта: засадио си неколико виноградских лоза, чувао их и пазио док нису дале плода; затим си сабрао грожђе и вином напунио боце; најзад си устао, узео секиру и разбио боце; и вино се излило и пропало. Ето на шта личи твоје дело”. Лукави то нашаптава човеку са намером да га вргне у дубину очајања.
29. Због тога, кад већ унапред знаш непријатељске смицалице, бежи од греха. Ако и упаднеш у неки грехопад, немој закаснити, већ устани и обрати се Господу Богу своме свим срцем својим како би се спасла твоја душа. Кажи лукавој помисли:
“Премда сам и разбио боце и уништио вино, ипак имам цео виноград, а и Господар је дуготрпељив, многомилостив, милосрдан и праведан. И надам се да ћу, уз помоћ Његове благодати, опет одгајити и обрати грожђе, и напунити своје боце, као и раније. Јер, Он преко пророка Исаије каже: Ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна(Ис.1,П)“.
30. Другоме помисао саветује и говори: “Ти си још млад. У старости ћеш се покајати”. Ономе, пак, ко је остарио она предлаже помисао: “Ти си остарио. Како ћеш поднети трудове покајања? Теби је потребан покој”.
31. Немој очајавати у себи и немој говорити: “Већ не могу да се спасем”. Напротив, и те како можеш да се спасеш. Заволи страх Божији свом душом својом: он ће излечити твоје ране и убудуће те сачувати неозлеђеним. Све док душа твоја љуби страх Господњи нећеш пасти у мреже ђаволске, него ћеш бити као орао који високо лети. Међутим, ако занемари страх Божији и постане немарна према себи, душа ће, стрмоглавивши се са висине, постати игралиште духова преисподње. И они ће је, затворивши јој очи, уплести у страсти бешчашћа, као што се во упреже у јарам.
32. Ако те рани стрела лукавог непријатеља, немој никако падати у очајање. Напротив, ма колико пута био савладан, немој остајати побеђен, него одмах устани и сукоби се са непријатељем. Јер, Подвигоположник је увек спреман да ти пружи своју десницу, и да те подигне палог. Чим му први пружиш своју десну руку, Он ће ти дати своју десницу да би те подигао. Сва брига скверног непријатеља је у томе да те баци у безнађе пошто паднеш. Немој му веровати. Напротив, ако и седам пута на дан падаш, побрини се да устанеш и покајањем умилостивиш Бога.
33. Чак и ако смо пали због заведености, постарајмо се да се излечимо покајањем. Ако смо као људи пали под утицај страсти, немојмо очајавати до краја, већ, напротив, притекнимо Богу и чујмо шта каже: Покајте се, јер се приближило Царство небеско (Мт.4,17). Немојмо мислити да је Он установио покајање само за извесне грехове. Напротив, Лекар наших душа нам га је дао као лек за сваку греховну рану.
34. Покајање је поље које се може обрађивати у свако време. Оно је веома родно дрво које на сваки начин Богу доноси племените плодове. Оно је дрво живота које васкрсава умртвљене гресима. Оно је сапричесно Божанству и Бог му се радује као сили свога стварања. Јер, оно онога кога је грех погубио препорађа за славу Божију. Оно је духовна лихва, будући да жање оно што није сејало, и сакупља оно што није дало.
35. Добри делатници су покајањем обрадили Божију њиву, обогатили Цркву и напунили Божију житницу. Њиме је земља постала небо, будући да се испунила светима, тј. земаљским анђелима. Похваљују се добри служитељи који су покајањем много пута умножили оно што је посејано.
36. Бог је видео да ће људски род узнемиравати ђаво. Стога је Он, као оружје против њега, поставио покајање. Непријатељ убеђује да се греши, а покајање је спремно да прихвати грешника. Непријатељ побуђује да се учини безакоње, а покајање саветује обраћење. Он баца у очајање, а оно обећава наду у спасење. Грех обара савест, а покајање јој служи као штап помоћу кога устаје. Господ подиже оборене (Пс.145,7). То се остварује кроз покајање.
37. Закон покајању служи као светиљка. Јер, они који су сагрешили кроз њега поново сусрећу Бога. Безаконик је обавијен тамом и не види доброту, будући да је непријатељ његову душу испунио очајањем. Међутим, покајање, као добри лекар, са душе уклања маглу и све оно што је обремењује, показујући јој светлост Божије доброте. Ђаво, пак, безосећајнима не да да се уразуме, представљајући им суровост покајања. Видећи његову лукавост, покајање прилази са умиљавањем и говори: “Ви се само сетите Бога и ја ћу се потрудити за вас. Представите у своме уму Његово милосрђе и ја ћу се са уздисајима заложити за вас. Само незнатно уздахните, грешници, са скрушеношћу, и ја ћу вас учинити слугама Божијим. И пророк Исаија је рекао: Када се вратиш и уздахнеш, спашћеш се (Ис.30,15). Ето, приводим ти и сведочанство: само се покај”. И ако онај ко је сагрешио уздахне, са њега ће, са уздахом, спасти бреме греха којим га је обременила змија. Тада ће се и са ума скинути магла незнања, душевно око ће постати бистро и покајање ће почети да душу руководи ка спасењу.
38. Када угледа благост Божију, грешник који се каје не само да уздише, него и са великом тугом пролива сузе. Када, после дугог растанка са Богом, најзад успе да га препозна као Оца, душа почиње да пролива сузе. Она пролива сузе због тога што је напокон угледала свога Створитеља. Љубећи Очеву благонаклоност она приклања Бога себи и тиме се чисти од свега до чега је довела змија. Или, зар ниси чуо шта је рекао Давид: Сваку ноћ квасим одар свој (Пс.6,7). Он је најпре уздисао, па тек онда плакао. И у природи је тако: најпре ветар, а затим киша; најпре грми гром, а затим се из облака образују капи кише.
39. Давид је уздишући квасио одар свој због тога штоје био оскрнављен прељубом. Он је сузама умивао постељу коју је оскрнавио безаконом везом. Он је говорио: Изнемогох од уздисања (Пс.6,7). Напор, пак, уздисања јесте плод срдачног бола који рађа мноштво суза. Тако се сузе умножавају од уздисања.
40. Савест по природи стреми ка Богу (стоји за Бога и све Божије), и одбацује прелест која се прикрада. Често пута грех бестидно наваљује, али савест надвлађује, користећи се временским околностима. Онога ко се уплаши, налазећи се у тами, она изобличава за грех. Јер, Писмо каже: Бежи нечастивац иако га нико не гони (Прич.28,1). И ономе ко се на броду смете због бурног таласања мора, савест напомиње његову нечастивост. И при земљотресу она на сећање приводи безакоња. И ономе ко је на путу она обнавља сећања на страсна дела. Најзад, и грешника који се не обрати она изобличава када падне у немоћ и телесну болест. И он због љубави према животу даје завет Богу да ће уништити грех у себи. Бојећи се да умре, и да се лиши блага вечног живота, он, мучен савешћу, прибегава покајању, тј. посреднику између Бога и људи.
41. Узевши од оца наследство, младић (који се спомиње у Јеванђељу) отиде у далеку земљу и расу га са блудницама. Услед тога он је у свему почео да трпи мучну оскудицу. Када је почео да малаксава услед тежине лишавања, покајање му је, изобличивши га због губитка ранијег мирног живота у очевом [дому], породило жељу да се врати и наду да ће умилостивити оца. И он је узвикнуо: Уставши отићи ћу оцу своме, па ћу му рећи: Оче, сагреших небу и теби (Лк.15,18). Када је на младића, који се подао искушењу, насрнуо непријатељ и од њега учинио шта је хтео, покајање је ћутало, давши знак и савести да ћути и да се неко време не јавља на делу. А када је за њега настало тешко време, оно је као мајка раширило своје наручје и загрлило га, истргнувши га из руку маћехе сластољубља, и вративши га мајци – благочастивости.
42. Младић је завапио: Оче, сагреших небу и теби. Син који је сагрешио је познао оца, жалећи што га је обмануо очух и злотвор. Он је увидео лукавост, увидео обману и прибегао покајању као мајци. Дуго времена се хранио рошћићима и трпео глад. Међутим, као жалостивна мајка примивши овог младића, покајање га поново храни млеком, дајући му своје груди. Оно га храни млеком стога што је грех расточио његове силе кроз сраман живот. Без тог млека он не би могао да се исцели. Онога који није могао да устане, подигло је покајање, нахранивши га млеком. Оно је излечило потпуно немоћног и предало га у руке оцу.
43. Видиш ли како се покајање грешницима најпре показује као снисходљиво и лако, а не сурово! Оно није предложило пост, није захтевало уздржање, ни бдење, већ је призвало да се почне са исповедагвем: Сагреших. Оно започиње од најлакшега, знајући да ће остало довршити савест. Савест је помоћница покајања: преузима бригу о души и жури да је очисти. Њој је позната покорност душе и она је усмерава као јахач. Она настоји да покајање буде прихваћено, да се утврди у грешницима, те да као сунце продре у ум и обасја га. Она их лако приводи Богу и за кратко време чини наслеђем Божијим.
44. Не треба, братијо, да очајавамо за своје спасење, имајући такву мајку, тј. покајање. Не треба да губимо наду у спасење када нас теши таква мајка. Оне који су били уловљени од стране свирепог непријатеља оно је уводило у рај Богу. Зар ће се од нас одвратити? Кад је помиловало њих који су ван Цркве, зар се неће смиловати на нас? Нико неће дозволити другоме да слободно растури оно што је сам сакупио са трудом. Па, како ће Бог Отац да допусти да непријатељ овлада онима које је стекао крвљу Сина свога? Ми смо стадо Његово, и Он је наш Пастир. Он нам је дао покајање као воду која очишћује како бисмо имали чиме да се умијемо кад погрешимо. Ми немамо само бању препорода, него и обновљења. Ако у нечему сагрешимо, ми се умивамо покајањем и постајемо чисти.
45. Покајање је жртвеник Божији, будући да они који су сагрешили његовим посредовањем умилостивљавају Бога. Они који су сагрешили под законом беху дужни да принесу вештаствену жртву. Ради тога је требало да иду у Јерусалим. Међутим, неки то нису испуњавали било због тврдичлука, било због беде, било због лењости. У новој благодати све ово извршава покајање, приносећи жртву у савести. Њој није потребна коза, него исповест. Ти немаш грлицу, грешниче? Уздахни, и Бог ће ти уздах урачунати више од грлице. Ти немаш голуба? Кажи грехе своје Богу, и имаћеш свепаљеницу. Немаш ни друге птице? Плачи, и примиће ти се као жртва. Ако се помолиш, Бог ће твоју молитву примити уместо телета. Ако му припаднеш са искреним срцем, твоје усрђе биће стављено изнад вола принесеног на жртву. И зашто да припремаш тамјан? Покајање ће те очистити и без дима.
46. Покајање је Божија трпеза, будући да Он преко њега окуша људско спасење. И Спаситељ говори: Јело је моје да вршим вољу Оца мога који је на небесима (Јн.4,34). Према томе, покајање је диван хлеб Божији. Бог у њему окуша исповедање савести, пије сузе умилења, наслађује се угодним мирисом искрених уздаха, који су за Њега благоухано кандило. Ево различитих јела Божијих: уздржање, пост, бдење, приљежна молитва, послушност са смирењем. Јер, то је Богу пријатније од многих жртава.
47. Покајање је празник за Бога. Јер, Јеванђеље говори да се Бог више радује због једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника (Лк.15,7). Чинећи празник за Бога, покајање призива и небо на гозбу. Анђели се радују када их покајање позива на вечеру. Сви небески чинови се веселе, побуђени покајањем на радост.
48. Покајање приноси на жртву оне који су сагрешили, али их исто тако и оживљава. Оно умртвљује, али и васкрсава из мртвих. Како то? Чуј: оно узима грешнике и чини их праведним. Јуче су били мртви, а данас су за Бога живи покајањем; јуче су били туђи, а данас су Божији; јуче су били безаконици, а данас су свети. Покајање је велика топионица која у себе прима бакар, и претвара га у злато. Она узима олово и враћа сребро. Ако си видео како стакло прима боју зумбула, или смарагда, или сапфира, нећеш посумњати у преображавајуће силе покајања. По благовољењу Божијем, покајање покајника сједињује са благодаћу Духа Светога, и човека у потпуности чини сином Божијим.
49. Закон је заповедао да се све свештене ствари израђују од злата. Законодавац није дозволио ништавност у тим стварима да бисмо знали да свети Божији у себи имају потпуну светост! Чуј, покајниче! Приступи Богу из свег срца и Он ће ти узвратити потпуним претапањем онога што је у теби. Тражио си да будеш претопљен у огњу покајања: пази да ништа не остане непретопљено. Ево, шта ја мислим. Претпоставимо да приносиш покајање за блуд. Пази да одбациш све видове блуда, будући да се од њих рађа сваки разврат. И не само то, него одбаци и све што води ка оскрнављењу блудом: смех, шале, скверне речи, стомакоугађање. То су, наиме, путеви који воде у блуд.
50. Потпуно одложи све греховно. Када је народ сагрешио, пророк Мојсије је наредио да се разапне змија, тј. да се истребе греси. Он је начинио змију и то не обичну, него ливену и целовиту. Због чега? Он тиме показује да у потпуности треба да се одвраћаш од сваког лукавства. Он је целу змију начинио из бакра стога што је корен свег зла среброљубље. Он је змију изливену извадио из пећнице да би и ти у себи зауставио распаљеност која прети да ти разврати ум. Змију је, пак, обесио на дрво како би ти, кајући се, у себи распео три порока преко којих долази до душевне смрти.
51. Теби је упућена реч моја, покајниче. Немој имати у себи празно место. Буди чврсто решен да се бориш против греха и да пребиваш у добру као камен. Утврди срце [моје], каже пророк, да се не поколебам (Пс.111,5; 8). Ти си дужан да принесеш чврсто покајање као Петар, будући да си много грешио. Бог не прима покајање које не испољава чврсту решеност. Многи својим ходом опонашају цареве, иако их због тога не сматрају царевима. Тако ће они који се кају имати само изглед покајника, али не и силу коју даје покајање уколико га се не лате са одлучношћу. Они који приносе покајање само за очи не чине један него многе грехе, будући да и друге побуђују да приносе само спољашње покајање. Њима не само да се неће отпустити греси, већ ће се додати нови.
52. Принеси одлучно покајање, грешниче, како би добио опроштај. Свети Павле је рекао да онај ко на темељу зида дрва, сено и сламу неће добити награду. И он то није рекао само о учењу, него и о покајању. Онај ко не приноси одлучно покајање представља трску и дрво које плива на води. Дрво је онај ко покајању не приступи одлучно. Он не само да ће бити одбачен, него и сажежен огњем, као што је речено. А зашто? Стога што је мислио да се подсмехне Богу.
53. Принесимо покајање као Ниневљани како бисмо и ми добили спасење. Они су се истински покајали, те су истински и спашени. Како су сагрешили, тако су се и покајали – и били примљени. Они се нису само половично обратили, будући да су подједнако плакали и цареви и прости људи. И није се само један део њих поправио, будући да су заједно ридали и господари и робови. И опет, нису се само кратко време кајали, будући да цела три дана мужеви и жене, стари и млади нису престајали да приносе исповедање. Они су поверовали осуди, и већ су, као припремајући се за смрт, горко туговали један за другим. Под Ниневијом ја подразумевам човека, а под мноштвом њених житеља – делове душе и покрете ума. Као што су они сви заједно приступили покајању, тако и ми свим силама целокупног нашег састава треба да принесемо покајање.
54. У Закону је Бог заповедио не само да се истребе идоли, жртвеници и кумири, него и да се пепео од сажеженог камења и дрва избаци напоље као нечист. И ти покајниче држи у уму да си обавезан из себе да истребиш сваки траг греха. Ако у теби остане греховни пепео, биће привучене нечисте животиње и гмизавци. А ако га избациш из себе, више те неће узнемиравати чак ни греховне вашке, ни комарци. Очисти у потпуности свој ум од греховних мртваца, и њихов смрад ће ишчезнути из тебе. Греховни мртваци су страсна присећања. Ако остану у теби, она ће помрачити твоју мисао. Она ће и помисли твоје присиљавати да лутају, те ће, као густа магла, налећи на твоје духовне очи.
55. Исцедимо себе покајањем како не бисмо изгубили благодат опроштаја као своју праву боју. Цеђење јесте ревносно одлагање онога што је супротно. На тај начин “боја” (опроштаја), која је нанесена на нас и која се учврстила у нашим душама, већ неће моћи да се избрише. Ревносно уми себе сузама, као што бојаџије перу вуну. Предај се смирењу и стегни себе у свему. Очистивши себе на тај начин, ти ћеш приступити Богу са спремношћу да примиш благодат.
56. Неки од покајника се поново враћају греху стога што нису упознали змију која се у њима скрива. Уколико су е, пак, познали, онда је нису у потпуности избацили из себе, него су дозволили да у њиховој унутрашњости остану трагови њеног лика. Она се, пак, брзо зачиње у утроби и поново успоставља пуни лик своје злобе. Ако видиш покајника који поново греши, знај да се није изменио у своме уму: он је у себи оставио све греховне призиве. Обележје, пак, онога ко је одлучно принео покајање јесте сабран и суров начин живота, одлагање надмености, уображености, а такође и – очи и ум увек устремљени ка жељеном Исусу Христу са чежњом да се, благодаћу Христовом, постане нови човек.
57. Чувај се од онога што је супротно врлини. Јер, ако постиш али се и безумно смејеш, биће лако да се саплетеш. Ако на молитви плачеш, а у друштву се понашаш световно, брзо ће те уловити у мреже. Ако си при целомудреном понашању немаран, нећеш закаснити да паднеш. Покајање треба приносити од свег срца. Онај ко се каје треба постојано да буде исти, тј. оно што је почео да буде. Онај код кога се примећује недостатак сведочи непотпуно обраћење. Онај ко се мења показује да у његовом срцу није постављен чврст темељ живота по Богу. Такав човек приноси покајање као дете које се поучава. Он плаче због нужде, као онај кога бију, а не по [свом] произвољењу. Световни закони страхом исправљају понашање, премда не мењају расположење срца. Тако, може бити, понеки приносе покајање са тајном, подсвесном мишљу да понекад попусте греху.
58. Неко од пророка е рекао: У сабору Господњем не клевећите сузама (Мих.2,5.6). Тиме пророк не одбацује покајање, нити исповедање смиреног срца пред Господом назива клеветом, већ говори о лажном покајању у коме се сузе притворно проливају са злом намером. И он још каже: Поцепајте срца ваша, а не хаљине ваше (Јоиљ 2,13). Јер, он неће да се ми надимамо покајањем, него да се заиста кајемо. И Давид каже: Сузама својим натапам постељу своју (Пс.6,7). Нећу у Цркви проливати сузе, показујући пред људима само спољашњост и упорно тражећи славу праведности, него ћу на кревету своме сузама умивати постељу своју како бих био једнодушан са Христом, који каже: Затворивши клијет твоју помоли се. Тада ће ти Отац, ради кога то чиниш у тајности, узвратити и смиловати се над тобом јавно (Мт.6,6).
59. Многи тргују исповешћу, представљајући себе наизглед бољим него што заиста јесу. Тако се они прикривају. Други показују покајање, купујући себи славу. Неки обраћају покајање у повод за гордост, и уместо опроштаја пишу себи нове дужничке обвезнице. Још се ниси ослободио од ранијег дуга, а већ улазиш у нови? Дошао си да исплатиш дуг, а вежеш се новом обавезом? Стараш се да се ослободиш од дуга, и припремаш себи ново ропство? Ето шта значи речено: Молитва његова нека буде грех (Пс.108,7). И како да се он не врати греху? Како да се опет не преда страстима? Зар ће га змија оставити на миру? Да ли ће престати да га узнемиравају гмизавци? Авај! На њему ће се испунити Христова реч, тј. у њега ће се настанити седам других горих духова(Лк.11,26).
 

   

Comments are closed.