NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM II

DOBROTOLJUBLJE – TOM II

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI JEFREM SIRIN

PODVIŽNIČKE POUKE

 

I

PODSTICAJ NA POKAJANJE I GRAĐENJE SPASENJA
1. Priđite, voljeni, latimo se trgovine dok još traje dan za trgovinu. Priđite, steknimo život večni i kupimo spasenje naših duša. Uhvatimo se za prekrasnu misao i zaželimo Carstvo i raj.
2. Podvizavajte se u ovaj jedanaesti čas. Žurite da ne biste ostali iza zatvorenih vrata. Veče je blizu i Nagradodavac ide sa velikom slavom da svakome da po delima njegovim. Pokajmo se, bratijo, dok još ima vremena.
3. Poslušajte šta govori Gospod: Biva radost pred anđelima Božijim zbog jednog grešnika koji se kaje (Lk.15,10). Zbog čega se, onda, predaješ neradu, grešniče? Zašto se predaješ očajanju? Čega se plašiš kad na nebu biva radost zbog tvog pokajanja? Anđeli se raduju, a ti se predaješ nemaru? Arhanđeo objavljuje pokajanje, a ti se bojiš? Nerazdeljiva Trojica kojoj se klanjamo te poziva, a ti uzdišeš!
4. Zaplačimo malo ovde da ne bismo plakali tamo, u večnim mukama. Drugi Hristov dolazak biće iznenadan, kao strašna munja. U onaj čas svako će primiti po svojim delima: svako će požnjeti ono što je posejao. Svi ćemo otkriveni predstati Sudu Hristovom, i svako će Sudiji dati odgovor za samoga sebe. U taj čas niko neće moći da pomogne. Svako će sa strahom i trepetom stajati u očekivanju da čuje Božiju presudu.
5. Zbog čega se nemarno odnosimo prema Svetom Pismu i Hristovim rečima? Čujte šta govori Gospod: Reč koju ja govorih, ona će mu suditi u poslednji Dan (Jn.12,48). Koja je to reč? To je Njegovo Sveto Jevanđelje i ostale knjige Svetog Pisma, knjige proroka i apostola. Nemojmo biti nemarni prema onome što je u njima napisano. Nebo i zemlja će proći, ali reči Hristove neće proći (Mt.24,35).
6. Priđite, ljubljeni, i bacimo se u more milosrđa Božijeg dok nije nastupio taj Strašni dan. Sam Bog nas poziva: Hodite k meni svi… i ja ću vas odmoriti (Mt.11,28). On poziva sve, budući da hoće da se svi spasu. Neka se niko ne koleba. Jer, On kaže: Onoga koji dolazi meni neću isterati napolje (Jn.6,37). A ko je taj koji mu dolazi? Onaj ko sluša Njegovo Slovo i ispunjava Njegove zapovesti. Poslušajmo ga i povinujmo mu se: Jer, strašno je pasti u ruke Boga živoga (Jev.10,31).
7. Pokaj se, grešniče, sa smelošću gledajući na bezgranično čovekoljublje Hrista koji je rekao: Nisam došao da zovem pravednike no grešnike na pokajanje (Mt.9,13). Pokaj se, dok još ima vremena da ne bi bio postiđen na Strašnom sudu, gde će sa strahom stajati hiljade hiljada anđela i svetih, gde će se otvoriti knjige dela, i gde će tajno postati javno. Sudija je silan i sud neumoljiv, a dela i ognjena reka su pred očima. Razmisli o svemu tome i pohitaj da se spaseš.
8. Šta čekaš? O čemu razmišljaš? Zar će neko drugi odgovarati za tebe? Zar ne znaš da će svako sam za sebe dati odgovor Bogu, da će svako požnjeti ono što je posejao, i da će svako poneti svoje sopstveno breme? Rasturi to breme grehova, dok još ima vremena.
9. Ti si se jednom zauvek odrekao satane i svih dela njegovih, pred mnogim svedocima davši zavet Hristu. Sećaj se toga i ne zaboravljaj. Znaj da su toga časa sveti anđeli zapisali tvoje reči, te da tvoje zavete i odricanje [od satane] čuvaju na nebesima do Strašnog sudnjeg dana. U dan Suda oni će izneti tvoje zavete i reči usta tvojih pred strašno sudište. I tada ćeš čuti: Po tvojim ću ti rečima suditi, zli slugo (Lk.19,22). Budi milostiv prema sebi i poštedi svoju dušu.
10. Pogledaj na druge i na njihov podvig: oni se staraju o spasenju, trude se u svakom dobrom delu, čuvaju se od svega rđavoga, zavoleli su uzak i tesan put, poste, bdiju, zlopate se i plaču, njihova usta uvek proslavljaju i slavoslove Ženika, njihove oči uvek gledaju lepotu Njegovu i njihove duše se raduju.
11. Razmisli i pogledaj: ovaj Ženik se već približava. On dolazi da uvenča one koji se zakonito podvizavaju i koji su zavoleli uzan i tesan put; dolazi da pomiluje milostive; dolazi da učini blaženima siromašne [duhom] i da obogati one koji su bili gladni i žedni Njega radi; dolazi da osvetli što je sakriveno u tami i da objavi namere srca (1.Kor.4,5), i da svakome da po delima njegovim (Rim.2,6).
12. Najzad će se iznenada razleći vika: Evo ženik dolazi (Mt.25,6). Evo očekivane radosti, pohvale pravednih, Sunca pravde! Evo Ženika, izlazite mu u sretanje!
13. Tada će oni čije svetiljke svetlo gore i čija je odeća čista poći u sretenje Gospodu sa radošću i smelošću, radujući se i nadajući se da se njihove svetiljke neće ugasiti. A šta će biti sa tobom? Primećujući da se tvoja svetiljka gasi, sa užasom i tugom ćeš se obratiti prvima sa molbom da ti daju malo ulja. I čućeš: Idi prodavcima i kupi sebi (Mt.25,9).
14. I poći ćeš, ali nećeš naći gde da ga kupiš. Jer, vreme životne trgovine je već završeno. Tada ćeš sa velikom smućenošću, plačući i tugujući, reći sebi: „Poći ću, pokucaću na vrata milosrđa Hristovog. Možda će mi ih milosrdni Gospod i otvoriti“. Poći ćeš i kucaćeš. Međutim, Ženik će ti iznutra odgovoriti: Zaista ti kažem, ne poznajem te (Mt.25,12). Idite od mene svi koji činite bezakonje. Ti nisi bio milostiv, i zbog toga nećeš biti pomilovan. Ti si hranio svoje telo i svoju odeću uprljao nečistotama. Kako onda hoćeš da uđeš i da oskrnaviš moje Carstvo? Ti si ispunjavao volju đavola, a moju odbacio. Nema tebi udela sa mnom. Idi od mene… u oganj večni (Mt.25,41).
15. Slušajući ovo, stajaćeš postiđen. U isto vreme do tvojih ušiju će doći glas radosti i veselja. Prepoznaćeš glas tvojih prijatelja, i gorko ćeš uzdahnuti, govoreći: „Teško meni, nesrećnome! Kakve slave sam se lišio, i od kakve zajednice sam odlučen zbog zlih i nepristojnih dela svojih! Ali, zaista je pravedan Sud Božiji, zaista pravedno trpim takvo lišavanje. Oni su živeli u uzdržanju, a ja sam trčao za svakovrsnim zadovoljstvima; oni su pevali Psalme, a ja sam pevao sramne pesme; oni su se molili, a ja sam bezbrižno ležao, ili šetao; oni su plakali, a ja sam se smejao. Stoga se oni sada raduju, a ja tugujem; oni se vesele, a ja plačem; oni će carovati sa Hristom u vekove vekova, a ja ću sa antihristom biti bačen u oganj večni. Teško meni, nesrećnome“.
16. To i tome slično ćeš govoriti tada mučeći se, premda bez ikakve koristi. Jer, tamo nema koristi od pokajanja. Prihvatimo se, napokon, brige o spasenju duše. Jer, to je jedno potrebno (Lk. 10,42).
17. I telo zahteva izvesnu brigu, premda ne veliku. Briga, pak, o duši treba da je neprestana. Jer, duša je vrednija od svega. Ti se sastojiš od duše i tela: duši daj – duševnu, a telu – telesnu hranu. Nemoj dopustiti da ti duša umre, nego je hrani Rečju Božijom, Psalmima, himnama i pesmama duhovnim, čitanjem dušespasonosnog Pisma, postom, bdenjem, molitvama, suzama, nadom i razmišljanjem o budućim dobrima. Sve to i tome slično jeste hrana i život za dušu.
18. U celokupnom Svetom Pismu se proslavljaju samo oni koji idu uskim putem, dok se onima koji su stupili na prostran i širok put uvek predskazuju nevolje. Ostavimo široki put, koji vodi u propast, i stupimo na uski kako bismo, potrudivši se malo ovde, carovali u vekove vekova. Potrudimo se, uvek imajući pred očima Onoga koji će doći da sudi živima i mrtvima. Neprestano držimo u sećanju večni život, beskonačno Carstvo, stajanje sa anđelima, prebivanje sa Hristom.
19. Nemoj da se zanosiš time što si mlad. Naprotiv, neka u tvojim ustima uvek bude Psalam. Jer, izgovoreno ime Božije progoni besove. Čak i kad na posao prostireš svoje ruke, neka ti jezik govori Psalme, a um tvori molitvu. Sam Gospod ubeđuje svakoga da se još ovde priprema za budući život.
Potrudimo se da tako i činimo. Ako se i spotaknemo i sagrešimo, lečimo se suzama, dok je još vreme pokajanja. Vreme pokajanja je kratko, a Carstvo nebesko nema kraja.
20. Mi ublažavamo svete i želimo njihove vence, ali ne želimo da podražavamo njihove podvige. Zar mislite da su njima darovani venci bez truda i nevolja? Želite li da čujete kakav su mir imali u ovom životu? Bijahu mukama umoreni… potucaše se u kožusima… u oskudici, u nevoljama, u patnjama… i ostalo (Jev.11,35-38). Hoćeš li da zajedno sa njima večno caruješ? Idi njihovim putem!
21. Naši oci su kao svetila obasjali svu zemlju. Oni su kao dragoceno kamenje i mnogoceni biseri poživeli posred trnja i korova, među jereticima i nečastivim ljudima. Zbog njihovog visokog i čistog života sami njihovi neprijatelji su postali njihovi podražavatelji. I ko nije dolazio do skrušenosti videći njihovo smirenje? Oni su se ovde podvizavali, a tamo se raduju. Jer, i Bog se proslavio u njima, i ljudi su se od njih poučavali.
22. Ostavivši pravi put, tok našeg života ide po stenovitim i krivudavim mestima. Ne vidim čoveka koji bi Boga radi sasvim ostavio imanje i radi večnog života u potpunosti napustio svet. Nema ni krotkog, ni smirenog, ni bezmolvnog. Niko se ne uzdržava od nanošenja uvreda i niko ne trpi klevete. Svi su skloni gnjevu i vole da protivreče; svi su lenjivi i razdražljivi i brinu se o otmenim odećama; svi su tašti i slavoljubivi i svi su samoljubivi.
23. Mi slušamo da je sam Bog Slovo bio razapet na krst i umro radi naših grehova i smejemo se, predajući se rasejanosti. Sunce je, ne trpeći sramoćenje Vladike, potamnelo, a mi ne želimo da izađemo iz tame naše grehovnosti. Zavesa Hrama se pocepala sama od sebe, iako nije nimalo sagrešila, a mi ne želimo da se naše srce razdere od skrušenosti zbog naših grehova. Pokajmo se, napokon, bratijo, kako bismo umilostivili Boga za naše grehove.
24. Bojim se da nas onaj Dan ne zatekne iznenada i da ne budemo odbačeni kao nagi, bedni i nepogodni. Jer, upravo se to desilo sa onima koji su živeli u dane Noja: Jeđahu, pijahu, ženjahu se, udavahu se… kupovahu, prodavahu… do onoga dana… kad dođe potop i pogubi sve (Lk.17,27-28).
25. Ko hoće da se spase neka revnuje za spasenje, i ko želi da uđe u Carstvo neka ne bude lenj. Ko hoće da se izbavi od ognja geenskog neka se zakonito podvizava, i ko ne želi da ga bace neuspavljivom crvu neka bude bodar. Ko hoće da uđe u bračnu odaju i da se veseli, neka pripremi svetiljku i ulje u sudu. Ko očekuje da ga pozovu na onu bračnu gozbu, neka pripremi svetlu odeću.
26. Carev grad je pun veselja i radosti, pun svetlosti i zadovoljstva. Onima koji obitavaju u njemu, zajedno sa životom večnim, on pruža svaku utehu. Onaj ko želi da živi u gradu u kome živi i Car, neka ubrza svoj korak. Jer, dan se primiče kraju i niko ne zna šta će mu se desiti na putu. Ima putnika koji znaju da je put dug, pa ipak ležu da spavaju do večera. I kada se probude, oni vide da se dan primiče kraju. I tek što započnu putovanje, njih sustiže oluja, grad, grmljavina, sevanje munja. Sa svih strana ih obuzimaju bede, i oni nisu u stanju niti da stignu do prenoćišta, niti da se vrate u mesto iz koga su krenuli na put. I mi ćemo pretrpeti isto ukoliko budemo nemarni u vreme pokajanja. Mi smo stranci i došljaci (Ps.38,13). Postarajmo se da na vreme uđemo u svoj grad i otadžbinu.
27. Mi smo, bratijo, duhovni trgovci. Mi tražimo mnogoceni biser – Spasitelja našeg, Hrista, riznicu koja se ne može pokrasti. Nemojmo biti lenji u traženju tog bisera. Blažen je i tri puta blažen onaj ko je porevnovao da ga stekne. Međutim, krajnje je jadan i bedan onaj ko je bio nemaran da sam stekne Stvoritelja svih, i da ga stekne Stvoritelj svih.
28. Zar ne znate da smo mi loze istinskog vinogradskog Čokota, koji je Hristos? Pazite da se neko od nas ne pokaže besplodan. Obrađujući svoj vinograd, Otac Istine se sa ljubavlju brine o onima koji donose plod, kako bi doneli još više ploda. One, pak, koji ne donose ploda On seče i izbacuje napolje iz vinograda na sažeženje ognjem. Pazite na sebe da vas, kao besplodne, ne bi posekli i predali ognju.
29. Mi smo, takođe, dobro seme koje je posejao Sazdatelj neba i zemlje, Vladika Hristos. Eto, već je došlo vreme žetve, i srpovi su u rukama onih koji žanju. Oni samo čekaju znak Vladike. Pazite, da se i mi ne pokažemo pleva i da ne budemo svezani u snopove i bačeni u oganj večni (Mt.13,30).
30. Zar ne znate da nas je Car nad carevima pozvao na bračnu gozbu u svoj dvorac? Zašto se onda predajemo nemaru i ne staramo da steknemo svetlu odeću, svetiljku koja jasno gori i ulje u posudama? Kako ne razumete da tamo niko neće bez odeće? Znate li, pak, šta će pretrpeti onaj ko nema bračnu odeću a uporno nastoji da uđe? Po zapovesti Cara, njemu će svezati ruke i noge i baciti ga u tamu najkrajnju, gde će biti plač i škrgut zuba (Mt.22,13). Bojim se da i nas, koji smo ukrašeni samo spolja, telesne strasti ne izbace iz bračnog dvorca.
31. Koji je Otac toliko sastradalan? Koji je Otac toliko milostiv? Koji Otac voli kao naš Vladika koji ispoljava ljubav prema slugama svojim? On nas svime snabdeva, sve nam priprema u izobilju, leči naše duševne rane i dugo trpi kada ga ostavljamo želeći da sve učini naslednicima Carstva svoga. On grešniku oprašta grehe, pobuđujući ga na revnost i brzo pomaže nemoćnome kako ne bi upao u malodušnost. On bi mogao da nas silom privoli na dobro. Ipak, On to neće kako naše proizvoljenje ne bi lišio svojih pohvala. Zar ćemo biti lenji da mu ugađamo kada nas tako ljubi i miluje? On je iskupio i prosvetio oči našega uma. On nam je darovao poznanje o sebi. Dao nam je da okusimo Njegovu sladost kako bismo jedino Njega tražili. Blažen je onaj ko je okusio Njegovu ljubav. On se time pripremio za neprestano naslađivanje Njegovom ljubavlju.
32. Ko neće zavoleti takvog Vladiku? Ko se neće pokloniti i ispovediti blagost Njegovu? Kakvo ćemo opravdanje imati u Dan suda za svoju nemarnost? Ili, šta ćemo mu reći? Da li da nismo čuli, ili nismo znali, ili nismo bili naučeni? Međutim, po svoj zemlji je izašla propoved Njegova. Šta On nije učinio radi nas od onoga što je trebalo učiniti? Nije li radi nas sišao sa bezmerne visine, iz blagoslovenih nedara Očevih? Zar On, koji je nevidiljiv, radi nas nije postao vidljiv? Zar se On, koji je Oganj besmrtni, radi nas nije ovaplotio? Zar On, koji je besmrtan, nije umro da bi nas oživeo? Zar On nije pogreben da bi nas vaskrsao zajedno sa sobom? Zar nas On nije oslobodio od neprijatelja, svezavši ga i davši nam vlast da ga gazimo? Zar nas nije uslišio kada smo ga prizivali? Zar nam nije otvorio kad smo kucali na vrata? Čak ako je ponekad i odugovlačio imao je u vidu samo uvećanje naše nagrade. Privodeći u sećanje sve to ko će ostati u nemarnosti i bezbrižnosti, ožalošćujući takvog Vladiku?
33. Razmisli brate i o sledećem. One bratije koji su juče postojali i razgovarali sa nama, danas već nema. Oni su pozvani pred svog i našeg Gospoda kako bi pokazali svoju trgovinu. Pogledaj, šta je juče, a šta danas: kao što je juče prošlo slično jutarnjem cvetu, tako će proći i danas slično večernjoj senci. Ispitaj da li je tvoja trgovina uspešna pred Bogom. Naši dani beže kao lakrdijaš. Blažen je onaj ko iz dana u dan stiče sve veću dobit od svoje trgovine, i ko sabira za večni život. A ti voljeni, zašto si nemaran? Zašto si lenj? Zašto se opijaš uninijem (lenjošću) kao vinom?
34. Zamisli da su se dva putnika susreli na putu i da se oba vraćaju kući. Kada ih je sustiglo veče, oni su se zaustavili u gostionici do koje su došli i ujutru su se opet rastali. Svako od njih zna šta je u njegovoj kući – bogatstvo ili siromaštvo, mir ili tuga. Isto se dešava i sa nama u ovom veku. Jer, ovaj život je sličan gostionici. Mi je napuštamo kada se vraćamo u svoje mesto i unapred znamo šta naš čeka. Jer, svako od nas zna šta je poslao na nebo: na primer suznu molitvu, ili često bdenje, ili skrušeno psalmopojanje, ili uzdržanje sa smirenoumljem, ili odricanje od zemaljskog, i nelicemernu ljubav i privrženost Hristu. Budi hrabar ako si to poslao, budući da odlaziš u pokoj.
35. Tebi je dato vreme za pokajanje, a ti ne brineš o pokajanju. Zar ćeš smrti reći: „Sačekaj! Daj mi vremena da se poka-jem“. Otrezni se, voljeni, otrezni se. Poslednji čas će kao zamka naići na tebe. Tada ćeš u užasu početi da vapiješ: „Avaj! U rasejanosti su protekli dani moji. U neumesnim pomislima sam proživeo svoje vreme“. Međutim, kakva će ti biti korist da tako pomišljaš u času smrti s obzirom da ti se više ne dozvoljava da ostaneš u ovom veku? Stoga se bolje sada udubi svojim umom u ove reči, te prema njima uredi svoj život.
36. Ko se neće rasplakati, ko se neće ožalostiti, ko se neće užasnuti zbog toga što Vladika vaseljene i sam i preko svojih slugu – proroka i apostola propoveda i vapije, a nema onih koji slušaju? „Obed je ugotovljen,- uzvikuje Gospod. Junci moji i hranjenici su poklani (Mt.22,4). Ženik sa slavom i sjajem seda u bračni dvorac i sa radošću prima one koji dolaze. Vrata su otvorena i sluge izjavljuju svoje usrđe. Žurite da uđete dok su vrata još otvorvna. Inače ćete ostati napolje i niko vas neće moći uvesti unutra“. Pa ipak, nema nikoga da razume. Niko ne ulaže staranje. Lenjost i brige ovoga veka su, slično lancima, okovale naš um. Božanstvena Pisma mi pravilno ispisujemo i čitamo, ali ne želimo da ih pravilno slušamo, budući da nam nije ugodno da ispunimo ono što nam se u njima zapoveda.
37. Ponekad usred noći, dok se ljudski rod nalazi pogružen u san, iznenada biva velika buka na nebu i strašna grmljavina i strahovite munje praćene zemljotresom. I oni koji spavaju odjednom dospevaju u užas. Tako će i u onaj čas, slično najhitrijoj munji koja neočekivano straši svu zemlju, strašno zatrubiti truba sa neba i probuditi one koji spavaju i vaskrsnuti umrle od [početka] veka. Ovo nebo i sile nebeske će se pokrenuti (Mt.24,29) i sva zemlja će se, kao voda u moru, ustalasati od slave Njegove. Jer, strašan oganj će ići pred licem Njegovim, čisteći zemlju od bezakonja koja su je oskrnavila. Ad će otvoriti svoja večna vrata, smrt će se ukinuti, a istruleli prah ljudske prirode će oživeti čuvši trubni glas. Tada će se zaradovati pravednici i razveseliti prepodobni. Savršeni podvižnici će biti utešeni za trud svoga podviga. Mučenici, apostoli i proroci će se uvenčati. Blažen je onaj ko se udostoji da u taj čas bude sa slavom uznesen na oblacima u sretanje besmrtnom Ženiku (1.Sol.4.17). Svako će tamo poleteti u visine srazmerno sa ovdašnjim razvićem svojih krila. Po meri ovdašnjeg očišćenja svoga uma svako će tamo videti slavu Njegovu. I po meri svoje ljubavi prema Njemu svako će se tamo nasititi Njegovom ljubavlju.
38. Prisetio sam se onog časa i – zadrhtao. Pomislio sam na Strašni sud i – užasnuo se. Pomislio sam na rajsko veselje i, uzdahnuvši, zaplakao. I plakao sam sve dok mi nije ponestalo sila za plakanje, budući da sam u lenjosti i rasejanosti proveo svoje dane, i u nečistim pomislima proživeo svoje godine. I nisam shvatio kako su oni prohujali, nisam osetio kako su protekli. Dani su se umanjili, a moja bezakonja su se umnožila. Avaj! Šta ću raditi u čas kada me okruže poznanici koji su me proslavljali videći me u pobožnom činu, iako sam u unutrašnjosti bio pun bezakonja i nečistote, zaboravljajući na Gospoda koji ispituje srca i utrobe. Tamo vlada istinski stid. Jadan je onaj ko tamo bude postiđen. Preklinjem te, radi milosti tvoje, o Čovekoljubivi i Blagi, nemoj me staviti na levu stranu, gde se nalazi jarad koja te je veoma ogorčila, i nemoj mi reći: Ne poznajem te, već mi, po svome milosrđu, daj neprekidne suze, skrušenost i smirenost u srcu. Najzad, očisti mi srce kako bi postalo hram tvoje blagodati.
39. Molim vašu jednomislenost, ljubljena bratijo moja, postarajte se da ugodite Bogu dok ima vremena. Plačite pred Njim dan i noć u vašim molitvama i psalmopojanju kako bi vas izbavio od onoga beskonačnog plača, i od škrguta zuba, i od ognja geenskog, i od crva neuspavljivog, i kako bi nas ispunio radošću u Carstvu svome, u životu večnom, odakle nestade [svaka] tuga, bol i uzdisanje, gde je uvek radost, i veselje, i ushićenje, i trpeza koja je ispunjena duhovnom hranom koju je Bog ugotovio onima koji ga ljube. Blažen je onaj ko se nje udostoji i bedan je onaj ko se nje liši.
40. Progovori bogati, i svi zaćutaše i uznesoše reč njegovu do oblaka (Sir.13,28). Nama, pak, u Svetom Pismu govori Bog i mi ne želimo da zaćutimo i da čujemo. Naprotiv, neko priča, neko drema, a neko luta pomislima negde napolje. Međutim, šta govori Pismo? Onaj ko odvraća uho svoje da ne čuje zakone Višnjega, sam oskrnavljuje svoju molitvu (Prič.28,9).
41. Hvataj se za večni život u koji si prizvan pred mnogim svedocima ispovedivši svoje dobro ispovedanje: Jer još malo, vrlo malo, pa će doći Onaj koji treba da dođe i neće odocniti (Jev.10,37).
42. Boj se Gospoda svom snagom svojom, i nemoj biti saučesnik dela nečastivih. Jer, oganj njihov se neće ugasiti, i crv njihov neće umreti (Mk.9,44).
43. Nemoj verovati lukavome koji ti podmeće obmanjive pomisli, govoreći: „Još si mlad i još mnogo godina treba da živiš. Stoga se sada veseli i nemoj žalostiti svoju dušu. U starosti svojoj ćeš prineti pokajanje“. Zar je moguće da si tako nerazuman, brate, i da ne znaš da te lukavi obmanjuje? Ako se ne pokaješ u mladosti, tj. u uzrastu koji obiluje snagom i kada si u stanju da podneseš svaki trud i podvig, u starosti ćeš se, utoliko pre, izgovarati nemoću? I šta ćeš raditi ako još u svojoj mladosti budeš uzet odavde? Zbog toga ostavi đavolski put i poslušaj glas istinskog Vladike koji je rekao: Stražite i molite se jer ne znate dana ni časa (Mt.25,13).
44. Doći će, doći će i neće zakasniti taj strašni čas u koji pri ispitivanju nećemo imati opravdanja. Jer, šta ćemo moći da odgovorimo Gospodu? Šta je još preostalo da učini za nas? Zar nismo videli Boga Slova koji se smirio u obličju sluge kako bismo i mi postali smireni? Zar nismo videli nedokučivo Njegovo Lice popljuvano kako se i mi ne bismo ogorčavali kada nas žaloste? Ili zar nismo videli kako su Njegova sveta leđa bila predana bičevanju kako bismo i mi pokorno nosili jaram poslušnosti? Ili zar nismo videli kako su Njegovi obrazi bili bijeni kako i mi, kada trpimo poniženja, ne bismo padali u jarost? Ili zar nismo čuli kako govori: Naučite se od mene, jer sam ja krotak i smiren srcem (Mt.11,29), kako bismo i mi postali krotki i smireni, kako ne bismo zavideli jedni drugima, kako ne bismo ujedali i proždirali jedan drugoga? I kako ćemo se opravdati pred Bogom?
45. Znam da je Bog pomilovao mnoge koji su se pokajali. Međutim, najveći deo njih je grešio iz neznanja. Znam da je Bog mnogima oprostio. Ipak, oni su imali mnoge zastupnike pred Njim. Čitam ono što je napisano o Koreju i Datanu i užasavam se, videći kako ih je Bog kaznio zbog Mojsija. Rasuđujem o tome što je napisano o Marijam, njegovoj sestri, tj. da je za jednu reč rečenu Mojsiju bila pokrivena gubom, i treptim. Ako je takva kazna [za uvredu] svetog čoveka, kakvo će tek biti mučenje [zbog ožalošćenja] večnoga Boga? Ubivši brata, Kain je bio podvrgnut dugotrajnoj kazni. Šta će tek biti sa onima koji su ožalostili Boga? U vreme potopa je bila stroga presuda, i ja se bojim da ne budem istog udela sa onima koji su tada poginuli. Bog se prognevio zbog zidanja kule koja nije mogla biti dovršena. Šta će tek biti zbog naših padova? Ja sam se pokajao, ali ne znam da li sam umilostivio Boga. Umoljavam i svete, ali se može desiti da ni njihove molitve ne budu uslišene. Jer, ja čujem Jezekilja koji kaže da ni Noje, ni Jov, ni Danilo neće uspeti u onome za šta se mole (Jez.14,20).
46. Sišavši iz Očevog naručja i postavši za nas put spasenja, Gospod nas svojim Božanstvenim glasom podstiče na pokajanje, govoreći: Nisam došao da zovem pravednike nego grešnike na pokajanje (Mt.9,13). Da to ja kažem, mogao bi da me ne poslušaš. Ali, kad to kaže sam Gospod, zbog čega si nemaran i ne brineš o svom životu? Ako si shvatio da u tvojoj unutrašnjosti postoji rana od pomisli i dela, zbog čega ne brineš o unutrašnjem [zdravlju]? Bojiš li se lekara? Ali, On je pun blagosti i milosrđa. On je zbog tebe i sišao iz Očevog naručja. On se radi tebe ovaplotio kako bi mogao bez straha da mu pristupiš. Radi tebe je postao čovek kako bi iscelio tvoje teške rane. On te i sam priziva sebi sa velikom ljubavlju i blagošću.
47. Vrata pokajanja su otvorena. Postaraj se, grešniče, da uđeš na njih dok se ne zatvore. Ona te neće čekati ukoliko te čas njihovog zatvaranja zatekne da prebivaš u neradu. Zašto si omrzao život svoj, nesrećniče. Šta je vrednije od tvoje duše, čoveče? Ti si je, pak, grešniče, zanemario. Ljubljeni, mi ne znamo u koji čas će nebeski Lekar zatvoriti vrata svoga lečenja. Preklinjem te, priđi i postaraj se da se isceliš. On hoće da tvojim pokajanjem obraduje nebesku vojsku. Sunce je već došlo do večernjeg časa, ali ne žuri kako bi i ti stigao u obitelj.
48. Dokle ćeš trpeti svog nečistog neprijatelja, bestidno ispunjavajući njegovu volju? On hoće da te baci u oganj. Eto o čemu se on stara! To je njegov dar onima koji ga ljube. On se uvek bori sa svim ljudima, gađajući ih rđavim i nečistim željama. One koji su mu se pokorili on, nečisti, dovodi do očajanja. On ogrubljuje srce i isušuze suze kako grešnik ne bi došao do skrušenosti. Svim silama se odvraćaj od njega, čoveče, hraneći mržnju i odvratnost prema onome što je njemu drago.
49. Priđimo i molimo se dok još imamo vremena. Dok smo u ovom životu mi možemo da umilostivimo Boga. Nije teško da steknemo oproštaj sve dok imamo vremena da udaramo na vrata Njegovog milosrđa. Prolijmo suze dok još [traje] rok za njihovo primanje kako ne bismo, otišavši u tamošnji vek, beskorisno plakali. Jer, tamo nema nikakve koristi od suza.
50. Zašto smo nemarni za spasenje? Zašto ne želimo da se iscelimo dok još ima vremena? Zbog nešto malo suza prolivenih u ovo vreme i radi pokajanja Bog oprašta sve grehopade. Plačimo nešto malo ovde, da ne bismo plakali tamo u vekove vekova u tami najkrajnjoj. Pokaj se ovde da tamo ne bi bio bačen u neugasivi oganj.
51. Mnogi sveti i pravedni su se odrekli sveta i njegovih dela po dobrom proizvoljenju slobode i po dobroj nadi na zapovesti Božije, uverivši se da će se nasladiti Božijim dobrima u raju sladosti. Zavolevši Hrista, oni su ga pretpostavili svemu propadljivome. Zbog toga oni svakodnevno likuju u Bogu, prosvećuju se u Hristu, neprestano se radujući u Duhu Svetome. Zbog njih se raduje Sveta Trojica, zbog njih se raduju anđeli i arhanđeli, zbog njih se veseli i raj sladosti.
52. Drugi su, pak, zaglibili u propadljivo i upodobili se beslovesnima. Zbog čega, čoveče, provodiš tako grešni život? Bog te je stvorio razumnim: nemoj sam sebe činiti sličnim beslovesnima. Otrezni se unekoliko i dođi sebi. Radi tebe je sa neba došao Svevišnji Bog, tj. da bi te uzneo sa zemlje na nebo. Ti si pozvan na svadbu Nebeskog Ženika: zbog čega si nemaran? Zašto oklevaš? Reci mi kako ćeš poći na svadbeno slavlje bez prikladne odeće? Ako uđeš bez nje odmah ćeš čuti: Prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbenog ruha (Mt.22,12). Svežite ga i bacite u peć ognjenu. Zar se ne bojiš toga? Ne drhtiš li zbog toga što je blizu vreme da se javi Ženik u svojoj slavi? Zar ne znaš da je već sve spremno i da nebeska truba čeka znak? Šta ćeš raditi u onaj čas kad se nisi pripremio kako treba?
53. U vreme smrti veliki strah očekuje sve grešnike. Trenutak razlučivanja [duše od tela] svim svetima, svim pravednicima i svim podvižnicima donosi radost, dok nemarne i slabe baca u tugu, privodeći im u sećanje njihov nerad i bezbrižnost u prošlom vremenu života. Tada će raskajavanje strašno mučiti srce čoveka koji se nije brinuo o svom spasenju. Mučnost tog raskajavanja nadvišuje sam strah od smrti i razlučenja [duše od tela]. Nasuprot tome, pravednici, sveti i podvižnici se raduju u času smrti i razlučivanja [duše od tela], imajući pred svojim očima veliki trud svoga podvižništva, bdenja, molitava, postova, suza, ležanja na goloj zemlji i rogoži. Njihova duša likuje, budući da po razlučenju sa telom očekuje da uđe u pokoj. Međutim, pojava smrti je strašna za grešnike i za slabe ljude, koji se nisu brinuli o čistoti života u sujetnom svetu. Grešnog čoveka veoma silno žalosti čas razdvajanja [duše od tela]. Njemu se uopšte ne dozvoljava da kaže nešto o sebi. Zapovest o tom času se izdaje sa strogošću.
54. Čas razdvajanja ne žalosti onoga ko se oslobodio od svega zemaljskog. Smrt, međutim, žalosti slastoljubivog čoveka, žalosti grešnika, žalosti lenjivca koji je bio nemaran da čini ono što je Bogu ugodno, žalosti lakomog koji je svoju dušu svezao svetovnim brigama, žalosti bogataša koji se nevoljno rastavlja od svog bogatstva, žalosti svetoljupca što se rastavlja od sveta. Sve njih žalosti čas smrti stoga što su svezani svetovnim brigama. Duša, pak, koja je slobodna od sveta i koja se odrekla svetovnih briga nema zbog čega da uzdiše i da se žalosti? Ona je zaželela slobodu, našla je i stekla je, ostajući ista, hrabro koračajući putem Božijim i sa gotovošću čineći ono što je ugodno Bogu. Ukoliko se svom dušom priljubiš uz Boga, i ti se nikada nećeš uplašiti časa smrti. Naprotiv, smrt i razlučenje sa telom će se za tebe obratiti u radost.
55. Blagi Bog nam je darovao prosvećenje poznanjem. Mi ga, pak, odbacujemo iz dana u dan. Da smo ispunjavali volju Božiju, mi bismo bili blaženi u trenutku nagrađivanja, zajedno sa svima koji su tvorili Njegovu volju. Međutim, pošto je nismo ispunjavali, tamo nećemo imati nikakvog opravdanja. Mi, naime, svi grešimo sa znanjem. Svi mi osećamo Božiji promisao i darove kojima nas je obdario blagi Bog. Njegova blagodat u svako vreme posećuje naša srca. I ako sebi nađe upokojenje, ona postojano obitava u duši. Ako, pak, nađe da naše srce nije čisto, ona odmah odstupa. Ipak, štedrost je opet pobuđuje da siđe i da poseti nas grešne, koji smo promenjivi po proizvoljenju, premda ne i po prirodi. Mi smo uvek rasejani i slabi, puni zavisti i lukavstva i često jedan o drugome mislimo rđavo. Mi se zanimamo rđavim pomislima i uvek smo pogruženi u pomisli kao u strašni glib. Došavši da nas poseti, blagodat u našim srcima susreće smrad nečistih pomisli i odmah odstupa. Ona ne nalazi sebi ulaz, niti mogućnost da obitava u nama kako joj je ugodno. Ona jedino svojom svetlosnom sladošću ostavlja utisak u srcu kako bi čovek osetio da ga je blagodat posetila i kako u njemu nije našla mesta. Po naslađivanju tim ozarenjem blagodati u čoveku može da se pojavi želja da je potraži. Uostalom, sama blagodat ne može potpuno da odstupi od nas zato što je njeno sopstveno milosrđe pobuđuje da sve miluje. Vidiš li promisao Božiji? Vidiš li milosrđe Hristovo? Vidiš li kako nas Sveti Bog uvek ljubi i želi da se spasemo? Blažen je čovek koji se uvek stara da blagodati pripremi čisto srce. Došavši u njega i našavši miomir vrlina i svetost duše, ona će obitavati u njemu u vekove vekova.
56. Blaženi su oni koji su, po padu u neprijateljske mreže, uspeli da pokidaju njegove okove i da se sakriju. Oni su pobegli od njega kao riba koja se spasla iz mreže. Dok je u vodi, iako uhvaćena, riba ima nade da će podreti mrežu i sakriti se u dubinu. Time bi se i spasla. A kada je izvuku na suvo ona više ne može sebi da pomogne. Dok smo u ovome životu i mi imamo od Boga vlast da na sebi kidamo uze vražije volje, da pokajanjem zbacimo sa sebe breme grehova i da se spasemo u Carstvu nebeskom. A ako nas sustigne ona strašna naredba i duša izađe, te telo bude predano zemlji, mi već nećemo biti u stanju da pomognemo sebi, slično ribi koja je izvučena iz vode i zatvorena u sud.
57. Nemojmo čekati da dođe smrt da ne bismo bili postiđeni pri vaskrsenju mrtvih i kada se sveti budu oblačili u svetlu rizu koju su sebi pripremili dobrim delima. Kakav će stid zavladati nama kada se ugledamo ne samo obnaženim od svetle slave, nego i tamnim i ispunjenim smradom? Postarajmo se da se ne podvrgnemo takvoj opasnosti, tj. stupimo na podvig pokajanja i očišćenja od strasti.
58. Greh je tama, a vrlina – svetlost. Greh potamnjuje one koji ga vole i čine, a vrlina podvižnike koji u njoj napreduju čini svetlim.
59. Donesimo plod koji je blagougodan Bogu pre nego dođe strašna zapovest da se naša duša uzme iz tela. Teško tada onome ko je ožalostio Gospoda Boga našega i ko se nije pokajao! On će početi da traži vreme koje je izgubio u neradu, i neće ga naći. Zaplačimo pred Gospodom Bogom našim da bismo stekli štedrost Njegovu. Dok još imamo vremena, pobrinimo se o sebi i steći ćemo blagoslov Gospodnji. Naša briga ne treba da bude o novcu. Jer, ako ga se i lišimo, moći ćemo da steknemo drugi. Kod nas je, međutim, duša u opasnosti: ako je izgubimo, više je nećemo moći povratiti (Mt. 16,26-27).
60. Naši dani prolaze i kraj se približava. Zaplačimo pred Gospodom Bogom našim dok nas još nisu zatvorili u tamu najkrajnju. Ukoliko ih provedemo u neradu i ukoliko ih ni malo ne iskoristimo za spasenje, ni mnogim suzama nećemo moći da ih povratimo. Sad je najpogodnije vreme, sad je dan spasenja (2.Kor.6,2). Blaženi bodri, stoga što će biti uvenčani u radosti. Blaženi koji plaču, jer će se utešiti (Mt.5,4), zajedno sa izabranicima Božijim. Blaženi koji se trude u Gospodu, stoga što ih očekuje rajska naslada.
61. Mi se ne opravdavamo delima drugih i drugi neće biti osuđeni zbog naših dela. Nas će obnažene i otkrivene izvesti pred Sudiju da damo odgovor za ono što smo učinili. Tada nikoga neće osuditi zbog tuđih grehova: Jer će svaki svoje breme nositi (Gal.6,5).
62. Onaj ko je učinio zlo može da se spase ako od kneza kome je optužen pobegne na drugo mesto. Kuda ćemo, pak, pobeći od Boga, kada je rečeno: Kuda da pođem od Duha tvoga, i kuda da uteknem od lica tvoga? Ako se popnem na nebo, ti si onde; ako siđem u ad, tamo si; ako bih ujutru uzeo svoja krila i naselio se kraj mora, i onde će me ruka tvoja voditi i desnica tvoja držati (Ps.138,7-10).
63. Pođimo uskim i tesnim putem, ljubeći skrušenost, kako bi u nama prebivalo sećanje na smrt i kako bismo se oslobodili osude. Jer, rečeno je: Teško vama koji se smejete sada, jer ćete zaridati i zaplakati (Dk.6,25). Blaženi koji plaču, jer će se utešiti (Mt.5,4). Pogledajmo u grob i primetimo tajnu naše prirode: gomilu kostiju koje leže jedna na drugoj, lobanju odvojenu od tela i ostale kosti. Gledajući na njih, pronađimo i sami sebe. Gde je lepota sadašnje boje, gde je lepota lica? Razmišljajući o tome, odreknimo se plotskih želja da ne bismo bili postiđeni pri vaskrsenju.
64. Svaki dan očekuj svoj izlazak [iz tela] i pripremaj se za taj put. Jer, u čas koji ne očekuješ doći će strašna zapovest. I teško onome koji nije spreman! Prekrasna je skrušenost srca: ona leči ljudsku dušu.
65. Oni koji plove ne ostaju na brodu za svagda, ni putnik u gostionici u kojoj se zaustavio. Tako ni mi ne prebivamo večno u ovom životu. Mi smo stranci i došljaci. Gledajući na to mislenim okom, pripremajmo se za odlazak iz ovog života.
66. Ako si bio marljiv nemoj se žalostiti zbog približavanja dobrog preseljenja u drugi život. Jer, oni koji se vraćaju kući sa bogatstvom nikada nisu žalosni.
67. Bog je čoveka stvorio slobodnim. Zbog toga su mu određene počasti i kazne: onima koji se dobro podvizavaju – počasti i venci, a prestupnicima i nemarnima – kazne i muke. Ima greh na smrt (1.Jn.5,16). Smrt sebi priprema onaj ko istrajava u grehu i ko od zabranjenih dela ne prelazi na bolji život.
68. Veliki je strah u času smrti, kada se duša razdvaja od tela. Jer, u tom času razdvajanja će pred dušu izaći njena dobra i zla dela koja je učinila po danu i po noći. Gledajući na svoja dela, ona će im sa strahom govoriti: „Otiđite! Dajte mi da izađem“. A njena dela će joj jednoglasno odgovoriti: „Ti si nas učinila: sa tobom ćemo poći Bogu na Sud“.
69. Nikom nije poznat dan i čas razlučenja. Može se desiti da iznenada stigne strašna zapovest, tj. da se uzme duša naša iz tela dok mi bezbrižno hodamo i veselimo se na zemlji. I grešnik odlazi na taj put u dan i čas u koji nije očekivao, pri čemu je duša njegova ispunjena gresima i bez opravdanja.
70. Nemoj misliti, brate, da ćeš proživeti još mnogo godina na zemlji. Nemoj se razlenjiti, popuštajući grehovnim pomislima i delima. Naredba Gospodnja može doći iznenada i grešnik može ostati bez vremena za pokajanje i za zadobijanje oproštaja. I šta ćeš reći, brate, smrti u času razlučenja?
71. Neprekidno očekuj smrt, razlučenje duše od tela i izlazak pred Sud Gospodnji. I kao onaj ko se usrdno i mudro stara za spasenje uvek imaj pripremljenu svetiljku svoju, i svakoga časa je promatraj sa suzama i molitvama.
72. Dan se priklonio večeri. Naše vreme je pri kraju. Mi, pak, po svome neverju mislimo da je još jutro. Već se približilo vreme žetve: „Vek ovaj prolazi“. Anđeli u pripravnosti drže srpove i očekuju znak. Pobojmo se, voljeni! Već je jedanaesti čas dana, a put je još dalek. Postarajmo se da nas zateknu na putu. Postanimo bodri i otreznimo se od sna.
73. Govori samome sebi: „Eto, naša bratija radi, a mi provodimo vreme u lenjosti; slušajući Božanstvena Pisma oni se napajaju kao žedna zemlja kišom, a mi lutamo pomislima, nalazeći se i unutar kelije; oni su trezvoumni, a mi nemarni; oni su bodri u molitvama, a mi smo svezali sebe snom i lenjošću; oni su dobili venac, a mi ostajemo u svojoj lenjosti; oni su blagougodni Gospodu, a mi ugađamo svetu. Zbog čega se ne treznimo kako bismo dobili nagradu“.
74. Ovi dani, godine i meseci prolaze kao san i kao večernja senka i ubrzo će nastati strašan i veliki dolazak Hristov. I zaista je taj Dan strašan za grešnike koji nisu želeli da ispunjavaju volju Božiju i da se spasu. Odbacimo napokon od sebe brigu o zemaljskom i počnimo da se spremamo za susret sa tim Danom.
75. Sve prolazi, sve iščezava, i ništa nam neće doneti korist u taj čas osim dobrih dela koja smo ovde stekli. Svaki će poneti svoja dela i reči pred presto pravednoga Sudije. Srce će zadrhtati i unutrašnjost će se izmeniti kada budu otkrivena dela i strogo ispitane reči i pomisli. Ko neće zadrhtati, ko neće zaplakati, ko neće proliti suze kada se otkrije sve što je svako od nas učinio u tajnosti i u mraku.
76. Da bih vam to objasnio predstaviću vam kao primer plodna drva koja u svoje vreme zajedno sa lišćem donose i plodove. Drva se u svoju lepotu ne oblače odnekud spolja. Naprotiv, svako iz svoje unutrašnjosti daje plod po svome rodu. Tako će i u onaj Strašan dan sva ljudska tela izneti iz svoje unutrašnjosti sve što je učinjeno – bilo dobro, bilo zlo. Svako će pred presto strašnog Sudije doneti dela – kao dobar i prijatan plod, i reči – kao lišće. Sveti će tada prineti prekrasan i dragocen plod dobrih dela; mučenici će doneti preslavno trpljenje mučenja i zlopaćenja; podvižnici će doneti trudove uzdržanja, bdenja i molitava. Grešni, pak, nečastivi i oskrnavljeni ljudi će sa stidom, plačem i tugom doneti plod skverni i nepravde, tj. hranu za neuspavljivog crva i neugasivi oganj.
77. Zbog čega smo nemarni? Ili, zar ne znamo šta nas čeka? Znajući pak, zašto ne plačemo dan i noć, umoljavajući Boga da nam da pokajanje da bismo se izbavili od onoga stida i večne tame? Tamo će se zatvoriti naša grešna usta, tamo će zadrhtati sva tvar, zadrhtaće i sami činovi svetih anđela od slave i strahote dolaska Gospodnjeg. A šta ćemo mu mi reći u taj Dan ukoliko u neradu provedemo sve naše vreme? Ovde je On dugotrpeljiv i sve privlači i milostivo prima u svoje Carstvo. Tamo će, pak, zahtevati objašnjenje. Sud bez milosti će biti izrečen onima koji nisu hteli da slede za Njim i koji su bili nemarni.
78. Eto, pripremljeni su – sa jedne strane Carstvo i život, radost i pokoj, a sa druge – večno mučenje u tami najkrajnjoj. Idi kuda hoćeš: u svemu ti je data sloboda. Prema tome, ukoliko budeš nemaran, ne želeći da se spaseš, ukoliko ne budeš išao pravim putevima Božijim i ne ispunjavaš zapovesti Njegove, sam sebe ćeš pogubiti i sam sebe ćeš izbaciti iz nebeskog dvorca. Sveti Bog zbog tebe nije poštedeo Jedinorodnog Sina svoga, a ti, nesrećniče, ne voliš samoga sebe. Otrezni se napokon i probudi iz svoga grehovnog sna!
79. Uziđi na visinu, pa ćeš videti da je sve što se nalazi dole ništavno. Ukoliko, pak, siđeš sa visine, zadivićeš se i maloj okrečenoj kući.
80. Pobrinimo se o svome spasenju, pobrinimo se o času smrti. Avaj, kako je strašan čas smrti u kome se duša razlučuje sa telom! Tada otac neće pratiti sina, ni majka kćer, ni žena muža, ni brat brata, već će svakoga pratiti njegova dela, tj. ono što je učinio – bilo dobro, bilo zlo. Pošaljimo pred sobom dobra dela kako bismo imali nekoga ko će nas, kada i sami pođemo, uvesti u grad.
81. Ako hoćeš da naslediš Carstvo još ovde stekni prijateljstvo Cara. On će te uzdignuti na stepen koji odgovara meri tvog ovdašnjeg poštovanja prema Njemu. Koliko mu ti ovde poslužiš, toliko će i On tebi tamo ukazati počast. Jer, napisano je: Proslaviću one koji me proslavljaju, a oni koji me preziru biće prezreni (1.Car.2,30). Poštuj ga svom dušom kako bi i On tebe udostojio časti svetih. Ti pitaš: „Kako da se stekne Njegova blagonaklonost“. Prinesi mu zlato i srebro kroz pomaganje potrebitima, ukoliko ga imaš. A ako nemaš ništa takvo, prinesi mu druge darove: veru, ljubav, uzdržanje, trpljenje, velikodušnost, smirenoumlje, uzdržavanje od osuđivanja, čuvanje očiju od sujete, čuvanje ruku od činjenja nepravde, čuvanje nogu od skretanja na zli put, tešenje malodušnih, sastradalnost prema nemoćnima, nuđenje čaše studene vode žednome, davanje komada hleba onome koji traži. Prinesi mu, dakle, ono što imaš kod sebe i ono čime te je obdario. Jer, Hristos nije odbacio ni dve udovičine lepte.
82. Češće se prisećajmo muka koje očekuju grešnike kako bismo se pobudili na pokajanje i na prekidanje grešnog života. Šta je manje od komarca? Međutim, mi ni njegov ujed ne možemo da podnesemo. Šta će, pak, biti tamo od otrovnog neuspavljivog crva? Pri nastupanju večeri govore: „Upali svetiljku. Mrak je“. I svetilnik progoni tamu. A šta ćemo tamo raditi sa neprozirnom tamom koja nema kraja? Ovde onaj koga opaljuju sunčani zraci beži u hladovinu. Šta ćemo, pak, učiniti sa neugasivom ognjenom geenom?
83. Dođi sebi i ne prenebregavaj plamen koji se nikada ne gasi. Ako ga, pak, prenebregavaš još ovde ispitaj sebe da li si u stanju da podneseš surovost mučnog ognja. Upali svetiljku i približi kraj prsta. Ako si u stanju da podneseš taj bol može biti da ćeš i tamo moći sebi da pomogneš. Ako, pak, nisi u stanju da podneseš bolove jednog malog uda (pri čemu ti celo telo ostaje van ognja), šta ćeš raditi kada ti celo telo, zajedno sa dušom, bude bačeno u geenu ognjenu?
84. Mi smo stranci i došljaci u ovome životu. Međutim, mi ne znamo kada ćemo biti uzeti odavde. Mnogi od onih koji su se probudili ujutro, nisu doživeli veče. Drugi, pak, zaspavši uveče, nisu dočekali jutro. Čovek je kao ništa: dani njegovi prolaze kao senka (Ps.143,4). I ko zna da li je već nastupilo vreme naše smrti? Nemojmo biti nemarni prema svom spasenju.
85. Blažen je onaj ko se u času smrti pokaže kao sveta i bogougodna žrtva i ko se sa velikom radošću razlučuje sa telom i sujetnim životom. Ugledavši ga na nebesima, anđeoske sile će ga proslaviti kao slugu koji im je sličan i koji je iskusan u Gospodu.
86. Časna je pred Gospodom smrt prepodobnih Njegovih (Ps.115,6), ali je strašna smrt grešnika (Ps.33,22). Doći će, neizostavno će doći i neće nas mimoići dan u koji će čovek ostaviti sve [ljude] i sve [stvari] i poći sam, ostavljen od svih, obnažen i bespomoćan, bez zastupnika, bez saputnika, nespreman, bez odgovora. U dan kada se ne nada, i u čas kada ne misli (Mt.24,50), kada se veseli, sabira riznice, živi raskošno, predaje se pirovanju i neradu [njega će zadesiti smrt]. Iznenada će doći taj čas i svemu će doći kraj. Jedna duboka bolna noć i – čovek će poći kao osuđenik tamo gde ga povedu oni koji će ga preuzeti. Čoveče, tada će ti biti potrebno mnogo pomoćnika. Mnogo molitava će biti potrebno u čas razlučenja duše [od tela]. Veliki će zavladati strah, veliki trepet i veliki preokret pri prelasku u tamošnji svet. Naš je to čas, i čas strašan, ali neminovan. To je opšti kraj za sve koji je za sve strašan. To je teška staza po kojoj svi treba da prođemo. Put je uzak i tesan, ali ćemo svi na njega stupiti. To je gorka i strašna čaša, ali ćemo je svi ispiti. Strahom i užasom je tada ispunjena duša. To, međutim, ne zna niko od nas, već jedino oni koji su nas pretekli, jedino oni koji su stekli iskustvo.
87. Zar ne vidiš kako je strašno kada [ljudi] umiru? U kakvoj su oni tada panici, kako samo uzdišu, kako okreću očima tamo-amo. Kako tada škrguću zubima? Tada oni vide ono što nikada nisu videli, čuju ono što nikada nisu čuli, i trpe ono što nikada nisu trpeli. Oni tada traže izbavitelja, ali nema nikoga da ih spase.
88. Jedan od onih koji su umirali govoraše: „Praštajte, bratijo, praštajte. Ja idem na dalek put, na put kojim još nisam išao, u novu zemlju iz koje se niko nije vratio, u tamnu zemlju u kojoj ne znam šta će me sresti. Evo odlazim, i već se neću vratiti k vama. Teskoban je za mene ovaj čas stoga što me uzimaju nespremnog; mračna je za mene ova noć stoga što me seku kao neplodno drvo; težak je za mene predstojeći put stoga što nemam dobar prtljag. Sada vidim kako sam se obmanjivao, govoreći: „Mlad sam i naslađivaću se životom, a tamo ću se pokajati. Bog je čovekoljubiv i, napokon, oprostiće mi“. Tako rasuđujući svaki dan, ja sam rđavo proživeo svoj život. Mene su učili, a ja nisam pazio; mene su poučavali, a ja sam se smejao; slušao sam Sveto Pismo, a završavam život kao oni koji nisu ništa čuli; slušao sam o Sudu, i podsmehivao se; slušao sam o smrti i živeo kao da nikada neću umreti. I eto, sada me uzimaju sasvim nespremnog, i nemam pomoćnika; zatečen sam bez pokajanja, i nema ko da me izbavi; podvrgavam se osudi i nema ko da me spase. Koliko puta sam rešavao da se pokajem, pa sam opet činio zlo? Koliko puta sam pripadao Bogu, pa opet odstupao od Njega? Koliko puta me je milovao, a ja ga opet žalostio? I sada odlazim u beznadežnom stanju. Uzdahnite, bratijo, i prolijte suzu za mene!“ Tako oni koji umiru ponekad razgovaraju sa nama. I jezik im se iznenada vezuje, oči se menjaju, glas se prekida i usta onemljuju.
89. Kada se približi poslednji čas šalju se anđeli koji prihvataju dušu. Oni je uzimaju i privode Sudu Božijem. Ugledavši ih kako se približavaju, bedni čovek, čak i car, i vlastodržac, i svetodržac, postaje potpuno smeten, kao od zemljotresa. On sav drhti, kao list koji vetar koleba, i otima se, kao ptičica iz ruku lovca. On se sav izbezumljuje, budući da vidi strašne sile, nove i velike prizore, grozna i surova lica, stvari koje ranije nije video. Sve to vidi samo onaj ko se uzima od nas, i na nas već ne obraća pažnju. On sam u sebi tvori molitve, koliko mu dozvoljavaju snage. Iz njegovog stanja mi zaključujemo da vidi gornje sile. Dajući jedan drugome znak rukom, recimo: „Ćutite, ne uznemiravajmo više onoga koji leži kako ga ne bismo smutili. Bolje se molimo da njegova duša ode sa mirom i da mu Sudija bude snishodljiv“.
90. Eto, skončao je. Nestao je. Proživeo je svoj vek i leži nepokretan, bez daha i nem. Šta je čovek? Sneno viđenje i senka. Anđeli prihvatači uzlaze sa dušom po vazduhu gde se nalaze poglavarstva i vlasti, i gospodari protivnih sila. Ti naši zli tužitelji su ovde sablaznitelji i zapisivači naših zlih dela, a tamo – ispitivači. Oni dušu koja se podiže susreću na putu, promatraju i nabrajaju njene grehove po svojim zapisima: grehove mladosti i starosti, voljne i nevoljne, učinjene delom, rečju i pomišlju. O, kakav je tamo strah, kakav trepet bedne duše! Neopisiva je nevolja koju tada trpi duša od neizbrojivog mnoštva đavola koji je okružuju i kleveću kako bi je sprečili da uziđe na nebo, da stupi u blaženi život i da se naseli u zemlji živih.
91. Uzevši dušu, anđeli je odvode putem koji je jedino njima poznat. Mi, pak, uređujemo telo i iznosimo ga na groblje, susrećući novu strašnu tajnu. Mali i veliki, carevi i prosti ljudi, gospodari i sluge – svi postaju ista zemlja, isti prah, isti pepeo, isti smrad, isti gnoj: kakav je crnac, takav je i lepotan, kakav je mladić, takav je i starac, kakav je raslabljeni, takav je i snažni telom. Svi su postali zemlja i pepeo, kao što je u početku određeno (Post.3,19). I čovek ništa ne može da raspozna! Zaista je velika i strašna tajna pred nama! Vidimo da je tu svaki uzrast izbrisan, da je svaka telesna slava izmenjena, da je svaka lepota lica iščezla, da se svako prijatno oko sklopilo, da su se svaka rečita usta zatvorila, da je svaka pletena kosa istrulela. Sve se završilo. Govorim i niko ne sluša, plačem i niko se ne obazire.
92. Pitajmo one koji leže: „Kuda ste otišli, bratijo naša? Gde obitavate? Gde je mesto vašeg prebivanja? Odgovorite nam. Porazgovarajte sa nama, kao što ste nekada razgovarali“. A njima bi priličilo da nam odgovore: „Mi smo otišli od vas koji još prebivate u zemaljskom životu. Duša svakoga od nas se nalazi na mestu koje odgovara njenom dostojanstvu. A ovaj prah koji leži pred vama, ovaj pepeo koji vidite, taj smrad, te istrulele kosti, to su tela onih mladića i devojaka koje ste vi nekada voleli. Taj pepeo je telo koje ste vi stavljali u svoje naručje i nenasito ljubili. Ti iskeženi zubi su usta koja ste vi dan i noć pokrivali bezbrojnim poljupcima. Taj gnoj i odvratna vlaga je telo koje ste grlili, predavajući se grehu. Stoga pogledajte i tačno shvatite da, grleći na posteljama svojim mlade supruge, vi grlite prah i blato. Znajte da, ljubeći njihove udove, vi ljubite smrad i gnoj. Razumite da, goreći ljubavlju prema njima, vi želite crve, pepeo i smrad. Nemojte se predavati zabludi, nerazumni mladići i device! Nemojte se zanositi sujetnom lepotom mladosti. Jer, i mi koji ležimo pred vašim očima kao istruleli mrtvaci, nekada, za vreme svoga života, bejasmo kao i vi sada, stasiti, veličanstveni, namazani lepim mirisima, voljeni, sladeći se i živeći u blagostanju. I eto, kao što vidite, sve to postade zemlja, prah, pepeo i smrad. Nemojte se više obmanjivati. Naprotiv, od nas koji smo vas preduhitrili i koji smo sada u grobu naučite da postoji Sud, beskonačno mučenje, neprozirna tama i strašna geena, neuspavljivi crv, neprekidni plač, neprestani škrgut i neisceliva tuga“.
93. Tome nas, ako ne rečima, a ono samim delom, uče naša bratija koji su otišli pre nas. Prenimo se iz sna. Prestanimo da obmanjujemo sebe pustim nadanjima. Nemojmo dopustiti da nam se lukavi neprijatelj i dalje ruga. Neka nas ne obmane lažna pomisao obećanjem dugog života. Dešavalo se da oni koji naprave velike planove ne dožive ni do jutra, budući iznenada ugrabljeni smrću kao ptica od strane jastreba, ili jagnje od strane vuka. Neki se, zaspavši uveče zdravi, nisu probudili; drugi su ispustili dušu sedeći za trpezom; neki su iznenada umrli za vreme šetnje i zabave; neki su, uspokojavajući se u kupatilu, ujedno našli pogrebno pranje; neki su bili iznenada ugrabljeni smrću za vreme svadbe, u samoj bračnoj ložnici, pri čemu im je bračna odeća ujedno poslužila i kao pogrebna, dok su svirače zamenile naricaljke, a plesače oni koji plaču. Sve to mi znamo, pa ipak ne prestajemo da se obmanjujemo. Mi nećemo obresti nikakvo Božije snishođenje, budući da se obmanjujemo sa znanjem, a ne iz neznanja. Umoljavam vas da napokon postanete tvoritelji učenja koje vam se predlaže, a ne samo slušatelji.
94. Kakvom strahu i kakvoj nevolji ćemo se mi podvrći u času izlaska iz ovoga života i pri razlučenju duše od tela! Tada će se izvršiti velika i strašna tajna! Duši prilaze dobri anđeli i mnoštvo nebeske vojske, a takođe i sve protivne sile i knez tame. I jedni i drugi žele da dušu uvedu u mesto u kome i sami žive. Ako je duša ovde stekla dobre osobine, vodila čestit i vrlinski život, u dan izlaska vrline koje je ovde stekla postaju dobri anđeli koji je okružuju i ne dopuštaju nikakvoj protivničkoj sili da joj priđe. Naprotiv, one je sa svetim anđelima u radosti i veselju uzimaju i odnose Hristu, Vladici i Caru Slave, i poklanjaju mu se zajedno sa svim nebeskim silama. I najzad se duša odvodi u mesto upokojenja, u neizrecivu radost, u večnu svetlost, gde nema ni žalosti, ni uzdisanja, ni suza, ni brige, gde je besmrtni život i večna radost u Carstvu nebeskom sa svima ostalima koji su ugodili Bogu. Ako je, pak, duša živela sramno u ovome svetu, predajući se nečasnim strastima i zanoseći se plotskim zadovoljstvima i sujetom ovoga sveta, u dan izlaska iz ovoga života će pristrašća i uživanja, koja je stekla u ovome životu, postati lukavi demoni koji će je okružiti, ne dozvoljavajući anđelima Božijima da joj se približe. Ona će je, zajedno sa protivničkim silama i knezovima tame, uzeti bespomoćnu, uplakanu, potištenu i setnu i odvesti u tamna, mračna i tužna mesta gde se drže svi grešnici za Dan suda i večnog mučenja, i gde je bačen đavo sa svojim anđelima.
95. Prema tome, dok još imamo vremena pobrinimo se da se pokajanjem očistimo od strasti, i da trudovima samoumrtvljenja i dobrih dela u srcu zasadimo vrline. Jer, one će se, po našem ishodu, zastupati za nas i zajedno sa anđelima Božijim stati pred Vladiku našeg i Gospoda, privlačeći Njegovu blagonaklonost prema nama.
 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *