NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM II

DOBROTOLJUBLJE – TOM II

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI NIL SINAJSKI

ASKETSKE POUKE PREPODOBNOG NILA SINAJSKOG

 

VI

POUKA MONASIMA
1. Neumerenost u hrani preseca post, a bludnu pohotljivost odgoni samoobuzdavanje sa molitvom.
2. Srebroljublje je majka idolosluženja koja uništava nesticanje, dok brigu o potrebama tela odseca nada na Boga.
3. Um koji luta urazumljuje čitanje Reči Božije i bdenje sa molitvom.
4. Nalet gneva ukroćuje blagodušnost i pevanje Psalama.
5. Uninije progone trpljenje i suze, a svetsku tugu ućutkuje udaljavanje od čulnih zadovoljstava.
6. Gostoljublje se daje smirenoumnima i onima koji izbegavaju vlastoljublje i prednosti u odnosu na druge. Gordost, tj. drevno zlo, jeste mrzost pred Gospodom. Njoj se Bog protivi. Nju, pak, smirava samo bezmerno smirenje koje govori: Ja sam prah i pepeo (Post.18,27), ili: Ako Gospod ne sazida dom, uzalud se muče koji ga grade; ako Gospod ne sačuva grad, uzalud ne spava stražar (Ps.126,1).
7. Kao što je nemoguće očistiti mutnu vodu, ne učinivši je [prethodno] nepokretnom, tako je nemoguće da monah spozna svoje unutrašnje stanje bez bezmolvija.
8. Kao što je nemoguće da se borac uvenča vencem pobede ne stupajući u borbu, tako je nemoguće da se bude Hrišćanin bez podviga.
9. Kao što je nemoguće da tasovi na vagi stoje na istoj visini ako je jedna strana opterećena težinom, tako je nemoguće ispuniti zapovest Božiju sa plotskim mudrovanjem.
10. Kao što je nemoguće da se stekne veština ukoliko se ne pristupi vežbanju, tako je nemoguće steći molitvu ukoliko se ne kleči pred Bogom sa pravim srcem.
11. Ko ne stekne čistu molitvu, neće imati oružje za borbu.
12. Onaj ko hodi nakićen, iako je tuđ za vrline Božije, predstavlja stanište demona.
13. Kao što car neće hteti da živi u domu siromaha, tako ni Hristos neće boraviti u duši koja je oskrnavljena gresima.
14. Kao što se zapušteno polje obrađuje sa marljivim trudoljubljem, tako se i duša, koja je podivljala u gresima, ukroćuje ukoliko stane da živi po zakonu Božijem.
15. Kao što je kamen koji duboko leži u moru nedostupan za talase, tako i onaj ko je napredovao u vrlinama i koji kao da je pogružen u njih – neće biti pokoleban đavolom.
16. Kao što iskusni lekar odmah smišlja lekarstvo za dotičnu bolest, tako i poznanje Boga koje se čuva (u umu i srcu) svoga pričesnika uči kako da se sačuva i kako da se pruži ka boljem.
17. Kao što potok sam sebi krči put, tako i greh, koji se prihvati, sam sobom onoga koji ga je stekao vodi u pogibao.
18. Kao što jelen koji upadne u zamku nema priliku da pobegne, tako neće izbeći greh onaj ko hrani pohotu, krećući se u svetu. Jer, lukava i slatka pohota je teško razrešiva uza.
19. Kao što seku vinovu lozu koja ne daje dobar plod, kako ne bi uzalud zauzimala mesto, tako će Gospod iskoreniti svakog ko ne donosi plodove Duha Svetog.
20. Kao što je nemoguće da čovek, koga je pogodila strela, ostane bez povrede, tako je nemoguće da monah ne bude ranjen od rđave pomisli, ukoliko je prihvati.
21. Kao što čovek, koji je izgubio pravi put, luta po tuđoj zemlji, ne znajući gde bi se uputio, tako luta i čovek koji ne veruje u jednosušnu Trojicu.
22. Kao što se čovek deli na mnoge delove, premda ima jednu prirodu, tako i Sveta Trojica ima jednu prirodu, premda se i razdeljuje imenima i ipostasima. Priroda Božija se ne može postići, pa čak kad bi i na krilima uzleteo ka Njemu. Bog je nedostižan, budući naš Tvorac.
23. Kao što sasud koga prave ne zna prirodu onoga koji ga pravi, tako ni čovek ne može da pozna prirodu Božiju.
24. O Trojici nemoj ispitivati, nego samo veruj i poklanjaj se. Jer, ko ispituje – ne veruje.
25. Steknite mudrost, a ne srebro. Napravite sebi svetlu odeću Hrista Gospoda našeg, pre nego bilo koju svilenu odeću, zato što imanja neće biti od koristi u dan smrti.
26. Kao što oganj izjeda trnje, tako će ognjem večnim biti progutan i svaki grešnik. Međutim, on neće moći umreti, budući da će se besmrtno mučiti.
27. Nema ničeg velikog u tome što ćemo postati pravedni. Jer, u tom slučaju ćemo jednostavno postati onakvi kakvim nas je Bog sazdao u početku, tj. vrlo dobri.
28. Ko ne živi po prirodi, ne ispunjava zapovesti Božije.
29. Sva mudrost se sastoji u tome da se bojimo Gospoda. Svaka nauka koja ne uči zakonu Gospodnjem jeste ludost i nerazumnost.
30. Od večnog ognja ne izbavlja ni vera, ni krštenje, ukoliko nedostaju dela pravde. Ukoliko si se sjedinio sa Hristom, čuvaj zapovesti Njegove, i ako veruješ u buduće – staraj se da zadobiješ večnu slavu, bojeći se ognjenog mača. Ukoliko, pak, ne ispunjavaš zapovesti Božije, nemoj se nazivati vernim.
31. Svaka tvar se povinuje volji Božijoj. Jedino se čovek usuđuje da se ne povinuje Bogu, kroz koga sve postade.
32. Bogu nećemo ništa doprineti ukoliko se sačuvamo čistim, ali ćemo sami steći večni život i naslađivanje neizrecivim večnim dobrima.
33. Nemoj govoriti: „Ne mogu da ispunim zapovest Božiju, jer mi smeta otac, ili majka, ili žena, ili deca, ili neko drugi“. Jer, oni te neće izbaviti od gneva koji dolazi i od neuspavljivog crva. Neka ti svako ko ti smeta da stekneš Boga i vrline bude mrzak i odvratan. Sa takvima nemoj ni da jedeš.
 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *