ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ II

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ
ПРЕПОДОБНИ НИЛ СИНАЈСКИ

АСКЕТСКЕ ПОУКЕ ПРЕПОДОБНОГ НИЛА СИНАЈСКОГ

 

VI

ПОУКА МОНАСИМА
1. Неумереност у храни пресеца пост, а блудну похотљивост одгони самообуздавање са молитвом.
2. Среброљубље је мајка идолослужења која уништава нестицање, док бригу о потребама тела одсеца нада на Бога.
3. Ум који лута уразумљује читање Речи Божије и бдење са молитвом.
4. Налет гнева укроћује благодушност и певање Псалама.
5. Униније прогоне трпљење и сузе, а светску тугу ућуткује удаљавање од чулних задовољстава.
6. Гостољубље се даје смиреноумнима и онима који избегавају властољубље и предности у односу на друге. Гордост, тј. древно зло, јесте мрзост пред Господом. Њој се Бог противи. Њу, пак, смирава само безмерно смирење које говори: Ја сам прах и пепео (Пост.18,27), или: Ако Господ не сазида дом, узалуд се муче који га граде; ако Господ не сачува град, узалуд не спава стражар (Пс.126,1).
7. Као што је немогуће очистити мутну воду, не учинивши је [претходно] непокретном, тако је немогуће да монах спозна своје унутрашње стање без безмолвија.
8. Као што је немогуће да се борац увенча венцем победе не ступајући у борбу, тако је немогуће да се буде Хришћанин без подвига.
9. Као што је немогуће да тасови на ваги стоје на истој висини ако је једна страна оптерећена тежином, тако је немогуће испунити заповест Божију са плотским мудровањем.
10. Као што је немогуће да се стекне вештина уколико се не приступи вежбању, тако је немогуће стећи молитву уколико се не клечи пред Богом са правим срцем.
11. Ко не стекне чисту молитву, неће имати оружје за борбу.
12. Онај ко ходи накићен, иако је туђ за врлине Божије, представља станиште демона.
13. Као што цар неће хтети да живи у дому сиромаха, тако ни Христос неће боравити у души која је оскрнављена гресима.
14. Као што се запуштено поље обрађује са марљивим трудољубљем, тако се и душа, која је подивљала у гресима, укроћује уколико стане да живи по закону Божијем.
15. Као што је камен који дубоко лежи у мору недоступан за таласе, тако и онај ко је напредовао у врлинама и који као да је погружен у њих – неће бити поколебан ђаволом.
16. Као што искусни лекар одмах смишља лекарство за дотичну болест, тако и познање Бога које се чува (у уму и срцу) свога причесника учи како да се сачува и како да се пружи ка бољем.
17. Као што поток сам себи крчи пут, тако и грех, који се прихвати, сам собом онога који га је стекао води у погибао.
18. Као што јелен који упадне у замку нема прилику да побегне, тако неће избећи грех онај ко храни похоту, крећући се у свету. Јер, лукава и слатка похота је тешко разрешива уза.
19. Као што секу винову лозу која не даје добар плод, како не би узалуд заузимала место, тако ће Господ искоренити сваког ко не доноси плодове Духа Светог.
20. Као што је немогуће да човек, кога је погодила стрела, остане без повреде, тако је немогуће да монах не буде рањен од рђаве помисли, уколико је прихвати.
21. Као што човек, који је изгубио прави пут, лута по туђој земљи, не знајући где би се упутио, тако лута и човек који не верује у једносушну Тројицу.
22. Као што се човек дели на многе делове, премда има једну природу, тако и Света Тројица има једну природу, премда се и раздељује именима и ипостасима. Природа Божија се не може постићи, па чак кад би и на крилима узлетео ка Њему. Бог је недостижан, будући наш Творац.
23. Као што сасуд кога праве не зна природу онога који га прави, тако ни човек не може да позна природу Божију.
24. О Тројици немој испитивати, него само веруј и поклањај се. Јер, ко испитује – не верује.
25. Стекните мудрост, а не сребро. Направите себи светлу одећу Христа Господа нашег, пре него било коју свилену одећу, зато што имања неће бити од користи у дан смрти.
26. Као што огањ изједа трње, тако ће огњем вечним бити прогутан и сваки грешник. Међутим, он неће моћи умрети, будући да ће се бесмртно мучити.
27. Нема ничег великог у томе што ћемо постати праведни. Јер, у том случају ћемо једноставно постати онакви каквим нас је Бог саздао у почетку, тј. врло добри.
28. Ко не живи по природи, не испуњава заповести Божије.
29. Сва мудрост се састоји у томе да се бојимо Господа. Свака наука која не учи закону Господњем јесте лудост и неразумност.
30. Од вечног огња не избавља ни вера, ни крштење, уколико недостају дела правде. Уколико си се сјединио са Христом, чувај заповести Његове, и ако верујеш у будуће – старај се да задобијеш вечну славу, бојећи се огњеног мача. Уколико, пак, не испуњаваш заповести Божије, немој се називати верним.
31. Свака твар се повинује вољи Божијој. Једино се човек усуђује да се не повинује Богу, кроз кога све постаде.
32. Богу нећемо ништа допринети уколико се сачувамо чистим, али ћемо сами стећи вечни живот и наслађивање неизрецивим вечним добрима.
33. Немој говорити: “Не могу да испуним заповест Божију, јер ми смета отац, или мајка, или жена, или деца, или неко други”. Јер, они те неће избавити од гнева који долази и од неуспављивог црва. Нека ти свако ко ти смета да стекнеш Бога и врлине буде мрзак и одвратан. Са таквима немој ни да једеш.
 

   

Comments are closed.