NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM II

DOBROTOLJUBLJE – TOM II

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI NIL SINAJSKI

ASKETSKE POUKE PREPODOBNOG NILA SINAJSKOG

 

III

POUČNA POGLAVLJA
1. Imaj strah Božiji i ljubav prema Bogu i sa svima postupaj sa čistim svedočanstvom savesti.
2. Veruj da sam Bog stoji pred tobom pri svim delima koje svakodnevno preduzimaš.
3. Beži od pohvala, ali se stidi i prekora.
4. Raduj se kada činiš vrlinu, ali se ne prevaznosi da ne bi doživeo brodolom u pristaništu.
5. Što više uspevaš u delima zakona, to se smatraj udaljenijim od savršenstva.
6. Kraj svakog dela ispituj pre njegovog početka.
7. Noću i danju gledaj na svoj zadnji dan, pa te nikakva ljubav prema sadašnjem životu neće privezati za zemlju.
8. Nemoj se vezivati za onoga koga se, kako vidiš, gnušaju dobri.
9. Bilo šta da radiš, ili govoriš, ili razmišljaš, staraj se da nikome ne budeš od štete.
10. Nemoj se veseliti cveću života. Jer, to je cvet trave: čim ga se dotakneš – vene.
11. U nevoljama blagodari, pa će breme tvojih grehova postati lakše.
12. U iskušenjima budi tvrd. Jer, oni su mnoge velike izobličili (u mekoći i nepažnji).
13. Nemoj odricati Božije dugotrpljenje, budući da je ono opšte lekarstvo.
14. Omrzi nered života (ljudskog), ali ne okrivljuj Boga zbog njega.
15. Pazimo na sebe, pa nećemo osuđivati druge. Jer, i u nama samima je mnogo toga zbog čega osuđujemo druge.
16. Molitveni Psalam neka uvek bude u tvojim ustima. Jer, i samo proiznošenje imena Božijeg progoni demone.
17. Neka naša molitva bude trezvena kako od Boga ne bismo tražili ono što mu nije ugodno.
18. Svagda se sećaj Boga, pa će tvoj um postati nebo.
19. Obuzdavaj oko. Jer, ukoliko ne paziš na njega, ono će lutati tamo-amo.
20. Čuvaj jezik jer on često iznosi nadolje ono što je bolje da se sakrije.
21. Oplemenjuj um poučavanjem u zakonu. Jer, neprestano poučavanje u njemu iskorenjuje rđave pomisli.
22. Sakrivaj vrline, ali se potrudi da imaš mnoge svedoke svog života.
23. Omrzi nasladu tela zato što ona zajedno sa telom prlja i dušu.
24. Pružaj telu samo ono što mu je potrebno, a ne ono što ono želi iz pohote.
25. Nemoj voleti da živiš u zadovoljstvima. Jer, to priziva na sadašnji život, što stvara neprijateljstvo prema Bogu.
26. Udaljuj se od žitejskih radosti zato što se zbog njih spotiču i padaju oni koji hode (putem života).
27. Ako imaš bogatstvo – deli ga, a ako nemaš – nemoj ga ni sticati.
28. Post smatraj oružjem, molitve ogradom, a suze – kupelju.
29. Ma u čemu da si sagrešio, o svemu se prisećaj sa stenjanjem. Jer, od toga u dušu dolazi postojano umilenje.
30. Teši siromašne jer oni čine da je Sudija milostiv prema nama.
31. Postani saučesnik nevolja svetih, jer se preko njih opšti sa Bogom.
32. U crkvu ulazi kao na nebo. U njoj nemoj govoriti niti pomišljati ni o čemu zemaljskom.
33. Smatraj neophodnim da se ima dovoljno onoga što je potrebno za život. Međutim, brigu o tome prepusti Bogu.
34. Iznuravaj telo dobrim trudovima, ali se postaraj da ne padne potpuno.
35. Vino pij što manje. Ono postaje utoliko blagotvornije, ukoliko se manje pije.
36. Ukroćuj gnev zato što, izlazeći iz mere, on postaje otac besnila.
37. U bolestima se, pre lekara i lekarstava, koristi molitvom.
38. Poštuj sve sveštenike, a pritiči ka dobrim.
39. Ljubi domove Božije, ali i sebe pripremaj za dom Božiji.
40. Idi češće u crkvu. Ona nas izbavlja od bura i spoljašnjih uznemirenja.
41. Na zemlji je sve privremeno. Nemoj da se žališ ako nešto takvo bude oduzeto od tebe.
42. Kada na tebe naiđe pomisao sladostrašća, suprotstavi joj stid od ljudi i ožalošćenje Boga.
43. Ograđuj sluh i oči zato što kroz njih ulaze sve strele neprijateljske.
44. Kada se moliš, misao uzvodi ka Bogu. I ako se ona, rasejavši se, spusti dole, ti je ponovo podigni.
45. Um ne prestaje da rađa pomisli. Ti, pak, izgoni rđave, a neguj dobre.
46. Raduj se smirenju zato što je visina koja se rađa iz njega velika i ne može da padne.
47. Podvizavaj se koliko je potrebno da bi podavio telesne pokrete. A ako iznemogneš, popusti telu ne radi naslade, nego radi zdravlja.
48. Rđave pomisli odgoni drugim – dobrim.
49. Pomišljaj o lepoti nebeskih dobara i u tebe neće ući nikakva pristrasnost prema zemlji i zemaljskim nasladama.
50. Veruj da su rđave pomisli đavolje seme. Zbog toga će se one prekratiti, a sejač posramiti.
51. Najviše pazi na sluh jer on dušu čini rasejanom i nemarnom. Nemarna, pak, duša lako sa sebe svrgava uzdu zakona.
52. Dušu treba podeliti na dela i molitvu (tj. da bude čas zaposlena, čas na molitvi). Tada đavo neće naći mnogo prilaza ka nama.
53. Ako pružiš ruku na posao, neka ti jezik peva, a um se moli. Jer, Bog očekuje da ga se svagda sećamo.
54. Molitvom osenjuj svako svoje delo, a naročito ono u vezi sa kojim tvoja pomisao susreće sumnju.
55. Ako hoćeš da dela tvojih ruku budu Božanstvena, a ne zemljana, neka ono što stekneš sa njima bude dostupno potrebitima.
56. Raduj se poseti svetih jer se preko njih javlja Bog.
57. Istinski svete raspoznaj po delima, zato što se svako delo poznaje po plodovima.
58. Postaraj se da uvek stekneš neku korist kad vidiš svete. Posmatraj njihov pogled i držanje zato što ćeš i od toga steći korist.
59. Podvizavaj se da u srcu imaš nezlobivost, a u telu čistotu, jer će i jedno i drugo od tebe načiniti hram Božiji.
60. Čuvaj svoj hram kao hram Onoga koji te je sazdao, koji će ti suditi i koji sve ustrojava da ti, koji si Njegov obraz, budeš čist.
61. Razgovori sa svetskim ljudima odvajaju misao od Boga. Stoga sam nemoj razgovarati sa njima, pa i druge udaljuj od toga.
62. Kada te prekorevaju, gledaj da nisi učinio nešto što je dostojno prekora. Ako nisi učinio tako nešto, smatraj da je prekor dim koji brzo iščezava.
63. Bez skrušenog srca nije moguće da se oslobodimo strasti. Srce se privodi skrušenosti trojakim uzdržanjem: od sna, od hrane i od telesnog pokoja.
64. Ako si uvređen, pribegni trpljenju, pa će šteta preći na uvredioca.
65. Kada vidiš bogatstvo, ili slavu, ili svetsku vlast pomisli na nestalnost, te ćeš izbeći mamac.
66. Trpi nevolje zato što se u njima, kao ruže u trnju, rađaju i sazrevaju vrline.
67. Nemoj ništa smatrati ravnim po dostojanstvu sa vrlinom, zato što je ona lik Božiji. Stoga je ona nepromenjiva, kao i On.
68. Plači zbog grešnika kome je sve potaman zato što mač pravosuđa visi nad njim.
69. Lenjost smatraj majkom zla. Jer, ona rastura dobra koja imaš, i ne dozvoljava da stekneš ona koja nemaš.
70. Kada se onaj ko čini zlo ne stidi, rana postaje duboka i pad stremi ka očajanju.
71. Svaki put kada te uhvati malodušnost pomisli na dobra koja su pripremljena vernima, te će te duhovni plod (veselost) brzo posetiti.
72. Svako treba da se pred svima smirava. Jer, smiravati se samo pred nekima znači imati lažno smirenje.
73. Ništa ne pretpostavljaj ljubavi prema bližnjem, izuzev kad se zbog nje prezire ljubav prema Bogu.
74. Ne vezuj se ni za koga, niti imaj pristrasnost prema bilo kome mimo zakona Božijeg. Jer, ko bilo koga pretpostavi Bogu, čini da je Bog manje dostojan od njega.
75. Nemoj štititi zle zato što bi ih time podsticao na zlo i sebe oskrnavio, saučestvujući u njihovim delima.
76. Urazumi onoga koji greši i ne osuđuj onoga koji pada. Jer, drugo delo priliči zlorečivom, a prvo onome koji želi da ispravi.
77. Staraj se da uvek slušaš i govoriš o delima svetih. Jer, to pobuđuje dušu na dobru revnost.
78. Srce svakog od nas je domaća crkva. Stoga u njoj treba da vršimo i crkvene službe.
79. Ako se u crkvi vrši služba, idi na nju, a ako se ne vrši, pročitaj apostolsku blagovest i idi (na svoj posao).
80. O slavi vrline sudi na osnovu svetih, zato što njihova slava i po smrti ostaje besmrtna.
81. Zlo ćeš omrzeti kada se ubediš da se radi o demonskom maču koji seva na nas.
82. Ukoliko urazumljuješ paloga, svoje reči rastvaraj saosećanjem. Tada će se i njegove uši smekšati i srce prosvetiti.
83. Govoreći sa svetima, raspituj se o duhovnom. A kada ne govoriš sa svetima, ne govori o tome.
84. Svagda se žuri da vršiš dobra dela da ne bi, ostavivši ih, odavde otišao sa nezavršenim [poslom].
85. Tako tgrčite da… dobijete (1.Kor.9,24), tj. bez zaustavljanja. Jer, za vrlinom treba da trčimo sve dok ne siđemo sa poprišta života.
86. Nemoj biti slabo brižljiv za vršenje zapovesti zato što se kod takvih uzalud trud dodaje na trud.
87. Vežbaj se u trpljenju i pre nego što zatreba kako bi u vreme nevolje imao spremno oružje.
88. Bori se sa zlim pomislima i govori im ono što se govori u zakonu (tj. u Reči Božijoj).
89. Sa velikim staranjem odvajaj oko od ovoga života, zato što njegov zli dim čini da se duša smuti.
90. Ako je tobom ovladala neka rđava navika, odsecaj je po malo, pa ćeš to trnje iz duše iščupati bez većeg truda.
91. Čistog Boga ljubi čisto. Sve smatraj nižim od Njega koji je nad svime.
92. Ako želiš da budeš hram Božiji, prinosi Bogu neprestanu molitvu kao trajnu žrtvu.
93. Onoga ko živi nemarno nemoj uzimati za savetnika. Jer, voleći rđavo, on ne može savetovati dobro koje ne voli.
94. Uzdržavaj se od svega truležnog i svaki dan se pričešćuj tajanstvenom večerom. Na taj način će Hristovo telo biti naše.
95. Nemoj roptati ako te bilo čime Bog kažnjava. Jer, On kažnjava kao Otac. Osim toga, Njemu smo, kao Dobrotvoru, dužni zahvalnost.
96. Raduj se kada pretrpiš beščašće. Jer, imaćeš veliku nagradu ako je ono neopravdano. Ako je, pak, opravdano ti ćeš se, zbog ucelomudrenja njime izbaviti od biča kazne.
97. Životne nevolje i radosti su slične senci i točku. Jer, one nemaju postojanost, slično senci, i okreću se, kao točak.
98. Staraj se da svagda napreduješ po Bogu. Jer, onaj ko dodaje malo na malo, za kratko vreme će sabrati dobro bogatstvo koje svi ištu.
99. Ako želiš da izbegneš bolno mučenje nemoj nikoga zlosloviti, budući da se time ogorčuje Božanstvo.
100. Ako želiš da od svoga doma udaljiš svaki bič kazne, nemoj zlosloviti čoveka koji ima istu prirodu sa tobom. Jer, Onaj ko ga je sazdao se pravedno zbog toga ljuti.
101. Ako hoćeš da budeš iznad svakog greha nemoj se raspitivati o tuđim gresima. Jer, i u tebi je mnogo toga zbog čega okrivljuješ drugog.
102. Čoveče, beži od gordosti čak i ako si bogat, da ne bi imao Boga za protivnika.
103. Zavoli smirenoumlje čak i ako si veliki, da bi bio uznesen u Dan suda.
104. Nemoj se podsmevati čoveku pa čitavog života nećeš pretrpeti podsmeh.
105. Kada si u crkvi, nemoj lutati umom. Jer, oni koji su pred Carem ne predaju se smehu niti se rasejavaju.
106. Vrlo dobro zapamti što ti je rečeno i to će te učiniti slavnim po životu.
107. Revnuj za časni život da bi imao smelosti da ispravljaš one koji greše.
108. Obuzdavaj drskost i nikog ne omalovažavaj da ne bi bio osuđen kao visokouman.
109. Nemoj se smejati padu drugoga da ne bi bio ismejan od koga ne želiš.
110. Sačuvaj ove pouke pa ćeš steći venac slave.
111. Ispunjavaj te zapovesti i one će te učiniti slavnim pred ljudima i milim Bogu. Jer, time se ugađa Bogu i takvim napretkom mu se istinski služi.
112. Staraj se da uvek napreduješ u dobrim delima.
113. Vojnik se neće proslaviti ukoliko najpre ne bude obučen dugotrajnim vežbama, ispitan u trudu i bitkama, i ukoliko na opitu ne pokaže da odnosi pobedu nad neprijateljima.
114. Utoliko pre se niko neće udostojiti da od nebeskog istinskog Cara primi nebeske darove Svetoga Duha ukoliko se prethodno ne bude vežbao u izučavanju svetih zapovesti, čime tek prima nebesko oruđe same blagodati kojim stupa u borbu sa duhovima zlobe.
115. Koliko [čovek] uspeva u duhovnom podvigu, toliko ushodi na visinu tajni Duha i sakrivenih riznica premudrosti.
116. Koliko se [čovek] bogati blagodaću, toliko, uz pomoć Vladike, napreduje u poznanju zamisli zlobe. Njemu slava i moć u vekove! Amin.
 
1. Početak spasenja je – osuđivanje samog sebe.
2. Bolje je baciti kamen na [čoveka], negoli reč.
3. Budi prema svima onakav kakvima bi želeo druge prema sebi.
4. Pravdu pre projavljuj delom, negoli rečju.
5. Blagočastiv nije onaj koji je mnogima ukazao milost, nego onaj koji nikoga nije uvredio.
6. Bolje je spavati na zemlji na lišću od drveća sa smelošću (tj. spokojnom savešću), negoli bez nje na zlatnoj postelji.
7. Sladak je onaj prijatelj koji hrani dušu.
8. Pevaj Bogu rečima, a poklonjenje mu uznosi delima. Mišlju, pak, i srcem budi pred Njim pobožan.
9. Jereja čine razumnost, dobar život i blagorodstvo.
10. Najgore delo je ulagivati se svemu sramnom.
11. Rečima uči vrlinu, a propovedaj o njoj delom.
12. Nemoj smatrati da je prekrasno delo posedovanje vrline, već – njeno posedovanje na pravi način.
13. Poštujući zakon ti ćeš i živeti po zakonu.
14. Stranac je onaj kome je tuđe sve svetsko.
15. Bogatom ne laskaj, ali ga nemoj ni razdraživati.
16. Telo ukrepljuje vino, a dušu – Reč Božija.
17. Upotrebljavaj zdrava, a ne slatka jela.
18. Želeći da ugodiš gomili, postaćeš kao gomila.
19. Iznad svega umrtvljuj svoje telo.
20. Trudoljubiv je onaj ko nema suvišnog vremena.
21. Hulu na Boga izvrže neoprostivi greh.
22. Od ušiju i jezika [dolazi] velika nevolja.
 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *