NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM II

DOBROTOLJUBLJE – TOM II

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI NIL SINAJSKI

ASKETSKE POUKE PREPODOBNOG NILA SINAJSKOG

 

I

SLOVO O MOLITVI
>

PREDGOVOR
 
Mene koji sam ležao u vrućoj groznici ti si, dodirom svog bogoljubivog pisma, blagovremeno podigao. Moj um, koji je bolovao najsramnijom bolešću, ti si obodrio utehom, blaženo podražavajući velikog Nastavnika i Učitelja. I nije čudo. Tvoj udeo je vazda bio da išteš slavno i znamenito, kao i blagosloveni Jakov. Stoga, odradivši dobro radi Rahilje i dobivši Liju, ti išteš i ljubljenu, budući da si i za nju ispunio sedam godina (Post.29,20-28).
Ja ne odričem da priznam da sam se potrudio čitavu noć i da nisam ništa ulovio. Pa. ipak, po tvojoj reči bacivši mrežu, izvukao sam mnoštvo riba, njih 153, premda ne velikih (Jn.21,11). Njih ti i šaljem u torbici ljubavi, čime ispunjavam tvoju naredbu. Ja se divim i ublažavam tvoje proizvoljenje po kome si zaželeo baš poglavlja o molitvi. Osim toga, ti nisi samo poželeo da se ona rukama napišu na hartiji, već da budu sa ljubavlju i nezlobivošću iznedreni iz uma. I pošto je sve dvostruko, jedno naspram drugoga, po reči premudrog Siraha (Sir.42,25), i ti ih razumi duhom, pored toga što ćeš ih primiti napismeno.
Zbog malobrojnosti poglavlja nemoj da se ljutiš, kao onaj koji ume i sit biti i gladovati (Fil.4,12). Da, nemoj se ljutiti sećajući se da Gospod nije odbacio ni dve lepte udovice. Zapravo, on ih je primio sa većom blagonaklonošću, negoli bogate priloge mnogih drugih. Osim toga, umeći da prema svojoj iskrenoj bratiji čuvaš dobro raspoloženje i ljubav, pomoli se o najnemoćnijem da ustane zdrav i da, uzevši svoj odar, blagodaću Hristovom, počne da hodi. Amin.
 

STO PEDESET TRI POGLAVLJA O MOLITVI
>
1. Kad bi neko hteo da pripremi blagouhani tamjan, bilo bi mu potrebno da po pravilu ravnomerno sjedini čist livan, kasiju, onih i staktu (Izl.30,34). To su, u stvari, četiri vrline[1]. Ukoliko su sve one u punom savršenstvu i sa ravnom silom prisutne u duši, um neće biti izdan (nekim unutrašnjim izdajnikom).
2. Očistivši se ispunjavanjem zapovesti, duša će um postaviti u stanje nepokolebivosti, čineći ga sposobnim da prihvati ustrojstvo koje je neophodno (za molitvu).
3. Molitva je beseda uma sa Bogom. Kakvo je ustrojstvo potrebno umu da bi uzmogao da se, bez obaziranja unatrag (ili – tamo-amo), uznese ka svom Vladici i da, bez ikakvog posrednika, razgovara sa Njim?
4. Mojsije svoju nameru da se približi ka zemnoj plamtećoj kupini nije mogao da ostvari sve dok nije sa nogu skinuo obuću (Izl.3,5). Kako, onda, ti da od sebe ne odbaciš svaku strasnu pomisao kada poželiš da vidiš Onoga koji je iznad svakog osećanja i pomisli i da budeš Njegov sabesednik?
5. Pre svega se moli da stekneš suze kako bi plačem smekšao grubost koja postoji u duši i kako bi, ispovedivši Gospodu (Ps.31,5) bezakonje koje je u tebi, od Njega dobio oproštaj grehova.
6. Koristi suze kao oruđe za zadobijanje svakog oproštaja. Jer, Vladika se mnogo raduje kad se ti moliš sa suzama.
7. Izlivajući u vreme molitve potoke suza nemoj se uznositi sam u sebi kao da si veći od mnogih. Jer, tvoja molitva je dobila pomoć odozgo kako bi, usrdno ispovedivši svoje grehe, suzama umilostivio Vladiku.
8. Nemoj sredstva protiv strasti da preokrećeš u strasti, kako još više ne bi prognevio Onoga ko ti je dao tu blagodat (tj. suze). Mnogi su, prolivajući suze zbog grehova, zaboravljali na cilj suza i, pobesnevši, skrenuli (sa pravog puta ili sišli sa uma).
9. Stoj trpeljivo i moli se krepko, odbijajući navalu žitejskih briga i svakih pomisli. Jer, one te smućuju i uznemiruju kako bi rastrojile tvoje molitveno ustremljenje.
10. Kada primete da neko ima usrđe i revnost za molitvu, demoni mu (za vreme molitve) podmeću misli o bilo čemu, navodno nužnom (i odlaze). Nešto kasnije oni ga opet podsećaju na to, podstičući i um da se zabavi time (ako se radi o pitanju – da ga razreši, a ako o stvari – da je stekne). I on, ne nalazeći ono što ište – žali i tuži. I zatim, pošto stane na molitvu (taj usrdni revnitelj molitve) oni mu napominju o predmetu razmišljanja i iskanja kako bi um, pokrenuvši se opet ka poznanju (ranije nerešenog) molitvu učinio besplodnom.
11. Podvizavaj se da svoj um za vreme molitve učiniš gluvim i nemim. Tada ćeš moći da se moliš kao što treba.
12. Kada te susretne iskušenje ili razdraži nečije protivljenje tako da se pokreneš na gnev protiv onoga ko ti je protivrečio, ili čak izgovoriš neku nepriličnu reč, seti se molitve i suda (nad tobom u savesti pred Bogom) u njeno vreme pa će se u tebi odmah ukrotiti nepriličan pokret.
13. Ono što budeš učinio sveteći se bratu koji ti je učinio nepravdu, za vreme molitve će se pokazati kao sablazan (tj. smućivaće te).
14. Molitva je izdanak krotosti i bezgnevlja.
15. Molitva je izliv radosti i blagodarnosti.
16. Molitva je izlečenje tuge i uninija.
17. Idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima (Mt.19,21), i uzevši krst, odrekni se sebe (Mt.16,24), kako bi mogao da se pomoliš bez rasejanosti.
18. Ako hoćeš da se moliš pohvalnom molitvom, odriči se sebe za vreme molitve. Trpeći krajnje nepravde, budi mudroljubiv radi molitve.
19. Ukoliko budeš mudroljubiv za vreme nevolje i pokažeš trpljenje, plod ćeš obresti na molitvi.
20. Ako želiš da se moliš kao što treba nemoj žalostiti dušu, inače je uzaludan trud tvoj.
21. Ostavi onde dar svoj, govori Gospod, pred žrtvenikom, i idi te se najpre pomiri sa bratom svojim (Mt.5,24). Tada ćeš se, došavši, pomoliti bez smućenja. Jer, zlopamćenje navodi mrak na vladalački um onoga koji se moli i tamom okružuje njegovu molitvu.
22. Oni koji u sebi sabiraju žalosti i zlopamćenje, te se [mole], liče na one koji zahvataju vodu i sipaju je u izbušen sasud.
23. Ukoliko si trpeljiv, svagda ćeš se moliti sa radošću.
24. Kada se moliš kao što treba mogu te susresti (ili doći na um) neka dela zbog kojih ti može izgledati opravdano da se razgneviš na bližnjeg. (Budi oprezan). Uopšte ne postoji gnev na bližnjeg koji bi bio opravdan. I ako se potrudiš naći ćeš da je moguće i bez gneva dobro završiti stvar. Stoga se na svaki način trudi da se ne pokreneš na gnev.
25. Pazi da, misleći da izlečiš drugog, sam ne ostaneš neisceljen, omevši sopstvenu molitvu.
26. Štedeći druge i ne ljuteći se na njih, i sebi pripremaš snishođenje. Tako ćeš se pokazati razuman prema sebi i uvrstićeš se u broj onih koji se istinski mole.
27. Suprotstavljajući se gnevu nikada nećeš pretrpeti napad pohote. Jer, ona daje hranu gnevu, koji pomućuje umno oko i ometa molitveno nastrojenje.
28. Na molitvi se nemoj ograničavati samo na spoljašnje pokrete tela i položaje, već svoj um uzvodi do osećanja duhovne molitve sa velikim strahom.
29. Ponekad se moliš dobro čim staneš na molitvu, a ponekad ne obreteš željeni cilj ni posle mnogo truda. (To se na tebe popušta stoga) da bi još usrdnije iskao (molitvu), i da bi, dobivši, imao ispravnu molitvu, bezbednu od potkradanja.
30. Kada nam se približi anđeo odmah se udaljavaju svi koji nam dosađuju (demoni). Um tada oseća veliku utehu i zdravo se moli. Ponekad, opet, za vreme obične borbe um se otima i ne daje mu se da se uzdigne (ka bogomisliju i dobrom osećanju). To je stoga što se ranije obeležio raznim strastima. Uostalom ukoliko upornije zaište i ako se ne olenji da kuca, otvoriće mu se.
31. Nemoj se moliti da bude po tvojim željama, budući da one nisu u svemu saglasne sa voljom Božijom. Bolje je da se moliš kao što si naučen, govoreći: Da bude na meni volja tvoja (Mt.6,10). I u svakom delu tako moli Boga. On, naime, svagda želi dobro i korisno tvojoj duši, dok ti sam to ne tražiš uvek.
32. Mnogo puta sam, moleći se, iskao da dobijem ono što mi je izgledalo dobro za mene. I ja bih nastojao na iskanju, nerazumno podstičući volju Božiju, i ne prepuštajući Bogu da ustroji ono što On smatra korisnim za mene. Međutim, dobivši (iskano) ja sam se nalazio u velikoj nevolji upravo stoga što nisam tražio da bude po volji Božijoj. Jer, stvar se nije pokazivala onakvom kakvom sam je ja zamišljao.
33. Štaje dobro osim Boga? Predajmo mu sve što se odnosi na nas i biće nam dobro. Jer, Blagi je svakako i Darodavac dobrih darova.
34. Nemoj se žalostiti ako odmah ne dobijaš od Boga ono što išteš. On hoće da ti pruži veće dobročinstvo upravo time što te navodi na to da mu sa trpljenjem duže predstojiš sa molitvom. Jer, šta je više od prostiranja besede sa Bogom i od obuzetosti opštenjem sa Njim.
35. Nerasejana molitva je najviše umno delanje.
36. Molitva je ushođenje uma Bogu.
37. Ukoliko želiš pravu molitvu, odreci se svega. Tako ćeš sve naslediti.
38. Moli se najpre za to da se očistiš od strasti, zatim da se izbaviš od neznanja i zaborava, i najzad da se izbaviš od svakog iskušenja i ostavljenosti.
39. U svojoj molitvi išti samo pravdu i Carstvo, tj. vrlinu i poznanje, a ostalo će ti se sve dodati (Mt.6,33).
40. Pravedno je da se molimo ne samo za svoje očišćenje, već i za očišćenje svakog čoveka, podražavajući anđeoski čin.
41. Posmatraj da li zaista u svojoj molitvi predstojiš Bogu, ili si, naprotiv, savladan željom za ljudskom pohvalom koju hoćeš da uloviš, prikrivajući (rđavu želju blagovidnim) produžavanjem molitve.
42. Bilo da se moliš sa bratijom, bilo da si usamljen, trudi se da se pomoliš sa osećanjem, a ne samo da zadovoljiš običaj.
43. Toj molitvi je svojstveno samoudubljivanje sa pobožnošću, umilenjem i duševnim bolom. Nju prati ispovedanje grehova sa tihim uzdisanjem.
44. Um koga potkradaju [pomisli] za vreme molitve još se ne moli kao monah, nego kao svetovnjak, koji samo ukrašava spoljašnji dom.
45. Kada se moliš svim silama čuvaj svoje pamćenje da ti ne bi podmetalo svoje [sadržaje]. Na svaki način se podstiči na razumno predstojanje (sa svešću kome i radi čega predstojiš). Jer, za vreme molitve pamćenje često potkrada um (privodeći mu na misao stvari, lica, događaje i njima odvlačeći pažnju od molitve).
46. Za vreme molitve pamćenje umu prikazuje ili slike davnih dela, ili nove brige, ili lice koje ga je uvredilo.
47. Demon vrlo zavidi čoveku koji se moli i upotrebljava svakakva lukavstva kako bi poremetio njegovu nameru. Stoga on pomoću pamćenja ne prestaje da pobuđuje misli o raznim stvarima. On posredstvom tela privodi strasti u pokret samo da bi omeo njegov prekrasan tok (tj. molitveni trud) i preseljenje Bogu (kroz ushođenje pažnje).
48. Ne uspevši da omete molitvu marljivog (molitvenika) i pored mnogih lukavstava, svelukavi demon unekoliko slabi (svoje napade), da bi mu se zatim, pošto završi molitvu, osvetio. Jer, on ga ili raspaljuje gnevom i uništava prekrasno nastrojenje koje je stečeno molitvom, ili ga podstiče na neku beslovesnu slast (pozivajući ga na okušanje čulnog zadovoljstva), podsmevajući se nad umom.
49. Pomolivši se kao što treba očekuj ono što ne treba i stoj hrabro čuvajući svoj plod. Ti si na to postavljen od samog početka, tj. da obdelavaš i čuvaš (Post.2,15). Stoga, potrudivši se (ispunivši molitvu kao što treba), nemoj ostavljati bez zaštite ono što si stekao trudom. Inače od molitve nećeš imati nikakve koristi.
50. Sva borba koja se vodi između nas i nečistih duhova biva jedino zbog duhovne molitve. Ona im mnogo smeta i ne mogu da je podnose, a za nas je spasonosna i blagoprijatna.
51. Zbog čega demoni žele da u nama pobude stomakougađanje, blud, srebroljublje, gnev, zlopamćenje i ostale strasti? Zbog toga da um, odebljavši od njih, ne bi mogao da se moli kao što treba. Jer, strasti našeg nerazumnog dela (pošto počnu da dejstvuju) umu ne dozvoljavaju da deluje razumno.
52. Mi vršimo vrline stoga što ih zahteva priroda, a prirodu slušamo stoga što je stvorilo Slovo (Gospod). To Slovo nam obično postaje očigledno (i u našoj svesti se jasno ocrtava) u molitvenom stanju.
53. Molitveno stanje je bestrasno nastrojenje koje krajnjom ljubavlju ushodi na visinu mudroljublja i duhovnog uma.
54. Onaj ko hoće da se istinski moli treba ne samo da vlada nad gnevom i pohotom. već i da bude tuđ svakoj strasnoj pomisli.
55. Ko ljubi Boga [trudiće se] da svagda besedi sa Njim kao sa Ocem, udaljujući se od svake strasne pomisli.
56. Ne moli se istinski svako ko je stekao bestrašće. Jer, takav još može biti zauzet prostim pomislima (o stvarima, premda i bez strasnih pokreta), rasejavajući se njihovim istorijama (njihovim slikama o raznim svezama) i ostajući daleko od Boga. (Kod njega nema strasnih pokreta, ali um mašta).
57. Međutim, i kada se um ne zadržava na prostim pomislima o stvarima, još ne znači da je dostigao mesto molitve. Jer, on može biti zauzet (filosofskim) umozrenjem o njima i udubljen u njihove uzročne odnose. Premda su sve to izvučenosti (apstrakcije), ipak se um odvodi daleko od Boga. Jer, kao umozrenja o stvarima, one u umu zapečaćuju obraze stvari. (Strasti nisu u pokretu, ali um filosofira, a ne moli se: to je stanje učenih).
58. Međutim, čak i da je um iznad umozrenja o veštastvenoj prirodi još ne znači da je ugledao pravo mesto Božije. Jer, on može da je zauzet poznanjem mislenih tvari (anđeoskog sveta) i da je ispunjen njima (pun raznolikih misli i predstava o njima).
59. Ako hoćeš da se moliš kao što treba potreban ti je Bog koji daje molitvu onome koji se moli. Njega i prizivaj u molitvi govoreći: Da se sveti ime tvoje, da dođe Carstvo tvoje (Mt.6,8-9), tj. Duh Sveti i Jedinorodni Sin tvoj. Jer, tako uči sam Gospod, govoreći da Ocu u duhu i istini treba da se klanjaju (Jn.4,24).
60. Onaj ko se moli u duhu i istini misao za veličanje Tvorca ne pozajmljuje od tvari. On u Njemu samom crpi sagledavanje radi koga ga slavi.
61. Ako si bogoslov molićeš se istinski, i ako se istinski moliš onda si bogoslov.
62. Ako se tvoj um, plamteći čežnjom ka Bogu, malo po malo odrešuje od tela i odvraća od svih pomisli koje ishode od čulnih utisaka ili pamćenja, budući istovremeno pun pobožnosti i radosti, možeš zaključiti da se približio granicama molitve.
63. Snishodeći našoj nemoći, Sveti Duh nam prilazi i dok još nismo čisti. I ukoliko samo nađe da se um naš iskreno moli, on nailazi na njega i razgoni svu gomilu pomisli i predstava koje ga okružuju, podstičući ga na želju za duhovnom molitvom.
64. Ostali (duhovi – dobri i zli) uvode u um pomisli, predstave i uobraženja kroz dejstvo na telo. Gospod, pak, dejstvuje suprotnim načinom. Obuzimajući sam um, On mu pruža poznanje o čemu hoće, te posredstvom njega ukroćuje neuzdržanost tela.
65. Dostojan je svakog prekora onaj ko se gnevi i zlopamti premda voli istinsku molitvu. Jer, on liči na onoga ko želi da jasno vidi, premda [prahom] zasipa svoje oči.
66. Ako želiš da se moliš kao što priliči nemoj činiti ništa što je suprotno molitvi. Tada će Bog, približivši ti se, koračati sa tobom.
67. Kada se moliš nemoj Božanstvu pridavati nikakav oblik, niti dozvoljavaj da ti se um preobrazi u neki obraz (ili da sebe prestavlja pod nekim obrazom), već neveštastveno pristupi neveštastvenom, pa ćeš se sjediniti sa Njim.
68. Čuvaj se zamki neprijateljskih, budući da se dešava da ti, dok se moliš čisto i bezmetežno, odjednom predstane neki čudni i neobičan obraz. To neprijatelji čine da bi te doveli do samomnjenja, podmetnuvši ti misao da (ti se javilo) Božanstvo, a i da bi pomislio da je Božanstvo ograničeno (da zauzima mesto, da je protežno i da ima delove) iako je, u stvari, bez količine i izgleda.
69. Kada ne uspe da pokrene pamćenje, zavidljivi demon dejstvuje na krv i sokove kako bi u umu proizveo uobraženje nečeg stranog i ispunio ga likovima. Navikavši se da se kreće u pomislima, um se lako vara njima i, misleći da ushodi ka neveštastvenom i bezvidnom poznanju, biva obmanut, primajući dim umesto svetlosti.
70. Stoj na straži svojoj, čuvajući um od pomisli za vreme molitve i starajući se da stojiš u mirnom stanju kako bi ti Onaj koji… saoseća onima koji su u neznanju (Jev.5,2) prišao i pružio ti preslavni dar molitve.
71. Ti nećeš moći da se moliš čisto ukoliko se uplićeš u veštastvena dela i ukoliko te uznemiravaju neprestane brige. Jer, molitva je odlaganje [svih] pomisli.
72. Svezani ne može da beži, ni um koji služi bilo kojoj strasti ne može da vidi mesto duhovne molitve. Osim toga, on biva nošen strasnim pomislima i nema nepokolebivu postojanost.
73. Kada um najzad počne da se čisto i bestrasno moli demoni mu više ne pristupaju sa leve, nego sa desne strane: oni mu navodno predstavljaju javljanje slave Božije ili neku slikovitu predstavu, prijatnu za čula, da bi ga naveli da pomisli da je već dostigao savršenstvo molitve. To se, kao što je rekao jedan muž kome je stvar poznata, dešava zbog strasti taštine, ili od toga što demoni dodiruju jedan deo mozga i od potresa (ili zapaljenja) žila u njemu.
74. Čini mi se da demon, dodirujući navedeno mesto kako hoće, preobrće svetlost koja se nalazi oko uma. Od toga se taština podiže na pomisao koja um podstiče da lakomisleno sebi prisvoji Božanstveno i suštinsko poznanje. Pošto ga ne uznemiravaju nečiste telesne strasti i pošto čisto stoji na molitvi, on nikako ne pomišlja ni na kakvo neprijateljsko dejstvo. On je uveren da se tu radi o Božanstvenom javljanju, iako ono dolazi od demona koji, upotrebljavajući krajnje lukavstvo, kao što smo rekli, kroz mozak menja svetlost koja je vezana sa umom i sam je obrazuje (daje joj obraz).
75. Približivši se, anđeo Božiji jednom rečju u nama prekraćuje svako neprijateljsko dejstvo, te čini da svetlost uma dejstvuje nepogrešivo.
76. Ono što se u Otkrivenju govori o anđelu, tj. da prinosi tamjan sa molitvama svetih (Otk.8,3) ukazuje, kako mi se čini, na tu blagodat koja dejstvuje preko anđela i koja pruža umeće istinske molitve. Tada um najzad stoji na molitvi bez smetenosti misli, bez uninija i malodušnosti.
77. Čaše sa tamjanom su, kako se tamo govori, molitve svetih koje su prinosili dvadeset četiri starešine (Otk.5,8). Pod čašom treba podrazumevati sjedinjenje sa Bogom ili savršenu, duhovnu ljubav prema Njemu, u kojoj se molitva vrši duhom i istinom.
78. Kada za vreme molitve pomisliš da nemaš potrebu da plačeš za svoje grehe, pogledaj koliko si daleko od Boga (iako si obavezan da svagda u Njemu prebivaš), te ćeš proliti najtoplije suze.
79. Zaista je tako: saznavši svoju meru (siromaštvo i ništavnost) slatko ćeš se naplakati, okajavajući sebe slično Isaiji. Jer, budući nečist i imajući nečista usta i živeći u takvom narodu, tj. sa protivnicima (Božijim – nečistim silama i pomislima), ti se ipak usuđuješ da predstaneš Gospodu Savaotu (Is.6,5).
80. Ukoliko se budeš istinski molio u mnogome ćeš dobiti potpuno osvedočenje. Anđeli će se sabrati oko tebe kao oko Danila i prosvetiti te na poznanje uzroka onoga što se događa.
81. Znaj da nas anđeli pobuđuju na molitvu i stoje sa nama na njoj, radujući se i ujedno, moleći se za nas. Prema tome, mi ćemo ih krajnje progneviti ukoliko postanemo nemarni i ako primimo protivne pomisli. Jer, dok se oni toliko podvizavaju za nas, mi ni za same sebe nećemo da molimo Boga, već prenebregavamo svoje služenje Bogu i, ostavljajući njihovog Boga i Vladiku, stupamo u razgovor sa nečistim demonima (u pomislima).
82. Moli se mirno i bezmetežno, pevaj razumno i pristojno, pa ćeš biti kao orlić koji se podiže u visinu.
83. Psalmopojanje uspavljuje strasti i ukroćuje prizive na telesnu neuzdržljivost, a molitva nastrojava um na umno delanje koje mu priliči.
84. Molitva je delanje uma koje mu priliči, ili, bolje, njegova prava upotreba.
85. Psalmopojanje je slika mnogorazlične premudrosti, a molitva je obris neveštastvenog poznanja.
86. Poznanje je prekrasno delo. Ono potpomaže molitvu pobuđujući mislenu silu uma na sagledavanje Božanstvenog saznanja.
87. Ukoliko se još nisi udostojio dara molitve i psalmopojanja išti neodstupno, pa ćeš dobiti.
88. Kaza im (Gospod) i priču kako treba svagda da se mole, i da ne klonu (Lk.18,1). Stoga nemoj izgarati i padati u uninije što još nisi dobio [traženo]. Jer, kasnije ćeš dobiti. Uz priču Gospod je još dodao: Ako se i ne bojim Boga i ljudi ne stidim, no budući da mi dosađuje ova udovica, odbraniću je (st.4-5). Tako će i Bog odbraniti izabranike svoje koji mu vapiju dan i noć (st.7). Budi dobrodušan u trudoljubivom trpljenju prebivajući na molitvi.
89. Nemoj želeti da ono što je u vezi sa tobom bude onako kako tebi izgleda (najbolje), već onako kako je Bogu ugodno. Tada ćeš na molitvi biti bezmetežan i blagodaran.
90. Čuvaj se demona bluda, čak i da si već sa Bogom. Jer, on je vrlo vešt i pokvaren i na svaki način pokušava da savlada ustremljenje tvog trezvoumlja, te da ga odvuče od Boga, čak i kad stoji pred Njim sa pobožnošću i strahom.
91. Ukoliko se staraš oko molitve pripremi se za demonske napade i trpeljivo podnosi njihova bičevanja. Jer, oni će te napasti kao divlje zveri i izranaviti svo telo tvoje.
92. Pripremivši se, kao iskusan borac, nemoj da se kolebaš, čak i ako iznenada ugledaš neko priviđenje. Nemoj se smućivati čak i ako se prema tebi usmeri mač, ili ako plamen bude ustremljen u tvoje lice. Nemoj padati duhom (nemoj se plašiti) čak i ako ti se pojavi izgled ružne i lukave (njuške). Naprotiv, stoj, ispovedaj dobro ispovedanje i smelo gledaj na neprijatelje svoje.
93. Onaj ko podnosi tugu biće udostojen i radosti, i onaj ko trpi neprijatno neće biti lišen udela ni u prijatnom.
94. Pazi da te lukavi demoni ne prevare nekim viđenjem. (Ukoliko se desi nešto slično), prebivajući sabran u sebi, obrati se molitvi i prosi Boga da te sam prosveti, ukoliko je to od Njega (na urazumljenje), a ako nije da što pre od tebe odagna varalicu. I budi hrabar, jer ti psi neće opstati ako ti pritekneš Bogu sa toplim moljenjem, već će odmah, nevidljivo bijeni Božijom silom, pobeći daleko od tebe.
95. Treba da ti je poznato i sledeće lukavstvo demona. Ponekad se oni dele na grupe. Jedni dolaze sa sablazni. I kada ti potražiš pomoć, drugi dolaze sa anđeoskim izgledom i progone prve, da bi se ti prevario mnjenjem da su oni pravi anđeli, te da bi pao u samomnjenje što si se udostojio tako nečeg.
96. Postaraj se koliko je moguće da budeš smirenouman i hrabar, te se neprijateljski napad demona neće kosnuti tvoje duše i njihov bič se neće približiti tvome telu. (Gospod će) anđelima svojim zapovediti da te čuvaju (Ps.90,10-11).
97. Onaj ko se stara da drži čistu molitvu neće da padne pomišlju, niti da je preda demonima, čak i da čuje šum, i topot, i usklike, već će govoriti Bogu: Neću se ubojati zla, jer si ti sa mnom (Ps.22,4).
98. U vreme takvih iskušenja neprestano upotrebljavaj kratku, ali napregnutu molitvu.
99. Nemoj se bojati, niti se brini ukoliko demoni počnu da ti prete da će se iznenada pojaviti u vazduhu, da će te izbezumiti i da će ti oduzeti um. Oni te, u stvari, plaše da bi ispitali da li ih uopšte računaš u nešto, ili si ih već prezreo.
100. Ako si u molitvi predstao Bogu Svedržitelju, Tvorcu i Promislitelju, zbog čega onda nerazumno ostavljaš Njegov nepobedivi strah i bojiš se mušica i komaraca. Zar ne čuješ šta govori prorok: Gospoda Boga tvoga se boj (Pon.Zak.10,20), i još: Onoga koga se sve boji i trepti pred silom Njegovom (2-Dnev.Z6, Manasijina molitva).
101. Kao što je hleb hrana telu, i vrlina – duši, tako je i molitva hrana uma.
102. Na sveštenom mestu treba da se moliš kao carinik, a ne kao farisej, kako bi i tebe Gospod opravdao.
103. Podvizavaj se da se ne moliš protiv nekoga u svojoj molitvi, da se ne bi desilo da sam rušiš ono što zidaš i da svoju molitvu ne bi učinio mrskom (Bogu).
104. Onaj koji je dugovao deset hiljada talanata neka te nauči da ni ti nećeš dobiti ostavljenje (svoga duga) ukoliko i sam ne ostavljaš (dug) svom dužniku. Jer, rečeno je; Predade ga mučiteljima (Mt.18,34).
105. Za vreme molitvenog predstojanja (Bogu) odloži u stranu telesne potrebe kako te ujed buve, komarca ili muve ne bi lišio najvećeg dara koji donosi molitva.
106. Do nas je došlo da se lukavi toliko protivio jednom svetome da se, svaki put kad je dizao ruke na molitvu, preobražavao u lava, podizao na prednje noge i nokte zarivao u njegov bok, ne odstupajući sve dok on ne bi spustio ruke. Međutim, podvižnik ih nikada nije spuštao pre nego što bi završio svoje uobičajene molitve.
107. Takav je bio, kao što nam je poznato, i mali (ili bolje reći najveći monah) Jovan koji je bezmolstvovao u jami. On je neodstupno prebivao u umnom sjedinjenju sa Bogom. Stoga se demon u vidu aždaje obavijao oko njega, grizao mu telo i izbljuvavao mu ga u lice.
108. Ti si verovatno čitao žitija tavenisiotskih inoka u kojima se govori o tome kako su do ave Teodora, dok je držao slovo bratiji, dopuzale dve zmije. On je, ne smućujući se, savio noge u obliku svoda i propustio ih da prođu, te produžio reč do kraja. Tek tada ih je pokazao bratiji, ispričavši im slučaj.
109. O drugom duhovnom bratu mi smo čitali da svoje ruke (podignute na molitvu) nije spustio sve dok nije završio uobičajeno molitvoslovlje, iako mu je prišla zmija i dotakla se njegovih nogu.
110. U vreme molitve neka ti se oko ne rasejava. Odvojivši se od tela i duše, tada živi umom.
111. Jednom drugom svetom, krepkom molitveniku koji je bezmolstvovao u pustinji, javili su se demoni i tokom dve nedelje se igrali sa njim kao sa loptom, bacajući ga uvis i prihvatajući ga u rogožu. Pa ipak, oni uopšte nisu mogli odvojiti njegov um od plamene molitve.
112. Jedan bogoljubivi inok je hodio po pustinji tvoreći umnu molitvu. Njemu su predstala dva anđela i pošli sa njim, imajući ga u sredini. Međutim, on ni na trenutak na njih nije obratio pažnju kako ne bi pretrpeo štetu u boljem, budući da se sećao izreke apostola koji govori: Ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile… neće nas moći odvojiti od ljubavi Hristove (Rim.8,38-39).
113. Monah preko molitve postaje sličan anđelima, želeći da vidi lice Oca koji je na nebesima (Mt.18,10).
114. Uopšte nemoj želeti niti iskati da za vreme molitve vidiš bilo kakav lik ili obraz.
115. Nemoj želeti da čulima vidiš anđela, ni sile, ni Hrista, kako ne bi sišao sa uma, primivši vuka umesto pastira, i poklonivši se neprijateljima – demonima.
116. Početak prelesti uma jeste taština. Njome pokretan, um pokušava da Božanstvo opiše u nekom obrazu ili izgledu.
117. Ja ću svoje reći, kao što sam rekao i početnicima: blažen je um koji za vreme molitve čuva savršeno bezmolvije.
118. Blažen je um koji, moleći se bez rasejanosti, poprima sve veću i veću čežnju za Bogom.
119. Blažen je um koji za vreme molitve postaje neveštastven i negramžljiv.
120. Blažen je um koji je za vreme molitve potpuno neosetljiv za sve.
121. Blažen je monah koji svakog čoveka poštuje kao boga posle Boga.
122. Blažen je monah koji na spasenje i napredak svih gleda kao na svoje sopstveno.
123. Blažen je monah koji sebe smatra gorim od svih.
124. Monah je onaj koji je sa svima u jedinstvu, premda je od svih udaljen.
125. Monah je onaj koji smatra da je sa svima i u svakome vidi samog sebe.
126. Molitvu tvori onaj koji svagda svoju prvu misao prinosi Bogu.
127. Monah koji želi da se moli izbegava svaku laž i zakletvu. Inače, on na sebe uzalud prima izgled koji mu ne priliči.
128. Ako želiš da se moliš u duhu ništa ne pozajmljuj od tela. Tako nećeš imati oblak koji pred tobom za vreme molitve rasprostire mrak.
129. Poveri Bogu svoje telesne potrebe, pa će biti očigledno da mu poveravaš i duhovne.
130. Ukoliko se udostojiš da primiš obećanja – carovaćeš. Zar, gledajući na to, ne treba sa zadovoljstvom da podnosiš sadašnje siromaštvo?
131. Nemoj da se odričeš siromaštva i nevolja, koji su oruđa lake molitve.
132. Neka ti telesne vrline budu zalog duševnih, a duševne – duhovnih. Duhovne, pak, neka ti budu zalog neveštastvenog i suštastvenog poznanja.
133. Ukoliko, moleći se protiv neke pomisli, primetiš da ona brzo i lako odlazi razmotri zbog čega se to dešava da ne bi upao u zasedu i, obmanuvši se, postao izdajnik samog sebe.
134. Dešava se ponekad da te sami demoni pobuđuju da se moliš protiv neke pomisli koju su u tebe ubacili i da joj se protiviš. I oni istog časa beže kako bi ti upao u prelest pomislivši da si već počeo da pobeđuješ pomisli i da plašiš demone.
135. Ako se moliš protiv neke strasti ili nekog demona koji ti dosađuje, seti se reči Psalmopojca: Poteraću svoje neprijatelje i stići ću ih, i neću se vratiti dok ne nestanu; potisnuću ih i neće moći da opstanu, pašće pod noge moje (Ps.17,38-39). Ipak, reci to blagovremeno, naoružavši se smirenoumljem protiv neprijatelja.
136. Nemoj misliti da ćeš steći vrlinu ako se najpre ne potrudiš do krvi. Potrebno je, naime, po Božanstvenom apostolu, do smrti se boriti protiv greha, podvizavajući se za neporočnost (Jev.12,4).
137. Dešava se da (zbog neprijateljskih zamki), učinivši korist jednome, pretrpiš štetu od drugog kako bi, susrevši klevetu, rekao ili učinio nešto neumesno, te na taj način zlo rasuo ono što si dobro učinio.
138. Podvrgavajući se demonskim napadima, pazi da im ne padneš u ropstvo.
139. Demoni se trude da duhovnog učitelja noću smute sami, a danju – preko ljudi, okružujući ga neprijatnim slučajevima, klevetama i nevoljama.
140. Nemoj da ti dotuži da trpiš te suknare. Neka udaraju i tapkaju nogama, neka rastežu i glačaju. Time će tvoja odeća postati još svetlija.
141. Sve dok se u potpunosti ne odvojiš od strasti i sve dok tvoj um još uvek projavljuje protivljenje vrlini i istini, nećeš obresti blagoprijatni tamjan u nedru svome (tj. čistu i toplu molitvu).
142. Želiš li da se moliš (kao što treba)? Preselivši se od sadašnjeg, svagda živi na nebesima, i to ne samo na rečima, nego i anđeoskim delanjem i Božanstvenim razumevanjem.
143. Ukoliko se samo u nevolji (podvrgavajući se silnim iskušenjima i nalazeći se u opasnosti da padneš) sećaš Sudije i toga kako je strašan i neumoljiv, znači da se još nisi naučio da služiš Gospodu sa strahom i da mu se raduješ sa trepetom (Ps.2,11). Znaj da mu pri duhovnim utehama treba još usrdnije služiti sa strahom i pobožnošću.
144. Mudar je čovek koji pre ostvarenog pokajanja ne prestaje da se sa tugom seća svojih grehova i pravedne osude na večni oganj.
145. Onaj ko prebiva u gresima i ko prognevljuje Boga, te se bestidno i drsko upušta u poznanje Božanstvenih stvari i u neveštastvenu molitvu neka prihvati apostolsku opomenu da nije bezopasno moliti se obnaženom i nepokrivenom glavom. Takva duša, po rečima apostola, treba da ima vlast na glavi radi anđela koji predstoje (1.Kor.11,10), te da se obuče u stid i prilično smirenoumlje.
146. Bolesnome očima neće doneti nikakvu korist dugotrajno i napregnuto posmatranje sunca, čak i pri najjačoj svetlosti podneva. Ni strasni i nečisti um neće imati koristi od zamišljanja strašne i natprirodne molitve u duhu i istini. Naprotiv, on će na sebe izazvati negodovanje Božanstva.
147. Onaj koji nema potrebe ni za čim i koji ne gleda na lice ne prima dar za oltar sve dok se donosilac ne pomiri sa bližnjim koga je ožalostio (Mt.5,23). Razmisli kolika je tek opreznost i koliko rasuđivanje neophodno da bi se Bogu prineo blagoprijatni tamjan na mislenom žrtveniku.
148. Nemoj biti pričljiv, ni slavoljubiv. U protivnom će biti očigledno da grešnici rade na tvom licu, a ne na tvojim plećima (Ps. 128,3). Tada ćeš im za vreme molitve biti podsmeh, i oni će te vući i prelešćivati na neumesne pomisli.
149. Tražeći molitvu, pažnja će je [najzad] i pronaći. Za pažnjom ne sledi ništa drugo do molitva. Oko nje se i treba marljivo postarati.
150. Kao što je [moć] viđenja bolja od svih čula, tako je i molitva Božanstvenija od svih vrlina.
151. Molitva se hvali ne samo zbog količine, nego i zbog kakvote. To pokazuju dva čoveka koji su ušli u hram da se mole Bogu, jedan farisej a drugi carinik (Lk.18,10), kao i sledeća reč: A kada se molite, ne praznoslovite, i ostalo (Mt.6,7).
152. Sve dok obraćaš pažnju samo na položaj tela koji priliči molitvi i dok se tvoj um brine samo o spoljašnjoj lepoti skinije (o ostalim spoljašnjim osobinama molitvoslovlja) (znaj da) još nisi ugledao mesto molitve i da si još daleko od tog blaženog puta.
153. Kada ćeš pronaći istinski molitvu? Kada, moleći se, budeš bio iznad svake druge radosti.
154. Molitva i čitanje su prekrasni. Oni zaustavljaju sujetno skitanje misli, svezuju pomisli koje neprilično kruže i sa korišću ih zadržavaju ni malo rasejanim u tom prekrasnom zanimanju.
155. Molitva nas podstiče na razgovor sa Bogom. Dugotrajnom navikom, ona nas uvodi u saživot sa Njim, koji i beznačajne ljude voli i ne stidi se prijateljskog zbližavanja sa njima, sve dok im ljubav koja u njima prebiva pruža smelost.
156. Molitva um odrešuje od svake pomisli o čulnom i uzvodi ka Bogu koji je iznad svega, privodeći ga razgovoru sa Njim. Ona od Njega sa smelošću ište sve što joj je ugodno. Na taj način ona čini da čovek život provodi u čistoti. Jer, on je već bio u opštenju sa Bogom i uskoro se opet priprema na to opštenje.
157. Sveti Pavle uči da budemo u molitvi postojani (Rim.12,12), te da dugotrajnim prebivanjem u njoj stvorimo naviku na nju (Kol.4,2; Ef.6,18). On još zapoveda da se molitva vrši na svakom mestu (1.Tim.2,8) kako se ni jedan lenjivac ne bi izgovorio time što živi daleko od molitvenog hrama. Svako mesto je pogodno za molitvu. Bog prima one koji ga prizivaju sa čistim srcem i pravednim delima, gledajući na njihovo raspoloženje i slušajući njihovu molitvu, čak i da se mesto na kome ga prizivaju, po našem mišljenju, ničim posebnim ne izdvaja.
158. Ponekad na bdeniju treba brzo čitati Psalam, a ponekad treba predpostaviti pevanje Psalama. Mi treba da menjamo način delovanja, nasuprot zamkama neprijatelja koji nas ponekad podstiču da lomimo jezik u brzom čitanju, a ponekad pobuđuju na nadmeno slatko pojanje.
159. Kada tvoje srce napadne neprijateljska pomisao, nemoj molitvom iskati jedno ili drugo, već isuci mač suza protiv neprijatelja. Istupivši protiv neprijatelja sa tako silnim oružjem, mi ćemo ga brzo primorati da odstupi od nas.
160. Zavoli bavljenje rukodeljem, premda u molitvenom raspoloženju. Ono, naime, ne donosi svagda svoj plod, a ona – uvek. Nemoj prekidati molitvu sve dok u potpunosti ne ispuniš molitveni dug, niti slušaj pomisao koja ti govori da je vreme da sedneš za posao. Osim toga, sedeći za poslom nemoj da se silno obuzimaš delom kako ne bi, hitajući, uznemirio srce svoje i učinio ga neprikladnim za molitvu.
161. Um iz koga je ukradena misao o Bogu i koji stoji daleko od sećanja na Njega već ravnodušno greši spoljašnjim čulima. Jer, on više ne može da bude čuvar ni sluha ni jezika, budući da je iz njegove unutrašnjosti otišla privrženost ka podvižničkom trudu nad samim sobom.
162. Dešava se da se naprežemo da tvorimo čistu molitvu i da ne uspevamo. Međutim, dešava se i to da duša prebiva u čistoj molitvi i bez našeg prinuđavanja. Prvo proizilazi od naše nemoći, a drugo od blagodati odozgo, koja nas priziva ka iskanju duševne čistote. I jednim i drugim, ona nas poučava da čistu molitvu ne pripisujemo sebi, već da je smatramo darom Darodavca. Jer ne znamo kao što treba o čemu ćemo se moliti (Rim.8,26). Kada se desi da se naprežemo da tvorimo čistu molitvu i nismo u stanju, već se pomračujemo, omočimo obraze suzama i molimo Boga da se razveje noć borbe i da u duši zasija svetlost.
163. Sećanje na telesnu pohotu smućuje [čoveka]. Ono ne samo da ne dozvoljava razgovor sa Bogom, već i um, koji se navodno moli, oskrnavljuje maštarijama gnusnih predstava. Dobro je neprestano prebivati u molitvi i um upražnjavati u besedi sa Bogom. Međutim, da li je tako kod nas? Često se odvajajući od reči molitve mi pratimo pomisli koje nas zavode, umesto da se udaljavamo od njih i umesto da nas ogorčuju, što bi bio priznak nesaglasnosti volje sa onima koji nam podmeću neprilično. I premda spoljašnjost pokazuje molitveni izgled (zbog preklonjenih kolena drugima izgleda da se molimo), mi mišlju predstavljamo nešto prijatno: ljubazno razgovaramo sa prijateljima, sa gnevom grdimo neprijatelje, praznujemo sa gostima, zidamo kuće za srodnike, sadimo drveće, putujemo, bavimo se trgovinom, na silu nas privode svešteničkom činu, sa velikom brižljivošću vodimo dela crkvi koje su nam uručene. I veliki deo svega toga prebiramo u mislima, saglašavajući se sa svime što nam predstavi pomisao onako kako je ugodno strasti koja nadahnjuje naše srce.
164. Molitva zahteva da um bude čist od svake pomisli i da u sebe ne prima ništa što nije molitveno, makar se radilo i o nečem časnom. Naprotiv, kao nadahnut Bogom i odvojivši se od svega, obavljaj svoj razgovor sa Njime jedinim.
165. Ko svoje vreme deli na rukodelje i molitvu, svoje telo ukroćuje trudom i njegove neuredne zahteve dovodi do umerenosti. Dušu, pak, koja se trudi zajedno sa telom i nakon izvesnog vremena želi odmor, on oraspoložuje na molitvu kao na neko lakše [delo]. I duša ka molitvi pristupa sa usrdnošću i živim silama. Jer, ona oseća utehu pri promeni dela i prelazu od jednog ka drugome, dok je dugotrajno zanimanje jednim istim pritiska. Ona se opterećuje jednoobraznošću, dok je raznovrsnost zanimanja raduje. Njoj se čini da, ostavljajući jedno delo, sa sebe skida neki teret zbog čega ka drugome pristupa kao sa svežim snagama i kao da tek započinje trud.
166. Ko ne voli da radi nedelatnošću hrani strasti i željama daje slobodu da se ustremljuju ka predmetima koji su im srodni. To se najviše projavljuje u vreme molitve, budući da je tada pažnja uma potpuno progutana onim čime je zauzeto srce. On tada u pomislima prebira ono što je donela strast koja je stupila u dejstvo umesto da besedi sa Bogom i da od Njega ište sebi korist. Znajući to, sveti Pavle sa revnošću napada lenjost i sve apostolskom vlašću obavezuje na trud (2.Sol.3,6-12). Delo je sidro za misao i daje joj bezopasan smer. Čak i ako odasvud nailaze bure i nailasci vetrova prete brodolomom, misao stoji nepokolebivo, zadržavana delom kao sidrom. Ona se unekoliko koleba pomislima koje se podižu, ali ne pada u opasnost stoga što su uze koje je drže silnije od vetrova koji jure.
167. Oni koji odbijaju rukodelje pod izgovorom da treba neprestano da se mole, u stvari se i ne mole. Upravo stoga što misle da lenjošću duši ostave slobodu od briga, oni se zapetljavaju u lavirint bezizlaznih pomisli i postaju nesposobni za molitvu. Telo koje se trudi nad delom zadržava misao pri sebi, budući da ona, ne manje nego oči, treba da prati ono što se radi i da sadejstvuje telu u nepogrešivom vršenju dejstava. Pokojno telo, naprotiv, misli daje slobodu da luta. Stoga se u vreme pokoja bude strasti. Pri svakom pohotljivom sećanju one hvataju misao i ovladavaju njome kao zarobljenicom.
168. Postoji viša molitva savršenih, neko ushićenje uma, svecelo odrešenje od čulnog, u kojoj se on neizrecivim uzdasima duha približuje ka Bogu koji vidi raspoloženje srca koje je otvoreno kao ispisana knjiga i koje u bezglasnim obrazima izražava svoju volju. Tako je do trećeg neba bio odnesen Pavle, ne znajući da li u telu ili izvan tela (2.Kor.12,2).
169. Posle prve postoji i druga molitva. Na njoj um sa umilenjem prati reči koje proiznosi, znajući kome upućuje molbu.
170. Molitva koju prekidaju pomisli i koja je sjedinjena sa telesnim brigama stoji daleko od nastrojenja koje priliči molitveniku. Takav ne čuje samog sebe, noseći se mišlju tamo-amo i ne sećajući se kakve reči izgovara. I zar će Božanstveni sluh obratiti pažnju na ono na što ni sam molitvenik, u svojoj rasejanosti, ne pazi? Kod onih koji su govorili: Pazi na molitvu moju, usliši molitvu moju (Ps.16,1), i: Neka tvoje uši paze na glas moje molitve (Ps.129,2), sav um beše marljivo sabran. On se nije razlivao na ono na šta se obično razliva i rasejava misao nemarnih koja ne vlada sobom.
 


 
NAPOMENE:

  1. Uzdržanje, hrabrost, mudrost i pravda- Prim. prev.

 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *