ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ II

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ

ПРЕПОДОБНИ ИСИХИЈЕ, ПРЕЗВИТЕР ЈЕРУСАЛИМСКИ

 

Кратко саопштење о њему
 
Преподобни Исихије, родом Јерусалимљанин, у младим годинама беше слушалац и ученик светог Григорија Богослова. По кончини свог великог наставника, он провођаше подвижнички живот у једној од палестинских пустиња, где је продужавао да изучава дух Хришћанства час у књигама, час из разговора са савременим подвижницима Палестине, час из опита сопственог живота и својих испитивања. 412. године јерусалимски архиепископ је просвећеног подвижника посветио у презвитера. Од тог времена, сједињујући са чином презвитера и звање проповедника, он се у историји Цркве појављује као један од знаменитих учитеља. “Велики Евтимије, – како (у житију светог Евтимија) пише његов ученик Кирил Скитопољски, – беше веома утешен што је свети Јувеналије, патријарх јерусалимски, дошавши 429. године у његову обитељ ради освећења храма, са собом повео и преосвећеног Исихија, презвитера и учитеља Цркве”.
Теофан у свом хронографу његову кончину везује за 26. годину царовања Теодосија Млађег, што одговара 432-3. години. У месецослову императора Василија његов спомен се везује за 28. март. Код нас, као и на читавом истоку, он се помиње са свим преподобним на Сирну суботу. У канону светог Теодора Студита на тај дан у 9. песми он се помиње заједно са великим учитељима – Василијем Великим, Григоријем Богословом, Јованом Златоустим, Атанасијем Великим, са Кирилом Јерусалимским и Кирилом Александријским, са светим Епифанијем, Григоријем Ниским. Поред Григорија Богослова, он се именује другим богословом.
По својим ученим делима, преподобни Исихије беше достојни ученик светог Григорија Богослова. Оцењујући преподобног Исихија као проповедника и тумача Светог Писма, Месецослов императора Василија наводи: “Он је објаснио читаво Свето Писмо, изложио га са јасношћу и пружио за општу корист. Због тога је за све био веома знаменит и поштован”.
Подражавајући Грчко добротољубље, ми ћемо из његових многобројних дела у наш зборник унети једино Слово Теодулу, подељено на 200 поглавља. Оно је веома корисно за оне који желе да се навикну на трезвоумље, пажњу и чување срца. У својој Филокалији, у 198 поглављу, Фотије ово слово именује као “најпригодније за оне који проводе подвижнички живот ради наслеђа Царства небеског. Оно је јасно изложено и по свему одговара онима који се не упуштају у дубока испитивања, већ сав труд и сву пажњу обраћају на подвиге делатног живота”.
(При превођењу је грчки текст Добротољубља био допуњен са неколико места из Patrologiae Graecae, Migne t. 93).
 

   

Comments are closed.