NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM II

DOBROTOLJUBLJE – TOM II

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI JOVAN KASIJAN

PREGLED DUHOVNE BORBE

 

X

O RUKOVOĐENJU U DUHOVNOM ŽIVOTU
(O RASUĐIVANJU SA SAVETOVANJEM KOD ISKUSNIH)

211. Jednom su se starci sakupili kod svetog Antonija Velikog i od večera do jutra razgovarali o raznim duhovnim predmetima. Naročito se priča povela o tome koja je najveća vrlina, tj. koja vrlina bi nas mogla sačuvati neulovljivim od zamki đavolske prelesti, i pravim putem voditi najvišem savršenstvu. Predlagana su razna mišljenja: jedni su isticali post i bdenje, drugi negramžljivost i preziranje svih stvari, jedni otšelništvo, ili udaljavanje u pustinju, drugi čovekoljublje. Pošto su se svi izjasnili, blaženi Antonije je počeo da govori. „Sve što ste rekli je spasonosno i neophodno za one koji traže Boga i koji žele da mu priđu. Međutim, iskustvo pada onih koji su napredovali u njima ne dozvoljava da im se da prvenstvo. Jer, u zamke neprijatelja su upadali i oni koji su se odlikovali strogim postovima i bdenjima, i oni koji su prebivali bezizlazno u pustinjskoj usamljenosti, i oni koji su došli do najvećeg stepena negramžljivosti, i oni koji su obilno davali milostinju. Mislim da je razlog toga bio nedostatak rasuđivanja. Jer, ono uči čoveka da ide carskim putem, izbegavajući opasne krajnosti. U odnosu na post, na primer, ono ne dopušta ni bezmerno iznuravanje tela, niti ugađanje telu. U Jevanđelju se ono naziva okom i svetiljkom duše: Svetiljka telu je oko, kaže Gospod. Ako, dakle, oko tvoje zdravo bude, sve će telo tvoje svetlo biti. Ako li oko tvoje kvarno bude, sve će telo tvoje tamno biti (Mt.6,22-23). Kada svetlost sve osvetljava i oko sve vidi. Tako i rasuđivanje sve pomisli i dela čovekova razmatra, prosuđuje i objašnjava. Ono određuje šta treba činiti, te kako i od čega se treba uzdržavati. Kod onoga, pak, ko nema takvo rasuđivanje, dela i pomisli idu tek tako, bez strogog razmatranja. Tu neprijatelj uspeva da podmetne prividno dobro umesto istinskog dobra. Prikrivajući njime svoju zamku, on [čoveka] baca u rov i pogubljuje ga“.
212. Rešenje svetog Antonija je potvrđeno bezbrojnim primerima. Prisetimo se žalosnog pada starca Irona. On se upražnjavao u krajnje strogom postu i u dubokoj usamljenosti. I da ih nikako ne bi narušavao, po nagovoru neprijatelja on je prestao da dolazi na uobičajena [liturgijska] subotna i nedeljna sabranja pustinjaka, posle kojih su se u razgovoru razjašnjavali razni putevi i bespuća strogog života. Obmanuvši se tim navodno dobrim, savetom neprijatelja, on se predao još većoj prelesti: primio je đavola koji mu se javio u obliku anđela i po njegovoj reči skočio u najdublji bunar. Razbivši se, on je treći dan skončao. Evo još jednog primera: nameravajući da odu u najdublju pustinju dva brata su odlučili da primaju jedino hranu koju im pošalje sam Gospod. Lutajući po pustinji oni su toliko iznemogli da se već nisu mogli ni kretati. U tom čas su ih napali Maziki, divlji i surov narod. Međutim, videći ih u tako žalosnom stanju, oni su se sažalili na njih i predložili im hleb. Jedan je razmislio, i pristao da primi hleb kao od ljudi koje je Gospod poslao. On se potkrepio i ostao živ. Drugi je, pak, uporno ostao pri svojoj odluci i umro od gladi. Evo još jednog primera: jedan od strogih isposnika i usamljenika je pomislio da je dostojan opštenja sa nebeskim silama. I neprijatelj nije zakasnio da se time iskoristi. Počeo je da mu se javlja kao anđeo, da mu daje otkrivenja o ljudskim delima i mislima, da proizvodi u keliji svetlost bez svetiljke. Zadobivši na taj način njegovo poverenje u potpunosti, on mu je na kraju zapovedio da, slično Avramu, svoga sina prinese na žrtvu Bogu. To bi se svakako i dogodilo da sin, videći neobične pripreme, nije pobegao. I još jednog: neprijatelj je u Mesopotamiji jednog isposnika i usamljenika doveo do bespogovornog poverenja u snove. On mu je u snoviđenju predstavio dva naroda: hrišćanski sa apostolima i mučenicima u mraku, beščašću, tuzi i plaču, i judejski sa Mojsijem, patrijarsima i prorocima u lučezarnom sijanju, u slavi i radosti. I time ga je naveo da pređe u judejstvo i primi obrezanje. I ovi primeri su dovoljni da se ubedite da nedostatak rasuđivanja predstavlja otvorena vrata za pad i pogibiju.
213. Rasuđivanje je dar Božiji koji, međutim, treba razvijati i vaspitavati. Kako? Predajući sve svoje rasuđivanju najiskusnijih otaca. To je najmudrija škola rasuđivanja u kojoj se uče da dobro rasuđuju o doličnom čak i oni koji nemaju posebnu sposobnost. Tako se rešava pitanje kako steći rasuđivanje. Istinsko rasuđivanje se stiče istinskim smirenjem. Prvi njen pokazatelj jeste otkrivanje ocima ne samo onoga što radimo, nego i onoga o čemu mislimo, bez imalo poverenja u svoje pomisli. [Smirenje je] da se u svemu slede pouke staraca, i da se dobrim ili rđavim smatra samo ono što oni takvim priznaju. Takvo delovanje potpomaže da bez opasnosti prebivamo na pravom putu i čuva nas od svih đavoljih zamki. Onaj ko svoj život raspoređuje po savetu onih koji su napredovali, a ne po svom sudu, ne može da padne od besovske prelesti. Predavanje svojih pomisli rasuđivanju otaca zamenjuje vlastito rasuđivanje i uči [istinskom] rasuđivanju. Neprijatelji ne vole svetlost. Zbog toga otkrivanje zlih pomisli njih odmah razgoni i istrebljuje. Izvučena iz tamne rupe na svetlost, zmija se stara da pobegne i sakrije. Tako se i zle pomisli, budući otkrivene otvorenim priznanjem i ispovešću, staraju da pobegnu od čoveka. To se potvrđuje mnogim i premnogim primerima i opitima.
214. Ava Serapion priča o sebi: „Kada sam bio početnik od ave sam tajno uzimao suvarke i jeo. To sam činio veoma dugo vreme. I strast je ovladala mnome tako da nisam mogao da je savladam. Savest me je osuđivala. Međutim, ja sam se stideo da avi priznam [svoju strast]. Ipak, po promislu čovekoljubivoga Boga se desilo da kod starca svrati neka bratija, koji su počeli da mu otkrivaju svoje pomisli i da mole rešenja za njih. Starac im je odgovorio ono što je bilo potrebno. Pri tome je došlo na red da govori i o uzdržanju u hrani. Zatim je dodao: „Ništa toliko monasima ne nanosi štetu i ništa toliko ne raduje besove kao utajivanje pomisli od duhovnih otaca“. Ove reči su me silno porazile. Meni se činilo da je Bog otkrio starcu moja sagrešenja. Došavši u skrušenost, ja sam počeo da plačem. Zatim sam ispod pazuha izvukao hleb koji sam obično krao. Pruživši se na zemlju, ja sam molio da mi oprosti prošlo i da se moli za mene da se sačuvam ubuduće. Tada reče starac: „Tvoje priznanje te je oslobodilo od ropstva. Otkrivši svoj greh ti si pobedio demona koji te je ranjavao u tvom ćutanju. Dosada si mu dopuštao da vlada tobom, ne protivrečeći mu, i ne izobičavajući ga. Budući, pak, izveden iz srca i otkriven, on već neće imati mesta u tebi“. Starac još nije ni završio svoju reč a iz mojih nedara je izašlo nešto što je ličilo na goreću baklju i svu keliju napunilo smradom, tako da su prisutni mislili da gori sumpor. Starac je dodao: „Eto, Gospod je vidljivo potvrdio istinu mojih reči i tvoga oslobođenja“. Tako je dejstvom ispovesti odstupila od mene strast stomakougađanja. Od tada mi čak ni na misao nije dolazila ranija želja“.
215. Šta vidimo kod Samuila? Od detinjstva budući posvećen Bogu i udostojavajući se besede sa Njim, on nije verovao svojoj pomisli. Budući dvaput pozvan od Boga, on žuri starcu Iliju i od njega dobija pouku kako da odgovori Bogu. Na taj način je sam Bog i onoga koga je udostojio razgovora sa sobom hteo da rukovodi poukom starca, kako bi ga priveo smirenju. Ne vidimo li isto to i kod svetog Pavla? Sam Gospod ga je prizvao, ali ga ujedno šalje Ananiji da se bi naučio putu istine. I sam sveti Pavle, posle velikog iskustva jevanđelske propovedi, ide u Jerusalim da proveri svoju blagovest, da kako ne bi trčao uzalud (Gal.1,13-2,2), iako ga je osetno pratila blagodat Svetoga Duha. Prema tome, Gospod put ka savršenstvu otkriva samo onima koje rukovode duhovni oci, kao što i govori preko proroka: Pitaj oca svoga i saopštiće ti, starce tvoje – i kazaće ti (Pon.Zak.32, 7).
 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *