NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM II

DOBROTOLJUBLJE – TOM II

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI JOVAN KASIJAN

PREGLED DUHOVNE BORBE

 

VIII

O BOŽANSTVENOJ BLAGODATI I SLOBODNOM PROIZVOLJENJU KAO ČINIOCIMA DUHOVNOG ŽIVOTA
187. Mi uvek treba da smo čvrsto uvereni u to da nikako ne možemo postići savršenstvo svojim trudovima i podvizima, makar se i sa svom neumornošću upražnjavali u svakoj vrlini. Čovekovi napori nemaju dovoljnu vrednost i silu da nas uzdignu na visinu svetosti i blaženstva. Neophodno je da nam Gospod sadejstvuje i usmeri naše srce prema onome što je za nas korisno. Zbog toga smo dužni da svakoga trenutka, zajedno sa Davidom, vapijemo Gospodu: Utvrdi stope moje na stazama tvojim da se ne bi pokolebale (Ps.16,5). Neophodno je da nevidljivi Rukovoditelj čovekovog duha prema vrlini obraća naše proizvoljenje, koje je, što zbog neznanja dobra, što zbog iskušenja strasti, sklonije poroku. To je veoma jasno izrazio prorok u jednom stihu pesme: Odbačen, nagnuh se da padnem, ali me Gospod prihvati (Ps.117,13). Prva polovina stiha označava slabost naše volje, a druga – uvek spremnu pomoć od Gospoda. Svaki put kada počnemo da se kolebamo, On ka nama pruža svoje ruke, podržava nas i utvrđuje. U protivnom bismo, prepušteni svom proizvoljenju, pali savršenim padom. Ni jedan pravednik, zapravo, nema u sebi dovoljno snage da stekne pravednost. On se neprestano koleba i svakoga trenutka je gotov da padne. Stoga ga milost Gospodnja potkrepljuje svojom rukom. U suprotnom bi, izloživši se padu zbog slabosti volje, u potpunosti poginuo. Zar će neko biti toliko samopouzdan i slep da misli da nema potrebe u neprestanoj pomoći Božijoj, kada sam Gospod u Jevanđelju jasno uči: Kao što loza ne može roda roditi sama od sebe ako ne ostane na čokotu, tako ni vi ako u meni ne ostanete. Jer bez mene ne možete činiti ništa (Jn.15,4-5)? Kako je, zapravo, nerazumno i čak bogohulno, dobra dela pripisivati svojim naporima, a ne blagodati i pomoći Božijoj! I izreka Gospodnja svedoči da bez Njegove pomoći niko ne može da donosi duhovne plodove?
188. Zbog toga verujemo da se osobitim nadahnućem Božijim u nas polaže kako početak dobrog raspoloženja, tako i upražnjavanje u vrlinama. Naš trud se sastoji u tome da se sa većom ili manjom spremnošću pokoravamo nadahnućima Božijim i da primamo Njegovu pomoć. Mi zaslužujemo nagradu, ili dostojnu kaznu, s obzirom na to da li smo nemarni, ili se sa pobožnom pokornošću brinemo o prilagođavanju zapovestima i promišljanju Božijem, koje se prostire na nas Njegovom blagovoljenjem. To se jasno pokazalo pri iscelenju jerihonskih slepaca. Slučaj Gospodnjeg prolaženja pored njih je predstavljao blagodat Božijeg promisla i snishođenja. Njihovo, pak, uzvikivanje: Pomiluj nas Gospode, Sine Davidov (Mt.20,31) beše delo njihove vere i nade. I opet, samo vraćanje vida predstavlja izraz Božijeg milosrđa.
189. Čak i ako se mnogo trudi oko obrađivanja zemlje, zemljoradnik ne može da očekuje obilan rod, ukoliko na obrađenu zemlju blagovremeno ne padne kiša i ne bude povoljno vreme. Prema tome, kao što lenjivim zemljoradnicima, koji se ne brinu oko obrade svoje zemlje, Bog ne daje ploda, tako i trudoljubivim neće biti koristi od svakodnevne brige, ukoliko im ne pomogne Božije milosrđe. I u delu života po Bogu je isto: potreban je i naš trud, premda bez pomoći blagodati Božije mi ni u čemu nećemo uspeti. Treba da ispovedaš da je Bog početni Vinovnik ne samo dela, nego i dobrih pomisli: On nam nadahnjuje i svoju svetu volju, i daje nam silu i zgodnu priliku da ispunimo ono što ispravno želimo. Jer, svaki dar dobri i svaki poklon savršeni odozgo je, silazi od Oca svetlosti (Jak.1,17).
190. Volja Božija uvek želi da čovek koga je Bog stvorio ne pogine, nego da vavek živi. Ukoliko u našem srcu primeti makar iskru raspoloženja ka dobru Bog joj, po blagosti svojoj, ne dopušta da se ugasi. Želeći da se svi spasu i dođu u poznanje istine, On na sve načine potpomaže da se ona obrati u plamen. Blagodat Božija je blizu svih. Ona sve bez izuzetka priziva spasenju i poznanju istine, jer govori: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti (Mt. 11,28).
191. Um čovečiji ne može da shvati kako spasenje pripada i našoj volji, budući da se kaže: Ako hoćete i poslušate me, ješćete dobra zemaljska (Is.1,19), i istovremeno nije delo ni… onoga koji hoće, ni… onoga koji trči, nego… Boga koji miluje (Rim.9,16). Njemu nije jasno kako Bog ima da svakome vrati po delima njegovim, a istovremeno je Onaj koji čini u nama i da hoćemo i da tvorimo po Njegovom blagovoljenju (Fil.2,13). On bi hteo da shvati zašto nam se zapoveda da načinimo sebi novo srce i nov duh (Jez.18,31), kad nam se istovremeno kaže: I daću vam srce novo i duh nov (Jez.11,19). Ove sumnje neće biti teško da rešimo ukoliko budemo razumeli da u delu našeg spasenja učestvuju i blagodat Božija i naše slobodno proizvoljenje. Naime, iako ponekad može da želi vrlinu, čovek neće biti u stanju da je stekne bez Božije pomoći. Ni bolesniku nije dovoljna samo želja da bude zdrav, već i Davalac života, Bog treba da da silu za ponovo uspostavljanje zdravlja. Da bismo se savršeno uverili u to da i dobre želje, koje nastaju od prirodne sposobnosti koja nam je data milosrđem Tvorca, možemo ispuniti samo uz pomoć Božiju, treba da se setimo reči apostola: Jer hteti imam u sebi, ali učiniti dobro ne nalazim (Rim.7,18).
192. Mnogi pitaju o tome kada u nama deluje blagodat: da li onda kada se u nama ispoljavaju dobre želje, ili se dobre želje u nama ispoljavaju onda kada nas poseti blagodat Božija? Opit opravdava i jedno i drugo: Savle i carinik Matej nisu sami poželeli [Hrista], nego – tek posle poziva. Zakhej i razbojnik na krstu su, pak, svojom željom preduhitrili delo blagodati. Tako i treba smatrati: kada vidi da želimo da činimo dobro, Bog usmerava i učvršćuje našu spremnost. Ako, pak, ne želimo dobro, ili smo ohladneli prema njemu, On nam daje spasonosna nadahnuća, kroz koja se obrazuju ili obnavljaju dobra raspoloženja.
193. Ne treba misliti da je čovekova priroda sposobna samo za zlo. Tvorac je u duše naše posejao semena svih vrlina. Međutim, da bi ona uzrastala, neophodna je pomoć Božija. Isto tako, i u čoveku uvek postoji slobodna volja da primi ili ne primi blagodatna dejstva. Kada građenje našeg spasenja uopšte ne bi zavisilo od nas, apostol ne bi rekao: Gradite spasenje svoje sa strahom i trepetom. Međutim, kad bi zavisilo samo od nas, on ne bi dodao: Jer Bog je onaj koji činiu vama i da hoćete i da tvorite po Njegovom blagovoljenju (Fil.2,12-13). Blagodat Božija nas i preduhitruje, jer prorok govori: Bog moj, i Njegova milost me preduhitruje (Ps.58,11), i ide za našom voljom, zbog čega i kaže: I jutrom te molitva moja preduhitruje (Ps.87,14).
194. Blagodat Božija uvek usmerava našu volju na dobru stranu, premda i od nas zahteva ili očekuje odgovarajuće napore. Da ne bi svoje darove davala nemarnima, ona traži slučaj kojim bi nas probudila iz hladne bezbrižnosti. I da se darežljivo saopštavanje njenih darova ne bi vršilo bez razloga, ona ih saopštava prema našoj želji i trudu. Ipak, pri svemu tome, blagodat se uvek daje na dar, budući da se naši mali trudovi nagrađuju neizmernom darežljivošću. Zbog toga, ma koliko bili veliki, svi ljudski trudovi ne mogu učiniti da se blagodat ipak ne daje na dar. Premda je govorio da se potrudio više od svih apostola, apostol neznabožaca ipak dodaje da trudovi ne pripadaju njemu, nego blagodati Božijoj koja je sa njim (1.Kor.15,10). Prema tome, rečju: Potrudih se, on izražava napor svoje volje, rečima: Ne ja, nego blagodat Božija – Božiju pomoć, a rečima: Koja je sa mnom –da mu je blagodat pomagala onda kada se on trudio, a ne kada je prebivao u nemaru i bezbrižnosti.
195. Bog raznovrsnim i nepostižnim načinima ustrojava naše spasenje: u onima koji žele i traže spasenje On pojačava želju, a u onima koji nemaju želju On izaziva nameru. On pomaže ispunjavanje naših spasonosnih želja, udahnjuje svete želje i utvrđuje ih. Zbog toga ga mi u svojim molitvama zovemo i Zaštitnikom i Spasiteljem i Pomoćnikom. On, slično najnežnijem Ocu i sastradalnom Lekaru, čini sve u svima: u jednima pobuđuje početak spasenja i razgoreva usrđe ka Njemu, a kod drugih privodi delo završetku, i vrline savršenstvu; jedne zadržava od bliskog pada, a drugima pruža prilike za spasenje; onima koji žele i koji se trude, pomaže, a druge, koji ne žele i koji se protive, privlači i skreće prema dobrom raspoloženju. On svagde sve čini pobuđujući, pomažući i utvrđujući, premda bez narušavanja slobode koju nam je dao.
 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *