NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM I

DOBROTOLJUBLJE – TOM I

 

DOBROTOLJUBLJE
AVA EVAGRIJE

XII

IZREKE EVAGRIJA MONAHA
1. Ava Evagrije je rekao: „Izbegavaj razgovore o svetskom da ti se um ne bi smutio i da pravilo tvog bezmolvija ne bi bilo narušeno“.
2. Govorio je takođe: „Mnogo znači moliti se bez rasejanosti, a još više pevati (Psalme) bez rasejanosti“.
3. Još je govorio: „Uvek se sećaj svog izlaska i ne zaboravljaj večni Sud, pa ćeš sačuvati dušu svju od svakog greha“.
4. Još je govorio: „Kad ne bi bilo iskušenja, niko se ne bi spasao“.
5. Ava Evagrije je rekao: „Početak spasenja je samoukorevanje“.
6. On je rekao: „Ako padneš u malodušnost, moli se, i to sa strahom i trepetom, usdrno, bodro i trezveno“.
7. U početku svog monaškog života ava Evagrije je došao kog jednog starca i rekao mu: „Avo, reci mi dušespasonosnu reč“. Starac muje rekao: „Ako hoćeš da se spaseš, nemoj govoriti pre nego što te pitaju, ma kome pošao“.
8. Jedanput je nekakvim povodom bilo sabranje u Kelijama i ava Evagrije je govorio. Prezviter mu je rekao: „Mi znamo, avo, da bi ti, da si ostao u svom kraju, već odavno bio episkop i načalstvovao nad mnogima, a sada ovde sediš kao stranac“. Premda je bio dirnut time, ava Evagrije se nije smutio, već je, mahnuvši glavom rekao: „To je tačno, oče, ali jednom rekoh, drugo neću dodati(Jov 39,35)“.
9. Evagrije u svom Gnostiku govori: „Mi smo od pravednog Grigorija naučili da ima četiri glavne vrline: razboritost, hrabrost, celomudrenost i pravednost. Delo razboritosti, govori on, sastoji se u sagledavanju svetih umnih sila; delo hrabrosti se sastoji u stajanju u istini i ne odstupanju ka nepostojećem, pa makar se susrelo protivljenje; celomudrenosti je, po njegovom mišljenju, svojstveno odvraćati se od sejača (tj. neprijatelja) pošto se primilo seme od prvog zemljodelca; a delo pravednosti se sastoji u pružanju svakome onoliko koliko mu priliči“.
10. Tu on još govori: „Stub istine – Vasilije Kapadokijski kaže: „3nanje koje dolazi od ljudi usavršava se postojanim bavljenjem i vežbom, a koje proishodi od blagodati – pravdom, krotošću i milosrđem. Prvo mogu da steknu i strasni ljudi, dok drugo mogu zadobiti samo bestrasni, koji za vreme molitve vide svetlost koja obasjava njihov um““.
11. Još on tu govori: „Anđeo Tmuitske crkve, Serapion kazivaše da se um čisti oduševljavajući se duhovnim poznanjem, da ljubav leči gnev, a da uzdržanje obuzdava pohotu i želju“.
12. I još: „Didim govori: „Neprestano razgovaraj sam sa sobom o promislu i o Sudu i trudi se da njihove predmete držiš na pameti. Promisao se osobito vidi u našem usmeravanju od greha i neznanja – ka vrlini i poznanju““.
 

   

5 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *