NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM I

DOBROTOLJUBLJE – TOM I

 

DOBROTOLJUBLJE
SVETI ANTONIJE VELIKI

III

USTAV OTŠELNIČKOG ŽIVOTA
1. Predajem ova pravila, koja je kroz moja usta izrekao Gospod, za one koji žele da uzmu teško igo otšelništva. Oni treba da se povinuju ovim zapovestima. Onaj, pak, koji naruši makar jednu od njih nazvaće se najmanji u Carstvu nebeskom (Mt.5.19).
I Spoljašnje držanje i spoljašnji poredak života
a) Udaljavanje od sveta i od saživota sa ljudima
2. Ko hoće da se spase (u obrazu života van ovoga sveta) neka ne ostaje u domu svome i neka ne živi u gradu u kome je grešio. Isto tako on ne treba da posećuje svoje roditelje i rođake po telu, budući da je to štetno po dušu i narušava plodove života.
3. Ne vraćaj se u grad u kome si nekad grešio Bogu.
4. Ne idi da vidiš kako žive tvoji srodnici, niti im dozvoljavaj da dolaze da vide kako ti živiš. Uopšte, nemoj se viđati sa njima.
b) Izbor pustinjožiteljstva
5. Duhovni oci naši tvrde da je pustinja najprikladnije mesto za razmišljanje o smrti i najpodesnije sklonište od svetskih stvari koje pružaju pokoj telu.
6. Onaj ko živi u pustinji i bezmolstvuje, izbavljen je od tri borbe: od borbe [koja dolazi preko] čula sluha, od borbe [koja dolazi] preko jezika i od borbe [koja dolazi] od viđenja onoga što može da rani srce.
7. Čuvaj se da te ne obmane pomisao da je pustinja mesto hladovine [tj. nemarnosti].
v) Kelijsna usamljenost
8. Udaljiviši se od svetske gužve, usami se, pa ćeš postati stranac. Za tebe će sedenje u keliji biti jednako putovanju u tuđu zemlju.
9. Kuda god da iziđeš, postaraj se da se što pre vratiš u svoje usamljeništvo kako bi se predao svojim molitvama.
10. Kad pođeš na žetvu, [tj. na neki posao], ne zadržavaj se dugo, već se što pre vraćaj u svoju samoću.
11. Pri poseti brata, nemoj se dugo zadržavati u njegovoj keliji.
g) Kelijna zanimanja i poredak
12. Boraveći u svojoj keliji bavi se sa ova tri zanimanja: rukodeljem, čitanjem Psalama i molitvom.
13. Prebivajući u keliji bavi se čitanjem Pisma, molitvom Bogu i rukodeljem.
14. Svakog dana posti do 9. časa[1], izuzev subotom i nedeljom. Kada nastane 9. čas uđi u svoju unutrašnju odaju i pre jela satvori svoju molitvu. Posle jela naizmenično malo čitaj, malo se moli.
d) Molitvoslovlja i kolenopreklonjenja
15. Vrši molitve u određene časove i ne propuštaj ni jednu, da ne bi dao odgovor za to.
16. Vrši svoju noćnu molitvu pre nego što pođeš u crkvu.
17. (Svagda) se moli u svojoj keliji pre nego što pođeš u crkvu.
18. (Uopšte), pre i posle molitve s bratijom svagda se moli u svojoj keliji. Nikada se ne lenji da to činiš.
19. Počešće padaj na kolena i nemoj se lenjiti da to činiš, da ne bi umro zlom smrću.
20. Kad se moliš, ne budi lenj, jer molitva lenjivca jeste praznoslovlje.
21. Na molitvi i sećanju na Boga, saglasno zavetu monaštva i značenju svog odela, budi kao ptica koja lako i visoko uzleće.
đ) Čitanje i bogorazmišljanje
22. Budi priželjan u čitanju Pisma. To će te istrgnuti od nečistote (tj. razagnati nečiste pomisli).
23. Božije milosrđe će biti sa tobom ukoliko se sa usrđem budeš zanimao čitanjem Pisma i ispunjavanjem zapovesti.
24. Razmišljaj o delima Božijim i ne lenji se za molitvu.
25. Monah koji sedi u svojoj keliji zatvorenih usta, a ne seća se Boga, liči na razvaljenu kuću van varoši koja je svagda puna nečistote. Svako ko pomisli da iznese đubre iz svoje kuće, [bez razmišljanja] ga tamo odnosi. (To jest: on ćuti ustima, a umom mašta. On popušta rđavim pomislima i zanosi se srcem – što je sve grehovno đubre koje demoni bacaju u dušu).
e) Rukodelje i trud uopšte
26. Telo treba savlađivati i zamarati dugim trudom.
27. Odredi sebi neki umereni trud u keliji, pa će ti srce biti smireno.
28. Prinućavaj sebe na trud rukodelja, da bi se u tebe uselio strah Božiji.
29. Budi prilježan na trudu rukodelja, pa će na tebe sići strah Božiji.
30. Sedeći u keliji, prioni na rukodelje, a ime Gospodnje ne puštaj od sebe, nego ga neprestano drži u umu svome. Poučavaj se u tom imenu u srcu svome i hvali ga jezikom svojim, govoreći: Gospode moj, Isuse Hriste, pomiluj me, ili: Gospode moj, Isuse Hriste, pomiluj me, pošalji mi pomoć Svoju, ili: Hvalim Te, Gospode moj, Isuse Hriste.
ž) Hrana
31. Jedno (i isto vreme) odredi (za hranu i obeduj) radi potkrepljenja tela svoga, a ne radi naslade.
32. Upotrebljavaj najprostiju i najjeftiniju hranu.
33. Hleb svoj jedi u bezmolviju i sa uzdržanjem, pazeći da tvoje sedenje (za stolom) bude skromno.
34. Nemoj jesti do sitosti.
35. Nemoj biti gramziv i lakom na jelo da se u tebi ne bi obnovili pređašnji gresi.
36. U sredu i petak nemoj razrešavati posta[2]
37. Meso uopšte nemoj jesti.
38. Ne prilazi mestu gde se toči vino.
39. Na sabore i gozbe (tj. opšte trpeze) se ne žuri.
40. Ako dođeš na mesto gde je pripremljenja opšta trpeza, jedi umereno i prinesi blagodarnost Bogu.
41. Vina ne pij više od tri čaše, izuzev prilikom velike bolesti.
42. Nemoj odmah pružati ruku prema onome što se stavi pred tebe.
43. Ukoliko si mlad, nemoj pružati ruke pre drugih, jer to nije skromno.
z)San
44. Spavaj malo i odmereno, pa će te anđeli posetiti.
45. Kad si zdrav, ne skidaj svoj pojas [za vreme sna].
46. Kad legneš, ne stavljaj ruke unutra (među noge) da ne bi i ne znajući grešio.
i)Odeća
47. Dan i noć budi u svom kukulju i u mantiji i u svoj odeći svojoj kao okovan i zatvoren.
48. Ne oblači haljinu kojom bi se mogao ponositi i hvaliti.
49. Čuvaj svoju odeću da se na dan suda ne bi našao nag među drugima[3]
j) Glavna crta imetka treba da je – siromaštvo
50. Ne stiči ništa preko onoga što ti je potrebno.
51. Siromaštvo monaha je umerenost u svemu ili takvo stanje u kome si zadovoljan sa malim.
52. Više voli ukoravanje nego poštovanje, umor tela nego odmor, i nedostatak (potrebnih) stvari nego izobilje.
k) Crkveno bogosluženje
53. Crkvene dužnosti (tj. brigu o crkvi i bogosluženju) treba poveravati vernom čoveku koji se boji Boga.
54. Nemoj se lenjiti da čim udari zvono odmah ideš u crkvu.
55. Ne ostavljaj bogosluženje, da se ne bi saplitao i pao u zamku.
56. U crkvi nikako ne govori.
57. Nemoj biti u crkvi kao na mestu gde se sabira mnogo naroda (da ti u duši ne bi bila smutnja i gomila pomisli).
58. U crkvi ne sahranjuj svog mrtvaca (tj. ne brini se o tome kako ćeš urediti svoje zemaljske poslove)..
l) Međusobni odnosi
aa) Prvo i glavno – odnos prema avi, duhovnom ocu, prema starcima i uopšte prema iskusnim
59. Nikakav posao ne počinji, ma kakav bio, dok se ne posavetuješ sa avom manastira.
60. Pred avom i pred većima od sebe ne govori mnogo.
61. Stalno drži u srcu svome da treba da slušaš oca svog, pa će se u tebe useliti strah Božiji.
62. Savršenstvo tvog podviga sastoji se u poslušnosti. Blago čoveku koji od mladosti svoje nosi breme Gospodnje, služi i povinuje se.
63. Nemoj biti neposlušan, inače ćeš postati oruđe i sasud svih zala i nepravdi.
64. Sa smirenjem i plačem moli oca svoga da te nauči onome što još ne znaš, pa se nećeš postideti.
65. Svagda se sećaj onoga, koji te napaja dobrim učenjem. Postaraj se da od njega saznaš životvorne zapovesti, pa ćeš blagouspešno provoditi život svoj po volji Gospoda, kao što je iapisano kod blaženog apostola Pavla: Ovo proučavaj, u ovome stoj, da se napredak tvoj pokaže u svemu (1.Tim.4,15).
66. Ako si iskreno sagnuo vrat svoj pod breme poslušnosti, onda pažljivo slušaj što ti se govori, a zatim savesno izvršuj ono što ti je zapoveđeno.
67. Nemoj od svog duhovnog oca sakrivati greh koji si učinio.
68. Svakodnevno se uči dobroj naravstvenosti od svojih starijih.
69. Svoje duhovne oce voli više nego roditelje po telu zato što se oni staraju o tebi Boga radi.
70. Živi tako da bi oce manastira, koji su te duhovno rodili, obradovao zbog svoje slave u saboru svetih.
71. Brini o tome da blagoslov manastirskih staraca počiva na tebi.
72. Ne otkrivaj svima pomisli svoje, nego samo onima koji mogu izlečiti tvoju dušu.
73. Nemoj svima otkrivati svoje misli, da ne bi sablaznio svoga brata.
74. Prema svkome budi prijateljski raspoložen, ali neka ti ne bude svako savetnik.
bb) Uzajamni odnos
75. Staraj se da dođeš do toga da te svi ljudi blagosiljaju.
76. Budi tužan sa svojim bratom i ukaži mu saučešće [u bolu].
77. Ako te brat zamoli da mu pomogneš, radi sa njim čitav taj dan.
78. One, sa kojima se družiš najpre oprobaj i ispitaj kakvi su. Nemoj se svima poveravati, jer je svet pun lukavstva. Izaberi sebi jednoga brata koji se boji Gospoda, pa se sa njim druži kao sa bratom. A najbolje će biti, ako se prilepiš uz Boga kao sin uz oca, jer su se svi ljudi, sa malim izuzetkom, predali lukavstvu. Zemlja je puna sujete, nevolje i skorbi.
vv) Odnos starijih prema ostalima
79. Ako si prestao da služiš grehu, onda govori u ime Gospodnje, poučavajući one radi kojih se huli ime Njegovo. Pošto su oni mrtvi i odsečeni od živoga Boga, postaraj se da ostave svoja mrtva dela i da se udostoje da steknu [večnu] slavu.
80. Izobličavaj i (popravljaj) neštedimice svoja (duhovna) čeda, jer će se od tebe tražiti odgovor za njihovu osudu (tj. ukoliko se pokažu dostojni osude na Strašnom sudu).
81. Karaj ne štedeći, ali sa strahom Božijim. Ne gledaj na lice i odlučuj rečima istine.
82. Ako koji brat dođe i otkrije ti svoje misli, pazi da ih nikome ne pričaš, nego se moli za sebe i za njega, da vas Gospod obojicu spase.
83. Ne odbacuj onoga koji ište veru u Hrista.
84. Ne govori pouke onome ko ih ne prima.
85. Ne postavljaj drugome pravilo koje ti sam na delu već nisi ispunio.
86. Krajnje je ružno preporučivati drugome nešto što sam ne ispunjavaš. Od tuđih dela, naime, nemamo koristi.
gt) Odnos prema bolesnima
87. Ustajući izjutra svakog dana, pobrini se za bolne kojih ima među vama.
88. Posećuj bolesnike i njihove sudove napuni vodom.
89. Sve što možeš, sve što ti je suvišno, podaj bolesnima u manastiru.
90. Ako te ava odredi da poslužiš bolesnima, potrudi se od sveg srca, pa ćeš od Boga dobiti dvojaku nagradu, tj. za poslušnost koja je izvršena sa ljubavlju.
dd) Odnos prema strancima
91. Ako ti kakav brat dođe u posetu, čak i u nevreme, primi ga radosno kako bi on zablagodario Bogu i kako se ne bi uvredio.
92. Ako ti ma koji brat dođe u posetu, u svemu se smiri pred njim, pokaži raspoloženje prema njemu Gospoda radi i boj se da se ne uzneseš gordošću.
93. Izgled tvog lica treba da je tužan, osim kad ti dođu braća – putnici. Tada uzmi na sebe radostan izgled.
lj) Uzajamno opštenje
94. Budi skroman u svim svojim delatnostima.
95. U svemu ponašanju tvome među drugima drži se kao siromah: ne uznosi se kad s kim razgovaraš, niti kada pevaš himnu ili hvalebnu pesmu Bogu. Kada se nađeš u društvu, reči tvoje neka su proste.
96. Sa dečakom i mladićem nemoj razgovarati, niti se družiti. Takve ne primaj u zajednički život da ne bi đavolu dao mesta.
97. Sa dečakom uopšte nemoj razgovarati, jer će ti biti na saplitanje.
98. Nemoj uzimati za ruku brata koji stoji pored tebe, niti se dotiči njegovih obraza, bilo da je stariji ili mlađi od tebe.
99. Svim silama udaljavaj se od ljudi koji oskudevaju u razumu i u savetu.
100. Ako voliš spokojan život, ne ulazi u krug ljudi koji se brinu samo o sujetnim [stvarima]. Ako se slučajno nađeš u njihovom društvu, drži sebe kao da te i nema među njima.
m) Razgovor i uopšte, upotreba jezika
101. Ne povišuj (ne puštaj) glas (tj. ćuti u keliji), izuzev u molitvama koje su ustavom naznačene.
102. Čuvaj se prepirki jezikom (obuzdavaj jezik).
103. Ne govori mnogo da se od tebe ne bi udaljio Duh Božiji.
104. Veliko delo je biti ćutljiv, ugledajući se na Gospoda, koji je ćutao pred Irodom bez obzira na njegovo zvanje.
105. Kada se sastaneš sa vernima koji su ti slični, više slušaj i pazi šta budu govorili sa gotovošću da ispuniš ono što je spasonosno. To će biti mnogo bolje, nego da se i sam uplećeš u razgovor.
106. Kad odeš u posetu kod nekoga, neka strah Božiji bude u srcu tvome i čuvaj usta svoja da bi se spokojan vratio keliji svojoj.
107. Mudar čovek dobro zna kako će sobom vladati. On ne hita da govori, nego dobro meri kada treba govoriti a kada slušati. Naprotiv, neuk čovek ne čuva tajnu, ne upravlja [jezikom] i ne zauzdava jezik.
108. Kad si među braćom, ne govori suviše. Tvoja pitanja neka budu kratka i [izgovorena] sa smirenjem.
109. Reči tvoje neka su blage i poučne. Sećaj se da od govora dolazi ili slava ili sramota.
110. Ne govori razdražljivo, nego neka reči tvoje budu [obučene] u mudrost i u razum, kao uostalom i tvoje ćutanje. Neka su ti ugled mudri oci naši, čije reči behu pune mudrosti i razuma, isto kao i njihovo ćutanje.
111. Jezik tvoj neka je potčinjen razumu, jer su reči protivne razumu isto što i bodljikavi šiljci i igle.
112. Kloni se laži, inače će ona od tebe odagnati strah Božiji.
113. Usta tvoja neka uvek govore samo istinu.
114. Neka predmet tvojih razgovora budu dobročinstva Svevišnjeg Boga. Time ćeš postati dostojan da od Njega primiš još veća dobra.
115. Ne raspituj se o zlim delima, već svoju pažnju drži daleko od njih.
116. Ne pokreći prazne razgovore i one koji ih vode izbegavaj kako ti duša ne bi primila zlo.
117. Preziri puste razgovore o svemu što je svetsko.
118. Uzdržavaj se što više možeš od šale i zabavnih reči.
119. Ne viči i ne govori suviše jako i brzo, jer je pisano: „Ko mnogo govori neće izbeći greha“ (Knj. prop. 10,14).
120. Ne budi uporan i ne nameći svoje reči, da u tebe ne bi ušlo zlo (zloća i prepiranje).
121. Ne kuni se ni u nesumnjivoj, a kamoli u sumnjivoj stvari.
 
n) U slučaju putovanja
122. Kad te potreba natera da ideš u grad, nemoj ići sam.
123. Kad ideš po vodu ili putuješ čitaj (Psalme na pamet) i razmišljaj.
124. Idući na put sa bratijom, unekoliko se odvoji od njih da bi održao ćutanje.
125. Idući putem ne okreći se desno i levo, već sa pažnjom prebiraj Psalme svoje i umom se moli Bogu. Nemoj se bratimiti sa stanovnicima mesta u kom se zatekneš.
126. U gomilu svetskih ljudi ne idi, ali nemoj ni fariseje podražavati, jer oni sve činjahu samo da se istaknu.
127. Ženi ne dozvoljavaj da ti se približi. Ne dozvoli joj da uđe u tvoju sobu, jer za njom ide bura pomisli.
128. Sa ženom nemoj nikada jesti, i sa dečakom se ne druži.
129. Kada se javi potreba da negde noćevaš, pazi da se ne pokriješ sa nekim drugim pod jednim pokrivačem.
130. Ne leži na jednu rogožu sa mlađim od sebe.
131. Ne ležite po dvoje na jednu rogožu, osim u slučaju krajnje potrebe, pa makar se radilo i o tvome ocu ili bratu. Pa i tada sa velikim strahom.
132. U manastirskim gostionicama ne sedi dugo.
II Ustrojstvo unutrašnjeg života
a) Ishodno načelo života – revnost
133. Budi revnostan u sticanju vrlina, da se inače ne bi navikao na nemarnost.
134. Čuvaj se da ne ohladniš u ljubavi prema Bogu.
135. Ne odstupaj od dobrih dela koja si započeo.
136. Ne svraćaj sa puta svog usamljeništva.
137. Ne ostavljaj napore koje nosiš radi vrline da ne bi postao lenjiv i nemaran i da ne bi pogrešio u poslednji čas, nego ljubi Gospoda do samog kraja, te ćeš steći milost.
138. Kao što ruševine van grada služe svima za [bacanje] smrdljive nečistote, tako i duša onoga koji lenjivo i mlitavo prohodi usamljenički život biva smetlište svih strasti i grehovne nečistote.
b) Pravilo života – volja Božija u zapovestima
139. Ako si se doista predao Bogu, izvršuj sve Njegove zapovesti i sve što ti se naređuje vrši marljivo, ništa ne izostavljajući. Jer, ako nešto budeš propuštao, neće ti se oprostiti pređašnji gresi tvoji. Ako se, pak, tvrdo rešiš da sve izvršuješ (do polaganja života) budi uveren da su svi pređašnji gresi tvoji već oprošteni.
140. Tvoje misli treba neprestano da se bave zapovestima Gospodnjim, oko čijeg izvršavanja treba svim silama da se postaraš. Ni jednu ne treba da ostavljaš da ti se duša ne bi pretvorila u smetlište svih nečistota.
141. Ako si počeo neki posao pa vidiš da nije po volji Božijoj, odmah ga napusti.
v) Cilj – slava Božija
142. Neprekidno se staraj da se (preko tebe) proslavlja Otac tvoj koji je na nebesima (Mt.5,16).
g) Podsetnici – podsticaji i podstrekači revnosti
aa) O zavetu i prvobitnom žaru
143. Ne odstupaj od Boga radi truležnih stvari, nego se sećaj šta si obećao kada je u tebi plamteo žar stremljenja ka bogougađanju.
144. Staraj se da ne zaboravljaš značenje svoje odeće koju si obukao spočetka. Seti se suza svog pokajanja koje si tada prolio i brzo odskoči od (loših) pomisli koje te tajno potkradaju, kako njima ne bi bio uvučen i u sama dela.
145. Neprestano i iskreno se kaj i ni na minutu se nemoj predati nemarnosti i lenjosti.
bb) O primernim revniteljima
146. Ne ugledaj se na one koji su slabiji od tebe, već na one koji su bolji od tebe.
147. Neka ti budu obrazac i primer oni koji ljube Boga od svega srca svog i stalno čine dobra dela. Nemoj se stideti da ih pitaš za životni savet budući da su savršeni u vrlinama.
148. Uklanjaj se od svetskih ljudi, koji svetski misle i govore samo o zemaljskih stvarima.
vv) O obećanim dobrima
149. Ukoliko ispunjavaš sve (zapoveđeno), dobićeš nasleđe koje oko nije videlo, o kome uho nije čulo i na koje srce ljudsko nije pomišljalo (1.Kor.2,9).
150. Upotrebi svetlost poznanja da se udostojiš roda pravednih, dok još ima vremena.
gg) O smrti i Sudu
151. Seti se da je mladost tvoja prošla (da su se snage istrošile), a da su nemoći porasle i da je već blizu vreme tvog ishoda, kada ćeš imati da daš odgovor za sva svoja dela. Znaj da tamo ni brat neće moći brata da otkupi, ni otac da izbavi sina.
152. Svagda se sećaj izlaska iz tela i ne ispuštaj misao o večnoj osudi. Ukoliko budeš tako postupao, nećeš nikada sagrešiti.
153. Misli u samom sebi i govori: „Može biti da će mi ovaj dan biti poslednji u ovom svetu“, i nikada nećeš sagrešiti pred Bogom.
154. Za svaki dan pretpostavljaj da ti je poslednji u ovom svetu, pa ćeš se sačuvati od grehova.
155. Svoju keliju pretvori u tamnicu, pomišljajući da je za tebe već sve završeno i da će već udariti čas tvog odrešenja od ovog sveta.
156. Pazi na sebe da ne bi bio odbačen u budućem veku. Teško nebrižljivima, jer im se kraj približava, a oni nemaju nade na spasenje, niti im ima ko pomoći.
d) Uzročnici uspeha – blagodatna pomoć Božija i lično usrđe i podvig
aa) Pomoć sviše privučena molitvom
157. Neka bi nam Gospod naš Isus Hristos pomogao da činimo sve što mu je ugodno.
158. Pre svega izlivaj neprestanu molitvu i svagda blagodari Bogu za sve što se s tobom događa.
159. Trudi se da izlivaš neprestane molitve sa suzama kako bi se Bog sažalio nad tobom i sa tebe svukao starog čoveka.
160. Nemoj prestati da prolivaš (molitvene) suze i Bog će se sažaliti na tebe, olakšavši ti nevolje (zbog kojih je tužna duša tvoja).
161. Jesi li rad da ugodiš Bogu, predaj se Gospodu Isusu Hristu i On će te izbaviti i zaštiti.
bb) Lični podvizi i usrdnost uopšte
162. Potrudi se da prohodiš podvige koje ti predlažem: trud, siromaštvo, stranstvovanje, lišenost (nesticanje) i ćutanje. Oni će te učiniti smirenim, a ono će ti doneti oproštaj grehova. Smirenje se sastoji u tome da čovek sebe smatra velikim grešnikom i da misli da ništa dobro ne čini pred Bogom, da voli ćutanje i da se ne računa ni u šta, da nije uporan ni pred kim i da ne nastoji na svojim rečima, da odlaže svoju volju, da lice spušta dole, da smrt ima pred očima, da se čuva laži, da ne izgovara prazne reči, da ne prigovara starešini, da trpeljivo snosi uvrede i da sebe prinuđava na blagodušno podnošenje svih teškoća i neprijatnosti u životu. Postaraj se, brate, da ispuniš ova pravila da tvoj život ne bi bio besplodan.
163. Odbacimo sve što pruža pokoj našem telu. Ovaj život ne precenjujmo da bismo živeli u Bogu koji će nas u dan Suda pitati da li smo gladovali radi Njega, da li smo žeđali i trpeli nagotu, da li smo se skrušavali, stenjali iz dubine srca i ispitivali sami sebe o tome da li smo dostojni Boga. I tako, prionimo skrušenosti i tugovanju zbog grehova kako bismo obreli Boga. Prezrimo telo da bismo spasli duše svoje.
164. Izaberi trud i on će te zajedno sa postom, molitvom i bdenjem izbaviti od svake skverni. Telesni trud, naime, donosi čistotu srca, a ona čini da duša prinosi plod.
165. Zavoli milosrđe, obuci se u veru, ne popuštaj srcu da misli zlo, već ga nagoni da za zlo vraća dobrom, te traži blagost i revnuj za sva divna dela.
đ) Nastrojenje duše koje donosi uspeh
aa) Prebivanje u Bogu sa strahom, bodrom pažnjom i udaljavanjem od greha i sveta
166. Neka tvoja duša bude sa Gospodom u svako vreme, a telo tvoje na zemlji neka bude kao statua i kumir [tj. bezživotno].
167. Stoj uvek pred licem Gospodnjim sa ispravnošću.
168. Neka je strah Božiji vazda pred našim očima, kao [uostalom] i sećanje na smrt i odvraćanje od sveta i svega svetskoga.
169. Umiri svaki dan da bi živeo. Jer, ko se boji Boga živeće u vekove.
170. Budi bodar neprestano, da ne bi upao u lenjost i nemar.
171. Sve svetsko zamrzi i odvoj od sebe. U protivnom, ono će tebe udaljiti od Boga.
172. Omrzi sve što je štetno za tvoju dušu.
bb) Trpljenje
173. Ma šta preduzimao – budi trpeljiv, pa će ti Bog pomoći u svim delima tvojim, u svemu što se desi sa tobom.
174. Pazi da ne budeš malodušan.
175. Budi blagodušan u svemu što činiš po volji Božijoj.
176. Ne tuguj zbog rđavih pomisli koje te napadaju u keliji, jer Gospod neće zaboraviti nikakav trud (preduzet Njega radi). To će ti poslužiti na napredak i blagodat Božija će ti pomoći.
177. Hrabrost nije ništa drugo do nepokolebljivost u istini i protivljenje neprijateljima. Ukoliko ne ustukneš, oni će odstupiti i više se neće pokazati.
vv) Skrušenost i plač
178. I danju i noću tuguj zbog grehova svojih.
179. Zapali svoj svetilnik uljem suza.
180. Neprestano plači zbog grehova svojih, kao da imaš mrtvaca u svojoj keliji.
181. Neka ti lice vazda bude tužno, da bi se u tebe uselio strah Božiji.
182. Ne smatraj sebe nečim [značajnim], nego se predavaj plaču zbog svojih grehova.
gg) Smirenje
183. Zavoli smirenje i ono će pokriti sve grehe tvoje.
184. Budi smiren u sve dane života svoga i pružaj se ka svemu prekrasnom.
185. Onoga koji je slabiji od tebe u dobrim delima, smatraj sebi ravnim, a onoga koji je ravan tebi, smatraj savršenijim.
186. Ne zavidi onome koji napreduje, već sve ljude smatraj boljim od sebe, kako bi sa tobom bio sam Bog.
187. Ne druži se s gordima, već sa smirenima.
188. Budi smiren u svemu: u držanju, u odevanju, u sedenju, u stojanju, u hodu, na postelji, u keliji i u čitavoj njenoj opremljenosti.
189. Ne raduj se i ne naslađuj se ako te počnu hvaliti za tvoja dobra dela. Skrivaj svoja dobra dela što više možeš. Nemoj sebi dozvoliti da ih kome iznosiš i uopšte, potrudi se da te ljudi ne hvale.
190. Boj se da se ne pročuješ zbog nekog dela svog.
191. Ako bi te ko nevina ukoreo za kakav greh, smiri se i dobićeš venac.
192. Navikni jezik tvoj da govori: „Oprosti mi“, pa će se u tebe useliti smirenje.
193. Navikni jezik svoj da u svim slučajevima, u svako vreme i svakome bratu govori: „Oprosti mi“. Ako budeš uvek govorio: „Oprosti mi“, ubrzo ćeš dostići smirenje.
194. Budi spreman da pri svakoj reči (uvrede) koju čuješ kažeš: „Oprosti mi“, zato što takvo smirenje ruši sve zamke đavolje.
195. Znaj da smirenje nije ništa drugo nego sve ljude smatrati boljim od sebe. Čvrsto u umu svom drži [misao] da si kriv za mnoge grehe. Glava neka ti je spuštena, a jezik neka ti je spreman da uvrediocu kaže: „Oprosti mi, gospodaru moj“. Neka stalni predmet tvog razmišljanja bude smrt.
196. Zavoli trud, svima budi pokoran, usta nek su ti zaključana – pa ćeš postići smirenje. Smirenje će, pak, privući oproštaj svih tvojih grehova.
197. Pre svega sebe ne smatraj nečim [važnim]. To će u tebi poroditi smirenje. Smirenje će poroditi nauku (iskustvo i zdravomislije), a nauka – veru. Vera će roditi nadu, nada – ljubav, a ljubav će roditi povinjavanje. Povinjavanje će roditi nepromenjivu postojanost (čvrstinu u dobru).
e) Podvig borbe sa grehom
aa) Pre svega sa pomislima
198. Daleko odgoni od sebe rđave pomisli, predavajući se Bogu, pa će te On pokriti desnicom Svojom.
199. Ne idi za svakom pomisli svojom.
200. Ne ispunjavaj svoje pomisli i prohteve.
201. Pazi da se tvoj um ne bavi sećanjem na ranije grehove. Inače, može se desiti da se oni u tebi obnove.
202. Ne obnavljaj u umu svome pređašnje grehe svoje da se ne bi povratili u tebe. Budi uveren da su ti oni oprošteni u vreme tvog predavanja Bogu i pokajanja, i uopšte ne sumnjaj u to.
203. Prestani da se sećaš i da govoriš o zadovoljstvima i uživanjima kojima si se predavao u vreme svoje nemarnosti. Čak, nemoj govoriti: „Ja sam to činio“, ili: „To sam narušavao“, jer te to može saplesti.
204. Nemoj se sećati strasti kojima si se predavao u svetu da se pohota [koju one izazivaju] ne bi opet pojavila i sablaznila te.
bb) Sa raznim poročnim željama
205. Apostol Jovan sve pohote ljudske sažima u tri stvari: sve što je u svetu: pohota telesna, i pohota očiju, i nadmenost življenja (1.Jn.2,16). Telesna pohota jeste punjenje stomaka mnoštvom raznih jela, posle čega se javlja bludna nečistota. Pohota očiju se odnosi na veštastvena dobra. Oko [čoveka] koji ih stekne postaje nadmeno i u njegovo srce se uvlače nečisti likovi. Nadmenost življenja jeste ljubav ka svetskoj šumnoj slavi (visoko mišljenje o sebi, samohvalisanje, i žeđ za pohvalama od drugih), koja se u našem umu ustoličuje usled sujetnih i prolaznih spoljašnjih dostojanstava.
206. Čuvaj se gramzivosti i neposlušanja, a naročito prejedanja, da se ne bi zavezao u zamke svojih pohota. One, naime, iz srca izgone strah Božiji i uklanjaju stid sa lica, a svog ljubitelja predaju niskim i sramnim delima koja otuđuju od Boga.
207. Svuci sa sebe gnevljivost i obuci se u krotost. Odbaci od sebe razvratno oko i uzmi prosto (dečije, čisto) oko.
208. Budi daleko od gnjeva i čuvaj se od pohote, kao uostalom i od svih grehovnih želja.
vv) Posebno – sa slastoljubljem
209. Slastoljubivi čovek (koji samo prijatnosti traži) nije pogodan ni za kakvo delo.
210. Nemoj biti slastoljubiv, zato što Bog ne sluša slastoljubive.
211. Zamrzi telo i njegove utehe zato što su pune zla.
212. Telo svoje iscrpi tako da postane slično telu koje leži na bolesničkom odru.
gg) Sa gnevom i njegovim porodom
213. Ako te napadne gnjev, odmah ga goni dalje od sebe, pa ćeš se radovati kroz ceo život svoj.
214. Ni na koga se nemoj srditi i svima opraštaj.
215. Ako te neko nepravedno prekori, nemoj se raspaljivati.
216. Budi mudar i usta onih koji rđavo o tebi govore zatvaraj ćutanjem.
217. Nemoj se čuditi ako neko o tebi rđavo govori zato što je to jedno od lukavstava naših najvećih neprijatelja, kojim oni pokušavaju da čoveka ometu u poznanju istine.
218. Nemoj biti brz na gnev i ne pamti zlo onoga koji te je podstakao na gnev.
219. Doživevši uvredu, nemoj poroditi neprijateljstvo prema onome ko ti je naneo, već reci: „Ja sam dostojan da me sva bratija preziru“.
220. Ne ropći i nikoga ne vređaj.
221. Ne vraćaj zlo za zlo, ni uvredu za uvredu, budući da te Gospod smirava, videći da se ti sam ne smiravaš.
222. Neka se mole i mlađi i stariji da ne bude popušteno da padnu pod tiraniju gneva.
223. Onaj koji okreće drugi obraz onome koji ga udari po jednome, već je obradovan u uvredi. Gospod Isus Hristos ga nikada neće napustiti jer je blag i pomaže dušama koje trpe radi Njega i koje ga ištu. On im daje silu i krepost sve dok se ne utvrde u pokoju (od strasti). I tako, raduj se kad na tebe nailaze nevolje i smućenja, jer posle njih dolaze slatki plodovi.
224. Nemoj se bojati uvreda od ljudi.
dd) Sa ostalim poročnim pokretima srca koji podrivaju uspeh – sa osuđivanjem
225. Nemoj prezirati brata koji je sagrešio, nemoj ga se gnušati niti ga osuđivati, jer ćeš inače sam pasti u ruke neprijatelja svojih.
226. Nikome ne čini zlo niti koga osuđuj.
227. Ne okreći svoje uvo da (o drugome) čuješ zlo, nego budi snishodljivo žalostiv prema ljudima i bićeš živ.
228. Nikoga ne osuđuj, jer se u tome sastoji pad.
229. Ne prekorevaj brata svoga, čak i ako vidiš da narušava sve zapovesti, jer ćeš inače i sam pasti u ruke svojih neprijatelja.
230. Nikoga od smrtnih ne osuđuj, da se Bog ne bi uzgnušao tvojih molitava.
231. Nikome i ni za šta ne iznosi na oči bilo kakve nedostatke.
232. Nikoga ne prekorevaj zbog njegovih nemoći.
đđ) Sa sujetom i uobraženošću
233. Ne objavljuj kada daješ milostinju.
234. Ne hvali se ako se predaješ duhovnim podvizima.
235. Nikome unapred ne govori o dobrom delu koje nameravaš da učiniš, već ga izvrši [ćuteći].
236. Učinivši neko vrlinsko delo, nemoj se nadimati i ne govori u sebi: „Ja sam to i to učinio“. Jer, ako ovako budeš činio, nećeš biti mudar.
237. Ne budi slavoljubiv i u srcu svom ne zadržavaj samohvalisanje [koje] govori: „Ja sam to i to učinio. U tome i tome sam napredovao“. Takve misli dišu sujetom. Ko je njima ispunjen, postao je obitalište nečistih duhova.
ee) Sa čovekougađanjem i licemerstvom
238. Ne ostavljaj volju Božiju radi ispunjenja volje ljudske.
239. Ne narušavaj zapovesti iz uvaženja prema ljudskom prijateljstvu.
240. Ne budi licemer, dvoličan, a još manje lažljivac.
241. Staraj se da budeš pravedan ne samo pred ljudima, već i sam u sebi budi mudar, krotak, blagodušan, trpeljiv, revnostan i čovekoljubiv.
žž) Sa gordošću
242. Ne uznosi se svojim delima, ma kakva bila.
243. Nemoj se uznositi u gordosti i ne hvali se.
244. Gordost daleko odgoni od sebe. Smatraj da su tvoji bližnji i svi ljudi bolji od tebe.
245. Nema većeg bezbožništva. nego drugoga žalostiti i uzdizati se nad drugima.
246. Ne smatraj sebe mudrim, inače će tvoja duša postati gordeljiva i ti ćeš pasti u ruke neprijatelja svojih.
247. Ne smatraj sebe sveznalicom i mudrim (tj. ne govori: „Znam i sam. Umem sam da radim“), inače će propasti trud tvoj i tvoj brod će uzalud ploviti.
Zaključak
248. Ko se ne bude držao svega što je propisano, pobudiće Boga na gnev. Ja, Antonije, istinu ti govorim. Prema tome, saslušaj ove moje reči, sakrij ih u srce i znaj da te sa tim zapovestima predajem Tvorcu. Ako ih sačuvaš, likovaćeš sa anđelima, a sve zle duhove ćeš raniti tugom. Izvršuj ove zapovesti pa će Bog biti s tobom, a anđeli će te pratiti. Duša će ti se ispuniti mirisom svetih i svetlošću blaženih zasijaće lice tvoje. Postaćeš svetilište Bogu, kao i svi sveti i najzad ćeš sresti Gospoda sa veseljem i radošću. Čućeš onaj glas koji govori: Slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svoga (Mt.25,21).
249. Ne odstupaj ni od jednog od ovih uputstava i Gospod naš Isus Hristos će te upokojiti i u miru dovršiti delo kome si pristupio. Naši savršeni oci i oni koji ih podražavaju, postali su savršeni ispunjavajući ih.
250. Ukoliko rečenome hoćeš da dodaš neko od dobrih dela – dodaj, a Gospodu našem Isusu Hristu neprestano uznosi blagodarnost.
251. Svake noći oblivaj suzama svoj krevet i natapaj postelju svoju, smiravajući se pred Hristom Gospodom kako bi On izgladio grehe tvoje i obnovio te, kako bi ti dao pomoć za vršenje dobrih dela i nasleđe Svog večnog Carstva. Njemu neka je hvala, čast, slava i poklonjenje sa Sveblagim Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Tj. do tri popodne, po našem računanju vremena, – Prim. prev.
  2. Tj. čak i ako ti dođu gosti nemoj ostavljati post na vodi do devetog časa,-Prim. prvv.
  3. Nagoveštava se da treba živeti u skladu sa značenjem odeće, tj. umrtvljavati se za ovaj svet.

 

   

5 komentar(a)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Hadži - Aleksa

    Evo punoće značenja primene savremene tehnike na dobrobit spasenja svakog ko želi da bude uz Gospoda našega Isusa Hrista. Neka je slava i hvala svima koji uložiše nesebičan trud i ljubav prema bližnjima na ovakav savremeni način.

  3. Beskrajno hvala na trudu!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Pomozi Bog, oci i bratije! Nadam se da bi mi neko bio kadar i voljan pomoći u jednoj stvari. Naime, negde u dobrotoljublju sam pročitao nešto o rasuđivanju, a što nikalo ne mogu ponovo naći. Tamo se onaj koji rasuđuje poredi sa menjačem novca, i njegovo rasuđivanje prolazi kroz, čini mi se, četiri provere, od kojih je poslednja: „da li je li teško strahom Božijim?“ Ako neko zna ili sluti o čemu govorim, neka mi kaže. S nama Bog!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *