NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM I

DOBROTOLJUBLJE – TOM I

 

DOBROTOLJUBLJE
AVA EVAGRIJE

IX

POUKE BRATIJI KOJI ŽIVE U OPŠTEŽIĆU I GOSTOPRIMNICAMA
1. Naslednici Božiji, čujte reč Božiju! Sanaslednici Hristovi, pazite na zapovesti Hristove!
2. Vera je početak ljubavi, a kraj ljubavi – poznanje Boga.
3. Strah Božiji čuva dušu, a trezvoumlje je utvrđuje.
4. Trpljenje rađa nadu, a dobra nada proslavlja čoveka.
5. Ko svoje telo drži u strogoj potčinjenosti, dostići će bestrašće, a ko ga hrani, postradaće od njega.
6. Duh bluda [obitava] u telima neuzdržljivih, a duh čiste stidljivosti u dušama uzdržljivih.
7. Usamljenost sa ljubavlju čisti srce, a udaljavanje od drugih sa gnevom ga smućuje.
8. Bolje je biti usred hiljada sa ljubavlju, nego sam u pećini sa mržnjom.
9. Ko hrani zlopamćenje u svojoj duši, liči na onoga koji sakriva plamen u plevi.
10. Nemoj davati mnogo hrane svom telu pa u snu nećeš videti rđavo maštanje. Jer, kao što voda gasi oganj, tako glad [potire] skverno maštanje.
11. Gnevljiv čovek je plašljiv, a krotki se ne boji straha.
12. Silan vetar goni oblake, a zlopamćenje dobra osećanja iz duše.
13. Ko se moli za neprijatelje, ne pamti zlo, a ko čuva jezik, neće uvrediti bližnjeg.
14. Ako te uvredi brat tvoj, uvedi ga u dom svoj i nemoj se olenjiti da odeš kod njega i da sa njim podeliš hleb svoj. Čineći tako, izbavićeš dušu svoju (od meteža) i nećeš se saplitati za vreme molitve.
15. Bogataš ne stiče znanje i kamila neće proći kroz iglene uši. Ipak, Bogu ništa nije nemoguće.
16. Ko voli novac, neće videti znanja, i ko ga sabira pomračuje se (nezanjem).
17. U obitalištu smirenih počiva Gospod, a u domu gordih umnožava se prokletstvo.
18. Beščasti Boga onaj ko prestupa Njegov zakon, a ko ga čuva, proslavlja svog Tvorca.
19. Duše pravednih vode anđeli, a duše zlih uzimaju demoni.
20. Gde ulazi greh, tamo [ide] i neznanje. Srca pravednih će se ispuniti poznanja.
21. Bolje je siromaštvo sa znanjem, nego bogatstvo sa neznanjem.
22. Najviši ukras glave jeste kruna, a najviši ukras srca – poznanje Boga.
23. Ko je milosrdan prema bednima, iskorenjuje gnev, a onaj ko ih hrani napuniće se dobrima.
24. U krotkom srcu počiva premudrost, a duša koja čini dobro jeste počivalište bestrašća.
25. Ko se često moli, izbeći će iskušenja, a srce nemarnog će smutiti pomisli.
26. Ne naslađuj se vinom pa te neće primamiti telo.
27. Nemoj obilno nasićavati telo svoje, pa će skverne pomisli ponestati u tebi.
28. Nemoj govoriti: „Praznik je, popiću vina“, ili: „Sutra je Pedesetnica, ješću meso“. Za monahe ne postoji praznik za punjenje stomaka.
29. Hristova Pasha je prelaz od greha (ka vrlini i pokajanju), a Pedesetnica je vaskrsenje duše.
30. Praznik Gospodnji je zaborav zla. Onog, pak, ko pamti zlo, obuzeće plač.
31. Praznik Božiji je istinsko znanje. Ko obraća pažnju na laž i zabludu, umreće ružnom smrću.
32. Bolji je post sa čistim srcem, nego sitost u nečistoj duši.
33. Ko istrebi rđave pomisli iz svog srca, liči na onoga koji razbija mladence o kamen.
34. Snoljubivi monah će pasti u svako zlo, a onaj koji voli bdenje uzleteće kao ptica.
35. Za vreme bdenja se nemoj predavati praznim razgovorima i nemoj odbijati duhovne reči, zato što Bog gleda na srce tvoje i neće zanemariti greh tvoj.
36. Dugi san navodi iskušenje, a bdenje ga odgoni.
37. Mnogo spavanje ogrubljuje srce, a bdenje izoštrava um.
38. Kao što oganj rastapa vosak, tako dobro bdenje [uništava] zle pomisli.
39. Međutim, bolje je spavati, nego vreme provoditi u praznoslovlju.
40. Anđelsko snoviđenje veseli srce, a demonsko ga smućuje.
41. Pokajanje i smirenje podižu dušu, a milostinja i krotost je krepe.
42. Uvek se sećaj Oca nebeskog i nikad ne zaboravljaj na poslednji Sud, pa duša tvoja neće upasti u greh.
43. Nemoj ostavljati svoju keliju kada te napada duh uninija i nemoj se uklanjati (na drugo mesto) u vrema tuge. Jer, kao što se srebro čisti (trenjem), tako će i tvoje srce zablistati, ako nepokolebivo pretrpiš.
44. Duh uninija udaljuje suze, a duh tuge davi molitvu.
45. Kao što ne zadržavaš škorpiju pod pazuhom, tako nemoj ni rđave pomisli zadržavati u srcu svome.
46. Kao što oganj isprobava zlato i srebro, tako srce monaha [ispituje] iskušenje.
47. Ko ne dostiže slavu kojoj teži, žalosti se, a ko je dostigne – gordi se.
48. Ne prepuštaj gordosti srce svoje i nemoj reći pred Bogom: „Mogu i sam“, da Gospod ne bi ostavio tvoju dušu da je smire demoni. Tada će te smutiti tvoji vazdušni neprijatelji i noćni užas će te obuzeti.
49. Duša čista je izabran sasud, a nečista će se ispuniti gorčinom.
50. Bez mleka dete ne može da se odoji, a bez bestrašća neće uzlikovati duša.
51. Ljubavi prethodi bestrašće, a znanju prethodi ljubav.
52. Strah Božiji rađa mudrost, a vera Hristova daje strah Božiji.
53. Ognjena strela pali dušu, ali je vrlinski muž gasi.
54. Slušaj, monaše, reči oca svoga i nemoj činiti uzaludnim njegove pouke. Tako ćeš izbeći zle pomisli i zli demoni te neće savladati.
55. Rđav ekonom smućuje duše bratije, a ko rasipa manastirsko dobro, vrši krađu svetinje.
56. Ko rđavo govori o bratu svome, biće istrebljen, a ko prezire nevoljnoga, neće ugledati svetlosti.
57. Ne govori: „Sada ću ostati, a sutra ću poći (iz manastira)“, zato što nisi mudro smislio.
58. Kolebljiv monah izmišlja lažljive reči i vara srce svoje.
59. Ko se lepo odeva i puni svoj stomak, pase sramne pomisli i neće ući u zbor pravednih.
60. Pošavši u selo, nemoj se približavati ženama i ne započinji razgovor sa njima. U suprotnom će tvoja duša poći za njima, kao riba koja proguta udicu.
61. Velikodušni monah će dostići bestrašće, a onaj koji ogorčuje bratiju biće omražen.
62. Krotkog monaha ljubi Gospod, a svadljivog odbacuje od sebe.
63. Ako je brat tužan, uteši ga, a ako je žalostan, saosećaj sa njim. Čineći tako, obradovaćeš srce njegovo i veliko blago ćeš sakupiti na nebu.
64. Nemoj slušati reči uperene protiv tvog starca i ne raspaljuj protiv njega duše koje ga ne poštuju, da se Gospod ne bi razgnevio na tvoja dela i da te ne bi izbrisao iz knjige živih.
65. Lenjivi monah će pretrpeti mnogo štete. Ukoliko, pak, bude uporan u svojoj naravi, i monašku odeću će zbaciti.
66. Dvojezičan monah smućuje bratiju, a veran uvodi mir.
67. Ko se uzda u svoju krepost, pašće, a ko se smirava, biće uznesen.
68. Nemoj se predavati sitosti stomaka i neće te savlađivati noćni san. Tako ćeš ubrzo postati čist i Duh Gospodnji će sići na tebe.
69. Pevanjem Psalama kroti se gnev, a velikodušnošću se odgoni strah.
70. Svetlost onoga ko umnožava gozbe će potamneti i njegovu dušu će pokriti tama.
71. Na meru uzimaj hleb i vodu i duh bluda će pobeći od tebe.
72. Nemoj podmetati nogu bratu svome i ne raduj se njegovom padu, jer Gospod vidi srce tvoje i za to će te predati u dan smrti.
73. Ko sablažnjava svetovnjake, neće ostati bez kazne, a ko ih žalosti, beščasti svoje ime.
74. Ko voli mir, okusiće njegovo saće, a ko ga umnožava, napuniće se meda.
75. Poštuj Boga pa ćeš upoznati bestelesne. Služi mu i On će ti pokazati razum vekova.
76. Telo Hristovo su delatne vrline. Ko ih jede, postaće bestrastan.
77. Krv Hristova je razlikovanje delatnosti. Ko je pije, prosvetiće se.
78. Grudi Gospodnje su poznanje Boga. Ko leže na njih biće bogoslov.
79. Ispunjen znanjem i delatelj dobra se sretoše, a Gospod beše među njima.
80. Ne napuštaj veru krštenja svoga i ne narušavaj duhovni pečat, da bi Gospod prebivao sa tvojom dušom i pokrivao te u dane zla.
81. Reči jeretika su vesnici smrti. Ko ih prima, pogubiće svoju dušu.
82. I sada me polušaj, sine moj: Ne prilazi vratima nevernih ljudi i nemoj ići preko njihovih mreži, da se ne bi zapleo.
83. Udalji svoju dušu od lažnog znanja. Ja sam često govorio sa njima (tj. zabludelima) i ispitivao njihove mračne reči, i u njima sam našao zmijski otrov. Ko ih prima, poginuće, a ko ih voli, ispuniće se zla.
84. Video sam oce njihovog mudrovanja i ne ugledah svetlost istine u njihovim rečima.
85. Putevi promisla su pokriveni primrakom i razumu su nedostižni Njegovi sudovi. Međutim, vrlinski muž će ih spoznati.
 

   

5 komentar(a)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Hadži - Aleksa

    Evo punoće značenja primene savremene tehnike na dobrobit spasenja svakog ko želi da bude uz Gospoda našega Isusa Hrista. Neka je slava i hvala svima koji uložiše nesebičan trud i ljubav prema bližnjima na ovakav savremeni način.

  3. Beskrajno hvala na trudu!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Pomozi Bog, oci i bratije! Nadam se da bi mi neko bio kadar i voljan pomoći u jednoj stvari. Naime, negde u dobrotoljublju sam pročitao nešto o rasuđivanju, a što nikalo ne mogu ponovo naći. Tamo se onaj koji rasuđuje poredi sa menjačem novca, i njegovo rasuđivanje prolazi kroz, čini mi se, četiri provere, od kojih je poslednja: „da li je li teško strahom Božijim?“ Ako neko zna ili sluti o čemu govorim, neka mi kaže. S nama Bog!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *