NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM I

DOBROTOLJUBLJE – TOM I

 

DOBROTOLJUBLJE
AVA EVAGRIJE

VIII

NJEGOVE MISLI, POVEZANE SA IZLAGANJEM O OSAM STRASTI
1. Postoji pet dela kojima se stiče Božije blagovoljenje. Prvo – čista molitva, drugo – pevanje Psalama, treće – čitanje Božanstvenog Pisma, četvrto – skrušeno sećanje na svoje grehe, smrt i Strašni sud, i peto – rukodelje.
2. Ako hoćeš da u telu služiš Bogu slično bestelesnim, postaraj se da neprestano u srcu svom imaš skrivenu molitvu. Na taj način će duša tvoja još pre smrti da se približi anđelskom podobiju.
3. Kao što je naše telo, po udaljenju duše, mrtvo i smradno, tako je i duša u kojoj ne deluje molitva – mrtva i smradna. Prorok Danilo nas očigledno uči da gubitak molitve treba smatrati gorim od svake smrti. On je pre bio spreman na smrt, nego da se liši molitve makar i za tren. Boga se treba sećati češće nego što se diše.
4. Sa svakim uzdisajem trezveno prizivaj ime Isusovo i sa smirenjem pomišljaj o smrti. Oba ova dela donose veliku korist.
5. Hoćeš li da te Bog pozna? Učini da si što manje poznat ljudima. Ukoliko se budeš uvek sećao da Bog vidi sve što činiš, bilo dušom, bilo telom, nećeš pogrešiti ni u jednom delu i On će živeti pored tebe.
6. Čovek se ničim toliko ne usličuje Bogu koliko blagotvorenjem drugima. Međutim, treba biti oprezan da se dobročinstva ne vrše iz računa.
7. Postaćeš, najzad, dostojan Boga ukoliko ne činiš ništa što je nedostojno Njega.
8. Boga ćeš preslavno poštovati kad u svojoj duši putem vrlina budeš oblikovao Njegovo podobije.
9. Ljudi postaju bolji kad se približavaju Bogu.
10. Bog poznaje mudrog čoveka, koji mu ukazuje čast i poklonjenje. On se nimalo ne uznemirava ukoliko ostaje nepoznat ljudima. Delo razboritosti se sastoji u tome da se deo duše u kojoj se nalazi gnev pobuđuje na vođenje unutrašnje borbe. Delo celomudrenosti se sastoji u neprestanom pobuđivanju uma na pažljivu bodrost. Delo pravednosti – u tome da se deo u kome se nalazi želja upravlja jedino ka vrlini, odnosno ka Bogu. Delo hrabrosti se, najzad, sastoji u tome da [čovek] rukovodi sa pet čula i da ne dopusti da se preko njih oskrnavi njegova unutrašnjost, tj. duh, ili spoljašnjost, tj. telo.
11. Duša je živa, prosta, bestelesna suština, nevidljiva za telesno gledanje, besmrtna i obdarena umom i razumom. Um u duši je ono što je oko u telu.
12. Od slovesnih stvorenja pod nebom jedna se bore, druga štite, a treća napadaju. Bore se ljudi, štite anđeli, a napadaju nečiste sile. Uzrok odsustva u nama poznanja Božanskih stvari i samog Boga nije niti u nemoći onih koji štite, niti u moći onih koji napadaju, već u nemarnosti onih koji se bore.
13. Zlo nije suština, već odsustvo dobra, kao što mrak nije ništa drugo do odsustvo svetlosti.
14. Prostodušnost je slabo oprezna i pažljiva: ne podozreva zlo onaj ko je slobodan i obezbeđen od njega.
15. Zaista je razvratnost besmislena i nećeš moći ništa izmisliti čime bi raspusne ljude mogao pobuditi da dođu pameti.
16. Čiste i blagodatne duše su neobično oprezne. One odmah primećuju đavola i teraju ga, iako je on veoma brz i krajnje lukav u napadima.
17. Ničim se tako ne umilostivljuje Bog kao telesnim samozlopaćenjem.
18. Neko od svetih otaca je rekao da onaj ko nije u stanju da preduzme strog i mnogo naporan monaški život, može da se spase na drugi način, tj. ukoliko bude imao veru prema monasima i ukoliko im služi i pruža ono što im je potrebno. To, između ostalog, za njih neće biti poslednje delo koje ih vodi ka spasenju.
19. Provodi noć u molitvenom trudu i tvoja duša će ubrzo obresti utehu.
20. Zanimaj se čitanjem sa spokojnim duhom kako bi tvoj um bio neprestano ushićen sagledavanjem divnih dela Božijih, i kako bi bio uzdizan kao nekom rukom koja je pružena prema njemu.
21. Spavanje u toku dana ukazuje na telesnu bolest ili na uninije duše, ili na njenu bezbrižnost ili na neiskustvo.
22. Blagodaću Duha Svetog i sopstvenim trudom i staranjem, svaka duša može da sakupi i spoji u sebi sledeće osobine: slovo sa umom, delanje sa sagledavanjem, vrlinu sa znanjem, veru sa poznanjem slobodnim od svakog zaborava, i to tako da ni jedno od njih ne bude ni manje ni veće od drugog. Tada se ona spaja sa istinitim i blagim Bogom, i jedino sa Njim.
23. Postoji osam pomisli od kojih se rađa svaki greh: kod onih koji vode usamljenički život – pomisao uninija, sujete, gordosti, škrtosti i tuge, a kod onih koji žive pod starešinstvom drugih (u opštežiću) – stomakougađanja, gneva i bluda.
 

   

5 komentar(a)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Hadži - Aleksa

    Evo punoće značenja primene savremene tehnike na dobrobit spasenja svakog ko želi da bude uz Gospoda našega Isusa Hrista. Neka je slava i hvala svima koji uložiše nesebičan trud i ljubav prema bližnjima na ovakav savremeni način.

  3. Beskrajno hvala na trudu!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Pomozi Bog, oci i bratije! Nadam se da bi mi neko bio kadar i voljan pomoći u jednoj stvari. Naime, negde u dobrotoljublju sam pročitao nešto o rasuđivanju, a što nikalo ne mogu ponovo naći. Tamo se onaj koji rasuđuje poredi sa menjačem novca, i njegovo rasuđivanje prolazi kroz, čini mi se, četiri provere, od kojih je poslednja: „da li je li teško strahom Božijim?“ Ako neko zna ili sluti o čemu govorim, neka mi kaže. S nama Bog!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *