NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM I

DOBROTOLJUBLJE – TOM I

 

DOBROTOLJUBLJE
AVA EVAGRIJE

VII

O OSAM POMISLI, ANATOLIJU
1. Postoji osam glavnih pomisli od koji proizilaze sve ostale. Prva je pomisao stomakougađanja, druga – bluda, treća – srebroljublja, četvrta – tuge, peta – gneva, šesta – uninija, sedma – sujete, i osma – gordosti. Da li će te pomisli da nas uznemiravaju ili ne, ne zavisi od nas. Međutim, od nas zavisi da li će u nama ostajati dugo ili ne i da li će u nama pokrenuti strasti ili ne.
2. Pomisao stomakougađanja predlaže monahu da brzo odstupi od podvižništva, izobražavajući mu bolesti stomaka, jetre, slezine, vodenu ili neku drugu bolest, odsustvo lekarstava i lekara. Pri tome, ona podseća na izvesnu bratiju koji su se podvrgli baš tim bolestima. Dešava se ponekad da neprijatelj bratiji koji su postradali od tih bolesti našaptava da dođu kod isposnika i ispričaju im šta im se desilo, dodajući da je uzrok bio prestrogo uzdržanje.
3. Demon bluda budi telesnu pohotu. On najjače napada na uzdržljive kako bi prekinuli uzdržanje, smatrajući da od njega nema nikakve koristi. Skrnaveći dušu, on je podstiče na bludna dela, čineći da ona, navodno, govori i čuje neke reči, i kao da joj je i samo delo pred očima.
4. Srebroljublje predstavlja dugogodišnju starost, nemoć za rukodelje, glad, bolest, neprijatnost nemaštine i nelagodnost primanja od drugih onoga što je potrebno telu.
5. Tuga se ponekadjavlja usled lišavanja onoga što želimo, a ponekad prati gnev. Ona se usled lišavanja onoga što želimo javlja na sledeći način: najpre se javljaju pomisli i duši privode na pamet dom, srodnike i raniji način života. Kada primete da ona ne protivreči, već da ih prati i misleno se razliva po zadovoljstvu [koje izazivaju], one je, pošto je ščepaju, pogružavaju u tugu i stoga što su ti predmeti nedostupni, i stoga što joj ne mogu biti dostupni usled ustava života koji vode. Druge pomisli će bednu dušu toliko više savlađivati i poražavati koliko se ona više pružala po prvim.
6. Gnev je najbrža strast. On se pokreće i raspaljuje protiv onoga koji nam čini nepravdu ili samo tako izgleda. On sve više i više osurovljuje dušu. On naročito u vreme molitve potkrada um, upečatljivo predstavljajući lice koje nas je uvredilo. Ponekad se dešava da, ustalivši se u duši i pretvorivši se u neprijateljstvo, noću izaziva moru, trzanje tela, [predstave] užasa smrti, napada otrovnih gmizavaca i zverova. Te četiri pojave, kao posledice obrazovanja neprijateljstva, praćene su mnogim pomislima, kao što će svaki posmatrač primetiti.
7. Demon uninija, koji se još naziva „podnevnim“ demonom (Ps.90,6), teži je od svih drugih. On monahu pristupa oko četvrtog časa (tj. oko deset izjutra) i okreće se oko njegove duše sve do osmoga časa (dva po podne). U početku ga navodi da sa nezadovoljstvom primeti da se sunce vrlo sporo kreće, ili kao da se uopšte ne kreće, i kao da dan traje pedeset časova. Zatim ga podstiče da često gleda u prozor i da čak izlazi iz kelije kako bi pogledao na sunce, ili da bi saznao koliko je još ostalo do devet časova, pri čemu neće zaboraviti da mu našapne da pogleda levo i desno ne bi li ugledao nekog od bratije. Zatim on kod njega izaziva omrazu prema mestu [na kome živi], prema samom načinu života, i prema rukodelju, dodajući mu da je presušila ljubav kod bratije i da nema nikoga ko bi ga utešio. Čak i slučaj da ga neko uvredi, đavo upotrebljava da bi kod njega u taj čas izazvao što veće neraspoloženje. Zatim ga navodi na želju za drugim mestom, u kome se lakše dolazi do neophodnog, ili mu napominje rukodelje koje je manje teško ali probitačnije. Uz to dodaje da ugađanje Bogu ne zavisi od mesta i da je moguće poklanjati se Bogu na svakom mestu. Sa time povezuje sećanje na rođake i na ranije izobilje, i odmah prorokuje dug život, izobražavajući napore podvižništva. [Jednostavno], koristi sva lukavstva da bi monah, najzad, ostavio keliju i pobegao sa poprišta. Za tim demonom ne dolazi odmah drugi. Ko se bude borio i pobedio, posle podviga će osetiti mirno stanje i duša će mu se prepuniti neizrecivom radošću.
8. Pomisao taštine je najtananija. Ona se javlja onima koji žive ispravno i počinje da razglašava njihove podvige. Ona im skuplja pohvale od ljudi, predstavlja kako viču demoni koji se izgone, kako se ispeljuju žene, kako se gomile naroda guraju da bi se dotakle njihove odeće. Ona im, najzad, predskazuje sveštenički čin, i ka njihovim vratima privodi one koji ih traže i koji ih, zbog otkazivanja, i protiv njihove volje odvode vezane. Probudivši na takav način u njima praznu nadu, one odlaze, prepuštajući ih iskušenjima demona gordosti, ili demona tuge, koji im odmah navodi pomisli koje su suprotne toj nadi. Dešava se da njih, donedavno poštovane i svete jereje, predaje i demonu bluda.
9. Demon gordosti je uzrok najbednijeg pada duše. On joj našaptava da ne ispoveda Boga kao svog Pomoćnika, već da samoj sebi pripisuje svoju ispravnost, te da se nadima nad bratijom smatrajući ih neznalicama, budući da o njoj ne misle svi na taj način. Za gordošću ide gnev i tuga, i poslednje zlo – izbezumljenost i besnilo i viđenje mnogih demona u vazduhu.
 

   

5 komentar(a)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Hadži - Aleksa

    Evo punoće značenja primene savremene tehnike na dobrobit spasenja svakog ko želi da bude uz Gospoda našega Isusa Hrista. Neka je slava i hvala svima koji uložiše nesebičan trud i ljubav prema bližnjima na ovakav savremeni način.

  3. Beskrajno hvala na trudu!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Pomozi Bog, oci i bratije! Nadam se da bi mi neko bio kadar i voljan pomoći u jednoj stvari. Naime, negde u dobrotoljublju sam pročitao nešto o rasuđivanju, a što nikalo ne mogu ponovo naći. Tamo se onaj koji rasuđuje poredi sa menjačem novca, i njegovo rasuđivanje prolazi kroz, čini mi se, četiri provere, od kojih je poslednja: „da li je li teško strahom Božijim?“ Ako neko zna ili sluti o čemu govorim, neka mi kaže. S nama Bog!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *