NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM I

DOBROTOLJUBLJE – TOM I

 

DOBROTOLJUBLJE
AVA EVAGRIJE

III

OBRIS MONAŠKOG ŽIVOTA OD EVAGRIJA MONAHA U KOJEM SE IZNOSI KAKO SE TREBA PODVIZAVATI I BEZMOLSTVOVATI
1. Kod Jeremije je na jednom mestu rečeno: Nemoj se ženiti na tome mestu, jer ovako govori Gospod za sinove i kćeri što se rode na tome mestu: Ljutom će smrću poginuti… (Jer.16,1-4). Ova reč navodi na ono što i Apostol govori: A ko je oženjen brine se za ovosvetsko, kako će ugoditi ženi… a koja je udata brine se za ovosvetsko, kako će ugoditi mužu(1.Kor.7,33, 34). [Očevidno] je da prorok nije govorio samo o sinovima i kćerima koji se rađaju u bračnom životu: Ljutom će smrću poginuti, nego i o sinovima i kćerima koji se rađaju u srcu, tj. o telesnim pomislima i željama, pošto oni umiru u bolesnom, nemoćnom i raslabljenom mudrovanju ovog sveta, ne dostižući nebeski život. Ko je, pak, govori, neoženjen brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu, i donosi svagda sveže i besmrtne plodove nebeskog života.
2. Takav je monah i takav treba da bude monah, tj. da, udaljujući se od žene, ne rađa sinove ili ćerke na spomenutome mestu. I ne samo to nego i da bude vojnik Hristov, da nema ljubavi prema stvarima, da je slobodan od briga, da je tuđ pomislima i delima mnogometežnog sveta, kao što i Apostol kaže: Ni jedan se vojnik ne upliće u poslove običnog života, da bi ugodio vojvodi (2.Tim.2,4). U ovome treba da prebiva monah, ostavivši sve stvari ovog sveta i stremeći ka divnim i dobrim pobednim znamenjima bezmolvija. Kako je divan i prekrasan podvig bezmolvija, uistinu divan i prekrasan! Jaram je njegov blag i breme je njegovo lako (Mat.11,30): sladak život i milo delanje.
3. Hoćeš li, ljubljeni, kako priliči da prihvatiš usamljenički život i da pohitaš ka pobednim znacima bezmolvija? Ostavi tamo svetske brige sa njihovim načalstvima i vlastima, tj. budi kao neveštastven, bestrasan i tuđ svakoj pohoti, da bi, slobdan od uznemirujućih slučajnosti, mogao dobro da bezmolvstvuješ. Jer, ako se čovek ne vine iznad svega toga, neće moći da dolično ostvari ovaj način života. Izaberi prostu hranu, koja se lako nalazi i ne zahteva mnogo briga, a ne onu koja traži mnogo staranja, ne raznovrsnu i ne onu koja podvrgava velikoj rasejanosti. Na pomisao koja ti, navodno radi gostoljublja, [našaptava] da pripremiš raskošna jela, nemoj obraćati pažnju, već je odbaci. To je zamka koju ti postavlja neprijatelj ne bi li te odvojio od bezmolvija. Imaš Gospoda Isusa koji preko ličnosti Marte prekoreva dušu koja je time zaokupljena, govoreći: Brineš se i uznemiravaš za mnogo, a samo je jedno potrebno (Lk.10,41-42), tj. slušati reč Božiju. Ostalo će se bez truda naći. Stoga On odmah dodaje: Marija je dobri deo izabrala koji joj se neće oduzeti (Lk.10,42). Imaš i primer sareptske udovice. Čime je ona ukazala gostoprimstvo proroku (Z.Car.17,10)? Makar imao samo hleba, soli i vode, ipak možeš zaslužiti nagradu koja se dobija za gostoprimstvo. Međutim, ako ni to nemaš, primi stranca makar sa dobrim raspoloženjem i oslovi ga blagom rečju. I time možeš podjednako da zadobiješ nagradu za gostoljublje. Jer, kazano je: Blaga reč je veća od davanja (Sir.18,17).
4. Tako treba da misliš i o milostinji. Nemoj želeti da imaš bogatstvo radi deljenja sirotinji. I to je laž lukavoga. Ona nam često dolazi u vidu taštine, [želeći] da um naš uplete u mnogobrižna dela. U Jevanđelju [se navodi] udovica koju je pohvalio Gospod Isus, i koja je sa dve lepte prevazišla i dobru volju i silu (tj. veličinu žrtve) bogataša. Jer svi metnuše od suviška svoga… u hramovnu blagajnu, reče Gospod, a ona dade svu imovinu svoju (Mk.12,44). U pogledu odeće, ne poželi da imaš suvišnog! Pobrini se samo za onoliko koliko je potrebno telu. Položi na Gospoda brigu svoju (Ps. 54,23) i On će promišljati o tebi. Jer, kako govori reč Božija, On se stara za nas (1.Pt.5,7). Ako oskudevaš u hrani ili odeći, ne zastidi se da primiš ono što ti drugi pružaju. Jer, i to bi bio jedan vid gordosti. Ukoliko, pak, sam imaš svega u izobilju, podaj onome koji nema. Bog hoće da Njegova deca tako vode svoje gazdinstvo. Stoga i apostol, pišući Korinćanima, govori o onima koji oskudevaju: Vaš suvišak da bude za njihov nedostatak, da i njihov suvišak bude za vaš nedostak; da bude jednakost. Kao što je napisano: Ko je mnogo sakupio, nije mu preteklo; i ko je malo sakupio, nije mu nedostalo (2.Kor.8,14-15; Izl.16,18). I tako, imajući ono što ti je potrebno u sadašnje vreme, nemoj se brinuti za budućnost – za nastupajući dan, ili za sledeću nedelju, ili za nekoliko predstojećih meseci, ili za godinu. Kad nastupi sutrašnji dan, samo vreme će te snabdeti onim što ti je potrebno, ukoliko najpre išteš Carstvo nebesko i pravdu Božiju. Jer, Gospod govori: Ištite najpre Carstvo Božije i pravdu njegovu i ovo će vam se sve dodati (Mt.6, 33).
5. Ne primaj slugu da neprijatelj ne bi preko njega izazvao neku sablazan i podstakao tvoj duh da počneš da tražiš raskošnija jela. Tada više nećeš moći da se staraš samo za sebe. Makar ti i došla pomisao (da ti je potreban sluga) radi (navodno neophodnog) telesnog spokojstva, ti potraži bolje, tj. duhovno spokojstvo. Jer, duhovni pokoj je svakako bolji od telesnog. Čak i ako te pomisao nagovara da uzmeš slugu radi njegove [duhovne] koristi, nemoj joj verovati. Staranje oko duhovne koristi bližnjih nije, naime, naš posao. To nije naše delo, već drugih svetih otaca koji žive u opštežiću. Ti se postaraj samo za svoju [duhovnu] korist, držeći se dolično podviga bezmolvnog života. Nemoj voleti da živiš sa ljudima koji imaju pristrasnost prema stvarima i koji su nemirnog duha. Živi ili sam ili sa jednomislenom bratijom, koji nemaju pristrasnost prema stvarima. Ko živi sa veštastvoljubivim i brižljivim ljudima svakako će i sam primiti nešto od njihove brižljivosti, i početi da robuje ljudskim običajima, pustim rečima i svim ostalim zlim delima – gnevu, tuzi, strasnoj vezanosti za stvari, strahu, smućenjima. Ne dozvoli da te zavedu brige tvojih roditelja ili, pak, druženje sa srodnicima. Izbegavaj često viđanje sa njima, kako ti ne bi pokrali tvoje kelijno bezmolvije i uvukli te u nemir koji im je svojstven. Ostavi, govori Gospod, neka mrtvi ukopavaju svoje mrtve, a ti hajde za mnom (Mt.8,22). Ako je kelija u kojoj obitavaš i suviše uznemiravana, pobegni i ne poštedi je, da se ne bi rastrojio iz ljubavi prema njoj. Prema tome, sve čini, sve tvori kako bi se posvetio bezmolviju, udaljavajući se od svega i o jednom se starajući – kako da istraješ u volji Božijoj i da se uspešno boriš sa nevidljivim silama.
6. Ukoliko ti je nemoguće da bezmolstvuješ kako treba u svom kraju, reši se da bezmolstvuješ u tuđem, i na to obrati svu svoju pomisao. Budi kao iskusan trgovac, sve ispitujući radi uspostavljanja istinskog bezmolvija, i uređujući sve što je za njega neophodno i korisno. Uostalom, kažem ti da zavoliš stranstvovanje, budući da ono izbavlja od neprilika koje su neizbežne u domaćem kraju. Ono omogućuje da se okusi sve blago bezmolvnog života. Izbegavaj boravak u gradu i trpeljivo prebivaj u pustinji. Eto se, govori Sveti David, udaljih bežeći, i naselih se u pustinji (Ps.54,8). Ako je moguće, uopšte nemoj ići u grad, budući da tamo nećeš videti ništa dobro, niti korisno, ništa što bi te podsticalo na putu podvižničkog života koji si izabrao. Videh, opet govori isti sveti, bezakonje i svađu u gradu (Ps. 54,10). Traži usamljena i bezmetežna mesta i nemoj se bojati da se naseliš u njih. Čak da tu vidiš i demonska strašilišta, nemoj se plašiti i nemoj bežati od tog spasonosnog poprišta. Pretrpi bez straha, pa ćeš ugledati „veličinu Božiju“ (Izl. 14,13), zastupništvo, pokrov i svako drugo osvedočenje o spasenju. Čekah, govori onaj blaženi muž, Boga koji me spasava od malodušnosti i od bure (Ps.54,9). Neka tvoju odluku (da živiš bezmolvno) ne savlada želja da pođeš da se razonodiš. Jer, takvo lutanje sa pohotom menja um nezlobivih (Prem.Sol.4,12). Od toga dolaze mnoga iskušenja. Boj se pada i upornije sedi u svojoj keliji.
7. Izbegavaj česte susrete sa prijateljima, ukoliko ih imaš. Viđenje sa njima posle dugih prekida biće korisnije i za tebe i za njih. Ukoliko osetiš da od njih trpiš neku štetu, uopšte im se ne približuj. Treba da imaš prijatelje koji ti donose korist i koji potpomažu tvoj život. Izbegavaj susret sa lukavim i nemirnim ljudima i sa njima ne živi zajedno. Odbijaj njihove rđave predloge, budući da oni ne služe Bogu i ne žive radi Njega. Neka ti prijatelji budu miroljubivi ljudi, duhovna braća i sveti oci. Takve je imenovao Gospod govoreći: Jer ko izvrši volju Oca mojega koji je na nebesima, taj je brat moj i sestra i mati (Mt.12,49). Ne druži se sa nemirnim i sujetnim i ne idi sa njima za trpezu, kako te ne bi uvukli u svoje varke i udaljili od nauke i iskustva bezmolvnog života. Jer, oni imaju strast (varanja). Ne okreći svoje uši ka njihovim rečima i ne primaj zamisli njihovog srca. Oni su zaista štetni. Neka duša tvoja stremi ka vernima zemlje i neka tvoje srce revnuje njihovom plaču, po primeru Davida koji govori: Oči moje su uperene ka vernima zemlje, kako bi sedeli sa mnom (Ps.100,6). Ukoliko neko od onih koji idu putem ljubavi Božije dođe kod tebe i pozove te da zajedno okusite hleba i soli, i poželiš da pođeš – pođi, samo se brzo vrati u svoju keliju. Ukoliko je moguće, nikada ne noći van svoje kelije, kako bi uvek sa tobom prebivala blagodat bezmolvija, i ti bez spoticanja vršio svoje kelijno služenje.
8. Ne ustupaj želji za dobrim jelima i nemoj se hvatati na udicu raskoši: jer, ona koja se odala nasladama, živa je umrla, kako govori apostol (1.Tim.5,b). Ne nasićuj svoj stomak tuđim jelima da ne bi stekao pristrašće prema njima i da ne bi stekao naviku da često jedeš na strani. Jer, rečeno je: Ne varaj se punjenjem stomaka (Prič.24,15). Ako primetiš da te često zovu iz kelije, počni da odbijaš. Jer, česti boravak van kelije je štetan. To oduzima blagodat, pomračuje misli i suši toplu želju (bezmolvnog prebivanja sa Bogom). Pogledaj na vino: ako vrlo dugo stoji nepokretno na jednom mestu, ono postaje svetlo, miomirisno i sveže, a ako se prenosi sa mesta na mesto, postaje mutno, mračno i neprijatnog ukusa, usled taloga koji se podiže. Ravnjaj se prema njemu i potrudi se da postaneš onakav kakvo je ono u prvom slučaju: preseci opštenje sa mnogima, kako tvoj um ne bi bio rasejan pomislima i kako se ne bi narušavalo tvoje bezmolvije. Izaberi neko rukodelje i drži ga se, ako je moguće, dan i noć, kako ne bi nikoga opterećivao, i kako bi čak mogao i drugima davati, po zapovesti apostola Pavla (2.Sol.Z,12; Ef.4,28). Time ćeš pobeđivati i demona uninija i odbijati sve druge demonske želje. Jer, duh uninija obično napada nezaposlenog. Za njega premudri kaže da je [sav] „u pohotama“ (Prič.13,4). Od davanja i primanja nećeš izbeći greha. Stoga, ako što prodaješ ili kupuješ, podnesi izvestan gubitak u odnosu na pravu cenu kako ne bi, želeći da dobiješ pravu cenu, upao u dušegubna dela – prepiranje, krivokletstvo, izmenu reči, budući da bi time beščastio i sramotio dostojanstvo našeg visokopoštovanog zvanja. Misleći na to, budi oprezan prilikom davanja i uzimanja. Kada bi hteo da izabereš bolje – a i to ti je moguće – mogao bi nekome vernome čoveku da poveriš staranje o sebi, kako bi sam postao blagodušan (tj. slobodan od zamornih briga). Tada bi poživeo pun dobre i radosne nade.
9. Na takva dobra dela te obavezuje bezmolvije. Navešću ti sada i ostalo što je još neophodno čuvati. A ti me slušaj i na delu ispunjavaj šta ti zapovedam. Sedeći u svojoj keliji, pomišljaj na dan smrti: zamisli na mrtvilo tela, predstavi bezizlazan položaj (u kome će se nalaziti duša) i tuguj zbog toga. Time ćeš u sebi potkrepiti prezir prema sujeti koja gnječi svet, i uzrevnovati da nepokolebivo i neumorno istraješ u svom bezmolviju. Seti se i na sadašnje stanje duša u adu. Pomisli na to kako im je tamo, u kakvom su one gorkom ćutanju, u kakvom mučnom stenjanju, u kakvom strahu i premiranju od očekivanja (Strašnog suda), kakvo je njihovo neprestano duševno razdiranje, kakve su njihove bezmerene suze. Pomisli, takođe, i na dan vaskrsenja i istupanje pred Boga. Zamisli onaj Strašni sud koji potresa užasom i izvedi na sredinu ono što tamo očekuje grešnike – stid pred licem Boga i Hrista Njegovog, pred anđelima, arhanđelima, vlastima i pred svim ljudima. Predstavi sva mučilišta – oganj večni, neuspavljivog crva, tartar, tamu, i iznad svega – škrgut zuba, strah i strašna stradanja. Pomisli, takođe, i na dobra koja su pripremljena pravednicima, smelo opštenje sa Bogom Ocem i Hristom Njegovim, sa anđelima, arhanđelima, vlastima i sa svim likom svetih, na Carstvo sa njegovim riznicama, na radost i sladost. I jedno i drugo privodi sebi na pamet. I zbog udela grešnika uzdiši, plači, obuci se u odeću tuge, bojeći se da se i sam ne nađeš među njima; a zbog dobara koja su pripremljena pravednicima se raduj, likuj i veseli. Postaraj se da ih se udostojiš, a da (muke) izbegneš. Pazi da to nikada ne zaboravljaš. Ma gde se nalazio – u svojoj keliji, ili gde napolju – ne dozvoljavaj da ti sećanje o tome izađe iz uma, kako bi izbegao nečiste i pogubne pomisli.
10. Neka tvoje pošćenje bude srazmerno tvojoj snazi pred licem Gospoda. Ono će očistiti grehe tvoje i bezakonja, dušu učiniti umerenom, um osvetiti, odagnati demone i približiti Boga. Okusivši jedanput na dan, nemoj poželeti drugog obroka, kako ne bi imao mnogo izdataka i kako ne bi pomutio svoj um. Usled toga ćeš uvek imati za dobrotvorna dela, a i strasti telesne će se umrtviti. Ako se desi da ti dođu bratija, te je potrebno da jedeš po drugi ili čak treći put, nemoj da ti potamni lice niti se mršti, već se pre raduj što si možeš da poslužiš potrebi bratije. Jedući po drugi ili treći put, blagodari Bogu što si ispunio zakon ljubavi i što ćeš već samog Boga imati kao Staratelja tvog života. Dešava se ponekad da nas bolest ili telesna nemoć primoraju da jedemo dvaput i triput i mnogo puta. Neka te zbog toga ne smućuje pomisao. Nema potrebe da svoje telesne podvige upražnjavamo strogo i za vreme bolesti. Mi ih možemo u izvesnoj meri oslabiti kako bi se što pre popravilo zdravlje i mi opet počeli sa podvižničkim trudovima. Reč Božija ne zabranjuje ni jednu vrstu hrane, niti naređuje da se uzdržavamo od bilo kakvih jela: Dah vam sve zelje. Jedite i ne smućujte se (Post.9,3; 1.Kor.10,25). I još: Ne pogani čoveka ono što ulazi u usta (Mt.15,11). I tako, neka uzdržanje od pojedinih jela uvek bude delo naše volje i dobrovoljnog podviga duše.
11. Spavanje na goloj zemlji, bdenje i sve druge napore rado podnosi, gledajući na slavu koja će ti se sa svima svetima pokazati. Stradanja sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti (Rim.8,18), govori apostol. Kada staneš da padaš duhom, moli se kao što je napisano (Jak.5,13). Međutim, moli se sa strahom i trepetom, sa bolećivim srcem, trezveno i bodro. Neophodna je takva molitva, naročito zbog zlobnih i lukavih nevidljivih neprijatelja naših, koji uvek pokušavaju da nas ometu u tom delu. Kada nas vide da stojimo na molitvi, oni nam prevarno pristupaju i pred um iznose nešto čega se u vreme molitve ne treba sećati i o čemu ne priliči misliti, kako bi zarobili naš um i našu molitvu i moljenje u vreme molitvoslovlja učinili besplodnim, uzaludnim i beskorisnim. Jer, molitva, moljenje i iskanje su prazni i beskorisni ukoliko se vrše bez straha i trepeta, bez trezvenosti i bodrosti. Prilazeći caru – čoveku, svako svoju molbu izlaže sa strahom i trepetom i sa punom pažnjom. Nije li utoliko pre potrebno na isti način pristupati Bogu, Vladici svih i Hristu, Caru careva i Gospodu gospodara, i na takav način pred Njim iznositi svoje molitve i moljenja? Bogu našem slava u vekove vekova. Amin.
 

   

5 komentar(a)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Hadži - Aleksa

    Evo punoće značenja primene savremene tehnike na dobrobit spasenja svakog ko želi da bude uz Gospoda našega Isusa Hrista. Neka je slava i hvala svima koji uložiše nesebičan trud i ljubav prema bližnjima na ovakav savremeni način.

  3. Beskrajno hvala na trudu!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Pomozi Bog, oci i bratije! Nadam se da bi mi neko bio kadar i voljan pomoći u jednoj stvari. Naime, negde u dobrotoljublju sam pročitao nešto o rasuđivanju, a što nikalo ne mogu ponovo naći. Tamo se onaj koji rasuđuje poredi sa menjačem novca, i njegovo rasuđivanje prolazi kroz, čini mi se, četiri provere, od kojih je poslednja: „da li je li teško strahom Božijim?“ Ako neko zna ili sluti o čemu govorim, neka mi kaže. S nama Bog!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *