NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM I

DOBROTOLJUBLJE – TOM I

 

DOBROTOLJUBLJE
AVA EVAGRIJE

II

STO POGLAVLJA EVAGRIJA MONAHA O DELATNOM ŽIVOTU
29. Naš sveti i najiskusniji učitelj je govorio: „Monah treba da se odnosi prema sebi kao da će sutra umreti, dok sa svojim telom treba da postupa kao da će živeti mnoge godine. Jer, -govori, – jedno preseca pomisli uninija i monaha čini revnosnijim, a drugo telo čuva zdravim i podstiče da se čuva uvek jednako uzdržanje“.
31. Saznao sam da demon taštine, koga gotovo svi demoni odgone, bestidno staje na trup onih koji ga gone, i monahu pred očima pokazuje veličinu njegovih vrlina.
43. Treba razaznavati razliku demona i uočavati njihovo vreme. Preko pomisli saznajemo koji su demoni retki ali teški, koji uporni ali lakši, a koji iznenada naleću i podstiču um na bogohulstvo. Treba da pazimo da ne izađemo iz svog običnog stanja kad pomisli počnu da premeću svoje predmete. Treba odmah da uspemo da kažemo nešto protiv njih, primetivši ocoga koji se krije iza njih. Na taj način ćemo napredovati uz Božiju pomoć, a njih naterati da, diveći nam se, sa tugom odlete.
44. Zamorivši se u borbi sa monasima, demoni se na kratko udaljavaju, posmatrajući koja vrlina će za to vreme biti zanemarena. Napavši, zatim iznenada na tu stranu, oni ograbljuju bednu dušu.
45. Zli demoni ponekad pozivaju u pomoć još gore demone. Napravivši plan, oni počinju da ratuju jedni protiv drugih, imajući saglasnost u jednom – da pogube duše.
46. Neka nas ne smućuje i ne preseca naše dobro revnovanje demon koji um podstiče na bogohulstvo i na bezobrazna maštanja koja je sramno i zapisati. Srceznalac Bog zna da ni u svetu nismo bili toliko bezumni. Cilj tog demona je da nas navede da prekinemo molitvu i da ne smemo da dignemo ruke pred Gospodom Bogom našim, protiv koga smo dopustili takve pomisli.
47. Znak da strast deluje u duši jeste neka izgovorena reč, ili neki pokret tela. Po njima neprijatelj prepoznaje da li u sebi imamo njihove pomisli i da li bolujemo od njihovog poroda, ili se, pak, staramo za svoje spasenje. Jedino Bog, koji nas je stvorio, zna sve, i nema potrebe za vidljivim znacima da bi saznao šta je sakriveno u srcu.
48. Sa svetovnjacima demoni vode borbu više preko stvari, a sa monasima više preko pomisli, zato što u pustinji nema stvari. Međutim, pošto je lakše pogrešiti pomišlju nego delom, mislena borba je teža od one koja se vodi preko stvari. Um je nešto krajnje pokretno i nezadrživo, povodljivo na grehovna maštanja.
49. Nije nam zapoveđeno da neprestano delamo, bdimo i postimo, ali nam je naloženo da se neprestano molimo. Ti podvizi, usmereni na lečenje želateljnog dela duše, imaju potrebu za telom da bi sami bili u dejstvu, a telo bez podrške ne može biti neprestano u trudu i lišavanjima. Molitva, međutim, čisti i osnažuje za borbu um koji je sazdan za molitvu i za borbu sa demonima radi zaštite svih sila duše i bez tela.
54. Ako nam demoni, koji napadaju želateljni deo [duše], u snenim maštanjima pokazuju susrete sa poznanicima, gozbovanje sa srodnicima, gomile žena, i drugo slično tome, čime se obično hrani pohota, i mi se time zanosimo, znači da je taj naš deo bolestan i da je ta strast u nama snažna. Ukoliko, pak, ovladaju našim razdražajnim delom [duše], oni nas (u maštarenju sna) primoravaju da idemo po strašno strmim mestima, navode na nas naoružane ljude ili otrovne zmije i divlje životinje. Ukoliko se mi (u snu) njih užasavamo i ako se, gonjeni njima, predajemo bekstvu, potrebno je da se pobrinemo o svom razdražajnom delu i da se, prizivajući Hrista Gospoda u budnom stanju, poslužimo ranije navedenim lekarstvima.
55. Prirodni telesni pokreti za vreme sna bez sramnih maštanja pokazuju da je duša do izvesne mere zdrava, dok je pojava takvih maštanja znak da je bolesna. Pri tome znaj da maštanje o nepoznatim licima ukazuje na ostatke drevne strasti, a maštarenje o poznatim licima ukazuje na nove rane srca.
56. Obeležja bestrašća ćemo prepoznavati danju posredstvom pomisli, a noću posredstvom snoviđenja. Bestrašćem ćemo nazvati zdravlje duše, a poznanje njenom hranom, jer nas jedino ono vezuje sa svetim silama. Susret sa bestelesnima moguć je, naime, jedino pomoću istog nastrojenja.
57. Postoje dva mirna stanja duše: jedno je posledica oskudice i sušenja prirodnih sokova, a drugo se javlja prilikom odstupanja demona. Prvo prate smirenoumlje i skrušenost srca – suze i bezmerna želja za Božanstvenim, a za drugim sledi taština sa gordošću, koji obuzimaju monaha po povlačenju ostalih demona. Ko pazi na granice prvog stanja, ubrzo će prepoznati napade i zamke demonske.
58. Demon taštine je suprotan demonu bluda. Nemoguće je da oni u isto vreme napadnu dušu. Jer, jedan od njih obećava počasti, a drugi baca u beščašće. Stoga ti, kada ti se jedan od njih približi i počne da te uznemirava, sam u sebi proizvodi pomisli njemu suprotnog demona. Ukoliko budeš mogao, kako se kaže, da izbiješ klin klinom znaj da si blizu bestrašća, budući da se tvoj um pokazao moćnim da ljudskim pomislima progna demonske priloge.
59. Što duša više napreduje, sve silnije na nju napadaju neprijatelji. Ne mislim da uz nju uvek prebivaju isti demoni. To najbolje znaju oni koji pomno posmatraju iskušenja koja ih napadaju. Oni vide da njihovo bestrašće snažnije kolebaju novi demoni, naslednici prethodnih.
60. Savršeno bestrašće se u duši javlja po prevladavanju svih demona koji se protive delatnom životu. Nesavršenim se naziva bestrašće u kome se duša po svojoj sili, premda bez ustupanja, još uvek bori sa demonima koji je napadaju.
61. Um koji ne ispravi svoju unutrašnjost neće uspešno proći onaj strasni put (mitarstava), niti će stupiti u oblast besplotnih. Taj vlastiti nered će ga svakako vratiti ka onima koji su ga i izazvali.
62. I vrline i poroci oslepljuju um: kod prvih on ne vidi poroke, a kod drugih vrline.
 
IZREKE SVETIH OTACA
 
91. Neophodno je da se raspitujemo o putevima kojima su pravo hodili raniji starci i da se upravljamo po njima. Moguće je naći mnogo toga dobrog i korisnog među njihovim rečima i delima. Neko od njih je, na primer, govorio da stalno suhojedenje sa ljubavlju monaha brzo privodi u pristanište bestrašća. Jednog brata koga su noću smućivale maštarije, on je izbavio davši mu zapovest da posti i obilazi bolesnike. Jer, rekao je on, ništa tako ne gasi strasti kao milosrđe.
92. Kod pravednog Antonija je došao jedan od tadašnjih mudraca i rekao mu: „Kako ti, oče, podnosiš život koji je lišen utehe koju pružaju knjige?“ On je odgovorio: „Moja knjiga, gospodine filosofe, jeste ova stvorena priroda. Ona je svagda sa mnom. Kad god hoću, ja u njoj mogu čitati slova Božija“.
93. Jednom me je izabrani sasud, egipatski starac Makarije pitao zbog čega zlopamćenje prema ljudima narušava silu pamćenja duše[1], dok od zlopamćenja prema demonima ne trpimo štetu. Mučeći se oko odgovora, zamolio sam ga da mi sam objasni. On je rekao: „Prvo je protivno prirodi (razdražajne sile), a drugo joj je saobrazno“.
94. Jednom sam po najvećoj podnevnoj vrućini došao kod svetog oca Makarija. Krajnje izmučen žeđu, zatražio sam od njega vode. Međutim, on je rekao: „Zadovolji se hladovinom, budući da su mnogi putnici i moreplovci u ovo vreme i nje lišeni“. Zatim, kad sam ja povodom toga poveo reč o uzdržanju, on reče: „Veruj mi, sinko, da čitavih dvadeset godina sebi ne davah ni hleba do sitosti, ni vode, ni sna. Svoj hleb jedoh pod meru, takođe i vodu, a prislonivši se na kratko uza zid grabih malo sna“.
95. Do jednog monaha je došla vest o smrti njegovog oca. Onome koji ga je o tome obavestio, on je odgovorio: „Nemoj da bogohuliš. Moj Otac je besmrtan“.
96. Jedan brat je pitao starca da li mu dozvoljava da po odlasku kući jede sa majkom i sestrom. On je odgovorio: „Sa ženom nemoj jesti“.
97. Jedan brat je ima samo Jevanđelje. Prodavši i njega i novac davši na hranu gladnima, on je izrekao znamenitu reč: „Prodao sam reč koja mi je govorila: Prodaj sve što imaš i podaj siromasima (Mt.19,21)“.
98. Blizu Aleksandrije, na samoj severnoj strani zaliva koji se naziva Marijin, postoji ostrvo na kome je živeo jedan monah iskusan u poznanju duhovnih stvari. On je govorio da postoje pet uzroka svega što monasi čine: radi Boga, po zahtevu prirode, po običaju, po nevolji, radi rukodelja. Takođe je govorio da je vrlina u suštini jedna, ali da menja oblik u duševnim silama, slično sunčevoj svetlosti koja nema oblik, ali poprima formu otvora kroz koji prolazi.
99. Drugi monah je rekao: „Ja sebe lišavam zadovoljstava da bih presekao povod za gnev. Jer, znam da se on uvek raspaljuje zbog zadovoljstava, smućujući um i odgoneći poznanje“. Neko od staraca je govorio da ljubav ne ume da čuva zalihe hleba ili novca. On je još rekao: „Nije mi poznato da su me demoni dva puta prevarili u istoj stvari“.
100. Nije moguće da svu bratiju podjednako volimo. Međutim, moguće je da sa svima opštimo bestrasno, [izbegavajući] zlopamćenje i mržnju. Posle Boga, više od svih treba voleti sveštenike koji nas čiste Svetim Tajnanama i mole se za nas. Svoje starce treba da poštujemo kao anđele.
Neka ti bude dovoljno, ljubljeni brate Anatolije, ovo što smo našli i sabrali na vlastarima našeg vinograda, koji zrije blagodaću Duha Svetog. Ukoliko nas stalno bude obasjavalo Sunce pravde i plod u potpunosti sazre, ispićemo od vina koje veseli srce čoveka (Ps.103,15), molitvama i moljenjem pravednog Grigorija, koji me je posadio, prepodobnih ovdašnjih otaca koji su me zalivali, i silom Hrista Isusa Gospoda našeg koji me je uzdizao, kome slava i sila u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Tj. sećanje na Boga.

 

   

5 komentar(a)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Hadži - Aleksa

    Evo punoće značenja primene savremene tehnike na dobrobit spasenja svakog ko želi da bude uz Gospoda našega Isusa Hrista. Neka je slava i hvala svima koji uložiše nesebičan trud i ljubav prema bližnjima na ovakav savremeni način.

  3. Beskrajno hvala na trudu!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Pomozi Bog, oci i bratije! Nadam se da bi mi neko bio kadar i voljan pomoći u jednoj stvari. Naime, negde u dobrotoljublju sam pročitao nešto o rasuđivanju, a što nikalo ne mogu ponovo naći. Tamo se onaj koji rasuđuje poredi sa menjačem novca, i njegovo rasuđivanje prolazi kroz, čini mi se, četiri provere, od kojih je poslednja: „da li je li teško strahom Božijim?“ Ako neko zna ili sluti o čemu govorim, neka mi kaže. S nama Bog!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *