NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM I

DOBROTOLJUBLJE – TOM I

 

DOBROTOLJUBLJE
SVETI MARKO PODVIŽNIK

POUKE MARKA PODVIŽNIKA O DUHOVNOM ŽIVOTU

 

IV
O ONIMA KOJI MISLE DA SE OPRAVDAJU DELIMA
1. U sledećem (poglavljima) manjkavost vere onih koji samo spolja ispravno žive izobličiće oni koji osvedočeno veruju i koji su upoznali istinu.
2. Želeći da pokaže da je usinovljenje ljudima darovano Njegovom krvlju, premda svaka zapovest za nas i jeste obavezna, Gospod kaže: Tako i vi kad izvršite sve što vam je zapoveđeno, govorite: Mi smo nepotrebne sluge, jer smo učinili što smo dužni učiniti (Lk.17,10). Zbog toga Carstvo nebesko nije nagrada za dela, nego blagodat Vladike, pripremljena vernim slugama.
3. Rob ne traži slobodu kao platu, već ugađa kao dužnik, očekujući je po blagodati.
4. Hristos umre za naše grehe po Pismu (1.Kor.15,3), i onima koji mu verno služe dariva slobodu. Jer kaže: Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svoga (Mt.25,23).
5. Još nije verni sluga onaj koji se oslanja samo na golo znanje, već onaj koji poslušanjem veruje Hristu, koji je dao zapovesti.
6. Ko poštuje Gospoda, ispunjava Njegove zapovesti. Ako pogreši ili se ogluši o nešto, on ono što naiđe na njega trpi kao zasluženo.
7. Ako si ljubitelj znanja, budi i trudoljubiv. Jer, golo znanje nadima čoveka.
8. Iskušenja koja se neočekivano dešavaju po Božanskom domostroju, uče nas da budemo trudoljubivi te nas i bez naše volje vode pokajanju.
9. Nevolje koje snalaze ljude, posledica su njihovih rđavih dela. Međutim, ukoliko ih pretrpimo uz molitvu, umnožićemo dobro.
10. Ima [ljudi] koji se, budući pohvaljeni za vrlinu, raduju, misleći da je ta slast taštine uteha (sviše). Drugi su se, izobličeni za greh, našli uvređeni smatrajući taj korisni bol dejstvom zlobe (neprijatelja).
11. Oni koji se zbog svojih podviga uznose nad nemarnima, svakako misle da se opravdaju spoljnim delima. Mi, pak, koji se oslanjamo na golo znanje i preziremo one koji malo znaju, mnogo smo nerazumniji od njih.
12. Znanje bez vrlinskih dela jeste nesigurno, pa makar bilo i istinsko. Jer, potvrda svega jeste delo.
13. Često se zbog nemarnosti prema delu pomračuje i znanje. Jer, vremenom iščezava čak i sećanje na one stvari koje zanemarujemo.
14. Pismo nam savetuje da upoznamo Boga razumom kako bismo mu pravilno služili delima.
15. Primetno ispunjavajući zapovest, mi dobijamo odgovarajuću nagradu od Gospoda, dok korist primamo saglasno sa ciljem svog proizvoljenja.
16. Pred srceznalcem Bogom je onaj koji nešto želi da učini, ali nema dovoljno snage, jednak onome koji je to učinio. To važi i u odnosu na dobro i na zlo.
17. Um i bez tela čini mnogo toga i dobrog i rđavog, dok telo bez uma ne može ništa slično da uradi. Jer, slobodna odluka prethodi delu.
18. Neki [ljudi] misle da pravilno veruju iako ne izvršavaju zapovesti, dok ih drugi ispunjavaju i očekuju Carstvo kao obaveznu nagradu. I jedni i drugi greše protiv istine.
19. Gospodar nije dužan da da platu slugama. Ni oni, opet, koji ne služe ispravno, neće dobiti slobodu.
20. Ako je Hristos, po Pismu (Rim.5,8), umro za nas, i mi ne živimo više sebi, nego Onome koji je za nas umro i vaskrsao (2.Kor.5,15), jasno je da smo se obavezali da mu služimo do smrti. Kako onda možemo usinovljenje smatrati nagradom koja nam se duguje?
21. Hristos je Vladika po prirodi i Vladika po domostroju (spasenja): On nas je sazdao iz nebića, a zatim nas je, umrle grehom, Svojom krvlju iskupio, te dao blagodat onima koji tako veruju.
22. Kada čuješ reči Pisma da će Gospod „dati svakome po delima njegovim“ (Ps.61,13), nemoj da misliš da dela (sama po sebi) zaslužuju pakao ili Carstvo. Naprotiv, Hristos će, kao Bog Sazdatelj i Iskupitelj naš, a ne kao Merilac stvari (tj. dela i nagrada), svakome dati po delima neverja ili vere u Njega.
23. Udostojivši se banje preporoda (tj. krštenja), mi činimo dobra dela ne radi nagrade, već zbog očuvanja darovane nam čistote.
24. Dobro delo koje činimo svojim prirodnim moćima udaljava nas od protivnog mu zla, ali nam bez blagodati ne može pridodati osvećenje.
25. Uzdržljivac se udaljava od stomakougađanja, siromaštvoljubiv od naklonosti ka sticanju, bezmolvnik od praznoslovlja, čisti od pristrašća prema čulnim zadovoljstvima, celomudren od bluda, onaj koji je zadovoljan onim što ima od srebroljublja, krotki od gneva, smirenoumni od taštine, poslušan od prepiranja, onaj koji sam sebe ukoreva od licemerja. Na isti način se i molitvenik udaljava od beznađa, dobrovoljno siromašan od velikog imanja, ispovednik od bogoodricanja, mučenik od idolosluženja. Vidiš li da svaka vrlina koja se vrši do smrti nije ništa drugo do uklanjanje od greha. Uklanjanje od greha jeste stvar prirode, a ne nešto čime se može zadobiti Carstvo.
26. Čovek jedva uspeva da sačuva ono što muje darovano putem prirode. Hristos, pak, Krstom daruje usinovljenje.
27. Postoji posebna i postoji opšta (tj. potpuna) zapovest. Jednom se zapoveda da se daje onome ko nema (Lk.3,11), a drugom da se [čovek] odrekne svega što ima (Lk. 14,33).
28. Postoji dejstvo blagodati nepoznato početniku u duhovnom uzrastanju; postoji i dejstvo zla nalik na istinu. Ne treba da se mnogo zagledamo u takva dejstva da ne bismo pali u zabludu, niti treba da ih proklinjemo, jer se može desiti da su istinita. Zato sve treba prinositi Bogu sa nadom, budući da On zna koristi i jednog i drugog.
29. Onaj ko želi da prepliva misleno more – dugo trpi, smirava se, bdi, uzdržava se. Ukoliko pokuša da ga prepliva bez ove četiri [vrline], samo će smutiti svoje srce, budući da ga neće moći preplivati.
30. Bezmolvije je udaljavanje od svakoga zla. Ukoliko se sjedini sa molitvom i sa one četiri vrline, postaće najkraći put ka bestrašću.
31. Um ne može da bezmolvstvuje bez [umirenog] tela, niti bez tišine i molitve može ukloniti prepreku koja ih razdvaja.
32. Telo želi protiv duha, a duh protiv tela (Gal.5,17), a oni koji žive u duhu, neće ispunjavati želje tela (Gal.5,16).
33. Bez umnog prizivanja ne postoji savršena molitva. Gospod čuje um koji nerasejano vapije.
34. Um koji se nerasejano moli, skrušava srce. Srce skrušeno i smireno Bog neće poniziti (Ps.50,19).
35. I molitva se naziva vrlinom, iako je mati svih vrlina. Jer, ona ih rađa kroz sjedinjenje sa Hristom.
36. Sve što radimo bez molitve i bez dobre nade, kasnije se pokazuje kao štetno ili [barem] nesavršeno.
37. Kad čuješ da će prvi biti poslednji i poslednji prvi (Mt. 19,30), razumi da se ove reči odnose na one koji imaju vrline i ljubav. Jer, ljubav je po redu poslednja od svih vrlina, iako je prva po dostojanstvu. Ona ostavlja iza sebe sve vrline koje su se pre nje rodile.
38. Kada te obuzme uninije [tj. malodušnost] za vreme molitve ili zbog raznovrsnih pritisaka neprijatelja, seti se smrti i užasnih muka. Uostalom, bolje je da se sa molitvom i nadom priljubiš uz Boga, nego da se sećaš spoljašnjosti, pa makar ona bilo i korisna.
39. Nijedna od vrlina ne može sama po sebi da otvori naša prirodna vrata, već sve zajedno, ukoliko po redosledu zavise jedna od druge.
40. Nije uzdržljiv onaj koji se hrani pomislima, čak i ako su korisne. Jer, one ne mogu biti korisnije od nade.
41. Smrtni greh je onaj za koji se čovek ne kaje. Čak ni svetitelj, koji bi se pomolio za taj greh umesto njega, neće biti uslišen.
42. Onaj ko se pravilno kaje, ne suprotstavlja svoj trud pređašnjim gresima, već njime umilostivljava Boga.
43. Ako smo dužni da svakodnevno činimo dobra koja može da ostvari naša priroda, čime ćemo onda uzvratiti Bogu za svoje pređašnje grehe.
44. Sa današnjim umnožavanjem svoje vrline, mi nećemo nadoknaditi svoj raniji nemar, već ćemo samo obelodaniti njegovu prisutnost u prošlosti.
45. Onaj ko se skrušava dušom (zbog grehova), a upokojava telo (tj. ništa mu ne uskraćuje), sličan je onome koji se telesno zlopati, a umom se rasejava.
46. Dobrovoljna obostrana muka – i telesna i duševna, deluje povratno: telesna na duševnu i duševna na telesnu. Njihovo razdvajanje biva još mučnije.
47. Velika vrlina jeste da trpimo ono što nas snađe, i da, po rečima Gospodnjim (Mt.5,44), ljubimo bližnjega koji nas mrzi.
48. Znak nelicemerne ljubavi jeste opraštanje uvreda. Tako je Gospod zavoleo svet.
49. Nemoguće je da neko od sveg srca drugom oprosti uvredu ukoliko ne poseduje istinsko znanje. Jer, ono svakome pokazuje da ono što ga je snašlo lično njemu i pripada.
50. Ništa nećeš izgubiti od onoga što si ostavio opraštajući radi Gospoda. U svoje vreme ono će ti se vratiti mnogostruko.
51. Kada um zaboravi cilj pobožnosti, vidno delo vrline postaje beskorisno.
52. Zao savet je svakom čoveku štetan, utoliko pre onima koji prihvataju da žive ispravno.
53. Delima pokaži sebe mudrim u odnosu na ljudsku volju i na zahvalnost Bogu. Jer, reč nije mudrija od dela.
54. Zbog truda oko pobožnosti sledi nagrada. To možemo da saznamo na osnovu Božanskog zakona i savesti.
55. Neko je prihvatio jedno mišljenje i zadržao ga bez provere, a drugi ga je prihvatio i uporedio sa istinom. Pitanje je ko je od njih dvojice postupio pobožnije.
56. Istinsko znanje sastoji se u trpljenju nevolje i neosuđivanju drugih zbog svojih muka.
57. Ko čini dobro i traži nagradu – ne služi Bogu, nego svojoj volji.
58. Ko greši, ne može da izbegne kaznu, izuzev ako se pokaje po meri greha.
59. Neki govore da ne možemo da činimo dobro dok delotvorno ne primimo blagodat Duha Svetoga.
60. Oni koji su samovljno svagda skloni uživanjima, ne pokušavaju da učine ni ono što mogu, pod izgovorom da nemaju pomoći odozgo.
61. Blagodat se tajanstveno daje onima koji se krštavaju u ime Hristovo, ali deluje srazmerno ispunjavanju zapovesti. Blagodat ne prestaje da nas pomaže tajno, ali od nas zavisi da li ćemo da činimo dobro po svojoj snazi.
62. U početku ona bogodolično budi savest. Zbog toga i zločinci koji se pokajaše ugodiše Bogu.
63. Ponekad je ona skrivena u pouci našeg bližnjeg. Nekada, pak, prati razum za vreme čitanja i pomoću prirodnih zaključaka poučava um svojoj istini. Ako, dakle, u takvim i sličnim slučajevima ne budemo skrivali svoj talant, zaista ćemo ući u radost Gospodara svoga (Mt.25,14-30).
64. Onaj ko pre nego što ispuni i izvrši zapovesti traži da zadobije delotvornu [blagodat] Duha Svetoga, sličan je robu kupljenom za novac, koji tek što je otkupljen, traži da mu zajedno sa uplatom novca za njegov otkup potpišu i dokument o slobodi.
65. Ko je shvatio da nevolje koje ga snalaze dolaze po Božijoj pravdi, u svom traženju Gospoda, zajedno sa pravdom, nalazi i znanje.
66. Ako, po Pismu, budeš imao na umu da su po svoj zemlji sudovi Gospodnji (Ps.104,7), svaka će ti nevolja biti učitelj bogopoznanja.
67. U zavisnosti od pomisli, svako dobija ono što zaslužuje. Međutim, podrobnost odgovarajućih unutrašnjih iskušenja poznaje samo Bog.
68. Kada ti ljudi učine kakvu sramotu, odmah se seti da će ti doći i slava od Boga (Jov.5,44), te za učinjenu ti sramotu nećeš osetiti tugu i smućenost, nego ćeš i u slavi, kada dođe, ostati veran i besprekoran.
69. Kada te po Božijem blagovoljenju hvali mnoštvo, nemoj dodavati Gospodnjoj ikonomiji ništa radi pokazivanja, kako ne bi zbog izmene doživeo suprotno.
70. Seme ne raste bez zemlje i vode. Ni čovek neće obresti korist bez dobrovoljnog truda i Božijeg zastupništva.
71. Nije moguće da kiša pada bez oblaka. Ni bez čiste savesti nije moguće ugoditi Bogu.
72. Ne odriči se učenja, pa makar bio i veoma mudar. Jer, ikonomija Božija je korisnija od naše razboritosti.
73. Pomereno sa mesta trudoljubivosti zbog nekog uživanja, srce se, kao težak kamen pokrenut po strmoj padini, teško zaustavlja.
74. Kao što se neiskusno tele, tražeći travu, nađe na ivici ponora, tako se i duša, malo-pomalo, obmanjuje pomislima.
75. Kada um, ohrabren u Gospodu, odvraća dušu od dugogodišnjeg predubeđenja, srce kao da trpi muku od dželata, jer ga um i strasti vuku, svaki na svoju stranu.
76. Kao što oni koji ploveći po moru, zbog nade u dobit, rado podnose sunčevu žegu, tako i oni koji mrze zlo vole izobličavanje. Jedni se bore sa vetrovima, a drugi sa strastima.
77. Bežanje u zimu ili u subotu (Mt.24,20) povređuje telo i skrnavi dušu. Isto [se dešava] kad se probude strasti u ostarelom telu i duši posvećenoj (Bogu).
78. Niko nije toliko dobar i milostiv kao Gospod. Pa ipak, onome ko se ne kaje, On ne oprašta grehe.
79. Mnogi smo koji tugujemo zbog grehova, premda njihove uzroke prihvatamo sa velikim zadovoljstvom.
80. Krtica koja rije pod zemljom ne vidi zvezde, jer je slepa. Isto biva i sa onim koji ne veruje u ono što je prolazno – on, naime, ne može da veruje ni u ono što je večno.
81. Kao blagodat pre blagodati, istinsko znanje ljudi dobijaju od Boga. One koji su ga prihvatili, ono prvenstveno uči da veruju u Boga kao njegovog Darodavca.
82. Kada grešna duša ne prihvata [sa smirenjem] nevolje koje je zadese, anđeli za nju kažu: Lečismo Vavilon, ali se ne isceli (Jer.51,9).
83. Um, koji zaboravlja istinsko znanje, bori se sa ljudima za štetno kao za nešto korisno.
84. Kao što vatra ne može da gori u vodi, tako i sramna misao ne živi u bogoljubivom srcu. Jer, svaki bogoljubac je istovremeno i trudoljubac. Dobrovoljni trud je po prirodi neprijatelj pohote.
85. Strast koja se našom voljom upražnjava na delu, kasnije, i bez naše i protiv naše volje nasilno nama vlada.
86. Mi volimo uzroke nehotimičnih pomisli. Zbog toga nam i dolaze. A kada su hotimične pomisli u pitanju, sigurno je da volimo i same predmete [na koje se one odnose].
87. Nadmenost i hvalisanje su uzročnici hule, a srebroljublje i taština – nemilosrdnosti i licemerja.
88. Uvidevši da je um počeo da se moli iz srca, đavo ga napada sa velikim i lukavim pomislima. Male, pak, vrline on ne želi da spreči velikim napadima.
89. Pomisao koja se dugo zadržava u čoveku otkriva njegovu pristrasnost. Njeno, pak, brzo odstranjenje ukazuje na borbu i suprotstavljanje.
90. Postoje tri mislena mesta u koja ulazi um posle izmene: prirodno, protivprirodno i natprirodno. Kada se nalazi u prirodnom mestu, on sebe smatra uzrokom zlih pomisli i strasti, i svoje grehe ispoveda Bogu. Kada se zatekne u protivprirodnom mestu, on zaboravlja pravdu Božiju i vojuje sa ljudima kao vinovnicima nepravde prema njemu. A kada dospe u natprirodno mesto, on nalazi plodove Duha Svetoga na koje je ukazao apostol: ljubav, radost, mir (Gal.5,22). I on zna da tu neće moći da ostane ukoliko bude pretpostavljao telesne brige. A otpavši odatle, on pada u greh i strašna iskušenja koja slede, ako ne odmah, a ono u svoje vreme, kako udesi pravda Božija.
91. Znanje čoveka je istinito u meri u kojoj ga potvrđuju krotost, smirenost i ljubav.
92. Svako ko je pravoslavno kršten, tajinsteno prima svu blagodat. U to on se osvedočuje po meri ispunjavanja zapovesti.
93. Zapovest Hristova koja se ispunjava savesno, saobrazno bolu srca daruje utehu. Uostalom, i jedno i drugo biva u svoje vreme.
94. Za svaku stvar se moli uporno, budući da ništa ne možeš učiniti bez pomoći [Božije].
95. Za dobijanje pomoći [Božije] ništa nije jače od molitve, kao što, uostalom, za sticanje blagovoljenja Božijeg od nje ništa nije korisnije.
96. Svako vršenje zapovesti je obuhvaćeno njome (tj. molitvom). Jer, od ljubavi Božije nema ničeg uzvišenijeg.
97. Pažljiva molitva, koja ne luta tamo-amo, znak je bogoljubivosti onoga ko se moli. Nemarnost, pak, prema njoj i rasejanost, znak je slastoljubivosti.
98. Ko bez žalosti bdi i dugotrpi i moli se, delatni je pričasnik Duha Svetoga. Ali, i onaj ko za vreme molitve oseća teskobu, ali je ipak dobrovoljno istrajan, ubrzo će primiti pomoć [od Boga].
99. Zapovest se od zapovesti razlikuje. Tako i vera jednoga biva čvršća od vere drugoga.
100. Vera, po apostolu, biva od propovedi (Rim.10,17). Ona je osnov svega čemu se nadamo (Jev.11,1).
101. Dobro je da pomažemo rečima one koji pitaju, ali je mnogo bolje da ih pomognemo molitvom i vrlinom. Jer, onaj ko sebe pomoću njih prinosi Bogu, pomaže i sebi i svome bližnjem.
102. Ako želiš da sa malo reči pomogneš onome ko je željan znanja, ukaži mu na molitvu, ispravnu veru i na trpljenje onoga što nam se dešava. Jer, pomoću njih stičemo svako drugo dobro delo.
103. Zbog stvari koje smo [sa verom] prepustili Bogu, mi se više nećemo prepirati sa svojim bližnjima.
104. Ako, po Pismu, sve nevoljno ima svoj uzrok u [svoje]voljnom, onda niko nije veći neprijatelj čoveku od njega samoga.
105. Od svih zala prvo je neznanje, a zatim neverovanje.
106. Iskušenje izbegavaj trpljenjem i molitvom. Ko se bez njih bori protiv iskušenja, samo će ga ukrepiti.
107. Krotak po Bogu je mudriji od svih mudraca, i smiren u srcu je jači od najjčih. Jer, on jaram Hristov (Mt.11,29) nosi sa znanjem.
108. Sve što govorimo ili radimo bez molitve, na kraju se pokazuje kao pogrešno ili štetno, i bez našeg znanja nas izobličava na delu.
109. Po delima, rečima i pomislima samo Jedan je pravedan, dok kroz veru, blagodat i pokajanje, mnogi postaju pravedni.
110. Kao što onome koji se kaje nije svojstveno da se gordi, tako i onome koji dobrovoljno greši, nije svojstveno da smirenoumno razmišlja.
111. Smirenoumlje nije osuda savesti, već ispovedanje blagodati Božije i poimanje [Njegove] snishodljivosti.
112. Što je čulna kuća za vazduh, to je slovesan um za Božansku blagodat. Koliko stvari izneseš iz kuće, toliko vazduha uđe u kuću. I koliko stvari uneseš u kuću, toliko vazduha izađe napolje.
113. Stvari u kući su posuđe i jela. A stvari uma su taština i uživanje.
114. Širina srca jeste nada u Boga, a njegova teskoba – telesna briga.
115. Blagodat Duha je ista i neizmenjiva, ali u svakome dejstvuje kako hoće (1.Kor.12,11).
116. Kao što kiša koja pada na zemlju daje hranu biljkama, saobrazno njihovim potrebama: slatko-slatkim, gorko-gorkim, tako i blagodat, nepromenjivo ulazeći u srca verujućih, daruje vrlinama odgovarajuća dejstva.
117. Onome koji Hrista radi gladuje, blagodat postaje hrana, žednome, pak – najslađa voda, nagome koji zebe – odeća, umornome – odmor, onome koji se moli – uslišenje, onome koji plače – uteha.
118. Čuvši, dakle, reči Pisma, da Duh Sveti siđe na svakoga apostola (Dap.2,3), ili da je sišao na proroka (1.Car.11,6; 16,13), ili da dela (1.Kor.12,11), ili se žalosti (Ef.4,30), ili se gasi (1.Sol.5,19), ili se žesti (Is.63,10; Dap.17,16), ili da jedni imaju prve darove Duha (Rim.8,23), a da se drugi ispuniše Duha Svetoga (Dap.2,4) – nemoj da misliš da u Duhu biva razdeljivanje, pretvaranje ili izmena, nego veruj kao što smo ranije rekli, tj. da je nepromenjiv, neizmenjiv i svemoguć. Prema tome, i kada dejstvuje, On ostaje jedan i isti, i svakome bogodolično daruje ono što mu priliči. On se, slično suncu, svecelo izliva na krštene, ali se svako od nas prosvećuje (osvećuje) u meri u kojoj je zamrzeo i odstranio od sebe strasti koje ga pomračuju. Po meri, međutim, svoje naklonosti prema njima, on se pomračuje.
119. Ko mrzi strasti, odseca i njihove uzroke. A ko je naklonjen njihovim uzrocima, i ne hoteći biva mučen od strasti.
120. Kada nas muče zle misli, treba da osuđujemo sami sebe, a ne praroditeljski greh.
121. Korenje pomisli su javna zla koja činimo rukama, nogama i ustima.
122. Nije moguće da neko u svom razumu razgovara sa nekom strašću, a da ne voli njene uzroke.
123. Jer, da li će pretrpeti sramotu onaj ko u razumu besedi sa taštinom? I da li će onaj ko se uzbuđuje kad ga beščaste voleti da bude prezren? Da li će onaj ko prihvata telesno uživanje imati skrušeno i smireno srce (Ps.50,19)? Da li će onaj ko veruje u Hrista brinuti i boriti se za ono što je prolazno?
124. Onaj ko trpi uvredu i pri tome se ni rečima, ni mislima ne prepire sa uvrediocem, stekao je istinsko znanje i pokazuje tvrdu veru u Vladiku.
125. Ljudi varaju na vagi (terazijama) da bi naneli nepravdu, ali Bog svakome daje po pravdi.
126. Ako onome koji nanosi nepravdu ne pretiče, i ako se onaj koji trpi nepravdu ne lišava, onda čovek prolazi kroz ovaj svet kao senka sna, i uzalud se uzbuđuje (Ps.38,7).
127. Kada vidiš da je neko krajnje ogorčen zbog nanesene mu uvrede, znaj da je prepun pomisli taštine i da sada sa nezadovoljstvom žanje ono što je posejao u svom srcu.
128. Onaj ko se preko mere naslađuje u telesnim uživanjima, stostrukim mukama i nevoljama će platiti njihovo izobilje.
129. Starešina je dužan da poslušniku kaže šta mu je dužnost. Ukoliko ga ne posluša, treba da mu saopšti kakvo će ga zlo zbog toga snaći.
130. Onaj ko trpi nepravdu, a ne pokušava da uzvrati istom merom, pokazuje da veruje u Hrista. On će stostruko primiti u sadašnjem životu i život večni naslediti (Mk.10,30).
131. Sećanje na Boga postaje bol srca zbog pobožnosti. Svaki ko zaboravlja Boga postaje samougodljiv i bezosećajan.
132. Ne govori da onaj ko nema strasti ne može tugovati. Jer, ako ne tuguje za samim sobom, dužan je da tuguje za svojim bližnjim.
133. Prikupivši u svoje ruke mnogo zapisa o gresima koji su zaboravljeni, neprijatelj spretno upotrebljava zakon greha, prinuđavajući dužnika da iste grehe čini i u sećanju (Rim.7, 23).
134. Ako želiš da se neprestano sećaš Boga, ne odbacuj nedaće koje te snalaze, pa makar bile i nepravedne, već ih podnosi, smatrajući da te pravedno sustižu. Jer, trpljenje u svakom slučaju podstiče sećanje na Boga, a odbacivanje nedaća umanjuje misaonu razboritost srca i kroz lagodnost prouzrokuje zaboravnost.
135. Ako želiš da Gospod pokrije tvoje grehe (Ps.31,1), nemoj otkrivati ljudima da imaš vrline. Jer, kako mi postupamo sa našim vrlinama, tako Gospod postupa sa našim gresima.
136. Ako prikriješ svoju vrlinu, nemoj da se nadmeš misleći da si dobro postupio. Jer, vrlina nije samo da krijemo ono što je dobro, nego i da ne razmišljamo o onome što je zabranjeno.
137. Ne raduj se kada nekome činiš dobro delo, nego kada bez zlopamćenja podnosiš neprijateljstvo zbog dobra koje si učinio. Jer, kao što noć dolazi za danom, tako i zlo dolazi posle dobra.
138. Taština, srebroljublje i uživanje ne dozvoljavaju da dobročinstvo ostane čisto, izuzev ako prethodno ne nestanu zbog straha Božijeg.
139. U nevoljnim mukama skrivena je milost Božija koja onoga koji pokazuje trpljenje vodi ka pokajanju i spasava od večnog mučenja.
140. Neki [ljudi] očekuju da im ispunjavanje zapovesti na terazijama (Božijeg pravosuđa) posluži kao protivteža njihovim gresima. Drugi, opet, misle da time umilostive Onoga koji je umro za naše grehe. Zapitajmo se koje je od ta dva mišljenja pravilno.
141. Strah od geene i ljubav prema Carstvu nebeskom podstiču na trpljenje u nevoljama. To, dakle, nije od nas, nego od Onoga koji poznaje naše misli.
142. Ko veruje u budući život vrlo se rado odriče sadašnjih naslada. Onaj, pak, koji ne veruje, naslađuje se sadašnjim i postaje bezosećajan.
143. Nemoj pitati kako može siromašan da živi u nasladama kada nema neophodne uslove. Jer, i u pomislima se može pohotno živeti gore [nego na delu].
144. Jedno je poznavanje stvari, a drugo je istinsko poznanje. Koliko se sunce razlikuje od meseca, toliko je drugo korisnije od prvog.
145. Znanje stvari se stiče po meri ispunjavanja zapovesti, a poznanje istine po meri nade u Hrista.
146. Ako želiš da se spaseš i dođeš u poznanje istine (1.Tim.2,4), trudi se uvek da pobediš čula, i sa nadom se prilepljuj Jedinome Bogu. Jer, ako se nehotično povedeš za čulima, progoniće te demonska načala i vlasti. Ali, pobeđujući ih molitvom, i imajući nadu na Boga, primićeš Božiju blagodat koja će te izbaviti od budućeg gneva.
147. Onaj ko je razumeo tajanstvene reči Pavlove da naša borba biva protiv zlih duhova (Ef.6,12), razumeće i Gospodnju priču o neprestanoj molitvi i istrajnosti (Lk.18,1).
148. Zakon obrazno naređuje da se šest dana radi, a da se sedmi dan počine (Izl.20,9). Jer, delo duše se sastoji u dobročinstvu putem novca i stvari. Dan počinka se, pak, sastoji u tome da se, po rečima Gospodnjim, proda sve imanje i razdeli siromašnima (Mt.18,21). Pošto počine kroz takvo odricanje, [čovek] će praznovati u mislenoj nadi. Apostol Pavle nas bodri da uđemo u taj počinak, govoreći: Postarajmo se, dakle, da uđemo u taj počinak (Jev.4,11).
149. Ovo smo rekli, ne zbog toga što isključujemo budućnost, niti zbog toga što je ovde sva nagrada, već stoga što najpre treba da u srcima steknemo dejstvenu blagodat Svetoga Duha i da potom, saobrazno tome, uđemo u Carstvo nebesko. Otkrivajući ovo, i Gospod je rekao: Carstvo Božije unutra je u vama (Lk.17, 21). Isto je rekao i apostol: Vera je osnov svega čemu se nadamo (Jev.11,1), i još: Sami sebe ispitajte, jeste li u veri, sami sebe isprobajte. Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u nečemu niste valjani (2.Kor.13,5).
150. Ko poznaje istinu, ne protivi se tužnim okolnostima, jer zna da ga vode ka strahu Božijem.
151. Ko se podrobno seća ranijih grehova, povređuje dobru nadu. Ako se ponovo pojavljuju, praćeni tugom, udaljavaju nas od nade. Ukoliko, pak, njihove slike dolaze bez tuge, onda ubacuju staru prljavštinu.
152. Kada um kroz samoodricanje stekne nepokolebivu nadu, neprijatelj mu, pod izgovorom ispovedanja, u slikama prikazuje njegove pređašnje grehe sa ciljem da mu tajno naškodi i oživi strasti koje su po Božijoj blagodati bile zaboravljene. U tom slučaju, čak i onaj ko je jak i mrzi strasti, neminovno će se pomračiti i smutiti zbog svojih pređašnjih grehova. Ukoliko je, pak, i dalje pomračen i opsednut strastima, prebaciće se u ono vreme i strasno baviti neprijateljskim prilozima, tako da će se sećanje pokazati ne kao ispovedanje, nego kao vezivanje za prethodne grehe.
153. Ako želiš da prineseš Bogu besprekorno ispovedanje, nemoj spominjati pojedinačno svoje pređašnje grehove, već hrabro trpi njihove posledice.
154. Neprijatnosti dolaze na nas zbog grehova koje smo ranije učinili i sobom donose ono što odgovara svakom grehu.
155. Onaj ko ima znanje i poznaje istinu, ispoveda se Bogu, ne kroz sećanje na ono što je ranije učinio, nego trpljenjem nevolja koje ga postižu.
156. Odbijajući bol i prezir, ne obećavaj da ćeš se pokajati pomoću drugih vrlina. Jer, taština i bezosećajnost obično služe grehu i to sa opravdanim izgovorom.
157. Kao što se vrline obično rađaju od truda i [podnošenja] uvereda, tako se i gresi rađaju od uživanja i taštine.
158. Svako plotsko uživanje proizilazi od prethodnog odmora, a odmor rađa neverje.
159. Onaj koji se nalazi pod vlašću greha, ne može sam da pobedi telesno mudrovanje, jer u svojim udovima ima neugasivu raspaljenost.
160. Strasni treba da se mole i da budu poslušni, jer tek sticanjem pomoći mogu da se bore protiv loših navika.
161. Onaj ko se poslušnošću i molitvama bori protiv [plotskih] prohteva jeste borac koji koristi dobar metod i koji, udaljavanjem od čulnog, pokazuje mislenu borbu.
162. Ko svoju volju ne potčinjava volji Božijoj, spotiče se o svoja dela i dopada u ruke svojih neprijatelja.
163. Videvši dvojicu grešnika koji imaju uzajamnu ljubav, znaj da se uzajamno pomažu u [grešnim] prohtevima.
164. Gord [čovek] i tašt [čovek] se međusobno vrlo dobro slažu. Gord hvali taštog, jer se pred njim ponaša ropski, dok tašti veliča gordog koji ga neprestano hvali.
165. Bogoljubivi slušalac sa dve strane prima koristi: kada govore pohvalno o njegovim vrlinama, on postaje još revnosniji; a kad ga izobličavaju zbog grehova, primorava se na pokajanje. Treba, dakle, da živimo, u skladu sa svojim napretkom i da, u skladu sa življenjem, Bogu prinosimo svoje molitve.
166. Dobro je da, po rečima Gospodnjim (Mt.6,33), ispunjavamo najglavniju zapovest, te da se ni za šta drugo ne brinemo niti molimo, izuzev za Carstvo [Božije]. Ako, dakle, brinemo o svakoj potrebi, dužni smo da se i za svaku od njih molimo. Jer, onaj ko bez molitve čini nešto ili brine o nečemu, ne dovodi uspešno do kraja svoje delo. To je ono što je rekao Gospod: Bez mene ne možete činiti ništa (Jn.15,5).
167. Onaj ko prenebregava zapovest o molitvi, pada u još neumesnija preslušanja, koja ga jedna drugom predaju kao zatočenika.
168. Ko zbog očekivanog budućeg blaga prihvata postojeće nevolje, nalazi znanje istine i uspešno se izbavlja gneva i tuge.
169. Onaj ko zbog istine prihvata porugu i prezrenje, okovan je u lance (Dap.28,20), i, noseći krst, korača apostolskim putem. A ko bez ovoga pokuša da pazi na srce, prelašćuje se umom i pada u iskušenja i vražije zamke (1.Tim.6,9).
170. Mi ne možemo da pobedimo ni pomisli odvojeno od njihovih uzroka, ni uzroke odvojeno od pomisli. Jer, kada samo jedno od njih odbacimo, uskoro, pomoću drugog, bivamo pogruženi u oboje.
171. Ko se iz straha da ne pretrpi kakvo zlo ili uvredu prepire sa ljudima, ili ovde u nevoljama strada ili će u budućem veku bez milosti biti mučen.
172. Onaj ko želi da spreči svaku nesreću, dužanje da Bogu u molitvi sve proveri, i da u svom umu drži čvrstu nadu na Njega, te da koliko god može prezire brigu o čulnom.
173. Kada đavo vidi da se čovek bez potrebe zanima telesnim [stvarima], prvo mu oduzima dar znanja, a zatim mu, kao glavu, odseca nadu na Boga.
174. Ako se ikad udostojiš da zauzmeš ograđeno mesto čiste molitve, nemoj prihvatati znanje o stvarima koje ti u taj čas nudi neprijatelj, da ne bi izgubio ono što je veće. Jer, bolje je da ga molitvenim strelama ustreliš zatvorenog negde dole, negoli da razgovaraš sa njim, jer se on, predlažući nam ništavne stvari, dovija da nas odvrati od molitve protiv njega.
175. Znanje stvari pomaže čoveku za vreme iskušenja i uninija, ali mu obično škodi za vreme molitve.
176. Ako imaš dar od Boga da druge učiš, ali te ne slušaju, tuguj misleno, ali se ne smućuj vidljivo. Jer, ako samo tuguješ, nećeš biti osuđen zajedno sa onima koji ne slušaju, a ako se smutiš, bićeš iskušan u istoj stvari.
177. Tokom objašnjavanja nemoj skrivati od prisutnih ono što je potrebno. Ono što je prijatno izlaži jasno, a što je oštro – u zagonetkama.
178. Onome ko ti nije potčinjen, ne govori u lice o prestupima, jer je to više delo vlasti negoli saveta.
179. Ono što se govori u množini svima biva korisno, jer se svakome prikazuje kao sadržina njegove savesti.
180. Onaj ko govori ispravno, dužan je da veruje da je od Boga primio ono što govori. Istina ne [pripada] onome koji govori, već Bogu koji dela.
181. Sa onima koji ti nisu položili zakletvu (o) potčinjenosti nemoj da se prepireš kad se protive istini, da ne bi izazvao mržnju, kao što kaže Pismo (2.Tim.2,23).
182. Onaj ko svome poslušniku dopušta da se prepire tamo gde ne treba, obmanjuje ga i priprema da prekrši zavet poslušnosti.
183. Onaj ko sa strahom Božijim poučava i kažnjava onoga koji greši, stiče vrline suprotnu prestupu. Onaj, pak, ko je zlopamtilo i zlurad, po duhovnom zakonu pada u istu strast.
184. Onaj ko je dobro naučio Zakon, boji se Zakonodavca. Bojeći ga se, on se uklanja od svakog zla.
185. Ne budi dvoličan, tj. jedan na rečima, a drugi u svojoj savesti, budući da takvog Pismo stavlja pod kletvu (Prem.Sir. 28, 15).
186. Po apostolu (Gal.4,16), postoji (čovek) koji govori istinu i nerazumni koji ga mrze; postoji i licemer koji zbog toga biva voljen. Međutim, nijedna od tih nagrada nije dugotrajna, jer će Gospod u svoje vreme svakom dati ono što je zaslužio.
187. Onaj ko želi da izbegne predstojeće nevolje, dužan je da rado podnosi sadašnje. Jer, menjajući jedno za drugo, on će preko malih patnji izbeći velike muke.
188. Čuvaj reči svoje od samohvalisanja i pomisli od uobraženosti, da te ne bi Bog ostavio i da ne bi učinio suprotno. Jer, dobro čovek ne čini sam, nego uz pomoć Svevidećeg Boga.
189. Svevideći Bog našim delima daje odgovarajuću nagradu. Isto čini i u odnosu na naše pomisli i namere.
190. Nehotične pomisli se rađaju od greha koji im prethodi, a hotimične od samovlasne volje. Dakle, druge su uzrok prvih.
191. Zle misli koje naviru bez naše volje prati tuga, i zbog toga brzo i iščezavaju. One, pak, misli koje dolaze našom voljom prati radost i zbog toga je teško otarasiti ih se.
192. Slastoljubac se žalosti kada ga prekorevaju i kad se zlopati, a bogoljubac kada ga hvale i kada ga [okružuje] izobilje.
193. Onaj ko ne poznaje sudove Božije, umom korača putem koji sa obe strane ima ponor i od svakog vetra se lako survava: kada ga hvale – nadima se, a kada ga osuđuju – razdražuje se; kada dobro pojede – postaje bestidan; kada strada – plače; kada nešto shvata – nameće se, a kada ne zna – ponaša se kao da zna; kada je bogat – razmeće se; kada je siromašan – dvoliči; kada se zasiti -postaje drzak; kada posti – postaje tašt; sa onima koji ga izobličavaju – stupa u raspravu, dok one koji mu opraštaju – smatra nerazumnim.
194. Onaj ko od Hrista ne primi blagodat da stekne poznanje istine i straha Božijeg, biva ozbiljno ranjavan ne samo od strasti, nego i od svih nedaća koje ga pogađaju.
195. Želeći da rešiš neku zamršenu stvar, zatraži prvo ono što je Bogu ugodno, pa ćeš naći korisno rešenje.
196. Sva tvorevina služi stvarima koje su bogougodne, kao što se protivi onima od kojih se On odvraća.
197. Onaj ko se protivi neprijatnim događajima, i ne znajući bori se protiv Božije naredbe. Onaj, pak, ko ih prihvata sa istinskim poznanjem, po Pismu – čeka Gospoda (Ps.26,14).
198. Kada naiđe iskušenje, ne traži odakle i zbog čega je došlo, nego ga rado i bez tuge i zlopamćenja podnesi.
199. Tuđe zlo nam ne dodaje greh, ukoliko ga ne prihvatimo sa rđavim pomislima.
200. Ako ne postoji čovek koji je bez iskušenja ugodio Bogu, onda treba da zahvaljujemo Bogu za sve ono što nas snađe.
201. Petar ne bi imao uspešan lov u toku dana da mu noćno ribarenje nije bilo neuspešno (Lk.5,5), i Pavle ne bi progledao duhovno da nije telesno oslepeo (Dap.9,8), kao što se ni Stefanu ne bi otvorila nebesa, niti bi video Boga, da nije bio oklevetan kao hulitelj (Dap.6,13-7,36).
202. Kao što se delanje po Bogu naziva vrlinom, tako se i neočekivana nevolja naziva iskušenjem.
203. Bog je na Avrama poslao iskušenja, tj. ožalostio ga radi njegove koristi i da bi mu dao povod za savršenu veru, a ne da bi saznao kakav je. On ga je već poznavao, kao što zna i sve ostale stvari, još pre njihovog postanka.
204. Svaka nedaća proverava nastrojenje naše volje, tj. da li naginje na desno ili na levo. Iznenadna nevolja se naziva iskušenjem, jer iskušavanom otkriva njegove skrivene namere.
205. Strah Božiji nas primorava da se borimo protiv zla. I kada se mi borimo, blagodat Božija ga istrebljuje.
206. Mudrost se ne sastoji samo u upoznavanju istine na osnovu prirodnih posledica, nego i u tome da zlo koje nam nepravedno nanose trpimo kao svoje sopstveno. Jer, oni koji ostaše pri prvom znanju, naduše se od gordosti, dok oni koji postigoše drugo, stekoše smirenoumlje.
207. Ako hoćeš da te ne uznemiruju zle pomisli, drži se duševnog [samo]ponižavanja i telesnog napora, i to ne trenutno, nego u svako vreme, na svakom mestu i u svakom delu.
208. Onaj ko se dobrovoljno podvizava u mukama, neće biti pobeđen od nehotičnih pomisli. Ko, pak, ne prihvata [telesni podvig], i vez svoje volje će njima biti porobljen.
209. Kada se zbog nepravde razdražuju utroba i srce tvoje, nemoj tugovati, jer to se dešava po ikonomiji, već se raduj, odbacujući pomisli koje se podižu. Ukoliko se proteraju čim se pojave, znaj da sa njima nestaje i zlo. Ukoliko, pak, pomisli opstanu, i ono će porasti.
210. Bez skrušenosti srca nije moguće izbaviti se od zla. Srce se skrušava ovima trima uzdržanjima: od hrane, od spavanja i od telesnog pokoja. Jer, izobilje u njima donosi sladostrašće koje prima zle pomisli koje se protive molitvi i doličnom služenju.
211. Ako ti je udeljeno da upravljaš bratijom, čuvaj svoj čin i govori neophodno, iako postoje oni koji protivreče. I ako te poslušaju, primićeš nagradu zbog njihove vrline. A ako te ne poslušaju, ipak im uvek oprosti da bi primio platu Onoga koji je rekao: Opraštajte i oprostiće vam se (Lk.6,37).
212. Svaki životni događaj liči na pazar. Onaj ko zna da trguje, zaradiće mnogo. Ko, pak, ne zna, gubi.
213. Onoga ko te ne posluša od prve reči, ne primoravaj prepiranjem, već stekni dobitak koji je on izgubio. Jer, tvoja nezlobivost će ti biti korisnija od njegovog popravljanja.
214. Kada se [duhovna] bolest jednoga prenosi i na druge. ne treba biti dugotrpeljiv, niti gledati ličnu korist, već ono što mnogima služi na spasenje. Jer, opšta vrlina je bolja ol lične.
215. Onaj ko padne u neki greh i ne pokaje se srazmerno veličini prestupa, opet će lako pasti u istu zamku.
216. Kao što se lav ne približava teletu prijateljski. tako i bestidnost nerado prihvata žalost koja je po Bogu (2.Kor. 7,10).
217. Kao što se ovca ne sparuje sa vukom radi poroda, tako se i sitost ne spaja sa bolom srca da bi se porodila vrlina.
218. Niko ne može imati bol i žalost po Bogu ako prethodno ne zavoli njihove uzroke.
219. Strah Božiji i samoispitivanje izazivaju tugu. Uzdržanje i bdenje udruženi su sa bolom.
220. Ko se ne uči zapovestima i savetima Pisma, biće šiban konjskim bičem i magarećim bodilom (Prič.26,3). Ako i to ne prihvati, onda ga uzdom i đemom treba obuzdavati (Ps.31,9).
221. Ko lako biva pobeđen malim iskušenjima, još lakše će biti pobećen velikim. Onaj ko prezire mala (iskušenja), uz pomoć Gospodnju, pobediće i velika.
222. Ne pokušavaj da izobličavanjem pomogneš onoga koji se hvali vrlinama. Jer, isti (čovek) ne može istovremeno voleti samoisticanje i istinu.
223. Svaka reč Hristova projavljuje milost, pravdu i mudrost Božiju, i silu njihovu prenosi u duše onih koji je rado slušaju. Zbog toga, nemilostivi i nepravedni koji su je čuli sa neraspoloženjem, ne samo što nisu shvatili mudrost Božiju, nego su i Učitelja razapeli. Pazimo dakle i rado slušajmo Onoga koji je rekao: Ako me ljubite, zapovesti moje držite… i toga će ljubiti Otac moj; i ja ću ga ljubiti, i javiću mu se sam (Jn.14,15; 21). Vidiš li kako je Svoje javljanje sakrio ispod zapovesti? Najsveobuhvatnija, dakle, vrlina jeste ljubav prema Bogu i prema bližnjem. Ona se rađa od odricanja od svega tvarnog i od bezmolvija pomisli.
224. Znajući ovo, Gospod nam zapoveda: Ne brinite se, dakle, za sutra (Mt.6,34)? I pravo je. Jer, kako će se izbaviti od poročnih pomisli onaj ko se nije odrekao tvarnog i brige o njemu? I kako će onaj ko je okružen pomislima otkriti stvarni greh koji pokrivaju pomisli, koji je tama i magla duše, koji potiče od poročnih pomisli i dela. Đavo iskušava pomoću priloga, ali ne primorava, već ukazuje na početak, a čovek slastoljubljem i taštinom rado razgovara sa njim. Jer, čak ako ga po rasuđivanju neće, ipak se na delu naslađuje njime i prihvata ga. Kako će onaj ko nije video sadržaj glavnog greha znati kada se treba pomoliti da bi se izbavio od njega? Kako će naći mesto čiste prirode (Jez.37,27) onaj ko se nije očistio? I kako će onaj koji ga nije našao videti unutrašnji dom Hristov – ako smo mi, po rečima proročkim, jevanđelskim i apostolskim (Zah.2,10; Jn.14,23; 1.Kor.Z,16), dom Božiji?
225. Treba, dakle, da se pridržavamo onoga što smo prethodno rekli, nastojeći da nađemo (ovaj) dom, te da molitvom uporno „kucamo“, kako bi nam sada ili na samrtnom času Vladika otvorio, i kako nam zbog naše nemarnosti ne bi rekao: Ne poznajem vas otkuda ste (Lk.13,25). Dužni smo ne samo da tražimo i da primamo, nego i da sačuvamo sve ono što nam je dano. Jer, ima nekih koji su izgubili ono što su primili. Zbog toga, prosto znanje ili slučajno iskustvo o navedenim stvarima mogu imati odrasli početnici i mladići, ali postojano i trpeljivo delanje stiču tek pobožni i mnogoiskusni starci, koji su ga zbog nepažnje često puta gubili, da bi ga, dobrovoljnim trudom, ponovo tražili i nalazili. I mi ne treba da prestanemo da tako činimo, sve dok ga ne steknemo za uvek.
226. Mi, dakle, izdvojismo nešto malo od velikog broja zapovesti iz Duhovnog zakona. Veliki psalmopojac (Ps.1,2) savetuje da ih neprestano učimo i ispunjavamo mi, koji pevamo u Gospodu našem Isusu, kome pripada slava i poklonjenje, sada i u vekove. Amin.
 

   

5 komentar(a)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Hadži - Aleksa

    Evo punoće značenja primene savremene tehnike na dobrobit spasenja svakog ko želi da bude uz Gospoda našega Isusa Hrista. Neka je slava i hvala svima koji uložiše nesebičan trud i ljubav prema bližnjima na ovakav savremeni način.

  3. Beskrajno hvala na trudu!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Pomozi Bog, oci i bratije! Nadam se da bi mi neko bio kadar i voljan pomoći u jednoj stvari. Naime, negde u dobrotoljublju sam pročitao nešto o rasuđivanju, a što nikalo ne mogu ponovo naći. Tamo se onaj koji rasuđuje poredi sa menjačem novca, i njegovo rasuđivanje prolazi kroz, čini mi se, četiri provere, od kojih je poslednja: „da li je li teško strahom Božijim?“ Ako neko zna ili sluti o čemu govorim, neka mi kaže. S nama Bog!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *