NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM I

DOBROTOLJUBLJE – TOM I

 

DOBROTOLJUBLJE
SVETI MARKO PODVIŽNIK

POUKE MARKA PODVIŽNIKA O DUHOVNOM ŽIVOTU

 

III
200 POGLAVLJA O DUHOVNOM ZAKONU
1. Pošto ste mnogo puta izjavili želju da saznate šta znači da je, po apostolu, zakon duhovan (Rim.7,14), i šta treba da znaju i (da) čine oni koji žele da ga ispunjavaju, reših da vam ponešto kažem po svojim mogućnostima.
2. Pre svega, znamo da je Bog početak, sredina i kraj svakog dobra. Dobro može da postane delatno i u njega se može verovati samo u Isusu Hristu i u Duhu Svetom.
3. Svako dobro ljudi po ikonomiji (domostroju) primaju od Gospoda. Ko tako veruje, nikada ga neće izgubiti.
4. Čvrsta vera je jaka tvrđava. Za verujućeg (čoveka) Hristos je sve i sva.
5. Svakim tvojim poduhvatom neka rukovodi Onaj koji upravlja svakim dobrom, da bi bilo po Bogu ono što si započeo.
6. Smirenoumni i onaj koji čini duhovna dela, sve što čita u Božanskom Pismu dovodi u odnos sa sobom, a ne sa drugim.
7. Prizivaj Boga da ti otvori oči srca tvoga, i da uvidiš korist molitve i čitanja koje se iskustvom razumeva.
8. Onaj koji ima neki duhovni dar i saoseća sa onima koji ga nemaju, tim saosećanjem čuva svoj dar. Naduveni će ga, međutim, izgubiti zbog nadmenih pomisli.
9. Usta smirenoumnog (čoveka) govore istinu, a onaj koji protivreči istini sličan je sluzi koji je udario Gospoda po licu(Jn.18,22).
10. Ne budi učenik hvalisavog, da se ne bi naučio gordosti a ne smirenoumlju.
11. Ne uznesi se srcem zbog toga što poznaješ Pisma, da ne bi umom pao u zamku duha hule.
12. Ne pokušavaj da rešiš bilo kakav problem posredstvom spora, već pomoću sredstava koje nalaže duhovni zakon, tj. strpljenjem, molitvom i nepokolebivom nadom.
13. Onaj ko se moli telesno i koji još nema duhovnog znanja, sličan je slepcu koji viče: Sine Davidov, pomiluj me (Lk.18, 38).
14. Progledavši i videvši Gospoda, bivši slepac mu se više nije obraćao kao Sinu Davidovom, već ga je ispovedio kao Sina Božijeg, i poklonio mu se (Jn.9,35-38).
15. Ne uznosi se zbog toga što si u molitvi prolio suze, jer se Hristos dotakao tvojih očiju, te si duhovno progledao.
16. Samo onaj koji, po ugledu na slepog, skine svoju odeću i približi se Gospodu, postaje Njegov sledbenik i propovednik najsavršenijih dogmata (Mk.10,50-51).
17. Zlo koje se zadržava u pomislima ogrubljuje srce. Uzdržanje, pak, sa nadom istrebljuje zlo i skrušava srce.
18. Postoji mirna i korisna skrušenost srca, koja ga dovodi do umiljenja, a postoji i druga – nenormalna i pogubna, koja ga ranjava.
19. Bdenje, molitva i trpljenje nevolja, obrazuju neškodljivu i korisnu skrušenost, samo ukoliko njihovu ravnotežu ne presečemo pohlepom. Ko je istrajan u njima, obrešće pomoć i u ostalome. Ko je, pak, nemaran, i ko ih razdvaja, u vreme ishoda će osetiti neizdržljivu patnju.
20. Slastoljubivo srce u času ishoda postaje tamnica i oklop duše, a trudoljubivo – otvorena vrata.
21. „Gvozdena vrata koja vode u grad“ (Dap.12,10), predstavljaju neosetljivo srce. Onome, pak, ko se zlopati i skrušava, ona se, kao i Petru, sama otvaraju.
22. Postoje mnogi načini molitve, koji se međusobno razlikuju. Nijedan način molitve nije štetan, osim ako se ne radi o satanskom delu, a ne o molitvi.
23. Poželevši da učini zlo, jedan čovek se, po svom običaju, prethodno razumom pomolio. Po [Božijoj] ikonomiji, međutim, bio sprečen [da učini zlo], zbog čega je potom bio mnogo blagodaran.
24. Hoteći da ubije Navala Karmilskog, David se seti božanske nagrade i odustane od svoje namere. Zbog toga je mnogo blagodario Bogu (1.Car.25). Mi takođe znamo šta se desilo kada je zaboravio na Boga. On nije prestajao sa činjenjem greha sve dok ga prorok Natan nije priveo sećanju na Boga.
25. Kada se sećaš Boga, umnoži svoje molitve, da bi se i tebe Bog setio, kada ga budeš zaboravio.
26. Kada čitaš Sveto Pismo, shvati smisao koji je u njemu sakriven: Što se ranije napisa za našu se pouku napisa (Rim.15,4).
27. Pismo veru naziva „osnovom svega čemu se nadamo“ (Jev.11,1), a one koji ne znaju da je Hristos u njima – „neiskusnim“ (2.Kor.13,5).
28. Kao što se delima i rečima otkriva zamisao, tako se usrdnim dobročinstvom otkriva buduća nagrada.
29. Očigledno je da će štedro srce biti pomilovano. Suprotno od ovoga će izazvati suprotne posledice.
30. Zakon slobode (tj. Jevanđelje) uči svakoj istini. Mnogi ga čitaju razumom, ali je malo onih koji ga razumevaju kroz izvršavanje zapovesti.
31. Ne traži savršenstvo ovoga zakona (tj. zakona slobode) u ljudskim vrlinama, jer nećeš uspeti. Njegovo savršenstvo je sakriveno u Krstu Hristovom.
32. Zakon slobode se čita istinskim znanjem, poima se izvršavanjem zapovesti, a ispunjava – štedrošću Hristovom.
33. Kada nas naša savest bude prinudila da izvršavamo zapovesti Božije, shvatićemo da je zakon Gospodnji neporočan, i da ga izvršavamo pomoću svojih dobrih dela. Međutim, bez štedrosti Božije ljudi ga ne mogu savršeno ispunjavati.
34. Oni koji ne smatraju da su dužni da izvršavaju sve Hristove zapovesti, zakon Božiji čitaju telesno, tj. ne razumeju ni šta govore, ni šta tvrde (1.Tim.1,7). Zbog toga i misle da ga ispunjavaju svojim delima.
35. Postoji delo koje je naizgled dobro, premda cilj počinioca nije dobar. Postoji i delo koje je na izgled zlo, ali je cilj počinioca dobar. Isto se događa ne samo sa delima, nego i sa rečima. Neki predstavljaju delo u drugom svetlu zbog neiskustva ili neznanja, drugi iz zle namere, a neki, opet, sa pobožnim ciljem.
36. Onoga koji u svojim pohvalama skriva klevete i osude, prosti ljudi teško mogu da otkriju (razumeju). Sličan njemu je i onaj koji svoju sujetu krije u svom skromnom izgledu. Krijući dugo vremena istinu u laži, oni najzad bivaju razobličeni delima.
37. Postoje ljudi koji naizgled čine nešto dobro, a u stvari se brane od bližnjeg. Postoje i drugi koji to ne čine i stiču korist svome razumu.
38. Postoji izobličenje iz zlobe ili iz odbrane, a postoji i zbog straha Božijeg i istine.
39. Onoga koji je prestao da greši i već se kaje, više ne izobličavaj. Ako ga izobličavaš po Bogu, kao što tvrdiš, onda pred njim prvo otkri svoje grehe.
40. Svaka vrlina proizilazi od Boga, kao što i dnevna svetlost proizilazi od sunca.
41. Kada činiš kakvo dobro delo, seti se Onoga koji je rekao: Bez mene ne možete činiti ništa (Jn.15,5).
42. Čoveku se kroz stradanje pripremaju blaga, a kroz taštinu i uživanje – zla.
43. Onaj ko trpi nepravdu od ljudi sačuvan je od greha, i saobrazno stradanju dobija pomoć.
44. Onaj koji veruje u Hrista, tj. u Onoga koji govori o nagradi, po meri vere rado trpi svaku nepravdu.
45. Onaj ko se moli za one koji mu nanose nepravdu, pobeđuje demone. Onoga, pak, koji im se suprotstavlja, ranjavaju demoni.
46. Bolje ti je da ti ljudi nanesu nepravdu, nego demoni. Onaj, pak, koji Gospodu ugađa, pobeđuje i jedne i druge.
47. Svako dobro delo dolazi od Gospoda po ikonomiji. Međutim, ono tajno napušta neblagodarne, bezosećajne i nemarne.
48. Svaki greh privodi zabranjenom uživanju, a svaka vrlina duhovnoj utesi. Preovladavši, greh raspaljuje [pokreće] sebi srodno. Isto biva i sa vrlinom.
49. Ljudska uvreda pričinjava srcu bol. Međutim, ona je uzrok čednosti za onoga koji je podnosi.
50. Neznanje čini da čovek protivreči onome što je korisno. A kada se osmeli, on još više umnožava postojeće zlo.
51. Kada ti se ne dešava nikakva nedaća, očekuj žalost. Pošto treba da daš odgovor (Jev.13,17), odbaci pohlepu.
52. Kada grešiš tajno, ne pokušavaj da se sakriješ, jer je sve obnaženo i otkriveno pred očima Onoga kome ćemo odgovarati (Jev.4,13).
53. Otkri svoj razum Vladici, jer čovek gleda u lice, a Bog u srce.
54. Ništa nemoj misliti niti činiti bez cilja koji je po Božijoj volji. Jer, ko besciljno korača, uzalud se trudi.
55. Onaj koji čini greh bez neke nužde, teško se kaje, jer pravda Božija ne pravi greške.
56. Bolan događaj razboritog čoveka privodi sećanju na Boga, dok onome koji Boga zaboravlja prouzrokuje odgovarajuće jade.
57. Svaki neželjeni jad neka ti bude učitelj sećanja [na Boga], pa ti nikada neće nedostajati pobude za pokajanje.
58. Zaboravnost sama po sebi nema nikakvu snagu, ali jača srazmerno sa našom nemarnošću.
59. Nemoj govoriti: „Šta da radim? Ja ne želim, ali ona dolazi“. Jer, dok si [o Bogu] mislio, nisi učinio sve ono što si bio dužan da učiniš.
60. Učini svako dobro delo kojeg se setiš. Tada će ti se otkriti i ono čega se ne sećaš. Ne dozvoli svome umu da padne u nepromišljenu zaboravnost.
61. Pismo kaže: „Ad i pogibao su otkriveni pred Gospodom“ (Prič.15,11). Ovde ono govori o neznanju i zaboravosti koji se rađaju u našem srcu.
62. Ad je neznanje, jer su i jedno i drugo neprozirni. Zaboravnost je pogibao, jer njome gubimo ono što smo imali.
63. Ispituj svoje grehe, a ne grehe svoga bližnjega, pa ti demoni neće pokrasti tvoju misaonu radionicu.
64. Nemarnost u činjenju svakog dobra prema našim mogućnostima teško se oprašta. Milostinja, međutim, i molitva ispravljaju one koji su zanemarili činjenje dobra.
65. Svako stradanje po Bogu jeste istinsko delo pobožnosti. Jer, istinska ljubav se proverava suprotnostima.
66. Ne govori da si stekao vrlinu bez muke, jer [dobro] koje si stekao olako nije provereno.
67. Pazi na učinak neželjenje patnje, pa ćeš pronaći očišćenje od greha.
68. Mnogi saveti drugih bivaju nam na korist, ali za nas lično ništa nije prikladnije od našeg mišljenja.
69. Ako tražiš da se izlečiš, povedi računa o svojoj savesti. Učini ono što ti ona kaže, i biće ti na korist.
70. Ono što je tajno u čoveku poznato je Bogu i savesti. Neka se svako popravlja uz njihovu pomoć.
71. Čovek se trudi po svojoj volji koliko može. Bog, pak, rezultat njegovog dela izvodi po pravdi.
72. Ako želiš bez osude da primaš pohvale od ljudi, zavoli najpre da te izobličavaju za grehe.
73. Onaj ko dobrovoljno pretrpi poniženje radi istine Hristove, od mnogih će biti stostruko proslavljen. Najbolje je da čovek svako dobro čini radi budućih dobara.
74. Ukoliko čovek čoveku učini dobro rečima ili delima, obojica treba da ispovede dar Božiji. Onaj koji ovo razume, u prednosti je nad onim koji to ne razume.
75. Ko licemerno hvali svoga bližnjeg, vremenom će ga osuditi, te će se hvaljeni postideti.
76. Ko ne poznaje neprijateljske zamke, lako biva zaklan, a ko ne poznaje uzroke strasti, lako pada.
77. Od slastoljublja proizilazi nemar, a od nemara zaborav. Jer, Bog je svima darovao znanje o onome što je korisno.
78. Čovek savetuje svoga bližnjeg saglasno svom znanju, a u onome koji sluša Bog dejstvuje saglasno njegovoj veri.
79. Videh proste ljude, smirenoumne na delu, koji postadoše mudriji od svih mudraca.
80. Čuvši da hvale prethodne, drugi neznalica ne htede da ih podražava u njihovom smirenoumlju, već se stade dičiti svojim neznanjem i steče gordost.
81. Onaj ko omaložava razboritost i hvali se neznanjem, nije neznalica samo na rečima, nego i razumom.
82. Kao što je mudrost na rečima jedno, a razboritost drugo, tako je i neukost u reči jedno, a nerazboritost drugo.
83. Kao što pobožnom uopšte ne škodi nepoznavanje izražavanja, tako smirenoumnom ne škodi mudro izražavanje.
84. Nemoj reći: „Ja ne znam šta treba činiti, i stoga ne grešim ako ništa ne činim“. Jer, da si činio dobro koje znaš, postepeno bi ti se otkrilo i ostalo, kao što, na primer ideš iz jednu kuće u drugu. Ne koristi ti da, pre nego što ispuniš prvo, saznaš drugo. Jer, znanje nadima usled nemarnosti, a ljubav izgrađuje (1.Kor.8,1) i sve trpi (1.Kor.13,7).
85. Reči Božanskog Pisma čitaj delima i ne prepuštaj se pričljivosti, nadimajući se tananim mislima.
86. Onaj ko napušta dobra dela i oslanja se na puko znanje, umesto noža sa dve oštrice, drži štap od trske, koji će mu, u toku rata, po Pismu (Is.36,6), probosti ruku i u nju ubrizgati otrov nadmenosti i to pre njegovih neprijatelja.
87. Bog sudi i važe svaku našu pomisao. Ista stvar može da se misli i prosto i pristrasno.
88. Ko ispunjava zapovest[i], neka očekuje iskušenje, jer se ljubav prema Hristu proverava suprotnostima.
89. Nemoj nikada potcenjivati niti zanemarivati svoje pomisli, budući da nijedna misao nije skrivena pred Bogom.
90. Kada primetiš da ti pomisao obećava ljudsku slavu, znaj da ti sprema porugu.
91. Neprijatelj poznaje pravilo duhovnog zakona i zato traži samo misaono saglašavanje. Na taj način on će ili navesti na trud pokajanja onoga koga je savladao, ili će ga, ukoliko se ne pokaje, pritisnuti teškim nevoljnim patnjama. Biva da ga navede i da negoduje zbog nevolja, i ovde mu umnožavajući stradanja, i u času izlaska ga, usled netrpeljivosti, pokazujući nevernim.
92. Mnogi su se uspešno suprotstavljali nevoljama, ali bez molitve i pokajanja niko nije izbegao bedu.
93. Zlo od zla dobija snagu. Na isti način se i dobro umnožava snagom dobra. I jedno i drugo čoveka koji u njima učestvuje podstiču da napreduje.
94. Male grehe đavo predstavlja beznačajnim, jer drugačije [čoveka] ne bi mogao uvući u veće zlo.
95. Koren sramne pohote jeste ljudska pohvala, kao što je (koren) celomudrenosti izobličavanje zla, i to ne samo kada ga slušamo, nego i kada ga prihvatamo.
96. Nikakve koristi od odricanja od sveta nema onaj ko nastavlja da živi sladostrasno, jer ono što je nekada činio sa novcem, sada čini bez ičega.
97. I opet, uzdržljivac koji stiče novac jeste brat po razumu onom prethodnom. Sa njim ima istu majku, tj. misleno uživanje, dok mu je otac različit, budući da se radi o drugoj strasti.
98. Postoje ljudi koji odsecaju jednu strast radi većeg sladostrašća, koje drugi, ne znajući njihov cilj, hvale. Može da se desi da ni oni sami ne znaju da postupaju beskorisno.
99. Uzrok svakog zla jeste taština i uživanje. Ko ih ne zamrzi, neće pobediti ni jednu strast.
100. Korenom svih zala naziva se srebroljublje (1.Tim.6, 10), ali se ono očigledno sastoji od pomenutih (tj. taštine i uživanja).
101. Um se oslepljuje trima strastima: srebroljubljem, taštinom i uživanjem.
102. Po Pismu, ove (strasti) su tri ćerke pijavice, koje voli njihova mati – nerazboritost.
103. Znanje i vera, potpora naše (ljudske) prirode, samo zbog njih oboleše.
104. Ljutnja, gnjev, ratovi, ubistva i druga zla, kroz njih (tj. ova tri zla) mnogo ojačaše među ljudima.
105. Treba, dakle, da mrzimo srebroljublje, taštinu i uživanje kao majke poroka i maćehe vrlina.
106. Zbog ta tri zla smo dobili zapovest da ne ljubimo svet i ono što je u svetu (1.Jn.2,15) – ne u smislu da bez razlike mrzimo tvorevinu Božiju, nego da bismo presekli povod za ta tri poroka.
107. Nijedan se vojnik, govori [Pismo], ne upliće u poslove običnog života (2.Tim.2,4). Jer, onaj ko uplitanjem u svetsko hoće da pobedi strasti, liči na čoveka koji slamom hoće da ugasi vatru.
108. Onaj ko se zbog novca, slave ili uživanja, gnevi na bližnjega svoga, ne zna da Bog svime upravlja pravedno.
109. Čuvši reči Gospodnje: Svaki od vas koji se ne odreče svega što ima… nije mene dostojan (Lk.14,33; Mt.10,38), nemoj misliti da se govori samo o novcu, već i o svim zlim delima.
110. Ko ne poznaje istinu, ne može istinski verovati. Jer, prirodno je da znanje prethodi veri.
111. Bog je svakoj vidljivoj stvari dao odgovarajuće prirodne osobine. Isto je učinio i sa ljudskim mislima, hteli mi to ili ne.
112. Znaj da će se onome ko javno greši i ne kaje se, i ko ostane bez ikakvog stradanja sve do svog ishoda – suditi bez milosti.
113. Onaj ko se razborito moli, podnosi nevolje koje ga sustižu. Onaj, pak, ko ima zlopamćenje, ne može se čisto moliti.
114. Podnoseći uvredu, pogrdu ili gonjenje, nemoj razmišljati o sadašnjem, nego očekuj buduće, i videćeš da će ti to [stradanje] biti uzročnik mnogih dobara, ne samo u sadašnjem, nego i u budućem veku.
115. Kao što onima koji imaju problema sa varenjem pomaže gorak pelen, tako je i izopačenima korisno da pretrpe gorke nevolje. Prvima lek služi za ozdravljanje, a drugima za pokajanje.
116. Ako ne želiš da se zlopatiš, ne poželi da činiš zlo. Jer, jedno neizbežno prati drugo: Što čovek poseje, ono će i požnjeti (Gal.6,7).
117. Kada dobrovoljno sejemo zlo i zatim nevoljno zlo i žanjemo, treba da se divimo pravdi Božijoj.
118. Pošto između setve i žetve postoji vremenski razmak, mi sumnjamo u rod.
119. Ako sagrešiš, nemoj osuđivati delo već misao, jer da um nije prethodio, telo ga ne bi pratilo.
120. Ko tajno čini zlo, lukaviji je od onih koji javno čine nepravdu. Zbog toga će se teže mučiti.
121. Onaj ko spletkari i tajno čini zlo, po Pismu, jeste zmija „koja sedi na putu i ujeda konja za petu“ (Post.49,17).
122. Ko istovremeno hvali i kudi bližnjega, opsednut je taštinom i zavišću. Pohvalama on pokušava da prikrije zavist, a osuđivanjem prikazuje sebe boljim od njega.
123. Kao što je nemoguće da zajedno pasu ovce i vukovi, tako je nemoguće da obrete milost onaj koji podmuklo radi protiv bližnjega svog.
124. Onaj ko zapovestima svojevoljno nešto doda, jeste preljubočinac, kao što je rečeno u Pričama [Solomonovim], i zbog svog bezumlja će pretrpeti patnju i sramotu (Prič.6,32-33).
125. Kao što je nemoguće udruživanje vode i vatre, tako su suprotni samoopravdanje i smirenje.
126. Ko moli za oproštaj, voli smirenoumlje. Ko osuđuje drugog, zapečaćuje svoje zlo.
127. Ne ostavljaj greh neizglađenim, makar bio i sasvim mali, da te ne bi odvukao u veće zlo.
128. Ako hoćeš da se spaseš, zavoli istinitu reč i nikada nepromišljeno ne izbegavaj izobličenje.
129. Reč istine [tj. izobličenja] promenila je „rod aspidin“ i pokazala mu kako da izbegne „gnev koji ide“ (Mt.3,7).
130. Ko prima reči istine, prima Boga Slova. Jer, kaže se: Ko vas prima, mene prima (Mt.10,40).
131. Paralizovani koga su spustili kroz krov pred noge Isusove jeste grešnik koga po Bogu izobličavahu verni, i koji zbog njihove vere dobi oproštaj grehova (Mk.2,4; Lk.5,19).
132. Bolje je da se pobožno moliš za svog bližnjeg, nego da ga osuđuješ za svaki greh.
133. Onoga ko se iskreno kaje, ismejavaju nerazboriti. Međutim, to je znak njegove bogougodnosti.
134. Ko se podvizava, od svega se uzdržava (1.Kor.9,25) i neće prestati sve dok Gospod ne istrebi seme iz Vavilona (Jer.27,16).
135. Pretpostavi da postoji dvanaest beščasnih strasti. I jedna od njih, ukoliko je dobrovoljno zavoliš, u stanju je da zameni ostalih jedanaest.
136. Greh je oganj koji gori. Koliko mu oduzmeš goriva, toliko će oslabiti, i koliko mu dodaš goriva, toliko će se rasplamsati.
137. Ako se zbog pohvala pogordiš, očekuj sramotu, jer je rečeno: Koji se uzdiže, poniziće se (Mt.23,12).
138. Tek kad iz našeg razuma odagnamo svaki voljni greh, moći ćemo da se borimo i protiv strasti predubeđenja.
139. Predubeđenje jeste nevoljno sećanje na ranije učinjena zla. Ko se još bori sa strastima, vodi računa da se ono ne razvije u strasti, a ko ih je već pobedio, odbacuje ga na nivou priloga.
140. Prilog je pokret srca bez izobraženja, koji su iskusni [borci] prethodno zauzeli kao neki klanac.
141. Gde postoje slike pomisli, prisutno je saglašavanje. Pokret bez izobraženja jeste prilog bez greha. Ima [ljudi] koji beže od njih kao ugarak iz vatre, a ima i onih koji se ne vraćaju nazad dok se vatra ne raspali.
142. Nemoj govoriti: „Prilog dolazi iako ja ne želim“. Jer, čak i da ne voliš [prilog], ipak voliš uzroke stvari [tj. Strasti].
143. Ko traži slavu, obuzet je strašću. Ko se žalosti u nevolji, voli uživanje.
144. Pomisao sladostrasnog je nemirna kao da se nalazi na terazijama: on ponekad plače i rida nad svojim gresima, a ponekad se bori sa bližnjima svojim i protivreči im da bi se domogao uživanja.
145. Onaj koji sve ispituje, a drži se dobra, samim tim se uklanja od svakog zla (1.Sol.5,21-22).
146. Dugotrpeljiv čovek je veoma razborit (Prič.14,29). Sličan mu je i onaj koji napreže uho da bi čuo reči [duhovne] mudrosti.
147. Bez sećanja na Boga ne postoji istinsko znanje. Duhovno znanje bez sećanja na Boga jeste kopile.
148. Čoveku okorelog srca koristi reč tananog znanja, jer ga privodi strahu. On, naime, bez straha nerado prihvata trudove pokajanja.
149. Krotkom čoveku koriste reči o veri, jer on ne iskušava dugotrpeljivost Božiju i ne grize ga savest zbog čestih sagrešenja.
150. Moćnog čoveka ne izobličavaj zbog njegove slavoljubivosti, već mu radije ukaži na težinu budućeg beščašća. Razborit čovek rado prima takvo izobličenje.
151. Ko mrzi da ga izobličavaju, dobrovoljno se predao strastima. Onaj, pak, ko voli da ga izobličavaju, očigledno se tako ponaša po predupređenju.
152. Ne poželi da slušaš o tuđim lukavstvima, inače će ti se urezati [u pamćenje] njihove osobine.
153. Čuvši ružne reči, ne gnevi se na onoga što ih je izrekao, nego na sebe. Jer, ako lukavo slušaš, lukavo ćeš i odgovoriti.
154. Ako [čovek] upadne u društvo ljudi koji praznoslove, neka se smatra odgovornim za njihove reči. Jer, on je dužan ako ne zbog sadašnjeg, a ono svakako zbog svojih ranijih grehova.
155. Od onoga ko licemerno hvali, uskoro očekuj i osudu.
156. Sadašnju svoju nevolju unapred zameni budućim dobrima, i nemarnost nikada neće oslabiti tvoje podvige.
157. Onaj koga, zaboravljajući Boga, pohvališ kao dobrog ukoliko ti telesno pomogne, kasnije će ti izgledati kao rđav.
158. Svako dobro dolazi od Gospoda po ikonomiji. A oni koji ga donose, jesu služitelji dobra.
159. Smenjivanje dobra i zla primaj spokojno. Na taj način Bog otklanja nedostatke stvari.
160. Sve što nam se dešava, vodi poreklo od grešnih pomisli. Bog, naime, nevoljno podešava sa voljnim.
161. Čulno je porod umnog i po odluci Božijoj donosi ono što je potrebno.
162. Iz sladostrasnog srca rađaju se pogubne pomisli i reči. Po dimu prepoznajemo tvar koja gori.
163. Istraj u razumu i nećeš se namučiti u iskušenjima. Ako se udaljiš odande, trpi ono što te zadesi.
164. Moli se da ne dođe na tebe iskušenje. Ako ipak dođe, primi ga kao svoje, a ne kao tuđe.
165. Prestani da misliš na bilo kakvu pohlepu, pa ćeš moći da vidiš postupke đavola.
166. Ko govori da poznaje sva đavolska lukavstva, još ne poznaje savršeno samoga sebe.
167. Oslobodivši se telesnih briga, um, po meri [oslobođenja], vidi podmuklost neprijatelja.
168. Ko se povodi za svojim mislima, biva zaslepljen. On vidi dejstvo greha, ali njegov uzrok ne može da sagleda.
169. Ima [ljudi] koji prividno ispunjavaju [Božije] zapovesti, a u stvari robuju strastima, i zlim pomislima uništavaju dobro delo.
170. Našavši se na početku zla, nemoj reći: „Neće me pobediti“. Jer, čim si se našao u zlu, već si njime savladan.
171. Sve što nastaje počinje od malog, i hraneći se postepeno, povećava se.
172. Metod zla jeste gusto ispletena mreža. Ko se u nju malo zaplete, i preda se nemaru, uskoro će se potpuno zaplesti.
173. Ne poželi da slušaš o nesreći svojih neprijatelja. Onaj ko sluša takve reči, sabira plodove svog zlog nastrojenja.
174. Nemoj misliti da svaka nevolja dolazi na ljude zbog greha. Ima i bogougodnih ljudi koji trpe iskušenja. Jer, Pismo kaže: Bezakonici će biti rasterani i potomstvo bezbožnih će biti istrebljeno (Ps.36,28). Međutim, ono takođe govori: Svi koji žele da žive pobožno u Hristu Isusu biće gonjeni (2.Tim.Z,12).
175. U vreme bola pazi na prilog uživanja, budući da se tada lako prihvata kao uteha.
176. Neki nazivaju razboritima one koji rasuđuju o čulnim stvarima. Međutim, razboriti su samo oni koji zadržavaju svoje želje.
177. Pre nego što odbaciš zlo, nemoj slušati svoje srce. Jer, ono traži ono što već ima u sebi.
178. Kao što jedne zmije susrećemo u šumama, a druge po kućama gde se gnezde, tako se i među strastima jedne oblikuju pomislima, a druge se vrše na delu. Svakako, one prelaze iz jednog oblika u drugi.
179. Ako se ono što se u tebi nalazi kao utvrđeno pokreće, i izaziva miran um na neku strast, znaj da je nekada um time bio zanet, doveden u pokret i da ga je stavio u srce.
180. Bez duvanja vetra ne stvara se oblak, niti se strast rađa bez misli.
181. Ako više ne ispunjavamo želje tela, onda će se, po Pismu (Ef.2,3), [pomoću] Božijom lako ugasiti i one koje smo prethodno imali u sebi.
182. Najjače i najlukavije su one slike koje su urezane u um. Slike, pak, koje se obrazuju putem pomisli – prethode im i prouzrokuju ih.
183. Postoji zlo koje se nastanilo u srcu usled dugotrajnog predubeđenja. Postoji i zlo koje vojuje pomislima putem svakodnevnih stvari.
184. Bog naša dela vrednuje na osnovu naših namera. Gospod će ti dati po srcu tvome, kaže Pismo (Ps.19,5).
185. Onaj ko nerado preispituje svoju savest, ni telesne trudove iz pobožnosti ne prihvata lako.
186. Savest je prirodna knjiga. Ko je čita delom, steći će iskustvo pomoći Božije.
187. Ko ne prihvata dobrovoljna stradanja radi istine, podvrgnuće se težim nevoljnim mukama.
188. Ko je spoznao volju Božiju i ispunjava je po svojim moćima, malim trudom će izbeći veliki.
189. Ko bez molitve i trpljenja želi da pobedi iskušenja, ne samo da ih neće odagnati, već će se većma u njih zaplesti.
190. Gospod je skriven u Svojim zapovestima. Onima koji ga traže, On se otkriva po meri [u kojoj ih ispunjavaju].
191. Nemoj govoriti: „Ispunjavao sam zapovesti i nisam našao Gospoda“. Jer, mnogo si puta našao poznanje sa pravdom, kako kaže Pismo (Prič.16,8). Oni koji Njega istinski traže, naći će mir.
192. Mir je izbavljenje od strasti, koji se ne nalazi bez delovanja Duha Svetoga.
193. Jedno je ispunjavanje zapovesti, a drugo vrlina, mada jedno drugom služi kao povod za dobro.
194. Izvršavanje zapovesti je ostvarivanje na delu onoga što nalaže [božanski zakon]. Vrlina je, pak, delo koje se dopada istini.
195. Kao što postoji jedno bogatstvo koje se stiče na razne načine, tako je i vrlina jedna, ali su različiti načini njenog delovanja.
196. Onaj ko mudruje i priča bez dela, bogati se nepravdom, i njegov trud, po Pismu, ulazi u tuđu kuću (Prič.5,10).
197. Sve se pokorava zlatu, kaže izreka. Blagodaću, pak, Božijom sve misleno se ispravlja i dovodi u red.
198. Dobra savest stiče se molitvom, a čista molitva savešću. Po svojoj prirodi, one zavise jedna od druge.
199. Jakov je za Josifa sašio šarenu odeću. I Gospod krotkom daruje poznanje istine, kao što je napisano: Naučiće Gospod krotke putevima Svojim (Ps.24,9).
200. Svagda čini dobro po svojim mogućnostima. Kada predstoji da učiniš veće, ne okreći se ka manjem: Nijedan koje metnuo ruku ne plug pa se obazire nazad, nije pripravan za Carstvo Božije (Lk.9,62).
 

   

5 komentar(a)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Hadži - Aleksa

    Evo punoće značenja primene savremene tehnike na dobrobit spasenja svakog ko želi da bude uz Gospoda našega Isusa Hrista. Neka je slava i hvala svima koji uložiše nesebičan trud i ljubav prema bližnjima na ovakav savremeni način.

  3. Beskrajno hvala na trudu!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Pomozi Bog, oci i bratije! Nadam se da bi mi neko bio kadar i voljan pomoći u jednoj stvari. Naime, negde u dobrotoljublju sam pročitao nešto o rasuđivanju, a što nikalo ne mogu ponovo naći. Tamo se onaj koji rasuđuje poredi sa menjačem novca, i njegovo rasuđivanje prolazi kroz, čini mi se, četiri provere, od kojih je poslednja: „da li je li teško strahom Božijim?“ Ako neko zna ili sluti o čemu govorim, neka mi kaže. S nama Bog!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *