NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM I

DOBROTOLJUBLJE – TOM I

 

DOBROTOLJUBLJE
SVETI MARKO PODVIŽNIK

POUKE MARKA PODVIŽNIKA O DUHOVNOM ŽIVOTU

 

I
POSLANICA MONAHU NIKOLAJU
Ljubljenom čedu Nikolaju.
1. Ti si se i ranije mnogo starao za svoje spanjenje. U velikoj brizi za život po Bogu, ti si nam sve ispričao o sebi: sa kakvim si plamenim stremljenjem rešio da se prilepiš uz Gospoda strogim životom, uzdržanjem i raznim drugim umrtvljivanjima, podvizavajući se u bdenjima i prilježnoj molitvi, zatim kakva se borba i mnoštvo plotskih strasti (od grehovnog zakona koji se suprotstavlja zakonu uma) raspaljivala kod tebe u telu i ustajala na dušu. Ti si naročito plakao zbog toga što te mnogo pritišću strasti gneva i pohote. Tražio si da ti, usmenom poukom, navedemo vrstu truda i podviga potrebnog da se savladaju navedene pogubne strasti.
2. U to vreme, koliko je bilo moguće, tvojoj ljubavi sam predlagao dušekorisne misli i savete, ukazujući na vrstu truda i podvižnički napor kojim razborita i slovesnim poznanjem prosvećena duša, živeći po Jevanđelju, može da, zbog vere pomagana blagodaću, savlada zla koja bujaju u srcu, a naročito navedene strasti. Duša treba da preduzme neprestani i marljivi podvig protiv strasti koje su je obeležile usled prisećanja i navike, i koje su je snažnije privlačile, sve dok ne potčini telesne i beslovesne pokrete srca, kojima je ranije bila potčinjena i porobljena kroz unutrašnje saglašavanje pomisli, često strasno prisećanje i zlo bavljenje.
3. Sada, pak, pošto sam se telesno odvojio od tvog lica, premda ne i srca, i pošto otidoh u pustinju ka istinskim delatnicima i borcima Hristovim, kako bih, makar malo se podvizavajući i boreći zajedno sa bratijom koja se protivi neprijateljskim poduhvatima i hrabro suprotstavlja strastima, odbacio lenjost, odsekao raslabljenost, udaljio od sebe nemar i stekao revnost i svako staranje, usmeravajući se ka bogougađanju, potrudih se da tvojoj iskrenosti pismeno izobrazim kratku pouku i dušekorisne savete. [Tako] ćeš ti ono što sam ti ranije govorio lično, sada moći pažljivo da čitaš u ovom kratkom spisu punom saveta i stičeš duhovnu korist, kao da sam zajedno sa tobom.
4. Evo, čedo moje, od čega treba da započne tvoja po Bogu spasonosna korist. Nezaboravno i svagdašnje treba da je tvoje sećanje na sve što se desilo i što se zbiva sa tobom po promislu čovekoljubivog Boga, kao i na sva Njegova dobročinstva radi spasenja tvoje duše. Nikako nemoj sebi dozvoliti da zbog pomračenja zlom zaboravnošću, ili zbog lenjosti, prestaneš sa prisećanjem na Njegova mnoga i velika dobročinstva, kako ne bi besplodno i neblagodarno provodio ostalo vreme života. Jer, takva sećanja. kao nekakvo bodilo, ranjavaju srce i podstiču ga svagda na ispovedanje, na smirenje, na blagodarnost sa skrušenom dušom, na staranje za svoje dobro, na spremnost za uzvraćanje dobrim običajima i svakom vrlinom po Bogu, uz svagdašnje razmišljanje na proročku reč: Šta ću uzvratiti Gospodu za sve što mi je dao (Ps 115,3). Kada se duša seti svih dobročinstava koje joj je čovekoljubivi Bog učinio od rođenja, od kolikih je nevolja mnogo puta bila izbavljena, kako, i pored mnogih bezakonja i dobrovoljnih sagrešenja, nije pravednim sudom bila predana duhovima koji su je prevarili na pogibao i smrt, kako je čovekoljubivi Vladika dugotrpeljivo previđao njena sagrešenja i čuvao je, očekujući njeno ispravljenje, štitio je, pokrivao je i na svaki način o njoj promišljao, iako je svojevoljno strastima služila neprijateljima i zlim duhovima, kako je, najzad, blagim podsticanjem upućivao na put spasenja, stavivši joj u srce ljubav prema podvižničkom životu, oduševivši je da sa radošću ostavi svet i svu varljivost njegovih telesnih uteha, i uredivši da je sveti oci prihvate u sastav bratstva – neće li, ako ima dobrom savešću rukovođenu misao i ako razmišlja o svemu tome, uvek prebivati u srdačnoj skrušenosti? Imajući takav zalog u ranije primljenim dobrima, neće li [čovek] zauvek steći krepku nadu i govoriti sam sebi: „Ako mi On nije učinio po gresima mojim i uzvratio po bezakonjima mojim onda kad nisam činio ništa dobro, već se valjao u telesnoj nečistoti i u mnogim drugim gresima, nego me je pomilovao takvim darovima i blagodaću na spasenje, kakvih će me tek dobara i duhovnih darova udostojiti kad se najzad neporočnim životom i ispunjavanjem svih vrlina svecelo predam na služenje Njemu? [Neće li] me tada ukrepiti na svako dobro delo, upućujući me i prateći me?“ Na taj način, onaj ko ima takvu pomisao, ne zaboravljajući nikada Božija dobročinstva, podstiče sebe, usmerava i prinuđuje na svaki dobar podvig vrline i na svako delo pravde, svagda ostajući revnosan i uvek budući gotov na vršenje volje Božije.
5. I tako, ljubljeno čedo, imajući po blagodati Hristovoj prirodnu razboritost, svagda u sebi čuvaj takvo dobro razmišljanje, i nemoj sebi dozvoliti da, kao mračnim oblakom, budeš pokriven pogubnom zaboravnošću, niti lenjošću koja sprečava hod, osujećuje um i odvaja od doličnog života, niti pomračen u pomislima neznanjem – uzrokom svih zala, niti povučen svezlom nemarnošću, ni prevaren telesnim uživanjem, ni pobeđen stomakougađanjem, ni porobljen u umu željama, ni oskrnavljen saglašavanjem sa bludnim pomislima, ni pobeđen gnevom koji rađa mržnju prema bratu (ukoliko iz nekog jadnog i okajanog razloga žalosteći ili se žalosteći počneš da sabiraš u sećanju zle pomisli protiv bližnjega), niti odvojen od čiste molitve Bogu, niti odveden u ropstvo umom, u kome bi zverskim pomislima posmatrao brata koji je jedne duše sa tobom. Jer, zbog takve beslovesne naravi, pune plotskog mudrovanja, bio bi svezan savešću i privremeno predan zlim duhovima, koje si slušao, na poučno nakazanje, sve dok um, potpuno osiromašen i progutan tugom i uninijem usled gubitka napretka u Bogu, zbog prethodnih grehova, ponovo ne počne da, sa svakim smirenjem, preduzima put spasenja, i, posle mnogih trudova u molitvi, svenoćnih bdenja i smirenog ispovedanja Bogu i ljudima, ne dobije razrešenje grehova. Tako on počinje da se opet trezni, i da, prosvećen svetlošću jevanđelskog poznanja, po blagodati Božijoj shvata da onaj ko se svecelo ne preda na krst sa smirenim mišljenjem i samoporicanjem, ko se svima ne preda na gaženje, poniženje, prezir, beščašće, podsmeh i porugu, sve sa radošću podnoseći radi Gospoda i ne tražeći ništa ljudsko – ni slavu, ni čast, ni pohvalu, ni ukusno jelo i piće, ni [krasno] odelo – ne može biti istinski Hrišćanin.
6. Prema tome, ako nam predstoje takvi podvizi, borba i venci, dokle ćemo sebi dozvoljavati da smo ismejani pritvornim vidom pobožnosti i da sa lukavošću služimo Gospodu? Jednim se mi pokazujemo sveti pred ljudima, a drugim se otkrivamo pred Onim koji poznaje i sakriveno. Time što nas mnogi smatraju svetim, mi pokazujemo da smo još po naravi zveri, koje samo imaju izgled pobožnosti, dok silu njenu nisu stekle (2.Tim.Z,5). Mnogi nas smatraju devstvenicima i čistima, a mi se pred Onim koji zna tajno skrnavimo nečistim saglašavanjem sa bludnim pomislima, kaljajući se dejstvom strasti. Pa ipak, zbog svog krajnje pritvornog podvižništva i zbog ljudskih pohvala, mi ne marimo za takvo [stanje], ostajući slepi umom. Dokle ćemo hoditi sa sujetnim umom, ne usvajajući jevanđelsko razmišljanje i ne prihvatajući dobrosavesni život, sa rešenošću da marljivo idemo njegovim putem kako bimo stekli smelost savesti, već se još uvek varamo navodnom pravednošću spoljašnjeg čoveka i sami sebe (zbog lišenosti istinskog poznanja) lažemo spoljašnjom ispravnošću, hoteći da ugađamo ljudima i od njih ištući slavu, čast i pohvale?
7. Zaista će doći Onaj koji otkriva tajnu tame i objavljuje namere srca (1.Kor.4,5), nepogrešivi Sudija koji se ni bogatog ne stidi, niti siromašnog miluje. On će skinuti spoljašnji pokrov i objaviti unutra skrivenu istinu. One koji žive sa dobrom savešću, istinske podvižnike i borce, On će, u prisustvu anđela, ovenčati pred Ocem Svojim, dok će pritvorne, koji se samo oblače u obraz pobožnosti i pred ljudima pokazuju [ispravan] život, i koji se sujetno na njega oslanjaju, umom se varajući – pred svom Crkvom i pred svom vojskom nebeskom, javno izobličiti i sa krajnjim stidom poslati u tamu najkrajnju.
8. [Takvi su slični] ludim devojkama koje su sačuvale spoljašnju devstvenost, te su čak imale i nešto ulja u svojim sasudima (tj. imađahu izvesne vrline, spoljašnju ispravnost i izvesne darove, jer su im svetiljke gorele izvesno vreme). Međutim, usled nemarnosti, neznanja i lenjosti, one se nisu pobrinule o unutrašnjoj strani, niti su kako treba poznale gomilu strasti koja se krila unutra, a koju su pokretali zli duhovi. Zbog toga su se njihove misli kvarile dejstvom neprijatelja, i one su opštile sa njima kroz saglašavanje u pomislima, budući iznutra tajno privlačene i pobeđivane zlom zavišću, dobromrznom revnošću, svadljivošću, drskošću, gnevom, ogorčenjem, zlopamćenjem, licemerjem, besom, gordošću, taštinom, čovekougađanjem, samougađanjem, srebroljubljem, uninijem, telesnom pohotom, sladostrašćem u pomislima, neverjem, bestrašjem [prema Bogu], strašljivošću, tugom, roptanjem, popustljivošću, snom, nadmenošću, samoopravdavanjem, nadutošću, hvalisanjem, nenasitošću, rasipništvom, pohlepom, od svega gorim beznađem, i ostalim tananim dejstvima zla. One su i činjenje dobrih dela i častan život, koji su vodile pred očima ljudi koji su ih hvalili, kao i same duhovne darove, ukoliko su ih imale – predavale duhu taštine i čovekougađanja. Povodeći se za drugim strastima, one su i dobre postupke mešale sa lukavim i plotskim mudrovanjem, kvareći ih i čineći nečistim i neugodnim Bogu, slično Kainovoj žrtvi. Zbog svega toga, one su lišene radosti sa Ženikom, ostajući izvan nebeske ložnice, koja je zaključana pred njima.
9. Razmišljajući o tome sa rasuđivanjem i ispitivanjem, shvatićemo i poznaćemo u kakvom se stanju sami nalazimo. I dok je još vreme pokajanja i obraćenja, ispravimo se i postarajmo da dobra dela vršimo čisto i savršeno, istinski i bez primesa plotskog mudrovanja, kako ne bi bila odbačena kao manjkava žrtva usled odsustva straha, usled nemara i nedostatka istinskog poznanja. U suprotnom, sav podneti trud devstvenosti, uzdržanja, bdenja, posta, gostoprimstva i istrošenih dana, i svega što se nama čini velikom pravednošću, neće prihvatiti Nebeski Sveštenik, jer će mu, usled navedenih strasti, izgledati kao manjkava žrtva.
10. I tako, čedo moje, onaj ko hoće da uzme krst i pođe za Hristom iznad svega treba da se postara o poznanju i razboritosti, uz neprestano ispitivanje pomisli i mnogo staranje za spasenje, uz veliku privrženost Bogu i raspitivanje kod jednodušnih i jednomislenih slugu Božijih, koji su se podvizavali istim podvigom, kako se ne bi desilo da idemo bez poznavanja cilja i bez sjajnog svetilnika. Jer, onaj ko postupa samostalno i hodi bez jevanđelskog poznanja i rukovodstva, često se sapliće i upada u mnoge rovove i zamke lukavog, skrećući i podvrgavajući se velikim nevoljama, ne znajući gde će se na kraju naći. Mnogi su prolazili kroz velike podvige zlopaćenja i muka radi Boga, ali su ih, zatim, samorukovođenjem, nerasuđivanjem i izbegavanjem obraćanja bližnjem za savet, učinili neugodnim Bogu i uzaludnim.
11. Ti, pak, čedo ljubljeno, kao što sam ti već na početku ove poučne reči rekao, nemoj zaboravljati dobročinstva čovekoljubivog Boga, kome se poklanjamo. Nemoj da te od tog prisećanja udaljuje neprijateljska zloba i lenjost, već položi pred oči svoje sva duševna i telesna dobročnstva koja su ti učinjena od rođenja do danas, razmišljajući o njima i poučavajući se po rečenome: Ne zaboravljaj sva uzdarja Njegova (Ps.102,2). Na taj način, srce će se lako podstaći na strah Božiji i ljubav, i ti ćeš moći da mu uzvratiš strogim životom, vrlinskim držanjem, pobožnom savešću, pogodnom rečju, ispravnom verom, smirenim mišljenjem, jednom rečju, da se sav predaš Bogu. Eto čemu će te privući sećanje na dobra koja si dobio od blagog i čovekoljubivog Vladike. Takvim sećanjem na dobročinstva, uz sadejstvo pomoći sviše, tvoje srce će biti ranjeno ljubavlju i čežnjom [prema Bogu], budući da drugima, dostojnijima, On nije učinio čudo koje je Svojim neizrecivim čovekoljubljem pokazao na tebi.
12. I tako, postaraj se da u neprestanom sećanju držiš dobra koja si primio od Boga. Naročito se sećaj velike blagodati i divnog dobročinstva o kome si mi kazivao, tj. kada si zajedno sa majkom plovio od Svetih Mesta za Konstantinopolj. Tada se noću podigla strašna bura sa velikim morskim talasima, tako da su svi koji su se nalazili na brodu, zajedno sa moreplovcima i tvojom majkom, poginuli u dubini, dok si jedino ti, sa tvoja dva druga, bio izbačen na obalu i preslavnom silom Božijom bio spasen. [Sećaj se], takođe, kako je [Gospod] ustrojio tvoj put u Ankiru, gde si sa očinskom blagonaklonošću primljen od jednog milostivog [čoveka] i ljubavlju se povezao sa najpobožnijim čedom Epifanijem, sa kojim si, po rukovodstvu jednog iskusnog prepodobnog muža, stupio na put spasenja i bio primljen kao pravo čedo kod slugu Božijih.
13. Šta imaš da uzvratiš za sva blaga koja ti je dao Bog, prizivajući te u večni život? Pravednost zahteva da više ne živiš sebi, već Hristu koji je umro za tebe i vaskrsao. Dužan si da stremiš ka svakoj vrlini pravednosti i ispunjavanju svake zapovesti, ištući svagda „dobru i ugodnu i savršenu volju Božiju“ (Rim.12,2), i trudeći se svesrdno daje ispuniš. Iznad svega, čedo moje, svoju mladost potčini reči Božijoj, kao što ona i zahteva: daj telo svoje u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu, kao svoje slovesno služenje (Rim.12,1). Svaku vlagu telesne pohote ohladi i osuši uzdržanjem u jelu i piću i svenoćnim bdenjem, kako bi i ti od srca mogao da kažeš: Postadoh kao meh na slani, i odredbe Tvoje ne zaboravih (Ps.118,83). Shvativši da si Hristov, po apostolskom glasu, raspni telo svoje sa strastima i pohotama (Gal.5, 24), i umrtvi udove koji su na zemlji (Kol.3,5), tj. ne samo bludno delo, već i nečistotu koju zli duhovi bude u telu. Onaj ko želi da se udostoji venca istinske, neoskrnavljene i savršene devstvenosti svoj podvig ne prostire samo dotle, već se, sledeći apostolsko učenje, trudi da umrtvi i sam pokret ove strasti. Pa, čak se ni time ne zadovoljava onaj ko je iz snažne ljubavi [prema čistoti] odlučio da u svoje telo useli anđelsku i prečistu devstvenost, već se moli da iščezne i prosto sećanje na pohotu koje se javlja u trenutku, bez pokreta i dejstva telesne strasti. Međutim, to se postiže samo pomoću sviše, jedino silom i darom Duha Svetog, ukoliko uopšte ima onih koji se udostojavaju takve blagodati.
14. Na taj način, onaj ko poželi da stekne venac čiste, neveštastvene i neoskrnavljene devstvenosti, raspinje svoje telo podvižničkim naporima, umrtvljuje udove koji su na zemlji, napornim i trpeljivim uzdržanjem stanjuje spoljašnjeg čoveka, iscrpljuje ga i čini staračkim i koštanim, kako bi se, radi vere i podviga, dejstvom blagodati, lakše obnovio unutrašnji čovek. Iz dana u dan napredujući ka boljem, on uzrasta u ljubavi, ukrašava se krotošću, veseli se duhovnim radovanjem, od Hrista prima zalog mira, upravlja se milostivošću, oblači se u blagost, oblaže se strahom Božijim, prosvećuje se poznanjem i razboritošću, obasjava se mudrošću, rukovodi se smirenoumljem. Tim i sličnim vrlinama obnovljen Duhom Svetim, um u sebe prima crte bogolikog obraza, shvata umnu i neizrecivu krasotu Vladičnjeg podobija, udostojavajući se bogatstva samouke i samoznane mudrosti unutrašnjeg zakona.
15. Stanji, čedo moje, svoje mladićko telo, a svoju dušu udebljaj i um svoj obnovi navedenim vrlinama, sadejstvom Svetoga Duha. Mladićko telo, ugojeno raznim jelima i vinom, postaje slično tovljenom vepru, spremnom za zaklanje. Ognjem telesnih uživanja kolje se duša, a raspaljenošću zle pohote pleni se um, koji ne može da se suprotstavi slastima tela. Priliv krvi, prema tome, predstavlja odliv duha? Mladost ne bi trebalo ni miris vina da omiriše, kako se dvojnim požarom – unutrašnjim od strasti, a spoljašnjim od vina – ne bi razgorelo uživanje tela i izagnalo duhovnu sladost bolnog umiljenja, te proizvelo smućenje i okamenjenost srca. Mladost čak ni vodu ne treba da koristi do sitosti kako bi sačuvala duhovnu želju, budući da oskudica u vodi potpomaže celomudrenost tela. Ispitavši to na delu, uverićeš se iz sopstvenog iskustva. Jer, ja ti to nalažem i uzakonjujem, ne da bih ti natovario neželjeno breme, već ti iz ljubavi savetujem i predlažem ono što će ti pomoći da sačuvaš istinsku devstvenost i strogu celomudrenost, ostavljajući tvom slobodnom proizvoljenju da čini šta hoće.
16. Pogovorimo ukratko i o beslovesnoj strasti gneva, koja, kad se podigne, pustoši svu dušu, smućuje je i pomračuje, čineći čoveka sličnim zveri koja se lako razdražuje. Ova strast se snaži, utvrđuje i čini nesavladivom od gordosti. Ovaj đavolski koren gorčine (Jev.12,15), tj. gneva i razdražljivosti će razrastati, cvetati i donositi obilan plod bezakonja sve dok se napaja rđavom vodom gordosti. Ovo zdanje lukavog u duši ostaje nerazorivo sve dok ima potporu i podršku u podlozi gordosti. Stoga, ako hoćeš da se to drvo bezakonja, tj. ogorčenja, gneva i razdražljivosti, isuši u telu i učini besplodnim, da mu priđe sekira Duha i da ga poseče, da se baci u oganj, te da, po jevanđelskoj reči, iščezne sa svakom zlobom; ako hoćeš da to zdanje bezakonja, koje lukavi na zlo gradi u duši, sabirajući u pomislima odasvud, kao kamenje, osnovane i neosnovane predloge na osnovu tvarnih stvari i reči, postavivši mu kao tvrd temelj pomisli gordosti, [razrušiš]; ako hoćeš da to zdanje zlobe u duši razoriš i raskopaš – usvoj nezaboravno sećanje na Gospodnje smirenje u srcu svome. Ko je On i šta je postao radi nas? Sa kakve visine svetlosti Božanstva, koje se delimično otkriva gornjim bićima i koje se slavi na nebesima od svih slovesnih bića – Anđela, Arhanđela, Prestola, Gospodstava, Načala, Vlasti, Heruvima i Serafima, i od svih ostalih neimenovanih umnih sila, čija imena nisu došla do nas, kao što nagoveštava apostol (Ef.1,21) – On silazi u dubinu ljudskog smirenja po Svojoj neizrecivoj blagosti, u svemu se upodobivši nama koji sedimo u tami i senci smrti, i nalazimo se u ropstvu kod neprijatelja zbog Adamovog prestupa i zbog strasti koje deluju u nama?
17. I tako, Vladika sve vidljive i nevidljive tvari nije se postideo nas koji se nalazimo u bednom ropstvu i nad kojima vlada nevidljiva i gorka smrt, već se smirio, primivši [prirodu] čoveka koji je zbog beščasnih strasti i pohota po Vladičnjem opredeljenju bio osuđen, upodobivši nam se u svemu osim u grehu, tj. osim u strastima beščašća. Sve što je, po Vladičnjem opredeljenju, zbog greha prestupa na čoveka bilo naloženo: smrt, trud, glad, žeđ – prihvatio je i On, postavši ono što smo mi, da bismo i mi postali ono što je On. I Slovo postade telo (Jn.1, 14) da bi telo postalo slov[esn]o. Budući bogat, On radi nas osiromaši, da bismo se Njegovim siromaštvom obogatili. Iz velikog čovekoljublja On nam se upodobio, kako bismo mu se i mi upodobili svakom vrlinom. Jer, od kako je došao Hristos, čovek koji je stvoren po obrazu i podobiju Božijem, počinje da se obnavlja blagodaću i silom Duha Svetoga, dostižući meru savršene ljubavi koja izgoni strah i koja više ne može da padne, jer: Ljubav nikad ne prestaje (1.Kor.13,8), zato što je Bog, kako govori Jovan, ljubav, i koji prebiva u ljubavi, u Bogu prebiva (1.Jn.4,16). Takve mere su se udostojili apostoli i svi koji su se, slično njima, podvizavali u vrlini, predstavši Gospodu kao savršeni i sa savršenom privrženošću čitavog života sledujući Hristu.
18. Neprestano i nezaboravno drži na [umu] smirenje koje je iz neizrecivog čovekoljublja i ljubavi prema nama pokazao Gospod, tj. useljenje Boga-Slova u utrobu, prihvatanje čovečije [prirode], rađanje od žene, postepenost telesnog uzrastanja, beščašće, psovke, vređanja, izrugivanje, prekore, udarce, pljuvanje, podsmeh, poniženje, porfiru, trnov venac, presudu starešina, uzvike bezakonih jednoplemenih Judejaca: Uzmi, uzmi, raspni ga (Jn.19,15), Krst, klince, koplje, napajanje octom i žuči, slavlje neznabožaca, podsmeh prolaznika koji su govorili: „Ako je car Izrailjev, neka siđe sad s krsta, pa ćemo verovati u njega“ (Mt.17,42), i ostala stradanja koja je pretrpeo radi nas: raspeće, smrt, tridnevni pogreb, silazak u ad, a zatim i plodove stradanja: vaskrsenje iz mrtvih, opustošenje ada i smrti izvođenjem duša koje su se sabrale oko Njega, vaznesenje na nebo, sedenje sa desne strane Oca, iznad svakog načalstva i vlasti i svakog imena koje se može nazvati (Ef.1,21), čast i slavu i poklonjenje od svih anđela [kao] Prvorođenom iz mrtvih zbog stradanja, po apostolskoj reči: Zato neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu, koji budući u obličju Božijem, nije smatrao za otimanje to što je jednak sa Bogom, nego je sebe ponizio uzevši obličje sluge, postao istovetan ljudima, i izgledom se nađe kao čovek. Unizio je sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu. Zato i Njega Bog visoko uzdiže, i darova mu Ime koje je iznad svakoga imena. Da se u Ime Isusovo pokloni svako koleno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom (Fil.2,5-10)… Eto na kakvu slavu i visinu su, po pravdi Božijoj, navedena stradanja uzdigla čoveka Gospodnjeg.
19. Prema tome, ukoliko sa toplim raspoloženjem bez zaborava budeš u srcu svome čuvao takve pomisli, strast ogorčenja, gneva i razdražljivosti neće tobom ovladati. Jer, kad se ukloni njihova podloga, tj. kad se istrebi strast gordosti putem poniranja u Hristovo smirenje, čitavo zdanje bezakonog gneva, jarosti i tuge samo od sebe će se lako razoriti. Koje se grubo i kameno srce neće skrušiti i doći do umiljenja i smirenja ako stalno na umu bude imalo takvo smirenje radi nas Božanstva Jedinorodnoga, i koje se priseti nabrojanih Njegovih stradanja? Zar ono neće rado postati zemlja i pepeo koje, po Pismu, gaze svi ljudi? Kakva razdražljivost može da ovlada dušom koja se smirila i skrušila gledajući na Hristovo smirenje? Koji će se gnev ili ogorčenost njoj približiti?
20. Međutim, zaborav ovih spasonosnih i životvornih pomisli, i njegova sestra – lenjost, kao i njihova saradnica i srodnica – neznanje, te najteže unutrašnje bolesti duše koje se teško prepoznaju i još teže leče, varaju i pomračuju dušu nezadrživom radoznalošću i postaju uzrok dejstvovanja i ukorenjivanja u njoj svih ostalih strasti: one izgone strah [Božiji] i izazivaju nemar prema svemu dobrom, dozvoljavajući svim strastima da se slobodno usele u dušu i bez stida u njoj deluju. Ukoliko je duša pokrivena svezlom zaboravnošću, pogubnom lenjošću i majkom i hraniteljnicom svega zlog – neznanjem, jadni i slepi um se lako vezuje za svaku vidljivu, mislenu i čujnu [stvar]. On, na primer, vidi žensku lepotu i odmah se ranjava plotskom strašću. Primivši strasno i sa nasladom viđeno, čuveno ili dodirnuto, sećanje zatim crta unutrašnje slike i kroz obnavljanje misli i zlo bavljenje, uz sadejstvo duhova bluda, oskrnavljuje strasni i jadni um.
21. Najzad, telo koje je ugojeno, mlado ili suviše ispunjeno vlagom, lako od takvih prisećanja pokreće strast i čini ono što mu je svojstveno, krećući se ka pohoti. Ponekad u snu, a ponekad i na javi, upražnjava nečistotu, čak i bez opštenja sa ženom. Takav mnogima može izgledati celomudren, devstvenik i čedan, pa čak i svet, iako je pred Onim koji vidi sakriveno oskrnavljen, bludnik i preljubočinac. On će u onaj dan pravedno biti osuđen, ukoliko ne bude plakao i ridao, i ukoliko Bogu, pred čijim licem je pomišljao i činio zlo, ne bude prineo dostojno pokajanje, izmoždivši telo postovima, bdenjima i neprestanim molitvama i izlečivši i ispravivši um svetim sećanjem i poučavanjem u reči Božijoj. Jer, istinitje živi glas koji je rekao: Svaki koji pogleda na ženu sa željom za njom, već je učinio preljubu u srcu svome (Mt.5,28). Zbog toga je za mlade veoma korisno da ne viđaju žene, makar se smatrale i svetima. Korisno je čak da žive odvojeno od svih ljudi. Zbog toga će borba postati znatno lakša i napredak biti veoma primetan, osobito ukoliko budu strogo pazili na sebe i ukoliko budu prebivali u molitvi, podvizavajući se u uzdržanju od jela i pića i istrajavajući u dugotrajnim bdenjima. [Korisno će im biti], takođe, da opšte sa opitnim duhovnim ocima i da se koriste njihovim rukovodstvom. Jer, krajnje je opasno da [monah] živi sam i po svojoj volji, bez svedoka, ili da živi sa onima koji nisu iskusni u duhovnoj borbi. Mnogo je, naime, zamki zla, mnogo je skrivenih zaseda i raznovrsnih klopki, koje je neprijatelj svagde rasejao. Zbog toga je, koliko je moguće, potrebno starati se i truditi se da se živi zajedno sa muževima kojima je poznato duhovno delanje i često razgovara sa njima, kako i onaj ko usled mladosti i nesavršenstva duhovnog uzrasta nema sopstvenu svetlost istinskog poznanja ne bi dopadao mislenim zverima koje, krijući se u tami, grabe i kvare one koji hode bez umnog svetilnika Božanstvenih reči.
22. Ukoliko hoćeš, sine moj, da stekneš i u sebi imaš vlastiti svetilnik umne svetlosti i duhovnog poznanja, kako bi bez saplitanja mogao hoditi u najdubljoj noći ovoga veka i kako bi tvoje stope ispravljao Gospod (Ps.118,133), kako bi, po proročkoj reči, vrlo zaželeo jevanđelski put, tj. kako bi sa najtoplijom verom prohodio najsavršenije jevanđelske zapovesti i postao pričasnik stradanja Gospodnjih putem želje i molitve, pokazaću ti divan način i duhovno otkriće. On ne zahteva telesni trud, ni podvig, već bolan duševni napor, uz nadzor uma, pažnju razuma i sadejstvo straha i ljubavi Božije. Tim otkrićem lako možeš da obrćeš u bekstvo pukove neprijatelja, slično blaženom Davidu, koji je, sa verom i nadom na Boga, ubio jednog inoplemenog diva i samim tim naterao u bekstvo hiljade neprijatelja sa njihovim narodom.
23. Moja reč cilja na tri silna i krepka diva – stranca, na kojima počiva sva sila mislenog Oloferna. Ukoliko oni budu oboreni i ubijeni, zanemoćaće sva sila lukavih demona. Ti navodni silnici, tri diva lukavog su – već pomenuto neznanje, majka svih zala, zaboravnost, njena sestra, saradnica i pomoćnica, i lenjost, koja od mračne vune duši šije tamnu odeću i pokrov, i koja utvrđuje i ukrepljuje prve, dajući im samostalnost. Ona čini da zlo u nemarnoj duši postane ukorenjeno i uporno. Jer, od lenjosti, zaborava i neznanja dobijaju na snazi i uveličavaju se osnove svih ostalih strasti. Međusobno se pomažući i, ne mogući da opstanu jedno bez drugog, oni su snažna potpora neprijatelja i glavni načalnici lukavog. Uz njihovu pomoć vojska lukavih duhova u duši plete svoje zamke i uspeva da privede u delo svoje zamisli.
24. Ako hoćeš da odneseš pobedu nad strastima i da lako obraćaš u bekstvo gomilu mislenih inoplemenika, sabravši se u sebi molitvom i pomoću Božijom i sišavši u dubine srca – potraži u sebi ona tri silna diva đavolova, tj. zaboravnost, lenjost i neznanje, od kojih hraneći se, dejstvuju, žive i krepe se u slastoljubivim srcima i nevaspitanim dušama sve ostale strasti. Pri velikoj pažnji, pri nadzoru uma i uz pomoć sviše, oruđem pravde, tj. sećanjem na dobro (uzrokom svega dobrog), prosvećenim znanjem (kojim bodra duša od sebe progoni tamu neznanja) i živom revnošću (koja dušu pobuđuje i vodi ka spasenju) pronaći ćeš te, drugima nepoznate i nepodozrevane, najpogubnije zle strasti. Zatim, obukavši se u ova oruđa pravde, sa svakom molitvom i moljenjem, silom Duha Svetog, ti ćeš odvažno i hrabro pobediti pomenuta tri diva mislenih inoplemenika: sa izvrsnim sećanjem po Bogu i svagda pomišljajući na ono što je istinito, što… je pošteno, što… je pravedno, što… je čisto, što… je dostojno ljubavi, što… je na dobru glasu, što je vrlina, što je pohvale dostojno (Fil.4,8), prognaćeš svezlu zaboravnost; prosvećenim nebeskim poznanjem uništićeš pogubnu tamu neznanja; a spremnom na svako dobro, najživljom revnošću izgnaćeš bezbožnu lenjost, koju zlo ukorenjuje u duši. Ove vrline ne možeš steći jedino svojim proizvoljenjem, već silom Božijom i sadejstvom Svetoga Duha, uz veliku pažnju i molitvu. Stekavši ih na taj način, moći ćeš da se izbaviš od tri navedena najveća diva lukavog. Kada se silom delujuće blagodati obrazuje u duši i marljivo uščuva (trojični) savez istinskog poznanja, sećanja na reči Božije i dobre revnosti, nestaće iz duše i sam trag zaboravnosti, neznanja i lenjosti. Oni će se obratiti u ništa, a u duši će najzad početi da caruje blagodat u Hristu Isusu, Gospodu našem, kome slava i moć u vekove vekova. Amin.
 

   

5 komentar(a)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Hadži - Aleksa

    Evo punoće značenja primene savremene tehnike na dobrobit spasenja svakog ko želi da bude uz Gospoda našega Isusa Hrista. Neka je slava i hvala svima koji uložiše nesebičan trud i ljubav prema bližnjima na ovakav savremeni način.

  3. Beskrajno hvala na trudu!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Pomozi Bog, oci i bratije! Nadam se da bi mi neko bio kadar i voljan pomoći u jednoj stvari. Naime, negde u dobrotoljublju sam pročitao nešto o rasuđivanju, a što nikalo ne mogu ponovo naći. Tamo se onaj koji rasuđuje poredi sa menjačem novca, i njegovo rasuđivanje prolazi kroz, čini mi se, četiri provere, od kojih je poslednja: „da li je li teško strahom Božijim?“ Ako neko zna ili sluti o čemu govorim, neka mi kaže. S nama Bog!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *