NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM I

DOBROTOLJUBLJE – TOM I

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI AVA ISAIJA

IV

O ČUVANJU UMA
1. Gnev protiv strasti jeste prirodna osobina uma. Bez gneva čovek ne može imati čistotu, tj. ukoliko se ne razgnevi na sve ono što neprijatelj seje u njega. Došavši do tog saznanja, Jov je izobličio svoje neprijatelje, govreći: „O nečasni i pokvareni, u kojima nema nikakvog dobra i koji ne vredite ni koliko psi što čuvaju stoku“ (Jov 30,1). Onaj ko hoće da dospe do prirodnog gneva, odseca sve svoje prohteve, sve dok ne dospe do prirodnog [stanja] uma.
2. Neka se ne raduje srce tvoje kada, protiveći se neprijatelju, uvidiš da je oslabio i da beži nazad. Jer, zloba [nečistih] duhova ostaje iza njih. Oni zapravo pripremaju još gori napad, ali ga zadržavaju iza grada, naređujući da se ne pokreće. Ako im se ti usprotiviš, pobećiće u nemoći od lica tvoga. Ako li se, pak, preuznese srce tvoje stoga što si ih odagnao, te napustiš grad, jedni će navaliti odostrag, a drugi spreda, tako da će se tvoja jadna duša naći u sredini, ne nalazeći utočišta. Grad predstavlja molitva, a otpor protivrečenje [neprijatelju] u Hristu Isusu. Osnova toga jeste gnev.
3. Stojmo, dakle, ljubljeni, sa strahom Božijim, čuvajući i držeći vrlinsko delanje, ne saplićući svoju savest i pazeći na sebe u strahu Božijem, sve dok ona ne oslobodi i nas i sebe i dok se između nas i nje ne uspostavi jedinstvo. Tada će nam ona postati čuvarka koja nam ukazuje na sve ono u čemu grešimo. Ako li je ne poslušamo, odstupiće od nas, te ćemo pasti u ruke neprijatelja svojih koji nas više neće pustiti. Vladika naš Hristos učio nas je govoreći: Miri se sa suparnikom svojim brzo, dok si na putu s njim… (Mat.5,25). Kažu za savest da je suparnik jer se protivi čoveku koji hoće da postupi po svojoj telesnoj volji. Ako li je čovek ne posluša, ona ga predaje neprijateljima njegovim.
4. Kada Bog vidi da mu se um čovekov potčinio svom svojom snagom i da niotkuda nema pomoći osim od Njega, ukrepljuje ga govoreći: Ne boj se, čedo moje Jakove, malobrojni Izrailju (Is.41, 13). I opet: Ne boj se, jer te izbavih i nazvah imenom mojim: Ti si moj. I ako prođeš kroz vodu, sa tobom sam, i reke te neće pokriti; i ako prođeš kroz oganj, nećeš se opržiti i plamen te neće opaliti. Jer, Ja sam Gospod Bog tvoj, Sveti Izrailjev, koji te spasava (Is.43,1-3).
5. Ako um posluša ove ohrabrujuće reči, postaće neustrašiv pred neprijateljima i reći će: Ko je onaj koji me napada? Neka stane protiv mene! Ko će mi naneti zlo? Gle, svi ćete vi kao haljina oveštati, i bićete kao odeća koju moljac izjeda (Is.50,8).
6. Ukoliko je srce tvoje po prirodi omrzlo greh, pobedilo je one koji rađaju greh i odbranilo se od njih. Postavi pakao preda se i znaj da je Pomoćnik tvoj stalno uz tebe. Ničim ga nemoj žalostiti, nego plači pred licem Njegovim govoreći: „Tvoja je milost, Tvoje je izbavljenje, Gospode. Nemoćne su ruke moje da bih pobegao od neprijatelja mojih bez pomoći Tvoje“. Pazi i na srce svoje i On će te sačuvati od svakoga zla.
7. Monah je dužan da zatvori sva vrata duše svoje, tj. sva čula svoja da preko njih ne bi pao u greh. Uvidevši da niko i ništa nad njim ne gospodari, um se priprema za besmrtnost, sabirajući sva osećanja svoja u jedno i čineći od njih jedno telo.
8. Ako ti se um oslobodi svake nade na svet vidljivog, znači da je u tebi umro greh.
9. Ako se um oslobodi, uklonjena je pregrada koja je stajala između njega i Boga.
10. Kada se um oslobodi svih neprijatelja svojih i uspokoji se, naći će se u drugom, novom veku i razmišljaće o novim i nepropadljivim [stvarima]. Dakle, gde je trup onamo će se i orlovi sabrati(Lk. 17,37).
11. Demoni se podmuklo privremeno povlače, ne bi li čovek raspustio svoje srce misleći da je već spokojan, a zatim naglo napadaju na jadnu dušu i hvataju je kao kakvog vrapca. Ako je nadvladaju, poniziće je bez milosti svakim grehom, i to gorim od onih na početku, za čiji se oproštaj molila. Ostanimo, dakle, u strahu Božijem i čuvajmo srca, izvršujući svoje delanje. Čuvajmo vrline kojima se odbija neprijateljsko zlo.
12. Znajući kolika je nemilosrdnost demona i sažalivši se na rod ljudski, Učitelj naš Isus Hristos najstrože nam je zapovedio: „Budite spremni svakoga časa, jer ne znate čas u koji će doći razbojnik. Pazite da ne dođe i zatekne vas na spavanju“ (Mt.24,42-44). I opet: Pazite na sebe da srca vaša ne otežaju prejedanjem i pijanstvom i brigama ovoga života, i da Dan onaj ne naiđe na vas iznenada (Lk.21,34). Stoj, dakle, budno pored srca svog i pazi na čula svoja! Ako budeš mirno u umu zadržao sećanje na Boga, primetićeš razbojnike koji pokušavaju da ti ga ukradu. Onaj ko sa tačnošću prati svoje pomisli, prepoznaće one koji nameravaju da ga uprljaju: oni smućuju um i čine ga rasejanim i nemarnim. Međutim, oni koji su poznali demonsko zlo, ostaju spokojni u molitvi Gospodu.
13. Čovek ne može služiti Bogu ako ne omrzne svaku stvar ovoga sveta. A kako se služi Bogu? Tako što u umu svome nemamo ništa strano dok mu se molimo; što ne osećamo nikakvu drugu nasladu dok ga blagosiljamo; niti zlo dok mu pojemo; niti mržnju dok ga izabiremo; niti rđavu zavist koja nas ometa dok mu se obraćamo i dokle ga se sećamo. Jer, sve ove mračne [strasti] jesu zid koji ograđuje jadnu dušu tako da ona, sa njima u sebi, ne može čedno da služi Bogu. One su joj smetnja na putu prema Bogu, koja joj ne dozvoljava da ga susretne, da ga tajno blagoslovi i proslavi u sebi i da mu se pomoli sa sladošću u srcu, kako bi je prosvetio. Zbog toga se um uvek pomračuje i ne može da napreduje po Bogu, izbegavajući da se trudi da preseče sve to sa duhovnim znanjem.
14. Umu koji izbavi čula duše od telesnih prohteva, koji ih upravi bestrašću i koji dušu odvoji od telesne volje, Bog šalje Svoju pomoć. Na tajni i neprestani vapaj uma Bog odmah satire bestidne strasti koje napadu dušu sa namerom da čula navedu na greh.
15. Molim te da ne raspustiš srce svoje sve dok se nalaziš u životu. Jer, kao što zemljodelac ne može da bude siguran za svoje plodove sve dok ih ne sakupi, budući da ne zna šta se sve može desiti, tako ni čovek ne sme da ostavi srce svoje bez zaštite sve dok diše. Pošto ne zna koja će ga strast napasti do poslednjeg izdisaja, čovek ne treba da raspusti svoje srce sve do onoga časa, već da svagda vapije Bogu da mu pomogne i da ga pomiluje.
16. Ko ne iskusi pomoć za vreme rata, ni u mir ne može poverovati.
17. Odvojivši se od levog [puta, tj. od grehovnog života], čovek tačno shvata sva svoja sagrešenja pred Bogom. Jer, čovek ne vidi svoje grehe dok se ne odvoji od njih gorkim rastankom. Oni koji su dospeli do ovog stupnja, ridaju, mole se i stide pred Bogom, sećajući se pređašnjeg zlog prijateljstva sa strastima. Stoga se podvizavajmo, bratijo, po moći svojoj, i Bog će sarađivati sa nama po obilju milosti Svoje! Ako već ne očuvasmo u čistoti srca svoja, kao što učiniše oci naši, postarajmo se barem da, ulažući sve svoje snage, očuvamo tela svoja bez greha, kao što Bog traži. Verujmo da će On u vreme [duhovne] gladi, koje nas je zateklo, i nama ukazati milost Svoju, kao i svetima Svojim.
18. Onaj ko je svoje srce posvetio istinskom traženju Boga u pobožnosti, ne može prihvatiti misao da je ugodio Bogu. Jer, dokle god ga savest kori za bilo šta što je protiv prirode, on je tuđ slobodi. Gde postoji onaj koji kori, ima i onoga koji optužuje; a gde postoji optužba, nema slobode. Ako, dakle, vidiš da prilikom molitve u tebi nema nikakvoga zla koje bi te optuživalo, znači da si slobodan i da si, po volji Božijoj, ušao u Njegov sveti pokoj. Ako vidiš da je dobri plod ojačao u tebi i da ga više ne guši neprijateljski kukolj, ako su neprijatelji odstupili od tebe. i to ne po svojoj podmukloj zavisti, ako više ne ratuju sa tvojim čulima, ako je oblak Božiji osenio [tvoj] šator, ako te sunce ne žeže danju, ni mesec noću (Ps. 120,6), i ako je u tebi sve pripremljeno za šator, za njegovo postavljanje i održavanje – onda si od Boga dobio pobedu. U tom slučaju i On će oseniti šator, jer je Njegov. Dok traje rat, čovek je u strahu i trepetu – da li će danas pobediti ili biti pobeđen, i da li će sutra biti pobeđivan ili će pobeđivati. Borba mu steže srce. Bestrašće Je, međutim, nedostupno borbi. Ono je primilo nagradu i ne mora više da brine za tri razdeljena dela [čoveka], budući da su se oni već međusobno izmirili uz [pomoć] Božiju. Ta tri dela jesu duša, telo i duh. Kada njih troje, dejstvom Duha Svetoga, postanu jedno, više se jedno od drugog ne mogu odvojiti. Ne misli, dakle, da si umro za greh sve dok te, bilo na javi bilo u snu, pritiskuju neprijatelji tvoji: jadni čovek ne može imati smelosti sve dok se nalazi na poprištu.
19. Ojačavši i pripremivši se da sledi za ljubavlju koja gasi sve telesne strasti, i njenom silom ne dozvolivši da išta što je protivprirodno ovlada srcem, um se suprotstavlja protivprirodnome sve dok ga ne odvoji od onoga štoje po prirodi.
20. Svaki dan ispituj sebe, brate, i pred [licem] Božijim istražuj srce svoje, da bi utvrdio koja se od strasti nalazi u njemu. Zatim je izbaci iz srca svoga da te ne sustigne rđava presuda!
21. Pazi, dakle, na srce svoje, brate, i budi budan pred neprijateljima svojim. Jer, oni su prepredeni u zlu svome. Budi uveren srcem svojim u izreku: Čovek ne može da učini dobro dok čini zlo. Stoga nas je Spasitelj naš učio da bdimo, govoreći: Uska su vrata i tesan put što vode u život, i malo ih je koji ga nalaze (Mt.7,14).
22. Pazi, dakle, na sebe da te štogod od onoga što [vodi] u propast ne otrgne od Boga ljubavi! Vladaj srcem svojim i nemoj sa uninijem da govoriš: „Kako da ga sačuvam kad sam grešan čovek?“ Čoveka koji ostavi grehe i obrati se Bogu, pokajanje preporađa i svecelo obnavlja.
23. Božanstveno Pismo i Starog i Novog Zaveta svagde govori o čuvanju srca. 0 tome najpre pesmopojac David uzvikuje: Sinovi čovečiji, dokle ćete biti otežalih srca?(P.s.4,3). I opet: Srca su njihova sujetna (Ps.5,10). A o onima koji sujetno razmišljaju kaže: Reče u srcu svome: Bog je zaboravio (Ps.9,32). Ima kod njega i mnogo drugog sličnog. Monah je dužan da razumeva nameru Svetog Pisma, tj. kome i kada se ono obraća; da stalno vodi podvižničku borbu; da se pažljivo čuva neprijateljskih napada; da kao krmanoš na lađi savlađuje valove, upravljajući blagodaću kao kormilom, ne skrećući sa puta i obraćajući pažnju samo na sebe. On je dužan da u bezmolviju, sa nerasejanim pomislima i neradoznalim umom, besedi sa Bogom.
24. Vreme od nas iziskuje molitvu kao što vetrovi, bure i olujne nepogode iziskuju krmanoša. Mi smo, naime, prijemčivi za priloge pomisli, kako vrlinske tako i rđave. Gospodar nad strastima, kažu, jeste pobožna i bogoljubiva pomisao. Mi bezmolvnici treba da misleno i trezvoumno razlikujemo i razlučujemo i vrline i poroke; da znamo koju vrlinu da negujemo u prisustvu braće i otaca, a koju da vršimo nasamo; [da znamo] koja je vrlina prva, koja druga, a koja treća; [da znamo] koja je strast duševna, a koja telesna i koja je vrlina duševna, a koja telesna; [da znamo] od koje vrline može doći gordost koja zadaje udarac našem umu, a od koje može da se javi taština; [da znamo] od koje može da nam se primakne gnev i od koje može da nastane stomakougađanje. Moramo čistiti pomisli i obarati svaku oholost koja ustaje protiv poznanja Božijega (sr.2.Kor.10,5).
25. Prva vrlina je bezbrižnost, tj. umiranje za svakog čoveka i svaku stvar [u svetu]. Iz nje se rađa čežnja za Bogom, koja zatim rađa prirodni gnev, koji se suprotstavlja svakom naletu neprijatelja. Tada strah Božiji nalazi stanište u čoveku, a kroz njega se projavljuje ljubav.
26. Prilog [tj. nasrtaj] pomisli treba od srca odbiti pobožnim protivrečenjem u vreme molitve, kako se ne bi ispostavilo kako usnama razgovaramo sa Bogom, a srcem razmišljamo o onome što je neumesno. Jer, Bog od bezmolvnika ne prima mutnu i nemarnu molitvu. Sveto Pismo nam svagde svedoči da treba čuvati duševna čula. Monah koji [svoju] volju potčini zakonu Božijem, i čiji um saglasno sa njim počne da vlada nad svojim podanicima (tj. nad pokretima duše, a posebno nad gnevom i željom – poslušnicima slovesnosti), ostvaruje vrlinu i ispunjuje pravdu: želju usmerava ka Bogu i Njegovoj volji, a gnev okreće protiv đavola i greha. Šta se, dakle, od nas traži: tajno delanje.
27. Ako šta sramno bude posejano u srce tvoje dok sediš u keliji, gledaj da se usprotiviš zlu, kako ne bi ovladalo tobom. Potrudi se da se setiš Boga, jer On te posmatra. Ono što razmišljaš u srcu svom otkriveno je pred Njim. Reci duši svojoj: „Kad se plašiš od grešnika sličnih sebi i želiš da oni ne vide grehe tvoje, koliko tek treba da se bojiš Boga, koji sve vidi“. Ovim savetom će se tvojoj duši otkriti strah Božiji. Ostaneš li uz njega, bićeš nepokretan u odnosu na strasti, kao što je napisano: Oni koji se uzdaju u Gospoda jesu kao gora Sion; neće se doveka pokolebati onaj ko obitava u Jerusalimu (Ps. 124,1). U svemu što činiš imaj pred očima Boga i znaj da On vidi svaku tvoju pomisao, pa nikada nećeš sagrešiti. Njemu slava u vekove! Amin.
 

   

5 komentar(a)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Hadži - Aleksa

    Evo punoće značenja primene savremene tehnike na dobrobit spasenja svakog ko želi da bude uz Gospoda našega Isusa Hrista. Neka je slava i hvala svima koji uložiše nesebičan trud i ljubav prema bližnjima na ovakav savremeni način.

  3. Beskrajno hvala na trudu!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Pomozi Bog, oci i bratije! Nadam se da bi mi neko bio kadar i voljan pomoći u jednoj stvari. Naime, negde u dobrotoljublju sam pročitao nešto o rasuđivanju, a što nikalo ne mogu ponovo naći. Tamo se onaj koji rasuđuje poredi sa menjačem novca, i njegovo rasuđivanje prolazi kroz, čini mi se, četiri provere, od kojih je poslednja: „da li je li teško strahom Božijim?“ Ako neko zna ili sluti o čemu govorim, neka mi kaže. S nama Bog!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *