NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM I

DOBROTOLJUBLJE – TOM I

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI AVA ISAIJA

III

IZREKE AVE ISAIJE
1. Ava Isaija je govorio: „Pošto iste okolnosti postižu i grešnike i prevednike, ne treba misliti da se nesreće dešavaju samo zbog nekih ranijih grehova“.
2. Oni koji sve čine radi sebe samih sluge su samoljublja, najvećem od svih zala, od koga se rađaju odvajanje, nedruželjubivost, nedruževnost, nepravda i nečastivost. Čovek nije sazdan da bi se usamljivao, već da živi u opštenju sa sebi sličnima, a iznad svega sa Bogom, Tvorcem svega. I tako, slovesan čovek treba da je društven i bogoljubiv, da bi i Bogu bio mio.
3. Ava Isaija je rekao: „Od ljubavi prema ljudskoj slavi rađa se laž. Kod onoga ko smirenjem odbija laž uzrašće strah Božiji. Nemoj voleti slavu ovoga sveta, da se od tebe ne bi udaljila slava Božija“.
4. Bog prihvata službu koja se vrši sa smirenoumljem, koju [čovek] vrši kao nedostojan. Ako na službi u tvoje srce uđe gorda pomisao i ti je primiš, ako se setiš onoga koji spava i koji je nemaran i osudiš ga u svojoj misli – znaj da ti je uzaludan trud.
5. Kada i kako se postaje smirenouman? Kada [čovek] nema jezik da drugome kaže da je nemaran, ili da odgovori uvrediocu; kada nema oči da vidi sagrešenja drugog, niti sluha da čuje nešto što mu nije od koristi za dušu; kada nema ruke da drugog savlada; kada ne svaljuje na drugog krivicu za bilo šta, već samo na svoje grehe.
6. Čovek je pre svega dužan da stekne veru u Boga i nepromenjivu ljubav prema Njemu, a zatim i nezlobivost, [vrlinu] neuzvraćanja zlom za zlo, podvižnički život, smirenoumlje, čistotu, čovekoljublje, ljubav prema svima i poslušnost.
7. Zamrzi sve svetsko i telesni pokoj, budući da su te oni napravili neprijateljem Božijim. Kao što se čovek bori sa svojim neprijateljem, tako i mi treba da se borimo sa svojim telom i da mu uskraćujemo pokoj.
8. Brat je upitao šta znače reči: „Da se sveti ime Tvoje“. Starac je odgovorio: „To se odnosi na savršene. Jer, nije moguće da se u nama sveti ime Božije sve dok nad nama vladaju strasti“.
9. Opet je rekao: „Više voli da ćutiš nego da govoriš: ćutanje sabira a pričljivost rasejava“.
10. Veliko je delo pobediti taštinu. Ko upadne u tu lukavu strast postaje tuđ umiljenju i žestok srcem prema svemu. On najzad pada i u visokoumlje i gordost, u krajnje zlo i majku pogibli. Drži u tajnosti svoje delo i sa srdačnim bolom se potrudi da radi čovekougađanja ne pogubiš nagradu svog uzdržanja. Onaj ko nešto čini da bi se pokazao pred ljudima, lišava se svoje nagrade, kao što je rekao Gospod.
11. Ko hoće da je slavan među ljudima ne može biti slobodan od zavisti, a ko ima zavist ne može steći smirenoumlje. Takav je svoju dušu predao neprijateljima svojim koji ga vuku u mnoge grehe i pogubljuju. Beži od sujetne slave, da bi se udostojio slave Božije u budućem veku.
12. Ako ti dođe pomisao da osudiš bližnjeg zbog nekog sagrešenja, pomisli u sebi da si ti grešio više od njega. Nemoj verovati da je dobro koje ti se čini da vršiš ugodno Bogu, pa nećeš osuditi svoga bližnjeg. Samoukorevanje jeste mesto unutarnjeg pokoja.
13. Videvši jednom brata koji je grešio sramnim grehom, ava Isaija ga nije izobličio, već je rekao: „Ako Bog, koji ga je sazdao, vidi i ne sažiže ga, ko sam ja da ga prekorevam?“
14. Opet je govorio: „Sećajmo se Onoga koji nije imao gde glavu da skloni. Shvati to čoveče i nemoj visoko misliti. Ko je On i šta je postao radi tebe? Vladika svega je stranac i nema doma. O, koliko je neizrecivo Tvoje čovekoljublje, Gospode! Kako si se toliko smirio radi mene? Ako Onaj koji je sve stvorio rečju nema gde da skloni glavu, zašto ti, okajani čoveče, toliko misliš o sujetnom? Zašto si slep nenasitošću?“
15. Oni koji su stekli smirenoumlje uzimaju na sebe krivicu svoga brata, govoreći: „Ja sam sagrešio“. Onaj ko se smatra mudrim prezire i prekoreva svoga brata, a onaj koji sebe prekoreva nikada ne izobličuje svoga brata.
16. Mudrost se ne sastoji u govoru nego u tome da se poznaje vreme kada je potrebno govoriti. Ćuti sa razumom i govori sa razumom. Pre nego što počneš da govoriš, razmisli šta ćeš reći da bi dao ispravan odgovor. Ne hvali se svojim razumom. Više od svih zna onaj koji govori: „Ne znam ništa“. Venac mudrosti je – ukorevati samog sebe i stavljati se niže od svih.
17. Bludna borba jača zbog pet uzroka: od praznoslovlja, od sujete, od mnogog spavanja, od gizdanja i od prejedanja. Ako hoćeš da izbegneš bludnu borbu, izbegavaj te strasti. Umesto praznoslovlja, naoružaj se psalmopojanjem; umesto taštine, zavoli Hristovo smirenje; umesto mnogog spavanja ogradi se bdenjem; umesto gizdave odeće, nosi poderotine i zakrpe; umesto prejedanja, sveži se uzdržanjem i postom. Jer, strasti se drže jedna za drugu, slično beočuzima na lancu.
18. Shvatajući stvar, bogataš sakriva svoje bogatstvo u unutrašnjost kuće zato što riznica koja se pokazuje izaziva zavist i pohlepu knezova. I vrlinski i smirenoumni monah sakriva svoje vrline kao bogataš svoje blago. On ne čini svoju volju, već se svaki čas prekoreva, upražnjavajući se u tajnom delanju, po reči Pisma: Zagreja se srce moje u meni, i u poučavanju mome razgore se oganj (Ps.38,4). Kakav je to oganj? Počujte reč Pisma koja glasi: Bog naš je oganj koji spaljuje (Jev.12,29). Kao što se od ognja topi vosak i suši žabokrečina skvernih nečistota, tako se od tajnog poučavanja suše skverne pomisli, venu duševne strasti, prosvećuje um, misao postaje jasna i srce ispunjava radošću. Tajno poučavanje ranjava demone, odgoni zle pomisli i prosvećuje unutarnjeg čoveka. Onoga ko se naoružava tajnim poučavanjem i Bog krepi, i anđeli osnažuju i ljudi slave. Tajno poučavanje i čitanje jeste dom duše u koji se ne može ući, jeste nepomični stub, tiho i bezmetežno pristanište u kome se spasava duša. Demoni se mnogo uznemiravaju i smućuju kad se monah naoruža tajnim poučavanjem, tj. molitvom: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog“, kao i čitanjem Božanstvenog Pisma u usamljenosti. Skriveno poučavanje je ogledalo uma i svetilnik savesti. Ono isušuje blud, ukroćuje jarost, odgoni gnev, ukida gordost, udaljuje uvredljivost, satire uninije. Skriveno poučavanje prosvećuje vladalački um, odgoni lenjost, rađa umiljenje, useljuje strah Božiji, donosi suze. Ono monahu donosi istinsko smirenoumlje, umilno bdenje, bezmetežnu molitvu. Ono je molitvena riznica koja odgoni neprilične pomisli i pobeđuje demone, koja čisti telo. Ono uči dugotrpeljivosti, uzdržljivosti i podseća na geenu. Ono um čini sabranim i bez maštanja, podstičući ga da misli samo na smrt. Skriveno delanje je ispunjeno svakim dobrom i ukrašeno svakom vrlinom. Ono je udaljeno od svega skvernog. Ono je negde daleko od svega takvog.
 

   

5 komentar(a)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Hadži - Aleksa

    Evo punoće značenja primene savremene tehnike na dobrobit spasenja svakog ko želi da bude uz Gospoda našega Isusa Hrista. Neka je slava i hvala svima koji uložiše nesebičan trud i ljubav prema bližnjima na ovakav savremeni način.

  3. Beskrajno hvala na trudu!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Pomozi Bog, oci i bratije! Nadam se da bi mi neko bio kadar i voljan pomoći u jednoj stvari. Naime, negde u dobrotoljublju sam pročitao nešto o rasuđivanju, a što nikalo ne mogu ponovo naći. Tamo se onaj koji rasuđuje poredi sa menjačem novca, i njegovo rasuđivanje prolazi kroz, čini mi se, četiri provere, od kojih je poslednja: „da li je li teško strahom Božijim?“ Ako neko zna ili sluti o čemu govorim, neka mi kaže. S nama Bog!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *