NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM I

DOBROTOLJUBLJE – TOM I

 

DOBROTOLJUBLJE
SVETI ANTONIJE VELIKI

I

POUKE SVETOG OCA NAŠEG ANTONIJA O ŽIVOTU U HRISTU, PREUZETE IZ ŽIVOTOPISA KOJI JE SASTAVIO SVETI ATANASIJE I IZ 20 POSLANICA I 20 SLOVA PREPODOBNOGA
1. Svi zajedno imajte prvenstveno brigu da, počevši, ne slabite, da ne padate duhom trudeći se i da ne govorite: „Već dugo vremena prebivamo u podvizima“. Naprotiv, umnožavate revnost svoju, kao da svaki dan počinjete. Ceo život ljudski je veoma kratak u poređenju sa budućim vekom, i sve naše je ništa pred večnim životom. U ovom svetu se svaka stvar prodaje po ceni, i svi razmenjuju stvari iste vrednosti, dok se obećanje večnog života kupuje za neku neznatnost. Jer, napisano je: Dana naših godina je – sedamdeset godina, a pri većoj snazi – osamdeset godina. I većina njih je u trudu i muci (Ps.89,10). I tako, za osamdeset, ili čak i sto godina provedenih u podvigu mi nećemo carovati jedino sto godina, već u vekove vekova. Uz to, naše nasleđe neće biti na zemlji, već na nebu, iako smo se podvizavali na zemlji. I još: ostavivši truležno telo, dobićemo netruležno. Nemojmo padati u uninije, i nemojmo misliti da smo dugo proboravili (u podvigu), ili da smo učinili nešto veliko: stradanja sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti (Rim.8,18).
2. Isto tako, gledajući na svet, nemojmo misliti da smo se odrekli nečega velikog, budući da je i cela zemlja mala u odnosu na nebo. Zbog toga, čak i da smo svet napustili kao gospodari nad celom zemljom, ipak ne bismo učinili ništa što bi bilo ravno vrednosti Carstva nebeskog. Onaj ko se odriče cele zemlje kao gospodar nad njom, sličan je onome ko baca jednu drahmu od bakra da bi dobio sto drahmi u zlatu – on ostavlja malo da bi dobio sto puta više. Kad ni sva zemlja nije vredna koliko nebo, onda onaj koji ostavlja nekoliko desetina [zemlje], kao da ne ostavlja ništa. On ne treba da se hvali, niti da je malodušan čak i ako bi ostavio i kuću i mnogo zlata. Sa druge strane, treba pomisliti na to da bismo ono (što imamo) u [času] smrti svakako morali da ostavimo, i to [možda] baš onima kojima bismo najmanje želeli, kako još Propovednik pominje (Prop.4,8), čak i da ga nismo napustili radi vrline. Zašto ga, onda, ne bismo ostavili radi vrline, kako bismo nasledeli Carstvo (nebesko)?
3. Iz tog razloga niko ne treba da gaji želju za sticanjem. Jer, kakva je korist sticati ono što se [po smrti] ne može uzeti sa sobom? Zar nije bolje da stičemo ono što ćemo moći poneti sa sobom: blagorazumnost, pravičnost, celomudrenost, hrabrost, rasuđivanje, ljubav, siromaštvoljublje, veru u Hrista, bezgnevlje i gostoljubivost? [Vrline] koje ovde steknemo, ići će pred nama i u zemlji krotkih nam pripremiti pristanište.
4. Takvim mislima neka svako ubeđuje sebe da ne bi bio malodušan. Svako treba da rasuđuje o tome da je sluga Gospodnji i da je dužan da služi svome Vladici. Kao što se rob ne usuđuje da kaže: „Pošto sam radio juče, neću raditi danas“, već, računajući proteklo vreme (truda), ne prestaje (da se trudi) u ostale dane svakodnevno, po pisanom u Jevanđelju, pokazujući istu revnost da bi ugodio svom gospodaru i da ne bi dopao bede, tako i mi svakodnevno prebivajmo u podvigu, znajući da nam (Gospod) neće oprostiti ukoliko jedan dan provedemo u lenjosti, iako smo pre toga pokazivali (trudoljubivost), već se rasrditi na nas zbog nemarnosti. Tako smo i kod Jezekilja čuli: Ako pravednik odstupi od svoje pravde i učini bezakonje te zbog toga umre, umreće zbog bezakonja koje je učinio (18,26). Tako je i Juda za jednu noć pogubio trud čitavog prošlog vremena.
5. I tako, latimo se podviga i nemojmo padati u uninije. Jer, u tome nam pomaže i Gospod, kao što je napisano: onima koji ljube Boga sve pomaže na dobro (Rim.8,28). Radi toga, tj. da ne budemo malodušni, treba da se sećamo i sledeće izreke apostola: Svaki dan umirem (1.Kor.15,31). Jer, mi nećemo sagrešiti ukoliko budemo živeli kao oni koji svaki dan umiru. Evo šta znači ta izreka: svako jutro kad se probudimo treba da mislimo da nećemo dočekati veče, i pre nego što legnemo u krevet treba da mislimo da se nećemo probuditi. Po prirodi [stvari] nije poznata granica našeg života, niti se zna koliku nam meru svakodnevno ostavlja promisao. Živeći svakodnevno sa takvim raspoloženjem mi nećemo ni grešiti, ni imati pohotu, niti se na koga gneviti, niti gomilati bogatstvo na zemlji. Svakodnevno očekujući smrt, steći ćemo siromaštvoljublje i svima ćemo sve praštati. Pohotu za ženom ili kakvo drugo nečisto zadovoljstvo ni jednog trenutka nećemo zadržavati u sebi, već ćemo ih brzo odbijati, uvek zauzeti (predsmrtnim) borbama i očekivanjem sudnjeg dana. Jer, veliki strah i bojazan od muka uništava prijatnost zadovoljstva i podiže dušu koja je blizu pada.
6. I tako, počevši (delo spasenja) i već stupivši na put vrline, pružajmo se ka onome što je napred, kako bismo ga i dostigli (up.Fil.3,14). Neka se niko ne okreće unazad, kao Lotova žena, pogovo stoga što je Gospod rekao: Nijedan koje metnuo ruku svoju na plug pa se obazire nazad, nije pripravan za Carstvo Božcje (Lk.9,62). Obazirati se nazad znači raskajati se (što smo ostavili svet) i opet početi razmišljati po svetski.
7. Nemojte se čuditi slušajući o vrlini i ne čudite se zbog tog imena. Jer, to delo nije daleko od nas i nije izvan nas, već u nama. Jelini idu u tuđe krajeve i plove preko mora da bi izučili nauke, a nama nije potrebno da idemo u tuđe krajeve radi Carstva nebeskog, niti da plovimo preko mora zbog vrlina. Gospod je pokazao da je to izlišno, govoreći: Gle, Carstvo Božije unutra je u vama (Lk.17,21). Prema tome, da bismo imali vrlinu, potrebno je samo da je poželimo, budući da je u nama i da se u nama obrazuje. Jer, ukoliko je slovesna duša u svom prirodnom stanju, vrline će biti u nama. (Duša) se nalazi u svom prirodnom stanju ukoliko je onakva kakva je stvorena: veoma dobra i pravedna. Zato je Isus Navin i govorio narodu: Privijte srca svoja Gospodu Bogu Izrailjevu (Is.Nav.24,23), a Jovan: Poravnite staze njegove (Mt.3,3). Duša je pravedna kada joj je slovesnost [razumnost] sagalasna prirodi. Zlom u duši se naziva njeno skretanje sa [puta] koji zahteva priroda. Prema tome, (vrlina) nije neko teško delo. Ukoliko ostanemo onakvi kakvi smo sazdani, bićemo u vrlinskom stanju, a ukoliko zamišljamo zlo – sa pravom će nas nazvati zlim. Delo (vrline) bi bilo teško kad bi bilo potrebno da ga steknemo negde izvan sebe. Međutim, pošto je [vrlina] u nama, potrebno je jedino da se čuvamo od rđavih pomisli, te da svoju dušu pripremimo za Gospoda, kao zalog koji smo primili od Njega. On će je priznati za Svoje stvorenje, ukoliko vidi da je onakva kakvom ju je sazdao.
8. Borimo se (sa sobom) kako gnev ne bi gospodario nad nama i kako nama ne bi vladala pohota. Jer, pisano je: Gnev čovekov ne tvori pravdu Božiju, i: Želja zatrudnjevši rađa greh, a greh učinjen rađa smrt (Jak.1,20.15). Vodeći takav život, čvsto se držimo trezvoumlja, kao što je napisano: Više od svega čuvaj srce svoje (Prič.4,23). Mi, naime, imamo strašne i svelukave neprijatelje, zle demone.
9. Mi sa njima vodimo borbu, kao što je rekao apostol: Ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i blasti, i gospodara tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef.6,12). Oni se u gomilama nalaze u vazduhu koji nas okružuje i nisu daleko od nas. Među njima postoji velika raznolikost. Međutim, govor o njihovoj prirodi i njihovoj raznolikosti bi bio veoma opširan, i više bi priličio onima koji su viši od nas. Mi za sada imamo veliku potrebu da saznamo zamke koje nam spremaju.
10. I tako, najpre znamo da demoni nisu sazdani u stanju po kome se nazivaju demonima. Jer, Bog nije stvorio ništa zlo. I oni su sazdani kao dobri. Otpavši, međutim, od nebeskog mudrovanja i vrteći se oko zemlje, oni su Jeline prevarili prividima. Nama, pak, Hrišćanima zavideći, oni sve privode u pokret u želji da nam spreče ushođenje na nebo, odakle su oni otpali. Zbog toga nam je potrebna velika molitva i podvig da bismo od Duha dobili dar razlikovanja duhova (1.Kor.12,10), kojim bismo mogli saznati koji od njih je manje zao a koji više, o čemu se svaki od njih stara i kako je moguće da se savladaju i prognaju. Jer, oni imaju mnoge zamke i njihovi napadi su prevrtljivi. Znajući to, blaženi apostol i njegovi sledbenici su govorili: Njegove namere nam nisu nepoznate (2.Kor.2,11). I mi jedan drugog treba da opominjemo u onome u čemu smo sami bili iskušani. Eto, i ja vama kao čedima govorim o (zamkama) koje sam sam delimično iskusio.
11. Čim primete nekog Hrišćanina, i utoliko pre monaha, da prebiva u trudu i napredovanju, oni najpre pokušavaju i smišljaju kako da mu na put postave sablazan, Sablazni, pak, jesu zle pomisli. Međutim, ne treba da se bojimo njihovih podmetanja s obzirom na to da se molitvom, postom i verom u Gospoda neprijatelji odmah savlađuju. Ipak, i pobeđeni, oni se ne smiravaju, nego odmah ponovo pristupaju sa lukavstvima i podmuklošću. Ukoliko srce ne mogu da obuzmu očigledno nečistim željama, oni opet na drugi način napadaju: priređuju razna priviđenja da bi izazvali strah, usled čega se pretvaraju u razne oblike i na sebe uzimaju izgled žene, zverova, gmizavaca, divova, čitave vojske. Međutim, ni takvih privida ne treba da se bojimo zato što su ništa i što iščezavaju čim se ogradimo verom i znamenjem krsta. Uostalom, oni su drski i krajnje bestidni. Stoga oni, pobeđeni i u tome, napadaju na drugi način: uzimaju na sebe izgled proroka i predskazuju šta će biti kroz nekoliko dana. Takođe se pokazuju kao veoma visoki, samo da bi barem nekoga prevarili preko pomisli i ulovili priviđenjima. Nemojmo slušati demone jer su nam tuđi, nemojmo ih slušati čak i da nas podstiču na molitvu, čak i da nam govore o postu, nego pažljivije gledajmo na cilj našeg podvižništva. Nemojmo da nas varaju, jer oni sve čine sa lukavstvom. Ne treba ni da ih se bojimo, čak i da nastupaju na nas, čak i da nam prete smrću, zato što su nemoćni i zato što ne mogu ostvariti ništa već jedino prete.
12. Glavnu brigu treba posvetiti duši, a ne telu. Telu možemo posvetiti samo neophodno vreme, dok sve ostalo vreme treba da posvetimo duši i ištemo ono šta joj je na korist, tj. da se ne povodi za telesnim strastima, već da sebi potčini telo. To i znače Spasiteljeve reči: Ne brinite se dušom svojom, šta ćete jesti, ili šta ćete piti; ni telom svojim, u šta ćete se odenuti (Mt.6,25). I vi ne ištite šta ćete jesti ili šta ćete piti, i ne uznemiravajte se. Jer sve ovo traže neznabošci ovoga sveta; a Otac vaš zna da vama treba ovo. Nego ištite Carstvo Božije, i sve ovo će vam se dodati (Lk.12,29-31).
13. Veruj u Gospoda i ljubi ga! Čuvaj sebe od nečistih pomisli i od telesnih zadovoljstava, kao što je napisano u Pričama – ne pretovaruj stomak (Prič.24,15). Izbegavaj sujetu, neprestano se moli, čitaj Psalme pre i posle spavanja, izučavaj zapovesti koje su ti date u Svetom Pismu, drži na umu primere svetitelja, da bi duša tvoja, pamteći zapovesti, mogla da se ugleda na njihovu revnost. Naročito gledaj da ispuniš apostolski savet: Sunce da ne zađe u gnevu vašemu (Ef.4,26). Smatraj da je to rečeno uopšte za svaku zapovest, tj. da nas zalazak sunca ne zatekne ne samo u gnevu, nego ni u bilo kakvom drugom grehu. Jer je i dobro i neophodno da nas ne osude, ni sunce za dnevnu pogrešku, ni mesec za noćne grehe, pa čak ni za rđave pomisli.
14. Da bismo sačuvali sebe od toga, dobro je da čujemo i sačuvamo apostolsku reč: Sami sebe ispitujte (2.Kor.13,5). Radi toga neka svako daje sebi računa za svoje dnevne i noćne postupke. Ako je sagrešio, neka prestane grešiti, a ako nije sagrešio, neka se ne hvali, nego neka istraje u dobru, neka se ne predaje nemarnosti, neka ne osuđuje bližnjega, neka sebe ne smatra pravednikom, dokle ne dođe Gospod (1.Kor.4,5), koji ispituje tajne. Često puta je i od nas samih sakriveno ono što radimo. No, ako mi ne vidimo, Gospod vidi sve. Zbog toga ostavimo Gospodu neka sudi, a mi saosećajmo jedan drugome, i nosimo bremena jedan drugoga (Gal.6,2). Ispitujmo sami sebe i popravimo se u onome u čemu smo neispravni.
15. Da bismo se sačuvali od greha, obratimo pažnju i na sledeće: neka svako od nas pazi i zapisuje svoje postupke i duševne pokrete sa namerom da ih saopšti drugome. Budite uvereni da ćemo, stideći se otkrivanja, neizostvano prestati da grešimo i čak da mislimo na bilo šta rđavo. Jer, ko je taj koji želi da ga ostali vide kad greši? Ili, ko posle greha neće radije slagati, samo da prikrije svoj greh? Kao što niko neće činiti blud ako ga neko gleda, tako ćemo lakše sačuvati sebe od nečistih misli, ukoliko ih zapisujemo sa namerom da ih saopštimo drugome, stideći se od toga da postanu poznate. I neka to zapisivanje zameni prisustvo naših satrudnika, da bismo, osećajući pri zapisivanju isti stid kao da nas gledaju, i iz misli progonili ono što je rđavo. Ako se budemo srodili sa takvim navikama, uspećemo da ukrotimo svoje telo, ugađajući Gospodu i kidajući vražije zamke.
16. Izgleda mi da blagodat Svetoga Duha brže ispunjava one koji od sveg srca stupaju na podvig, i od samog početka rešavaju da se drže čvrsto i da ne ustupaju đavolu ni u jednoj borbi sve dok ga ne pobede. Uostalom, prizvavši ih, Sveti Duh im u početku pruža mnoge olakšice, da bi im osladio stupanje na podvig pokajanja. On im tek kasnije otkriva taj put u svoj istini (teškoći). Pomažući im u svemu, On zapečaćuje u njih kakve napore pokajanja da nose i određuje granice i ponašanje kako u pogledu tela, tako i u pogledu duše, sve dok ih ne dovede do savršene obraćenosti ka Bogu, njihovom Tvorcu. Radi toga, On ih neprestano pobuđuje da opterećuju i telo i dušu, kako bi se i jedno i drugo ravnomerno osvetilo, i podjednako postalo dostojno nasleđa večnoga života: telo (da obremenjuju) stalnim postom, trudom i čestim bdenjima, a dušu – duhovnim naporima i marljivošću u izvršenju svih službi (poslušanja) koje se vrše telom. O tome (da ništa ne treba raditi nemarno, već sa marljivošću i strahom Božijim) treba da mislimo pri svakom telesnom delu, ukoliko želimo da bude plodonosno.
17. Izvodeći pokajnika na podvig na koji ga poziva, Duh Božiji mu pruža Svoju utehu i uči ga da se ne vraća nazad, i da se ne priljubljuje ni za kakvu stvar ovog sveta. Radi toga On otvara oči duše i daje joj da uvidi krasotu čistote ka kojoj vodi pokajnički trud, zagrevajući u njoj revnost za potpuno očišćenje i sebe i tela – kako bi i jedno i drugo postalo nerazdvojno u pogledu čistote. U tome leži cilj obuke pod rukovodstvom Svetoga Duha: da se i duša i telo potpuno očiste, i da se dovedu do prvobitnog stanja u kome su bili do pada, uz iskorenjivanje svega što je dodala đavolska zavist. Tada u njima neće ostati više ništa đavolskoga, i telo će početi da se u svemu pokorava zahtevima uma. Um će tada sa vlašću određivati i njegovo piće i hranu, i san, i svaku drugu delatnost, učeći se neprestano od Duha Svetoga, po primeru svetog apostola Pavla: Iznuravam telo svoje i savlađujem ga (1.Kor.9,27).
18. Poznato je da se u telu odigravaju tri vrste telesnih pokreta: Na prvom mestu dolaze prirodni, urođeni pokreti, koji u stvari ne proizvode ništa bez saglasnosti duše, nego samo daju da se osete prisutnim u telu. Druga vrsta pokreta proizilazi od obilne hrane i pića, koji rađaju naročitu zažarenost u krvi, i podižu borbu protivu duše, navodeći je na nečistu pohotu. Zbog toga i kaže Apostol: Ne opijajte se vinom, u čemu je razvrat. Isto tako i Gospod zapoveda Svojim učenicima u Jevanđelju: Pazite na sebe da srca vaša ne otežaju prejedanjem i pijanstvom (Lk.. 21,34). Monasi koji su rešili da dostignu punu meru svetosti i čistote, naročito su dužni da se vladaju tako da i oni sa apostolom mogu reći: Iznuravam telo svoje i savlađujem ga (1.Kor.9, 27). Treća vrsta pokreta dolazi od zlih duhova, koji iz zavisti vas kušavaju i probaju da raslabe (monahe) koji teže ka čistoti, ili da skrenu sa puta one koji žele da uđu na vrata čistote (tj. da stupe u monaštvo).
19. Uostalom, ako se čovek naoruža trpljenjem i nepokolebivom vernošću zapovestima Božijim, Duh Sveti će njegov um naučiti kako da očisti dušu i telo od takvih pokreta. Ukoliko, pak, oslabi u osećanjima i dopusti nemarnost u odnosu na zapovesti i naredbe o kojima je slušao, zli duhovi će početi da ga pobeđuju, da opsedaju čitav sastav tela i da ga oskrnavljuju pokretima do te mere da izmučena duša neće znati gde da se dene, u očajanju ne videći pomoć ni otkuda. I tek kada, otreznivši se, ponovo stane na stranu zapovesti i, uzevši njihovo breme (ili shvativši silu obaveze), preda sebe Duhu Božijem, ona će se iznova ispuniti spasonosnim nastrojenjem. Tada će shvatiti da je dužna da spokojstvo traži jedino u Bogu, i da je jedino na taj način njoj dostupan mir.
20. Treba saglasno i ravnomerno nositi pokajničke napore i dušom i telom, u stremljenju ka savršenoj čistoti. Kada se um udostoji blagodati da može bez samožaljenja i popuštanja sebi da stupi u borbu sa strastima, znači da u sebi ima nadahnuće, uputstva i potporu Duha, pomoću kojih uspešno počinje da od duše odseca sve nečiste pokrete, koji proizilaze od pohote srca. Sjedinivši se sa umom (ili duhom čoveka) radi rešenosti za strogo ispunjavanje ukazanih zapovesti, ovaj Duh ga upućuje da progoni sve strasti iz duše, kako one koje su se pomešale pomoću tela, tako i one koje su se uselile u dušu nezavisno od tela. I Duh ga uči da celo telo, od glave do nogu, drži u poretku: oči, da gledaju sa čistotom; uši da slušaju u miru, ne naslađujući se povižavanjem, osuđivanjem i uvredama; jezik, da govori samo ono što je dobro, mereći svaku reč, i ne dopuštajući da mu se u govor umeša bilo šta nečisto i strasno; ruke, da su spremne na pokret jedino radi molitve i dela milosrđa i štedrosti; stomak, da se drži mere u primanju hrane i pića, saglasno potrebi odražavanja tela i ne dopuštajući pohotu i slastoljublje; noge, da stupaju pravo i da se hode po volji Božijoj, uvek idući na vršenje dobrih dela. Potčinjavajući se vlasti Svetoga Duha, telo se menja, navikava na svako dobro, i, do izvesne mere, unapred uzima učešće u svojstvima duhovnog tela, koja će primiti prilikom vaskrsenja pravednih.
21. Kao što je rečeno, duša ima vlastite strasti: gordost, mržnja, zavist, gnev, uninije [čamotinja] i slično. Duši koja mu se svom snagom preda, Sveštedri Bog daje duh istinskog pokajanja i čisti je od svih tih strasti, učeći je da ne ide za njima i pružajući joj silu da ih savlađuje i da pobeđuje neprijatelje, koji ne prestaju da joj pletu zamke, starajući se da je posredstvom iskušenja ponovo vežu za sebe. I ukoliko se ona pokaže odlučna u svom obraćenju i u dobrom povinjavanju Duhu Svetom, koji je uči pokajanju, milosrdni Tvorac će se sažaliti nad njom radi njenih napora (dugih postova, čestih bdenja, poučavanja u Reči Božijoj, neprestane molitve, odricanja od svih svetskih uteha, služenja svima čistim srcem, smirenja i siromaštva duha), koje preduzima sa svakom teskobom i nevoljom. Ukoliko, dakle, istraje u svemu tome, Sveštedri će na nju pogledati milostivim okom, izbavljajući je od svih iskušenja i Svojom milošću je izvlačeći iz ruku neprijatelja.
22. Bog Otac po Svojoj blagosti nije poštedeo (Rim.8,32) Sina Svog Jedinorodnog, nego ga je predao radi našeg izbavljenja od grehova i nepravdi naših. Smirivši Sebe radi nas, Sin Božiji nas je iscelio od duševnih bolesti naših i omogućio nam spasenje od grehova naših. Molim vas imenom Gospoda našeg Isusa Hrista da znate i uvek u mislima držite to veliko delo Božije, tj. da je Bog Slovo radi nas u svemu postao sličan nama osim u grehu. Onima koji su obdareni razumom priliči da ovo znaju razumno, da budu revnosni u tome da i na delu postanu slobodni (od greha) silom dolaska Gospodnjeg. Oni koji su ovo delo primenili kao što treba, postali su Njegove sluge. Međutim, to još nije savršeno zvanje. Savršenstvo dovodi do sinovstva, do osvećenja, koje dolazi u svoje vreme. Videvši da su Njegovi učenici već dospeli do sinovstva i da su ga poznali, naučeni Duhom Svetim, Gospod naš Isus Hristos im je rekao: Više vas ne nazivam slugama, jer sluga ne zna šta radi gospodar njegov; nego sam vas nazvao prijateljima, jer sve što čuh od Oca svoga, objavih vam (Jn.15,15). Oni koji su poznali šta su postali u Isusu Hristu, podigoše glas govoreći: Ne primismo duha ropstva, da se opet bojimo; nego primismo Duha usinovljenja, kojim vičemo: Ava, Oče (Rim.8,15). Onaj ko ne projavi punu i usrdnu spremnost da ustane (iz greha), neka zna da će dolazak Gospoda Izbavitelja njemu biti na osudu. Zbog togaje u početku Simeon zapevao: Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti (Lk.2,34). Zatim su i apostoli uzviknuli: Mi smo jednima miris smrti za smrt, a drugima miris života za život (2.Kor.2.16). 23. Nije vam nepoznato da se neprijatelji istine neprestano trude da potru istinu. Bog je od samog početka sazdanja sveta u svako vreme posećivao tvar Svoju i one koji su mu kao Sazdatelju pristupali od sveg srca učio kako treba da ga poštuju. Međutim, kada su, usled strasnosti ploti i zlobe neprijatelja koji nas napadaju, dobra stremljenja duše izgubila silu i kada ljudi ne samo da nisu mogli da se izbave od grehova i da se vrate u prvobitno stanje, nego ni da shvate šta im je svojstveno po prirodi i naznačenju, Bog je učinio milost i naučio ih istinskom bogopoštovanju kroz pisani Zakon. Kada, međutim, ni to nije pomoglo i videći da se rana širi i da zahteva odlučno lečenje, Bog je odlučio da pošalje Sina Svog Jedinorodnog, koji i jeste Jedinstveni Lekar naš.
24. Gledajući na naše vreme i pobeđivan ljubavlju prema Isusu Hristu, ponekad osećam radost, a ponekad žalost ili čak plač. Mnogi su se u našem pokolenju obukli u odeću blagočešća (monaštvo). Međutim, samo nekolicina od njih su to učinili iz sveg srca, udostojivši se da steknu izbavljenje koje je doneto dolaskom Gospoda Isusa. To su oni zbog kojih se radujem. Drugi, pak, prezrevši silu (svog zaveta), deluju po volji ploti i naklonostima svog srca, zbog čega je dolazak Gospodnji za njih postao izobličenje. To su oni zbog kojih sam žalostan. Neki su, najzad, pomišljajući na dužinu vremena podviga, pali duhom, zbacili sa sebe odeću blagočešća i postali kao beslovesni. To su oni zbog kojih plačem, budući da dolazak Gospodnji za njih predstavlja osudu.
25. Svim svojim silama se molim Bogu za vas kako bi vam u srca položio onaj oganj koji je Gospod naš Isus Hristos bacio na zemlju (Lk.12,49), da biste mogli pravilno da upravljate svojim namerama i osećanjima i da razlikujete dobro od zla.
26. Kada vetar duva u jednom pravcu, svaki moreplovac može da pomisli visoko o sebi i da se pohvali, Međutim, tek se pri iznenadnoj promeni vetrova otkriva iskustvo opitnih krmanoša.
27. Sluga Božiji je onaj koji se Boji Gospoda i koji čuva Njegove zapovesti. To nije ropstvo u kome se mi nalazimo, već pravednost koja vodi ka sinovstvu. Gospod naš je izabrao apostole i poverio im blagovest Jevanđelja. Zapovesti koje su nam oni dali ustanovile su prekrasno ropstvo u kome mi gospodarimo svim strastima i obavljamo prekrasno služenje vrlinama. Međutim, kad se još više približimo blagodati, Gospod naš Isus Hristos će i nama, kao Svojim apostolima, reći: Više vas ne nazivam slugama, jer sluga ne zna šta radi gospodar njegov; nego sam vas nazvao prijateljima, jer sve što čuh od Oca svoga, objavih vam (Jn.15,15). Oni koji pristupe blagodati iz opita će poznati pokrete Duha Svetog i shvatiti svoje duhovno stanje. Shvativši i poznavši to, oni će uzviknuti: Ne primismo duha ropstva, da se opet bojimo; nego primismo Duha usinovljenja, kojim vičemo: Ava, Oče (Rim.8,15).
28. Bog svima rukovodi dejstvom Svoje blagodati. Zbog toga se ne lenjite i ne predavajte uniniju, već zovite Boga dan i noć da biste umolili blagost Boga Oca, i da bi vam poslao pomoć odozgo radi poznanja onoga šta treba da činite. Ne dajte sna očima svojima, ni veđama svojima dremanja (Ps.131,4), revnujući da prinesete sami sebe Bogu kao čistu žrtvu, i da biste ga videli. Bez čistote, naime, niko ne može videti Boga, kao što veli apostol (Jev.12,14).
29. Svi svetitelji žale, plaču i tuguju kad nas vide da smo lenji i nemarni. Kad nas, pak, vide da smo ispravni i da napredujemo u savršenstvu, raduju se, i u radosti i veselju ne prestaju da prinose Tvorcu molitve za nas. I Gospod se tada teši našim dobrim delima, isto koliko i svedočenju i molitvama svetih, ukrepljujući nas raznim darovima.
30. Onaj ko iz sveg srca ne omrzne ono što je svojstveno veštastvenoj i zemnoj ploti i svim njenim pokretima i dejstvima, i ko svoj um ne uzdigne gore ka Ocu svih – ne može dostići spasenje. A nad trudom onog ko to učini, Gospod će biti milostiv i dati mu nevidljivi i neveštastveni oganj koji će u njemu sagoreti sve strasti i savršeno očistiti njegov um. Tada će se naseliti u njemu Duh Gospoda našeg Isusa Hrista i ostati u njemu, učeći ga doličnom poklonjenju Ocu. Međutim, sve dok mi saučestvujemo u slastima svoje veštastvene ploti, ostajemo neprijatelji Bogu, Njegovim anđelima i svima svetima. Molim vas imenom Gospoda našeg Isusa Hrista da budete marljivi za život svoj i spasenje svoje, i da ne dozvolite ovom vremenu da zbog trenutka otme od vas večnost kojoj nema kraja, ni tom zemljanom telu da vas liši Carstva svetlosti koje nema kraja i koje se ne može opisati. Zaista se smućuje duša moja i obamire um moj zbog toga što nam je data sloboda da izaberemo i činimo dela svetih, a mi, opijeni strastima, slično pijanim od vina, nećemo um svoj da uzdignemo gore i potražimo višnju slavu, nećemo da podražavamo dela svetih i sledimo njihove stope, kako bismo postali i naslednici njihovih dela i zajedno sa njima dobili večno nasleđe.
31. Vi ste se udostojili velikog dobra stekavši blagodat koja je u vama. Ipak, dužni ste i da se bez lenjosti podvizavate u ime Onoga koji vas je posetio, Istoka s visine (Lk.1,78), kako biste mu postali sveta i neporočna žrtva. Mi znamo kako je pala naša priroda sa visine svoje u dubinu poniženja i bede i kako ju je posećivao milosrdni Bog Svojim zakonima preko ruku Mojsijevih i ostalih proroka, kako je u poslednje vreme posetio preko Jedinorodnog Sina Svog, koji je vrhovni Načalnik naših prvosveštenika i istinski Lekar naš, jedini koji može da isceli bolesti naše, koji se obukao u naše telo i samog sebe predao za naše grehe. Njegovom smrću smo mi spaseni. Shvatajte i prilježno ispitujte naredbe našeg Tvorca. [Zapazite] Njegove posete i spoljašnjeg i unutrašnjeg čoveka i to pošto smo, premda slovesni, postali nerazumni, budući da smo se privezali za volju neprijatelja, zlotvora i oca laži.
32. Koliko je milijardi zlih besova, i kako su bezbrojni oblici njihovih zamki! Čak i kad vide da smo poznali svoje strasti i sramotu, da izbegavamo zla dela na koja nas navode, da sklanjamo svoje uho od rđavih saveta koje nam došaptavaju, oni ne odustaju, nego sa očajnim naporom nastavljaju svoje delo, znajući da je njihova sudbina konačno rešena i da će im ad pasti u nasledstvo, zbog njihove prekomerene zlobe i otpadništva (od Boga). Neka Gospod otvori oči srdaca vaših da vidite koliko su bezbrojne mreže demonske, i kako nam čine mnogo zla svakoga dana. Neka vam daruje bodro srce i duh rasuđivanja kako biste sami sebe prineli Bogu kao živu i besprekornu žrtvu! Čuvajte se u svako vreme demonske zavisti i njihovih zlih saveta, skrivenih zamki i pritajene zlobe, prevrtljive laži i hulnih pomisli i tananih nagovaranja koja svakog dana ubacuju u naša srca! [Klonite se] gneva i klevete na koje nas oni podbadaju da bismo se
borili među sobom, sebe pravdajući a druge osuđujući, da bismo vređali jedni druge, da bismo govorili laskavim jezikom, skrivajući gorčinu u svojim srcima, da bismo osuđivali spoljašnjost bližnjega, skrivajući u sebi otimačinu, da bismo se svađali me:đu sobom i išli jedan nasuprot drugome, sa željom da istrajemo na svome i da se pokažemo čestitiji od drugih. Svaki čovek koji se naslađuje grehovnim pomislima pada svojevoljno, jer mu je milo ono što u njega seje neprijatelj i zato što misli da se opravda samo vidljivim delima, premda je iznutra stanište zlog duha koji ga uči svakom zlu. Telo njegovo će se ispuniti sramotom, budući da njime vladaju demonske strasti koje on ne odgoni od sebe. Demoni nisu vidljiva tela. Međutim, mi postajemo njihova tela kada nam duše primaju njihove tamne pomisli. Jer, primivši te pomisli, mi primamo same demone, te činimo da se prepoznaju u telima.
33. Umna i besmrtna priroda sakrivena je u truležnom telu našem da bi kroz njega projavljivala svoja dejstva. I tako, činivši ovo telo kadionim oltarom, prinesite na njega sve vaše pomisli i rđave savete, i, postavljajući ih pred lice Gospodnje, uznesite k Njemu svoj um i srce, moleći ga da vam sviše pošalje Svoj oganj, koji će spaliti i očistiti sve što se nalazi na njemu. I pobojaće se protivnici vaši, sveštenici Vaalovi, i poginuće od ruke vaše, kao od ruke Ilije proroka (3.car.18,25). Tada ćete ugledati čoveka koji izlazi iz božanstvene vode i koji će učiniti da na vas siđe duhovna kiša, tj. rosa Duha Utešitelja.
34. Otpavši od svog nebeskog čina zbog gordosti, đavo neprestano pokušava da navede na pad i sve one koji od sveg srca žele da pristupe Gospodu, i to istim putem kojim je i sam pao, tj. gordošću i ljubavlju prema sujetnoj slavi. Time nas napadaju demoni, i time i drugim sličnim misle da nas odvoje od Boga. Osim toga, znajući da onaj ko voli svog brata, voli i Boga, oni u naša srca polažu mržnju prema bližnjemu i to u toj meri da ne možemo ni da pogledamo na brata svoga, niti da progovorimo sa njim. Dešavalo se da su mnogi preduzimali zaista veliki trud u vrlini, ali su usled nerazumnosti opet pogubili sebe. To se može desiti i među vama ukoliko, na primer, ohladnevši za dela, budete mislili da posedujete vrline. Jer, eto, već ste upali u tu đavolsku bolest (nadmenost), misleći da ste bliski Bogu i da boravite u svetlosti, iako se, u samoj stvari, nalazite u tami. Šta je pobudilo Gospoda našeg Isusa Hrista da složi Svoje haljine, da opaše Svoja bedra ubrusom, naspe vodu u umivaonik (Jn.13,4) i opere noge onima koji su niži od Njega, ako ne [namera] da nas nauči smirenju? Da, On ga nam je na primeru tada pokazao. I zaista, svi koji hoće da budu primljeni u prvobitni čin, uspeće jedino preko smirenja, s obzirom da je u početku pokret gordosti bio razlog svrgnuća sa neba. I tako, čovek neće naslediti Carstvo Božije ukoliko se u njemu ne nađe krajnje smirenje, smirenje svim srcem, svim umom, svim duhom, svom dušom i telom.
35. Ako želimo da se iskreno približimo svome Sazdatelju, treba da se, po duhovnome zakonu, podvizavamo da se duša oslobodi od strasti. Jer, zbog naših rđavih dela, zbog naslađivanja strastima, zbog mnogih demonskih iskušenja, naša umna snaga je oslabila, dok su dobre pobude naših duša zamrle. Mi već ne možemo da poznamo lepotu (i potrebe) naše duhovne prirode zbog strasti u koje često upadamo. Ali, nema nama spasenja ni od koga do od Gospoda našeg Isusa Hrista, po rečima apostolovim:
Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti (1.Kor.15,22). Naš Gospod Isus Hristos jeste život svih slovesnih stvorenja, sazdanih po Njegovom obrazu.
36. Mi smo dobili imena svetih i obukli se u njihovo odelo, kojim se hvalimo pred nevernim, ali nemamo usrdnosti da ih podražavamo u delima. Bojim se da se i na nas ne primeni ono što je rekao apostol: Koji imaju izgled pobožnosti, a sile njene su se odrekli (2.Tim.Z,5). Neka vam Gospod da da shvatite šta je život koji ste prihvatili kako biste, delajući u njegovom duhu, postali dostojni nevidljivog nasleđa. Mi smo dužni da saglasno svojim silama činimo dela koja odgovaraju volji Gospodnjoj! To je, naime, svojstveno našoj prirodi, i osim toga više ništa ne treba zahtevati od naše vrline. Onaj ko služi Bogu i traži ga iz sveg srca svog, dejstvuje saglasno sa svojom prirodom, a ko čini greh, dostojan je prekora i kazne, zato što [čini] ono što je strano njegovoj prirodi.
37. Od vremena kad je Gospod blagodaću Svojom probudio moj um od smrtnog sna, stekao sam prekomereni plač i neutešno uzdisanje. Pomišljao sam u sebi šta bismo uzvratili Gospodu za sve što je uradio za nas! Anđelima Svojim naredio je da nam služe, prorocima da predskazuju, apostolima da objavljuju Jevanđelje. Iznad svega, poslao je Sina Svog Jedinorodnog radi našeg spasenja. Zbog toga, pobuđujte srca svoja na strah Božiji, Znajte da je Sveti Jovan Krstitelj i Preteča krštavao vodom radi pokajanja i radi pripremanja za krštenje Gospoda našeg Isusa Hrista, koji krsti Duhom Svetim i ognjem, tj. ognjem revnosti za dobra dela. Pokažimo usrdnu gotovost za svoje duševno i telesno očišćenje, i, primivši krštenje Gospoda našeg Isusa Hrista, budimo revnitelji dobrih dela, kako bismo mu prineli sami sebe kao prijatnu žrtvu. Duh Utešitelj, primljen na krštenju, daje nam silu da delujemo sveto, kako bi nas opet uzdigao do prvobitnog slavnog stanja, i učinio nas dostojnim da dobijemo večno nasleđe. Znajte, koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste, primajući blagodat Svetoga Duha, kao što veli apostol (Gal.3,27-28). Telesne razlike roba i slobodnjaka, muškarca i žene odmah prestaju čim se primi ova blagodat. Postavši za njih zalog nasleđa večnog Carstva nebeskog, Sveti Duh ih uči kako da se poklanjaju Ocu u duhu i istini (Jn.4,23).
38. Ja sam se molio za vas da se i vi udostojite da primite velikog ognjenog Duha, kojeg sam ja dobio. Ako vi želite da ga dobijete i da ostane u vama, prinesite najpre telesni trud i smirenje srca, te uznoseći dan i noć svoje pomisli na nebo, ištite sa iskrenim srcem dar Duha ognjenog – i, daće vam se. Na taj način su ga dobili Ilija Tesvićanin, Jelisej i ostali proroci. Onome ko sebe obrađuje na taj način (tj. ukazanim podvigom) daće se ovaj Duh za svagda i zanavek. Istrajte u molitvama sa upornim iskanjem iz sveg srca – i daće vam se, jer taj Duh boravi u pravednim srcima. Prišavši vam, otkriće vam velike tajne, odagnaće od vas strah od ljudi i zverova, i nebeska radost će biti u vama dan i noć. U ovom telu ćete biti kao oni koji se već nalaze u Carstvu (nebeskom).
39. Ako čovek želi da stekne ljubav Božiju, dužan je najpre da zadobije strah Božiji. Od straha se rađa plač, a od plača hrabrost. Duša u kojoj sve ovo sazre, počeće da donosi plodove u svemu. Videvši u duši te divne plodove, Bog je privlači sebi kao miris odabranog tamjana i zbog nje se raduje sa anđelima u svako doba. On i nju ispunjuje radošću, čuvajući je na svakom putu njenom, kako bi bez opasnosti dostigla mesto svog spokojstva. Videći kako je najviši Čuvar opkoljava, đavo je više ne napada. Šta više, zbog ove velike sile, ne sme ni blizu da joj priđe. Stecite ovu silu da bi vas se bojali demoni, pa će vam se olakšati napori koje preduzimate, i osladiti vam se sve Božansko. Sladost Božanske ljubavi je daleko slađa od saća meda. Mnogi od monaha i devstvenica, koji su živeli u zajednici, mišljahu da poseduju sladost Božanske ljubavi, iako je nisu okusili. Bog im je nije podario budući da nisu uložili nikakav trud da bi je stekli. Nju će, pak, po milosti Božijoj, svakako steći onaj ko se stara da je dostigne, jer Bog ne gleda ko je ko. Bog udostojava takvom silom čoveka koji iz želje za svetlošću Božijom i Njegovom silom prezire i uvrede i čast ovoga sveta, mrzi sve svetsko i pokoj tela, čisti srce svoje od svih rđavih pomisli, neprestano prinoseći Bogu post, danonoćni plač i čiste molitve. Potrudite se da dobijete takvu silu, pa ćete sva svoja dela vršiti spokojno i lako, i dobiti smelost u obraćanju Bogu. Tada će On ispunjavati sve vaše molbe.
40. Bog sluša one koji ga ljube i koji ga traže iz sveg srca svog i snishodi im u svim njihovim molbama. Molbe, međutim, onih koji mu pristupaju sa podeljenim a ne celovitim srcem, sa željom da dobiju slavu i pohvalu od ljudi, On ne sluša, već se na njih gnevi, budući da su im dela spoljašnja [samo da ih ljudi vide]. Na njima se ispunjava reč Psalma koji govori: Bog rasipa koti čovekougodnika (Ps.52,6). Sila Božija ne dejstvuje u njima zato što nisu istrajni u delima kojih se prihvataju. Oni ne poznaju božanstvenu sladost, njenu mirnoću i veselje. Mnogo je u našem rodu onih koji nisu dobili silu koja daje sladost duši, i iz dana u dan je ispunjava sve većom radošću i veseljem, razbuktavajući u njoj božanstvenu toplotu. Njih vara zli duh zato što svoja dela vrše da bi se pokazali ljudima. Vi, pak, plodove trudova svojih prinosite pred lice Gospodnje, starajući se da se udaljavate od duha sujete. Neprestano se borite da vodite borbu protiv njega kako bi Gospod primio vaše plodove koje prinosite pred Njegovo Lice, i kako bi vam poslao silu koju daje izabranim Svojim. Nemojte prestajati da se protivite tom zlom duhu. Kad čovek pristupa dobrom delu ili prekrasnom podvigu, taj zli duh odmah prilazi, želeći da ima udeo sa njim ili da ga potpuno odvoji od tih namera. On ne trpi da neko postupa pravedno i protivi se svima koji žele da su verni Gospodu. Mnogima on ne dopušta da pristupe vrlini, a drugima se meša u delatnost, poništavajući njihove plodove. On ih uči da upražnjavaju vrline i čine dela milosrđa sa sujetom. O takvim ljudima misle da su bogati plodovima, iako ih uopšte nemaju. Oni liče na smokvu o kojoj se, kada se gleda izdaleka, misli da je puna slatkih plodova, iako se, kada se priđe bliže, na njoj ništa ne može naći. Zato što na njima ne nalazi ni jednog dobrog ploda, Bog ne samo da ih lišava neuporedive sladosti Svog Božanstva, već ih i isušuje. Vi se, pak, stupivši na podvig, starajte oko protivljenja duhu sujete. Protivite mu se i savlađujte ga. Pristupiće vam sila Božija, ukazaće vam pomoć i ostati sa vama. U svako vreme će vam pružati revnost i toplinu, od koje ništa nije dragocenije. Onaj među vama koji uvidi da nije obdaren tom toplinom, neka se potrudi da je stekne – i ona će mu doći. Ona liči na oganj koji se razgoreva i poprima svoju prirodnu silu, diže uvis i plamti kada ljudi duvaju u njega, želeći da zagreju ulje. Na isti način, ako uvidite da vam se duša, usled nemara i lenjosti, hladi – požurite da je probudite, prolivajući suze nad njom. Bez sumnje je da će doći taj oganj i sjediniti se sa vašim dušama, te će oni koji ga steknu izobilovati dobrim delima. Eto i David je, primetivši da mu je duša otežala i ohladnela, rekao: Setih se drevnih dana, poučih se iz svih dela Tvojih, i iz tvorevine ruku Tvojih se naučih. Podigoh Tebi ruke svoje, i duša moja ti je kao osušena zemlja (Ps.142,5,6). Vidite, David je bio krajnje zabrinut kad mu je srce otežalo, sve dok se opet nije razgoreo oganj u njegovom srcu. Tada je on uzviknuo: Gotovo je srce moje, Bože, gotovo je srce moje (Ps.107.2). Na osnovu takve danonoćne brige i staranja, on je ponovo vraćen u svoj čin. Isto tako postupajte i vi kako biste bili jednodušni u pripremanju srca, uz pomoć Božanstvene svetlosti i ognja.
41. Molite se da vam Bog da blagodat da sve jasno vidite i razumete, da biste jasno razlikovali šta je dobro, a šta zlo. Kod apostola Pavla je napisano: Jaka hrana je za savršene (Jev.5, 14). To su oni koji su dugim i marljivim podvigom svoja čula i namere obučili da [razlikuju] dobro i zlo, postali sinovi Carstva i izabrani za božanstveno usinovljenje. Bog im je darovao mudrost i rasuđivanje u svim delima njihovim, da ih ne bi prevario ni čovek ni đavo. Treba da znate da neprijatelj iskušava verne pod vidom dobra, i mnoge vara zato što nemaju rasuđivanja i mudrosti. Saznavši o tom bogatstvu razuma koje je određeno za verne i koje nema granica, blaženi Pavle je pisao Efescima: Da vam Bog Gospoda našega Isusa Hrista, Otac slave, dade Duha mudrosti i otkrivenja da ga poznate, i prosvetljenje oči srca vašega da biste znali u čemu je nada poziva njegova, i kakvo je bogatstvo slave nasleđa njegova u svetima (Ef. 1,17-18). To je on činio po Svojoj bezmernoj ljubavi prema nama, znajući da oni koji to budu postigli neće imati nikakvog truda i da se neće ničega bojati, te da će ih radost Gospodnja tešiti dan i noć. Trud će im tada biti sladak u svako vreme. Mnogi od monaha i devstvenica koji žive u opštežićima ne dostižu do te mere. A vi, ako hoćete da dostignete meru u kojoj se nalazi vrhunac savršenstva, odstupite od svih koji nose takva imena (tj. monaštva i devstvenosti), a nemaju tog prozrenja i rasuđivanja. Jer, ukoliko stupite u opštenje sa njima, neće vam dati da napredujete, već će ugasiti i vaš žar, budući da sami nemaju nikakvog žara. Kod njih je hladnoća, jer idu za svojim željama. I tako, nemojte se saglašavati sa njima kad dođu kod vas i povedu razgovor svetskim rečima, saglasno sa svojim željama. Jer, kod apostola Pavla je napisano: Duha ne gasite, proroštva ne prezirite (1.Sol.5,19-20). Znajte da se Duh ničim tako ne gasi kao sujetnim razgovorima.
42. U svim slovesnim stvorenjima, bila muška ili ženska, nalazi se organ ljubavi, kojim su u stanju obuhvatiti i Božansko i čovečansko. Božiji (duhovni) vole Božansko, a telesni vole telesno. Prvi čiste svoja srca od svake nečistote i od dela ovog prolaznog sveta. Omrznuvši i svet i svoju sopstvenu dušu i noseći krst, oni idu za Gospodom, u svemu vršeći Njegovu volju. Zbog toga se u njih useljava Bog, daje im sladost i radost, koje dušu hrane i obnavljaju. Kao što drveće ne može da raste ako se ne zaliva prirodnom vodom, tako ni duša ne može da napreduje bez nebeske sladosti. Samo one duše koje su primile Duha i koje su napojene nebesnom sladošću mogu da rastu.
43. Govorite da ste grešnici i oplakujte sve što ste učinili u stanju nemarnosti. Zbog toga će blagovoljenje Gospodnje biti sa vama i delovaće u vama. Jer, On je blag i otpušta grehe svih koji mu se obraćaju, ma ko oni bili, i to tako da ih više ni ne pominje. Ipak, On hoće da se (pomilovani) sami sećaju oproštaja grehova koje su do tada učinili, kako se ne bi desilo da, zaboravivši, opet u svom ponašanju dopuste nešto zbog čega će biti dužni da daju odgovor i za ona sagrešenja koja su im već bili oproštena – kao što se desilo sa slugom kome je gospodar oprostio sav dug koji mu je bio dužan. Jer, kad je, zaboravivši na milost, nepravedno postupio sa drugim slugom, gospodar je od njega tražio čitav prethodni dug koji mu je već bio oprošten. To [se desilo] stoga što se nije sažalio nad drugim slugom i što mu nije oprostio sto dinara, sumu koja je bila ništavna u poređenju sa onom koja je njemu oproštena (Mt.18,23). Pogledajmo i na Davida proroka. Čim ga je prorok Natan izobličio za greh sa Urijinom ženom i za greh koji je sa samim Urijom učinio, on se odmah pokajao i smirio. Zbog toga mu je prorok Natan rekao: Već ti je Bog otpustio grehe tvoje (2.Car.12,13). Međutim, David ih nije zaboravio, iako je dobio oproštaj, već je spomen na njih predao i potomstvu. To je ostavljeno na spomen svim pokolenjima, od roda u rod. Naučiću bezakonike putevima Tvojim (Ps.50,15), govori on, kako bi se svi grešnici naučili iz njegovog primera i kako bi se, slično njemu, kajali zbog grehova svojih, nikada ih ne zaboravljajući, čak i kad dobiju oproštaj. Slično je rekao sam Bog preko proroka Isaije: Ja sam Onaj koji zaglađuje grehe tvoje, i neću ih pomenuti. Pomeni ih ti (Is.43,25-26). On je i preko proroka Jeremije rekao: Obrati mi se dome Izrailjev… i neću utvrditi lice svoje na vama, jer sam milostiv. Neću se gneviti na vas doveka. Samo vidi bezakonje svoje, jer si prestupila Gospodu Bogu svome, i razvratila si puteve svoje (Jer.3,12-13). Prema tome, grehe koje nam Gospod otpušta mi smo dužni da zadržavamo i da ih se uvek sećamo, obnavljajući i kajanje za njih.
44. Puno je slave duhovno podvižništvo, ali ima mnogo protivnika. Ko želi u njemu biti savršen, ne treba da robuje ničem rđavom. Onaj ko je rob bilo čemu rđavome, nalazi se daleko od, granica savršenstva.
45. Po Svome nedostižnom smirenju, Gospod naš Isus Hrvstos je Svoje Božanstvo pokrio čoveštvom. Tako da su svi na Njega gledali kao na čoveka, iako nije bio samo čovek, nego Bog koji se očovečio, kao što je pisano: Slovo postade telo i nastani se među nama (Jn.1,14). Međutim, Gospod Svojim ovaploćenjem, koje mu je bilo neophodno radi domostroja našeg spasenja, nije izišao izvan Svoga Božanstva.
46. Mnogi u gluposti svojoj govore: „Mi smo takođe videli Gospoda Isusa Hrista, kao i apostoli“. Međutim, oni su se zapleli u samoobmanu i prevaru, i nemaju oči da vide Gospoda, kao što su ga videli apostoli. Apostol Pavle je video Gospoda kao što su ga videli apostoli, koji su bili s Njim i koji su poverovali u Njega u vreme kad je hodio po zemlji, opkoljen gomilama sveta, koji je na Njega gledao kao na čoveka. Videvši ga očima i poverovavši da je On Bog, krvotočiva je sa verom dodirnula kraj Njegove haljine, i odmah ozdravila od duge bolesti. On je pitao: Koje to što me se dotače, ne zbog toga što nije znao, nego da bi otkrio njenu veru. Apostol Petar je odgovorio: Narod te opkolio i gura te, a ti govoriš: Ko je to što me se dotače.
Međutim, žena je sama kazala i priznala da se iscelila. Tada joj je Gospod rekao: Vera tvoja spasla te je; idi u miru (Lk.8,45-48). Videli su Gospoda i Pilat, i Ana, i Kajafa, ali kao i svi ostali koji su gledali na Njega bez vere, a ne kao što su ga videli apostoli. Zbog toga nisu imali nikakve koristi što su ga videli. Apostol Pavle ga je video očima svoga srca i svojom jakom verom, kao što ga je videla krvotočiva, koja je s verom dotakla Njegove haljine i dobila isceljenje.
47. Kad u telu prestane da caruje greh, u duši se javlja Bog i čisti je zajedno sa telom. Ako, pak, carstvo greha živi u telu, čovek ne može videti Boga, jer se njegova duša nalazi u telu, i u njoj nema mesta za svetlost kojom se vidi Bog. David kaže: U Tvojoj svetlosti ćemo videti svetlost (Ps.35,10). Šta predstavlja ta svetlost u kojoj čovek vidi svetlost? To je ona svetlost koju Gospod naš Isus Hristos pominje u Jevanđelju. Njome čovek treba da bude osvetljen i da nema nikakva tamna uda (Lk.11,36). Gospod je takođe rekao: Niko ne zna sina do Otac, niti Oca ko zna do sin i ako kome sin hoće kazati (Mt.11,27). Sin, pak, ne otkriva Oca Svoga sinovima tame, nego onima koji borave u svetlosti, i koji su sinovi svetlosti, čije oči srca je prosvetio poznavanjem zapovesti.
48. U Psalmu piše: Proći ću do divnog naseljenog mesta, čak do doma Božijeg (Ps.41,5). To „proći ću“ označava dugotrajno prolaženje i ukazuje na izvršeni rast duše. Tu se ona već približila Bogu, dok je ranije njen put bio još vrlo udaljen od Njega. Nemojmo se čuditi što je naš put vrlo udaljen – mi se nalazimo u duhovnom detinjstvu. Vidimo da je i onom velikom proroku Iliji bilo rečeno: „Ustani, jedi i pij i okrepi se, jer je tvoj put još dug“ (Z.Car.19,7), (a on hođaše ka bogoviđenju). O toj dužini je i David rekao: Ko će mi dati golubija krila da poletim i počinem (Ps.54,7). Zbog toga ovaj put treba prohoditi sa pažnjom i revnošću, a ne sa nemarnošću, raslabljenošću i lenjošću. Učitelj vaseljene, Pavle nam savetuje: Tako trčite da… dobijete, i dodaje: Iznuravam telo svoje i savlađujem ga (1.Kor.9,27). Trčimo, dakle, dok imamo vremena u ovom telu, kako bismo dostigli savršenstvo koje je dostigao sam apostol Pavle, koji govori: Dobar rat ratovah, trku završih, veru održah. Sad me čeka venac pravde (2.Tim.4,7;8).
49. Kao što telo, dok u njemu boravi duša, prolazi kroz tri uzrasta, naime: mladost, zrelost i starost, tako i duša, skrivena u telu, prolazi kroz tri uzrasta, naime: početak vere, napredak u veri i savršenstvo. U prvom, počinjući da veruje, duša se rađa u Hristu, kao što se govori u Jevanđelju. Sveti Jovan apostol nam je naveo obeležja tog novog rođenja, kao uostalom i srednjeg stanja i savršenstva, govoreći: Pišem vam. dečice… pišem vam mladići… pišem vam, oci (1Jn.2,12-14). On ne pisaše telesnim prijateljima, nego verujućim, izobražavajući tri stanja koja prohode oni koji streme ka duhovnoj oblasti, tj. da dostignu savršenstvo i udostoje se punote blagodati.
50. Onaj ko zavoli duhovni život treba da podražava Josifovu čistotu i uzdržanje. Dužan je da počne da se dovodi u red sagledavanjem i da se naoruža protiv svih rđavih pohota, koje su snažne usled podrške neprijatelja, o kome Jov govori: Snaga je njegova u bedrima njegovim, i sila je njegova u mišićima stomaka (Jov 40,11). Zbog toga je svako ko se podvizava i naoružava protiv ovih telesnih pohota, koje se obično razgorevaju od preterane hrane i pića, dužan da opaše bedra svoja strogim uzdržanjem, kako bi istrajao u čistoti. Napisano je da je anđeo, koji se borio sa Jakovom, snažno stegnuo žilu njegovog stegna, usled čega je uvenulo i oslabilo njegovo telo, a on nazvan Izrailj, tj. onaj koji vidi Boga (Post.32,25; 32). Na isti način i mi treba da učinimo da uvene naše telo, kako bismo umrtvili i ugasili pohotu. Jer, uvenuće tela nam daje mogućnost da dođemo do savršenstva u vrlini čistote. Duša postaje snažna kada je telo izmoždeno. I tako, stanjimo tela svoja kako bismo imali snage da se držimo u poretku. Jer, ukoliko savladamo telo i predamo ga u ropstvo duši, telesne pomisli će biti umrtvljene. Ljubav prema telesnim pomislima jeste neprijateljstvo prema Bogu. Njihovo umrtvljenje se ostvaruje preko umrtvljenja tela. Tada će se duša prosvetiti i postati hram Božiji. Istinski duhovni podvižnik je onaj koji se stara da je čist u svim udovima svojim. On, je onaj koji je obučio svoja čula i koji im ne dozvoljava da vladaju njime. On ih drži na uzdi i velikom čistotom ih podvodi pod igo Gospodnje. On svojim očima ne dozvoljava da vide šta loše, ili da sa željom gledaju na ženu; svojim ušima ne dozvoljava da sluša osuđivanje, ili đavolske savete i pomisli koje podmeću đavoli; na svoja usta polaže pečat a jeziku ne daje da govori prazne reči; ruke svoje pruža na vršenje prekrasnih dela milosrđa i pomoći; njegove noge su brze na ispunjenje reči Gospodnjih: I ako te ko potera jednu milju, idi s njim dve (Mt.5,41); stomak svoj i grudi drži tako da ne padne na zemlju i da ne počne da puže slično zmiji, koja gamiže na svom stomaku i grudima. Takav je, bratijo, izgled života podvižnika.
51. Svako ko želi da bude istinski duhovan podvižnik treba da se postara da se udalji od bučne gomile i da joj se ne približava, kako bi i telom i umom i srcem bio izvan smućenja i ljudskog vrtloga. Jer, gde su ljudi, tamo je i smućenje. Gospod naš nam je pokazao primer udaljavanja od ljudi i usamljivanja time što je sam zasebno odlazio na goru radi molitve. U pustinji je On takođe, pobedio i đavola, koji se usudio da sa Njim stupi u borbu. Svakako, On je mogao da ga pobedi i usred mnoštva, ali je to učinio [u pustinji] da bi nas naučio da je u usamljenosti i bezmolviju lakše pobediti neprijatelja i postići savršenstvo. Ni Svoju slavu Gospod nije pokazao Svojim učenicima među ljudima, nego tek pošto ih je izveo na goru. I Jovan Preteča je bio u pustinji sve do dana svog javljanja Izrailju. U svetu nas neprijatelj lakše pritešnjava svojim oruđima, i spoljašnjim i unutrašnjim. Tu on preko nekih ljudi, koje je privukao i koji su mu poslušni, kao preko pomoćnika i saradnika, vodi borbu protiv vernih: neka bestidna žena može kod njega biti veoma snažno oružje, koje široko rasprostire svoje varljive zamke. Kada je video četiri životinje koje su pokazivale slavu Božiju, Jezekilj nije bio u gradu ili selu, već napolje – na polju, jer mu je Bog rekao: Izađi na polje i videćeš slavu moju (Jez.3,22). I uopšte, viđenja i otkrivenja takve vrste bila su svetima pokazivana jedino na gorama i u pustinjama. Znajući kako je Bogu ugodna usamljenost, prorok Jeremija je takođe rekao: Blago čoveku koji od mladosti uzme jaram svoj, sedne usamljen i zaćuti (Plač Jer.3,27-28). Znajući, opet, dobro koliko štete može ljudska vreva da nanese onima koji hoće da ugode Bogu, on se nije suzdržao, već je rekao: Ko će mi dati poslednje stanište u pustinji, da ostavim ljude svoje i da odem od njih? (Jer.9,2). I prorok Ilija se udostojio da hranu dobija od anđela u pustinji, a ne usred narodne gomile, ne u gradu ili selu. Sve ovo i slično što je bilo sa svetima, napisano je radi toga da bismo se ubedili.da podražavamo one koji su voleli usamljenost, zato što ona i nas može privesti Bogu. Zbog toga se starajte da se utvrdite u njoj kao što treba, da bi vas privela viđenju Boga, što i jeste duhovno sagledavanje.
52. Hoću da vam kažem na šta liči duša u koju se uselio oganj Božanski. Slična je dvokriloj ptici koja se uzdiže po nebesnom vazduhu. Od svih stvorova samo ptice imaju krila kao nešto naročito. A krila duše koja se povinuje Bogu sastoje se od čežnje ognja Božijeg, kojim se ona uzdiže gore k nebu. Ukoliko se liši ovih krila, ona nema sile kojom bi se uzdigla u visinu, jer nema udela u ognju koji uzdiže u visinu, i postaje slična ptici koja, lišena svojih krila, više ne može da leti. Osim toga, duša čovečija liči na pticu još i u tom smislu što je toplota sredstvo rađanja ptica. Jer, ukoliko ptice ne zagrevaju jaja, neće se izleći živi pilići, budući da se oni drugačije ne mogu da se probude u život osim toplotom. Tako i Bog obuhvata i zagreva duše koje su mu poslušne, pobuđujući ih na duhovni život. Videći tako da je duša, koja se prilepljuje uz Boga i koja mu je poslušna, slična ptici kojoj je toplota izvor postojanja, nikako nemojte sebi dozvoliti da se lišite ovoga ognja. Znajte da su vam zbog tog ognja koji vam se od Boga daruje, od đavola pripremljene mnoge borbe sa ciljem da ga se lišite. Jer, on dobro zna da vas ne može pobediti sve dok je u vama taj oganj.
53. Protivite se đavolu i starajte se da raspoznate njegove zamke. On svoju gorčinu obično skriva pod vidom slasti, kako ne bi bio otkriven. On priprema razne prividnosti, lepe na izgled, ali sasvim drugačije [po dejstvu], da bi zavarao srca vaša lukavim oponašanjem istine, koja je inače privlačna. Ka tome je usmerena sva njegova veština, tj. da se svima silama odupre svakoj duši koja dobro služi Bogu. Demon duši nudi mnoge strasti, kako bi njima ugasio božanstveni oganj u kojem je sva sila. Veliki uspeh postiže on pomoću telesnog pokoja i onoga što je sa njim povezano. Najzad, ako vidi da se [verni] od svega toga čuvaju, da ništa ne primaju od njega, niti daju kakvog znaka da će ga ikad poslušati, on sa stidom odstupa. Tada se u njih useljava Duh Božiji, dajući im spokojstvo ili mir u svim delima njihovim. I samo nošenje jarma Božijeg postaje im slatko, po rečima Jevanđelja: Naći ćete pokoj dušama svojim (Mt.11,29). [Oni imaju pokoj] iako su uzeli i nose igo Njegovo. Tada postaju neumorni kako u vršenju vrlina, tako i u vršenju poslušanja i noćnih bdenja; više se ne gneve zbog ljudskih uvreda i ne boje se ni čoveka, ni zvera, ni [kakvog] duha, zato što radost Gospodnja prebiva u njima dan i noć, oživljavajući njihov razum i hraneći ih. Tom radošću duša raste i postaje pogodna za sve ili savršena. U toj radosti se i uznosi na nebo.
54. Vidimo da dete raste primajući u početku samo majčino mleko, a zatim drugu kakvu [mekanu] hranu, i najzad svaku hranu koju obično upotrebljavaju ljudi. Tako ono postaje snažno, hrabro, i njegovo srce smelo izlazi u susret neprijateljima koji hoće da ga napadnu. Međutim, ako ga u detinjstvu snađe kakva bolest, njegova ishrana i jačanje nisu dovoljno uspešni, zbog čega postaje slabo i svaki ga neprijatelj savlađuje i pobeđuje. Da bi ozdravilo i dobilo moć da odoli neprijatelju, treba da nađe pomoć i brigu iskusnog lekara. Tako i duša čovečija, u kojoj nema radosti Božije, oseća slabost i prima mnoge rane. [Stoga ona treba] da se postara da nađe Božijeg slugu, koji ima iskustva u duhovnom lečenju, i da mu priđe sa predanošću. On će je prvo isceliti od strasti, a zatim vaskrsnuti i naučiti kako će, uz pomoć Božiju, zadobiti radost koja je njena prava hrana. Tada će se ona usprotiviti svojim neprijateljima, zlim duhovima, i pobediti ih, a njihove savete zgaziti, i uzradovati se savršenijom radošću.
55. Čuvajte se od saveta zlog đavola koji prilazi kao pravdoljubiv, kako bi vas prevario i obmanuo. Makar vam prišao i u obliku svetlog anđela, ne verujte mu i ne slušajte ga. On verne obično očarava privlačnom spoljašnošću [navodne] istine. Nesavršeni ne poznaju ta njegova lukavstva ni ono što im uporno podmeće. Savršeni ih, pak, znaju, kao što veli apostol: A jaka hrana je za savršene, čija su čula navikom izvežbana za razlikovanje i dobra i zla (Jev.5,14). Njih neprijatelj ne može prevariti. Međutim, verne koji su nepažljivi, on lako hvata i obmanjuje svojim navodno slatkim mamcem, slično ribaru koji ribu lovi pomoću oštre udice pokrivene mamcem. Riba ne zna da je udica pokrivena mamcem, nego doplivava, guta mamac i pada u plen. Kad bi riba znala da će tim mamcem biti ulovljena, bez svake sumnje mu se ne bi približila, već bi bežala od njega. Na isti način i nesavršene vernike, kao što smo rekli, neprijatelj lovi, i to iz potpuno istih razloga, kao što govori Solomon: Neki se put čoveku čini prav, iako njegov kraj gleda u adovo dno (Prič.16, 25). I kod proroka Amosa piše: Šta vidiš Amose?0n je odgovorio: Sasud (zamku) za lovljenje ptica (Amos 8,2). Iz straha da ne bude uhvaćena na zemlji, ptica leti vazduhom i pravi sebi gnezdo radi odmora i sna na najvišim mestima. Tu ona spava bezbrižno, znajući da je niko ne može dostići i uhvatiti. Međutim, poznato je kako se lovac mnogo dovija da je prevari: dolazi do tog mesta, razastire mreže, i baca zrnevlje na vidna mesta. Tom hranom on mami pticu sa visine, te ona sleće i postaje plen. Na sličan način deluje i đavo, loveći neiskusne Hrišćane svojim podvalama, i zbacujući ih sa njihove visine. Tako je on uradio kad se sakrio u zmiju i kazao Evi: Nećete vi umrijeti… U onaj dan kad okusite otvoriće vam se oči, pa ćete postati kao bogovi (Post.3,4-5). Čuvši te reči, Eva mu se predala srcem, misleći da je to istina. O tome nije razmislila kao što je trebalo. Ona je okusila [plod] i dala i Adamu da proba i njih je zadesila velika nesreća: oboje su pali sa svoje visine. Tako đavo postupa sa nesavršenim Hrišćanima koji se, ne razlikujući dobro od zla, upravljaju po svojim sklonostima, zadovoljavajući se svojim rasuđivanjem i mišljenjem. Misleći da su dostigli savršenstvo, i da su stekli blagoslov otaca svojih, oni ne [smatraju da je potrebno da] pitaju svoje savršene oce koji umeju da razlikuju dobro od zla, već idu za željama svoga srca. Takvi su slični pticama koje su sagradile gnezdo na visini, pa zatim sletele na zemlju, pale u zamku i postale plen. Slično se dešava i njima, jer u svojoj samouverenosti dejstvuju uvek po naklonosti svog srca i ispunjavajući svoje želje, ne slušajući svoje oce i ne savetujući se sa njima. Đavo im stoga namešta razna viđenja i privide, puneći njihovo srce gordošću. Ponekad im noću daje snove koji se danju ispunjavaju, kako bi ih pogruzio u veću prelest. I još više: ponekad im noću pokazuje svetlost tako da mesto na kome se nalaze postaje obasjano. I mnogo drugog sličnog čini, čak i navodna čuda. Sve on to čini da bi oni bili spokojni u vezi sa njim, misleći da je anđeo i da ga prime. Čim ga prime na taj način, on ih survava sa visine pomoću duha gordosti koji je njima ovladao. On se stara da ih drži u ubeđenju da su duhovno postali veliki i slavniji od drugih, i da nemaju više potrebe da se obraćaju svojim ocima i da ih slušaju. Oni su, međutim, po Pismu, slični sjajnom grožđu koje je nezrelo i oporo. Pouke otaca njima su teške, zato što su uvereni da već sami sve znaju.
56. Znajte nasigurno da nećete moći ni da napredujete, ni da uzrastete, ni da postanete savršeni, niti da jasno razlikujete dobro od zla, ukoliko se ne budete povinjavali svojim ocima. Oci naši su i sami tako postupali: povinjavali su se ocima svojim i slušali njihove pouke. Zbog toga su napredovali, uzrasli i postali učitelji, kao što je napisano u Premudrosti sina Sirahova: Ne odvajaj se od povesti staraca, jer su oni naučili od otaca svojih. Od njih ćeš se naučiti razumu i u potrebno vreme dati odgovor (Sir.8,11-12). I tako, vi ste dužni da podražavate one koji su bili poslušni svojim ocima, i u svemu ih slušali. Njih su oci, uz pomoć Božiju, naučili svemu čemu su se sami naučili od svojih otaca. To su i predali svojim poslušnim sinovima. Tako je Isaak slušao Avraama, Jakov Isaaka, Josif Jakova, Jelisej Isaiju, Pavle Ananiju, Timotej Pavla. Svi oni i njima slični slušali su svoje oce i ispunjavali njihovu volju, sledujući njihove savete. Stoga su poznali istinu, naučili se pravdi i najzad se udostojili Duha Svetog, postavši propovednici istine u svemu, kao što je napisano kod proroka Jezekilja: Postavih te za stražara doma Izrailjeva, da čuješ reč iz usta mojih i da im zapretiš od mene (Jez.3,17). Prema tome, ako želite da napredujete i da potpuno uzrastete, da postanete bezmetežni u srcu svom i da ni u čemu niste ismejani od vraga, povinujte se ocima svojim i u svemu ih slušajte. [Na taj način] nikada nećete pasti.
57. Ja Hoću da vam ukažem na jedno delo koje jedino može da utvrdi čoveka u dobru i da ga održi u takvom [stanju] od početka do kraja: Ljubite Boga svom dušom svojom, svim srcem svojim, i svim umom svojim, i Njemu jedinome služite. Tada će vam Bog dati veliku silu i radost, i sva dela Božija biće vam slatka kao med. Svi telesni napori, umna zanimanja i bdenja, i uopšte, ceo jaram Božiji, biće vam lak i sladak. Iz ljubavi, uostalom, ponekad Gospod popušta i iznenađenja na ljude da se ne bi veličali, nego da bi istrajali u podvigu. Tada umesto hrabrosti oni osećaju teškoće i slabost, umesto radosti – tugu, umesto spokojstva i tišine – uzbuđenje, umesto sladosti – gorčinu. To i mnogo drugo slično biva onima koji ljube Gospoda. Ali, boreći se sa time i pobeđujući, oni sve više jačaju. Kada, najzad, u svemu pobede, Duh Božiji počinje u svemu da ih prati. Tada nemaju više ničega rđavog da se plaše.
58. Duh Sveti neprestano veje najprijatnijim i najslađim blagouhanjem, koje ne može da se izrazi ljudskim jezikom. I ko poznaje ovu prijatnost Duha i Njegovu sladost, osim onih koji su se udostojili da se On useli u njih? Duh Sveti ulazi u duše pokajnika, i to posle mnogo uloženog truda. Mnogo sličnog vidimo i u ovom svetu: drago kamenje se ne nalazi bez velikih napora. Sveti su tražili ovog Duha i nalazili ga. On je onaj mnogoceni biser o kome se govori u Jevanđelju (Mt.13,45-46), u priči o trgovcu koji je, tražeći dobre bisere, naišao na jedan mnogoceni biser, prodao sve i kupio ga. O Njemu se govori i u priči o blagu u skrivenom polju, koje je našao jedan čovek, ponovo ga sakrio, te otišao i prodao sve svoje da bi kupio to polje (Mt.13, 44). Iskušenja ni na koga tako ne napadaju kao na one koji su stekli Duha Svetog. I sam Gospod naš je, pošto je pri krštenju na Njega sišao Duh Sveti u obliku goluba, bio odveden Duhom u pustinju da ga đavo kuša. On ga je iskušao svim svojim iskušenjima, ali ni u čemu nije mogao uspeti protiv Njega, kao što piše u Jevanđelju od Luke: I kada završi đavo sve kušanje, otide od njega za neko vrijeme (Lk.4,13). I Gospod Isus se vratio u Galileju u sili Duha. Tako i sve koji se, po prijemu Duha, bore i pobeđuju, Duh Sveti ukrepljuje i daje im silu da pobede svako iskušenje.
59. Serafim koga je video prorok Jezkilj (Jez.1,2; 9) jeste izobraženje vernih duša, koje se podvizavaju da dostignu savršenstvo. On je imao šest krila punih očiju, zatim četiri lica koja gledaju na četiri strane: jedno, koje liči na lice čoveka, drugo – na lice teleta, treće – na lice lava, i četvrto – na lice orla. Prvo lice serafimovo, lice čoveka, označava verne koji žive u svetu i ispunjavaju zapovesti koje važe za njih. Ako neko od njih ode u monaštvo, poprima izgled teleta stoga što počinje da nosi teže napore u ispunjavanju monaških pravila i vršenju telesnih podviga. Ko izlazi u usamljenost, usavršivši se u poretku opštežića, i stupa u borbu sa nevidljivim demonima, postaje sličan lavu, caru divljih zveri. A kada pobedi nevidljive neprijatelje i zavlada nad strastima, potčinivši ih sebi, biće uzdignut na gore Duhom Svetim i videće božanstvena viđenja. Time će postati sličan orlu: njegov um će tada videti sve što sa njim može da se desi sa šest strana, postajući sličan onim šestorim krilima – punih očiju. Tako će on postati u potpunosti duhovni serafim i naslediti večno blaženstvo.
60. Čistota, neprestani i nepromenjivi mir, potpuno milosrđe i ostale prekrasne vrline, koje se venčavaju blagoslovom, sačinjavaju zapovesti Božije. Starajte se da ispunite sve naredbe Duha, kojima će oživeti duše vaše, i kojima primate Gospoda u sebe. One su siguran put. Bez čistote tela i srca niko ne može biti savršen pred Bogom. Zato je i rečeno u svetom Jevanđelju : Blagženi čisti srcem, jer će Boga videti (Mt.5,8). Savršenstvo se rađa od čistote srca. U srcu se nalazi i prirodno dobro i neprirodno zlo. Od zla se rađaju duševne strasti: osuđivanja, mržnja, samouverenost i tome slično. Od (prirodnog) dobra (srca) rađa se poznanje Boga (strah Božiji) i svetost ili čistota duše od svih strasti (savest). Čoveku koji se reši da se ispravi i počne da izbegava svako zlo, naoružavši se podvigom p.lača, skrušenošću, uzdasima, postom, bdenjem, siromaštvom i mnogim molitvama, pomoći će Gospod Svojom blagodaću i izbaviti ga od svih duševnih strasti. Mnogi monasi, ni posle dugo vremena provedenog u devstvenosti i čednosti nisu stekli nauku o čistoti zbog toga što su se, prezrevši savete svojih otaca, povodili za željama svoga srca. Iz tog razloga njih su savladali zli duhovi – dušegupci, pogađajući ih skrivenim strelama dan i noć, i ne dajući im mira ni na kakvom mestu. Njihova srca su zauzeta čas gordošću, čas taštinom, čas nečistom zavišću, čas osuđivanjem, čas gnevom i jarošću, čas svadljivošću i mnogim drugim strastima. Njihov udeo će biti sa pet ludih devojaka, zašto su nerazumno provodili sve svoje vreme. Oni ne obuzdavaju jezik, ne čuvaju čistim oči svoje, ni telo od pohote, ni srce od prljavštine i sličnih mana dostojnih plača. Zbog toga se oni nečisti zadovoljavaju samo jednom lanenom haljinom, koja je samo slika devstvenosti. Zbog toga se i lišavaju nebeskog jeleja, neophodnog za paljenje svetilnika. Ženik im u svoje vreme neće otvoriti vrata Svoje bračne odaje. On će im, kao što je rečeno u pričiiči o ludim devojkama, reći: Zaista vam kažem, ne poznajem vas (Mt.25,12). Ovo vam pišem iz želje da se spasete, i da postanete slobodni i verni – čista nevesta Hristova, jer je On Ženik svih duša, kako veli apostol Pavle: Jer vas obručih mužu jedinome, da djevojku čistu privedem Hristu (2.Kor.11,2).
61. Zlato se mnogo puta čisti ognjem kako bi postalo što čistije. Na isti način i Gospod, po blagosti Svojoj, čisti čoveka mnogim iskušenjima, ispituje ga i čini iskusnim u borbi srca kako se više ne bi vraćao na misli i sećanja o nepravdama i poniženjima kojima su ga ljudi podvrgavali, već se smiravao pred Bogom i na Njega polagao svu svoju nadu, budući svagda gotov na svako dobro delo pred Bogom, kao što je rekao prorok David: Gotovo je srce moje, Bože, gotovo je srce moje. Zapevaću i pevaću u slavi mojoj (Ps.107,2). Imajte na umu da ćete biti ispitivani izvesnom bratijom, posredstvom uvreda i nepravdi, ili budući podvrgavani vređanju od strane svojih satrudnika. Stoga, kad vam se desi nešto slično, stojte čvrsto, ne bojte se i nemojte padati u uninije, već uznosite blagodarnost Gospodu za sve, zato što bez Njega ništa slično ne biva. On to popušta zato što je neophodno da sluge Božije okuse borbu. Jer, ko ne bude ispitan iskušenjima, trudom, skorbima i nevoljama od blagosti Božije, sve dok se ne navikne da istrajava u dobru u svim slučajevima – od Njega se neće udostojiti časti.
62. Strpljivo podnosite bede i nevolje na koje god naiđete, i blagodarite za njih Gospodu sa velikim smirenjem, da biste okusili radost svoga truda – slično blaženoj Suzani koja je pokazala junački otpor, odolela pohoti dvojice bezakonih staraca, pretrpela mnoge bede i muke od njihovih kleveta: nju je, najzad, sam Bog uzvisio na kraju njenog podviga, i porazio sve njene neprijatelje; slično Tekli koja je imala u sebi još više junačkog duha, i nije se plašila ni rana koje su joj naneli njeni roditelji, ni ognja, ni kidanja tela, ni zverova: njoj je najzad Bog darovao radost u srcu i nagradu za trud, jer je verom ugasila plamteći oganj, zatvorila usta krvožednih lavova, i posramila sve neprijatelje; slično Josifu, smirenom i pred Bogom i pred ljudima, koga su braća gonila iz zavisti što im je bio pretpostavljen po želji njihovog oca: kad su hteli da proliju njegovu krv, Božija pomoć ga je sačuvala, kad su podlegli mržnji i prodali ga kao roba, žena gospodara kod koga je služio ga je mnogo mučila, da bi zbog njenih kleveta dopao i tamnice. Ali, Bog ga nije ostavio. Jer, on je bio uzdržljiv, krotak, čist, neporočan dušom i telom. Po Božijem blagovolenju on nije pao pod pritiskom svih tih nezgoda, već ih je strpljivo snosio, polažući svu nadu na Gospoda. I Bog ga je najzad uzvisio, postavivši ga glavom Egipta i svih njegovih oblasti. On je i braću svoju, koji su ga mrzeli, pokorio pod noge svoje. Sva ova pomenuta lica i njima slična nisu nikada u početku svoga podviga i borbe odbijali čast od Boga, nego posle, pošto ih je oprobao, očistio pomoću bede i patnje, i naučio kako treba biti istrajan za vreme borbe. Tek pošto je video da junački podnose bedu i patnje polažući nadu na Njega, Gospod im ukazuje čast Svojom Božanskom pomoću, a njihove mrzitelje posramljuje i njima ih pokorava.
63. Istrajte u trpljenju i ne dajte da oslabe vaša srca kad naiđe kakva beda. Za sve blagodarite da biste dobili nagradu od Gospoda. Neka među svima vama vlada mir, istina, ljubav prema Bogu, uzajamna blagonaklonost. Neka su daleko od vas razdor, kleveta, sporovi, zla zavist, neposlušnost, gordost, uvrede, podsmevanje, taština, mržnja, nedruželjublje. U obitelj u kojoj se pojave takvi pokreti, useljava se gnev Božiji. Znajte da je naš život na ovom svetu veoma kratak. Štedite ga i ne trošite ga u neradu. Pazite da vas smrtni čas ne zatekne u vreme kad se gnevite jedan na drugoga, da se ne biste ubrojali u čovekoubice, po Pismu: Svaki koji mrzi na brata svoga jeste čovekoubica; a znate da nijedan čovekoubica nema večni život koji ostaje u njemu (1.Jn. 3,15). Štedite jedni druge da poštedi i vas Bog. Opraštajte, i oprostiće vam se (Lk.6,37). Ko pretrpi klevete, neka se raduje, i neka sve svoje preda Gospodu, koji je pravedni Sudija i Nagradodavac… A ko okleveta bližnjega, neka se požuri da se smiri pred Gospodom, i neka traži oproštaj od svoga bližnjega, da bi ga Gospod poštedeo. Čuvajte se da vas zalazak sunca ne zatekne u gnevu, kao što nas uči Pismo (Ef.4,26). Zle pomisli koje vas muče sa korenom vadite iz srca, da biste istrebili svaki zametak nedruželjublja. Njihov koren je mržnja i zavist. Te dve strasti poseduju najveće zlo, mrsko i Bogu i ljudima. Zbog toga verujućem ili sluzi Božijem ne priliči da ih ima. Neka se niko od vas ne hvali po svojoj gluposti, govoreći: „Ja sam nadvladao tog brata i nema mu milosti“. Onaj koji tako zamišlja i govori neka zna da je predao svoju dušu u ruke smrti. Njegovo nasleđe biće mesto plača i škrguta zuba, neuspavljivog crva i neugasivog ognja.
64. Probudimo se iz sna dok se još nalazimo u ovom telu. U zdahnimo zbog sebe samih, i oplakujmo sebe iz sveg srca dan i noć, da bismo se izbavili od onog strašnog mučenja, stenjanja, plača i tuge kojima neće biti kraja. Uklonimo se od širokih vrata i prostranog puta koji vodi u pogibao, mada mnogi njime idu. Uđimo na uska vrata i pođimo tesnim putem koji vodi u život, iako njime idu samo malobrojni. Oni koji idu ovim putem pravi su poslenici i dobiće svoju nagradu za svoj trud sa radoš;ću nasledivši Carstvo. Onoga ko još nije sasvim spreman za [Carstvo], molim da se ne predaje neradu sve dok još ima vremena, kako se u vreme nevolje ne bi našao bez jeleja. Jer, tada ga neće moći kupiti, kao uostalom ni pet ludih devojaka. One su tada sa plačem uzviknule: Gospodaru, Gospodaru! Otvori nam. A on odgovarajući reče im: Zaista vam kažem, ne poznajem vas (Mt.25,11-12). To im se desilo jedino zbog lenjosti. I potom, premda se probudiše i rastrčaše, ne nađoše nikakve koristi jer je gospodar doma već bio ustao i zaključao vrata, kao što je napisano. Navešću vam i drugi sličan primer. Ušavši u kovčeg sa svojim sinovima i njihovim ženama, i sa svim ostalim što je bilo sa njim, Noje je zaključao vrata zbog vode potopa koja je poslana na one koji čine zlo, i više ih nije otvarao da sinovima ne bi dopustio da vide užasan prizor kažnjavanja nečastivih. Isto tako ni zli, po zaključavanju vrata, više nisu mogli da uđu i da budu sa pravednima, već su svi poginuli od vode zbog svoje lenjosti i nepokornosti. Jer, Noje ih je tokom trista godina, sve dok je gradio kovčeg, prizivao na bolji život, a oni ne marahu niti ga slušahu. Zbog toga su i poginuli.
65. Držite bratstvo na jednom mestu i uređujte ga u miru, jednomisliju, smirenju, strahu Božijem i molitvama. Tada će se savršeno među vama projaviti blago doma Božijeg, i vi ćete ga imati sa radošću i veseljem. Osim toga, krasite se verom, nadom, ljubavlju, smirenjem, strahom, rasuđivanjem, pobožnošću, mirom, ljubavlju prema bratiji. Jer, ko sve ovo ima, obučen je u bračnu odeću i hodi u zapovestima Duha. Istrajte u svakom smirenju i trpljenju, da bi se od vas udaljile strasti.
66. Ko bude hodio po volji Božijoj, koja je slađa od meda i puna svake radosti, biće krepljen i pomagan. Ona će njegovu dušu uputiti na divna dela i pred njim pripremiti put koji je Gospodu ugodan. Tada mu se neće moći usprotiviti ni jedan neprijatelj, zato što hodi po volji Božijoj. Ko se, međutim, upravlja po svojoj volji, ni u čemu neće imati Božiju pomoć, već će biti ostavljen demonima koji će se nastaniti u njegovo srce, ni dan ni noć mu ne dajući mira. Oni će ga učiniti slabim i nemoćnim u svim delima, kako spoljnjim, tako i unutarnjim, i mnogo drugog pogubnog i štetnog će navesti na njega. Đavo ponekad u njih unosi radost i veselje. Međutim, u tome nema [prave] radosti, već samo tuge i žalosti. U onome što liči na radost nema istine, već se radi o prividu, budući da nije od Boga. Volja koja dejstvuje u čoveku jeste trojaka: prva je od đavola, druga od čoveka, treća od Boga. Prve dve Bogu nisu ugodne, već samo ona koja dolazi od Njega. Ispitajte sami sebe, odbacite sve što je tuđinsko, i samo volju Božiju zavolite. Jer, nije mala stvar za čoveka da stalno i u svemu upoznaje volju Božiju. Uveravam vas da onaj ko ne ostavi volju srca svoga, ne odrekne se potpuno od samoga sebe, ne odbaci od sebe sve svoje imanje i bogatstvo, i ne pokori se Gospodu kroz poslušanje svojim duhovnim ocima – neće moći da spozna volju Božiju, niti da je ispuni, već će biti lišen i poslednjeg blagoslova,
67. Gospod nam nije rekao da ćemo ovde biti nagrađeni, nego da će ovde biti iskušenja, teskobe, muke i patnje, a tamo nagrada. Ovaj život je pun podviga i iskušenja.
68. Ako budete trpeljivi, poslušni i pokorni svojim ocima Gospod će vas nagraditi prekrasnim uzdarjem. To je trud koji se pominje pred licem Gospoda. Ko se povinuje svojim ocima, povinuje se i Gospodu. A ko se povinuje Gospodu, i svojim ocima se povinuje.
69. Pre svega, treba da verujemo u Gospoda našeg Isusa Hrista da mu se poklanjamo i da smo mu poslušni, tvoreći Njegovu volju u svako vreme i u svakom trenutku.
70. Hodimo u strahu Gospodnjem, kao što nam je i naloženo: Gradite spasenje svoje sa strahom i trepetom (Fil.2,12). Strah Gospodnji iz duše iskorenjuje sva lukavstva i grehe. Ko se ne boji Boga, lako pada u mnoga zla. Strah Gospodnji čuva i ograđuje čoveka, sve dok sa sebe ne zbaci ovo telo, kao što je pisano: Straha radi Tvoga primismo u utrobu, pobolesmo i rodismo duh spasenja (Is.26,18).
71. Ko je nezlobiv, savršen je i bogopodoban. On je ispunjen radošću i u njemu boravi Duh Božiji. Kao što oganj sagoreva velike šume ukoliko se zanemari, tako i zloba koja se pusti u srce, pogubljuje dušu, oskrnavljuje telo, i prinosi mnogo neispravnih pomisli: pobuđuje na neprijateljstvo, razdor, metež, zavist, mržnju i slične zle strasti, koje opterećuju telo i donose mu bolest. Požurite da steknete nezlobivost i prostosrdačnost svetih , da bi vas Gospod naš Isus Hristos primio kod sebe, i da bi svaki od vas sa radošću mogao reći: Primio si me zbog nezlobivosti i postavio me pred licem Tvojim zanavek (Ps.40,13).
72. Bog preko proroka govori: Na koga ću pogledati ako ne na krotkog i ćutljivog i na onoga koji se boji reči mojih (Is.66,2). A, u Jevanđelju Gospod naš govori: Naučite se od mene, jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim (Mt.11,29). Prema tome, steknite smirenje i nemojte hoditi sa gordošću srca, svojstvenom đavolima. Onaj koji hodi sa gordošću srca, sudeonik je đavola. Visokouman čovek je svima mrzak zato što su mu dela razmetljiva. Zbog toga on upada u mnoge grehe. Svi gresi su mrski pred Bogom, ali je od svih najmrskija gordost srca. Ko urazumljuje ili savetuje gordoga, liči na onoga koji sipa vodu u probušeni sasud ili koji priča ptici u letu. Ljude gorde srcem Bog nenavidi, a smirena i skrušena srca neće poniziti. Sama ljubav Božija, koja nam je sišla odozgo, smirila se do krajnjeg stepena. Zavolimo smirenje da bismo mogli uzvikivati: Vidi smirenje moje i trud moj i ostavi sve grehe moje (Ps.24,18).
73. Ne idite za pohotom očiju svojih, niti se raslabljujte srcem Jer, zla pohota razvraća srce i pomračuje um. Idite dalje od nje da se na vas ne bi prognevio Duh Božiji koji živi u vama. Podvizavajmo se za čistotu do smrti i na svaki način se čuvajmo od skverne pohote: naročito se čuvajmo gledanja ženske lepote. Nemojmo biti robovi nečistih strasti i sramne pohote, koje Bog nenavidi. Ime Boga napišite pred očima srdaca svojih kako bi u vama neprestano odjekivalo: Vi ste hram Boga živoga (2.Kor.2, 16) i mesto obitališta Duha Svetog. Ko je obuzet nečistom pohotom, pred Bogom je sličan stoci lišenoj razuma, po reči psalmopojca, Svetog Davida proroka (Ps.48,13). Stoga, zamrzimo nepristojno oko i tražimo čistotu, jer je ona slava anđela Božijih. Ukoliko, pak, po nagovoru đavola i padnemo, ustanimo pokajanjem i pristupimo Onome koji je došao da traži ovcu koja je izgubljena u grehu (Lk.15,4).
74. Ko ne može da čuva svoja usta i jezik, neka se barem pobrine da nije mnogorečit (Jov.11,3). Čuvaj se čoveče, uspostavi vlast nad jezikom svojim i ne množi reči, da ne bi umnožio grehe. Položi prst na usta svoja i uzdu na jezik svoj, zato što mnogorečiti čovek u sebi ne ostavlja mesta Duhu Svetome. Ako te iskušenik u razgovoru zapita za nešto spasonosno za dušu, odgovori mu; a ako pita o nečemu od čega nema koristi, budi kao gluv koji ne čuje i kao nem koji ne govori.
75. Naterajmo se da postavimo jaku stražu oko svojih usta, kako ni o kome ne bismo govorili ništa rđavo. Jer, ružna reč je gora od otrova. Sve se rane zaleče, a rana od jezika je neizlečiva, Jezik neopreznog ogovarača pokreće đavo. On je otrovniji od zmijskog jezika, zato što budi svađu i ogorčena neprijateljstva među bratijom, seje pometnju i zlobu među mirnima i rastura velikobrojne zajednice. Čuvajte se, dakle, osuđivanja drugih i pridržavajte se ćutanja. Ko voli ćutanje, boravi blizu Boga i Njegovih anđela, i njegovo je mesto na visini. Gospod je rekao da će čuvati tvoje puteve ukoliko budeš čuvao svoja usta (Prič.13,3).
76. Sveto Pismo nas uči da ima dve vrste stida: od jednog se rađa greh, a od drugoga proizilazi slava i blagodat (Sirah 4,23-25). Stid od činjenja greha jeste pravi i spasonosni stid; a stid iz koga se rađa greh ometa ispunjavanje zapovesti Božijih. Nemoj se stideti da činiš ono što je saglasno sa voljom Božijom, i nemoj kriti delo istine. Ne boj se objavljivati učenje Gospodnje, ili reči mudrosti, i nemoj se stideti da otkrivaš grehe svoje duhovnome ocu.
77. Pobuđen sažaljenjem prema našim dušama, Gospod naš u Jevanđelju veli: Teško vama kad stanu svi dobro govoriti o vama, a slavu koja je od jedinoga Boga ne tražite (Lk.6,26, Jn.5,44). I tako, podvizavajmo se do same smrti protiveći se taštini i odsecajući njene ljute izdanke, kako ne bismo bili dovedeni do pogibli. Beži od taštine, jer su mnogi pali zbog nje. Ona čoveka pobuđuje na veliki trud: post, molitve, učestana noćna bdenja, davanje milostinje pred ljudima, i mnogo slično tome. Međutim, čovek od svega toga ne postiže ništa osim sramote i prekora. Ne starajmo se da pokažemo na sebi bilo šta značajno, da ne bismo zbog toga poginuli, ili se zapleli u mreže taštine. Jer, demona taštine ima neobično mnogo. Više se trudimo da steknemo slavu svetih i njihovo siromaštvo, da bismo zaslužili onu slatku pohvalu Božiju: Blaženi siromašni duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko (Mt.5,3).
78. Gospod naš Isus Hristos je u Svom Jevanđelju rekao: Trpljenjem svojim spasavajtpe duše svoje (Lk.21,19), i još: Koji pretrpi do kraja taj će se spasti (Mt.10,22). Sa kakvom onda samo revnošću treba da se potrudimo i pretrpimo da bismo dostigli ono što nam je pripremljeno na nebesima? Uostalom, nemojmo se hvaliti sve dok ne dospemo do prolivanja krvi. Jer, nijedan umetnik se ne hvali svojim delom pre nego što ga završi. Blaženim treba nazivati samo onoga koji je pobedu stekao trpljenjem. U svoje vreme on će biti proslavljen gore, kao i Lazar.
79. Psalmopojac David je rekao: Slatke su grlu mome reči Tvoje, slađe od meda ustima mojim (Ps.118,103), i još: Odluke Božije su draže od dragog kamenja (Ps.18,10). Istinski je blažen onaj koji bdi i ispunjava zapovesti Gospoda našeg Isusa Hrista, sve dok ne dostigne istinsko poznanje, na osnovu koga može reći: Divim se Tvom poznanju o meni (Ps.138,6). Boj se neverja, da se Onaj koji nas je sazdao ne bi prognevio. Ko istinu propoveda nevernome, prekoreva ga ili poučava, liči na čoveka koji dragocene perle baca u dubinu mora. Nasuprot tome, reč Gospodnja ulazi u dušu verujućeg kao što voda brzo teče po strmoj zemlji.
80. Budimo bodri i stalno zagrevajmo blagu revnost u domu uma svoga, da nas ne nazovu nemarnim i lenjivim. Nad revnosnim i bodrim strasti nikad neće zavladati. Ukoliko on ponekad i posrne zbog zamki kušača, revnost i bodrost će ga odmah podignuti. Bezbrižni, pak, i nemarni, koji nema revnosti za bogougađanje, neće ni primeetiti kad padne po đavolskom iskušenju, zato što je srce njegovo žestoko kao kamen. On je sličan ukroćenoj i zauzdanoj mazgi, na koju svaki zaseda bez njenog protivljenja. Nad takvom vrstom ljudi đavo izvršuje sve svoje prohteve i celokupnu svoju pokvarenost. On ih vuče gde god hoće, sve dok se ne prevrši njihova nepravda, i ne umru sa plačem i jecanjem. Nemaran liči na razvaljeni dom čiji su stanovnici rasterani, koji je svima odvratan i proklet, budući boravište guja, skorpija i zverova. O njemu se niko ne stara, jer je razvaljen i zapusteo. Takvo je stanje nemarnog. Pobrinite se da očuvate revnost i nikada je ne napuštajte, da ne biste pali pod vlast neprijatelja. Ta prekrasna revnost i briga čoveka podižu od svih padova i povreda i štite ga, te on postaje mesto pokoja Duhu Svetom. On će srećno dovršiti svoj put i udostojiti se da u miru uđe u pokoj svetih.
81. Čuli smo da je blaženi Pavle, došavši do rasuđivanja o devstvenosti, rekao: Nemam zapovesti Gospodnje (1.Kor.7,25). On nije imao zapovesti stoga što ne mogu svi poneti to teško breme. Ono je, naime, ostavljeno slobodnom izboru onih koji imaju sile da ga ponesu. Neka se niko od devstvenika ne hvali devstvenošću zato što je ona blagodat samog Boga. Devstvenost od sebe udaljuje ženska osećanja, telesne pomisli, gordost srca i ljubav prema svemu što je đavolsko. Ona daleko od sebe odgoni nepomirljivo roptanje, mržnju prema ljudima i svetsku slavu, budući marljiva za bogosluženje i uzdržavog jezika. Ona stomak kažnjava postom. Ukrašena svim tim, ona je žrtva bez poroka i skverni. Ukoliko se, pak, devstvena dušo, budeš starala o mnogim jelima i ako se budeš divila sebi (budući zauzeta sama sobom), bićeš posramljena u svim delima svojim. Ukoliko ne budeš čuvala svoj jezik, bićeš pusta za sve vreme svog života, i tvoj veliki trud će biti uzaludan.
82. Pravedno hodimo putem kojim su išli sveti, o kojima je napisano: Blaženi su neporočni na putu, koji hode u zakonu Gospodnjem (Ps.118,1), tj. u čistoti tela, u čistoti jezika, u čistoti očiju, u čistoti ruku, u čistoti ušiju, u čistoti nogu, sa ispravnim pomislima pred Bogom i u čistoti srca u međusobnom odnosu, kao što govorimo u molitvama: Srce čisto učini u meni, Bože, i duh ispravan obnovi u unutrašnjosti mojoj (Ps.50,12).
 

   

5 komentar(a)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Hadži - Aleksa

    Evo punoće značenja primene savremene tehnike na dobrobit spasenja svakog ko želi da bude uz Gospoda našega Isusa Hrista. Neka je slava i hvala svima koji uložiše nesebičan trud i ljubav prema bližnjima na ovakav savremeni način.

  3. Beskrajno hvala na trudu!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Pomozi Bog, oci i bratije! Nadam se da bi mi neko bio kadar i voljan pomoći u jednoj stvari. Naime, negde u dobrotoljublju sam pročitao nešto o rasuđivanju, a što nikalo ne mogu ponovo naći. Tamo se onaj koji rasuđuje poredi sa menjačem novca, i njegovo rasuđivanje prolazi kroz, čini mi se, četiri provere, od kojih je poslednja: „da li je li teško strahom Božijim?“ Ako neko zna ili sluti o čemu govorim, neka mi kaže. S nama Bog!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *