ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИЈА

II

ПРАВИЛА И САВЕТИ МОНАСИМА ПОЧЕТНИЦИМА
Брате љубљени! Ако си већ оставио овај сујетни свет и посветио себе Богу, кај се за своје грехе и држи се своје одлуке. Не слушај помисли када почну да ти досађују говорећи: “Неће ти бити опроштени ранији греси”, него испуњавај следећа правила:
1. Не једи са женом; не склапај блиска пријатељства са дечацима; не спавај на истој постељи са младићем. Када скинеш одело, не гледај на своје тело.
2. Ако те понуде вином, не пиј више од три мале чаше. Ово правило ие нарушавај чак ни ради пријатељства.
3. Молитве прописане у одређено време не твори непажљиво, да не би пао у руке својих непријатеља. Труди се колико можеш да размишљаш о садржају Псалама, јер ће те то спасти од нечистог живота.
4. Нека ти буду драги рад и самоограничавање, како би се стишале твоје страсти. Немој о себи имати високо мишљење, па нећеш престати да оплакујеш своје грехе.
5. Чувај се лажи која разгони страх Божији. Не откривај свима своја добра дела, да ти их не би отео непријатељ.
6. Откривај болести својим оцима, како би обрео помоћ од њихових савета.
7. Принуђавај се на рукодеље и у теби ће обитавати страх Божији.
8. Не осуђуј брата који је згрешио и не презири га, иначе ћеш пасти у руке својих непријатеља.
9. Не буди свадљив, бранећи упорно своје мишљење, да се у теби не би настанило зло.
10. Заволи смирење и не ослањај се на сопствено мишљење. Навикни свој језик да непрестано говори: “Опрости”. Тако ће на тебе сићи смирење.
11. Седећи у својој келиЈи, старај се о трима стварима: о непрекидној молитви, о удубљивању у Псалме и о рукодељу.
12. Мисли у себи: “Данашњи дан ми је последњи у овом свету”, па ћеш се избавити од греха.
13. Не буди облапоран, да се у теби не би поновили пређашњи греси. Не буди лењ. Труди се да проникнеш у Псалме – па ће на тебе доћи мир Божији.
14. Принуди се да плачеш за време молитве и Бог ће се над тобом смиловати – и скинути са тебе старог човека.
15. Знај да труд, сиромаштво, уздржање и ћутање приводе смирењу. Смирење, пак, доноси опроштај свих грехова. Смирење се састоји у томе да човек себе сматра грешником и неправедним, да није упоран на својим речима, да се одриче својих прохтева, да увек обара свој поглед, да подноси увреду, да мрзи почасти и покој, и да свима говори: “Опрости”. Снагом смирења непријатељи се нагоне у бекство.
16. Буди увек тужан. Међутим, када ти дође братија, развесели се са њима да би у теби обитавао страх Божији.
17. Ако са братијом негде пођеш, ступај на извесном одстојању од других, да би чувао ћутање. Не осврћи се унаоколо, него размишљај о Псалмима и у уму свом се моли Богу. Ма куда дошао, не обраћај се са претераном блискошћу са месним житељи-ма. Увек пази на стидљивост и скромност у свему и не посежи руком за оним што ти нуде, док те не замоле.
18. Не спавај са другим под једним покривачем. Дуго се моли пре сна, макар и био уморан од пута.
19. Не дозволи да ти било ко маже тело уљем, осим ако си заиста тешко болестан.
20. Када седиш за столом са братијом, не једи са насладом, и машај се само онога што лежи пред тобом. Нека ти колена не буду растављена. Не подижи очи према другима. Не пиј воду похлепно и уз клокот у грлу.
21. Ако те нужда натера да шмркнеш док седиш са братијом, устани и удовољи своју потребу на малој удаљености. Не протежи се и не зевај док си са другима. Ако те и нападне зевање, не отварај уста, па ће проћи.
22. Не отварај уста кад се смејеш, иначе ће се показати да у теби нема страха Божијег.
23. Не пожели туђе ствари. Ако стекнеш књигу, не украшавај је, јер се на такав начин у теби открива страст према њој.
24. Ако у нечему погрешиш, не стиди се да признаш и не тражи лажна извињења, него клекни, исповеди свој грех и замоли опроштај – и, добићеш га.
25. Немој се гневити ако неко у твом присуству слаже, него реци: “Опрости”.
26. Не стиди се да се своме саветнику обраћаш са питањима.
27. Уколико неко покуца на врата твоје келије док си заузет својим делом, остави све и успокој брата свога.
28. Не говори ни са ким и без потребе не слушај шта други причају.
29. Ако те твој наставник пошаље на пут, распитај се како треба да се понашаш, и чини како ти заповеди. Не препричавај оно што си чуо. Ако будеш пазио на своје очи и уши, нећеш згрешити ни својим језиком.
30. Уколико будеш живео са сабратом, нека ти буде као странац. Ништа му немој наређивати и не чини се већим од њега. Ако он теби нареди нешто што не желиш, приклони своју вољу и не жалости га одбијањем, да се не би помутио мир међу вама. Знај да је већи онај ко се повинује.
31. Ако будеш живео са сабратом и он ти каже да скуваш нешто, питај га шта жели. Ако, пак, теби препусти избор, скувај шта нађеш, са страхом Божијим.
32. Уставши од сна и пре него што било шта започнеш, помоли се, затим се удуби у реч Божију, и тек онда се марљиво прихвати рукодеља.
33. Странца радосно дочекуј и поздрављај како ваш сусрет не би био на обострану штету. Када уђе, не постављај му непотребна питања, него најпре реци да се помолите. Када седне, реци: “Како ти је здравље, брате?”, а онда му дај неку књигу да чита. Ако је уморан од пута, дај му да се одмори и умиј му ноге. Ако почне да празнослови, реци му: “Опрости брате, ја сам слаб и не могу да слушам такве ствари”. Ако му је подерана одећа, зашиј је. Ако је слаб, а одећа му се испрљала, опери је. Али, ако се ради о некој луталици, а код тебе у то време седе свети људи, не дозволи му да уђе. Поздрави га како приличи и отпусти га да иде. Међутим, ако је сиромашан, не отпуштај га без утехе, него му понуди шта је Бог послао.
34. Немој разгледати ствар коју сабрат остави код тебе, осим у његовом присуству.
35. Када те неко остави у својој келији и изиђе, не подижи своје очи да посмотриш шта се у њој налази. Пре него што изађе реци му: “Дај ми неки посао, да порадим док се не вратиш”. И шта ти одреди, чини са усрдношћу.
36. Не моли се лењо и немарно, јер тиме, уместо да угађаш Богу, навлачиш на себе Његов гнев. На молитви стој са страхом и трепетом, не наслањај се на зид и не премештај се са ноге на ногу. Супротставаљај се помислима и не дај им да те увуку у бриге о телесним стварима, како би твоја молитва била услишена.
37. Када си на литургији добро пази на своје помисли и осећања и стој са страхом пред Свевишњим Богом, како би достојно примио Тело и Крв Христову, и њима излечио своје страсти.
38. Док си млад, не треба да носиш лепа одела.
39. Ако путујеш са неким старијим од себе, немој ићи испред њега. Уколико неко ко је од тебе старији устане да са неким разговара, немој ни ти остати да седиш, него устани и стој са њима док ти се не каже да седнеш.
40. Уђеш ли у град или насеље, спусти поглед, да оно што би могао видети не буде повод за борбу када останеш сам у келији.
41. Немој ноћевати тамо где постоји опасност да згрешиш срцем. Не једи са женом и не гледај је, па чак, ако можеш, ни њене одежде.
42. Ако си на пут кренуо са старцем, не дај да он било шта носи сам. Ако су сви путници млади, нека сваки носи свој део. Уколико пртљага има мало, мењајте се сваки сат. Онај који носи нека иде напред, као и немоћни. Када они седну да се одморе, и остали треба да седну са њима.
43. Старцу кога будеш питао за савет поводом својих помисли све слободно откривај, онако како је, само ако си уверен да ће сачувати твоје тајне. Приликом избора старца немој гледати ко је у дубокој старости, него ко је овенчан знањем и духовним искуством, да не би уместо користи наишао на штету и да се не би умножиле твоје страсти.
44. Принуди самог себе да се дуго молиш ноћу, не би ли се просветио твој разум. Размишљај о својим гресима и моли се Богу, па ће ти их Он и опростити.
45. Ономе ко у твом присуству почне да осуђује сабрата, па макар и онога који тебе осуђује, реци са смирењем: “Опрости ми, брате. Ја сам грешан и слаб. И сам сам крив за оно о чему говориш. Због тога не могу да слушам”.
46. У свему себи претпостављај сабраћу. Ако ти пред њима неко укаже почаст, реци: “Због вас ми је указао такву почаст”.
47. Онога који ти нешто тражи на зајам немој одбити, ма о чему се радило.
48. Не сећај се често на оне које си оставио ради љубави Божије, већ се сећај смрти и Суда, и тога да ти нико од њих тада неће моћи помоћи.
49. Ако се, седећи у келији, сетиш некога ко ти је нанео зло, одмах устани и срдачно се помоли за њега, тј. да га Бог помилује. На тај начин ћеш брзо искоренити страст коју имаш према њему.
50. Желећи да се причестиш Христовим Телом и Крвљу, пази да ти срцу не остане гнев или мржња према било коме. А ако знаш да се неко љути на тебе, постарај се да измолиш опроштај, као што заповеда Господ наш.
51. Ако ноћу (у сну) претрпиш напад похоте, пази да се током дана у мислима не враћаш на срамне слике, да се наслађивањем не би оскрнавило твоје срце. Напротив, падни пред Господом и Он ће те помиловати. Јер, Он познаје људску немоћ.
52. Одредивши себи строги пост и почевши да обављаш дуго молитвено правило, немој мислити да ћеш се њима спасти, него веруј да ће се Бог смиловати на злопаћење твога тела, и да ће помоћи твојој немоћи.
53. Не очајавај и не падај духом ако се разболиш, него заблагодари Богу што и кроз ову болест жели да ти донесе корист.
54. Живећи у келији, одреди себи меру и час оброка, и од тога никако не одступај. Дај своме телу онолико колико је неопходно да би могло да обавља молитве и службу Божију. Укусну храну коју ти ван келије понуде немој узимати до ситости.
55. Немој слушати ђаволе који те наговарају да започнеш посао који је изнад твојих снага. Они обично гледају да одушеве човека за нешто што није у стању да уради, да би га затим бацили у малодушност и изругали се над њим. Све што они заподену јесте без мере и реда.
56. Једи једном на дан, али не до ситости. Дај телу онолико колико твој састав захтева.
57. Једну половину ноћи одвој за молитвено бдење, а другу за телесни одмор. Пре него што легнеш у постељу два сата стој на молитви и у певању Псалама, а онда пружи одмор телу. Своме телу које се разлењи да устане на молитву у одређено време реци: “Зар да због ово мало одмора касније одеш на бесконачне муке? Није ли боље да се овде мало потрудиш, да би тамо, са светима, имало вечни покој?” Тада ће те оставити лењост и приступити Божанствена помоћ.
58. Примивши монашки чин, отпусти свог роба. Ако зажели да крене за твојим примером и ступи у монаштво, не допусти му да живи са тобом.
59. Продајући рукодеље, немој се спорити око цене, како чине светски људи. Исто тако поступај и када купујеш. Знај да те оскудица приближује Богу.
60. Немој дирај ствар коју је сабрат оставио код тебе чак и ако ти затреба, осим ако ти он дозволи.
61. Ако те сабрат замоли да му нешто купиш када будеш ишао у град, немој га одбити. Ако са тобом буду и друга браћа, куповину обави у њиховом присуству.
62. Потруди се да ствар коју ти неко позајми на послугу вратиш одмах после обављеног посла. Немој је држати код себе ; све док ти је не затраже натраг. Ако се нешто на њој поквари, одмах поправи. Ако сам позајмиш неку ствар, не тражи је натраг уколико видиш да сабрат не може да ти је врати, нарочито ако ти није потребна.
63. Ако напустиш келију, па се после извесног времена вратиш у њу и у њој затекнеш неког другог, нипошто га не терај, да се на тебе не би наљутио Бог, већ себи потражи друго место. Али, ако он сам зажели да је остави, онда треба да се вратиш. Уколико при том он са собом узме нешто од ствари које су биле у келији, немој се противити.
64. Желећи да напустиш своју келију, не узимај са собом ништа од ствари које јој припадају, него их препусти неком сиромашном сабрату, те ће те Бог помиловати ма куда пошао.
65. Ничему се ђаволи тако не радују, као када неко скрива своје помисли од духовника. Немој мислити да ћеш се уподобити оцима ако не будеш чинио њихова дела.
66. Чувај се од богатства и љубави према њему. Јер, оно уништава плодове монаштва.
67. Немој попуштати када се бориш против неког искушења које ти много досађује. Падни пред лице Божије и реци: “Помози ми, Господе, јер сам слаб и не могу да издржим ову борбу”. И Бог ће ти помоћи уколико твоја молитва буде излазила из чистог срца. Ако победиш у борби, не хвали се и не уздај се у себе. Напротив, још више се чувај, јер непријатељ неће дуго чекати да заподене нову борбу, тежу од пређашње.
68. Молећи се Богу, немој говорити: “Господе, узми од мене ово, и дај ми оно”, него реци: “Господе, Боже мој, Ти знаш шта је корисно за моје спасење. Помози ми и не допусти да грешим пред Тобом и погинем у гресима својим, јер сам грешан и слаб. Немој ме предати непријатељима мојим, јер Теби прибегох. Избави ме, Господе, јер си Ти крепост моја и надање моје. Теби слава и хвала у векове векове. Амин”.
 

   

12 Comments

  1. Neizmjerno blago! Od srca hvala

  2. Najljepša hvala na objavi ovog Blaga.

  3. Draga braćo pravoslavci. Hvala vam što ste mi putem interneta omogučili pristup ovoj neizmjernoj riznici Božje mudrosti, neka vas Gospodin blagoslovi!
    Milan, katolik iz Pule

    • Бојан Јездимировић

      Милане Србине врати се прађедовској вери, нема спасења за јеретике. Да те Господ просветли и поведе путем спасења.

    • Ajde ti Milane u pravoslavlje. Ne mora niko da zna, pa ni mi. Ovde ti je duši spasenje.

  4. Одговор брату Вељку: Тај део се налази у Добротољубљу 2, у Прегледу духовне борбе, преподобног Јована Касијана, у тачки 160. страна 10. Ево цитата:
    “Споља они личе на новац истинитог цара, премда су их исковали лажни духовни ковачи, а не православни опитни оци. Њих су подмукли демони исковали на штету и пропаст. На њих се савршено може применити изрека Проповедника: Постоје путеви који човеку изгледају прави, иако им крај гледа у дно адово (Прич.16,25). Последње (четврто) опажање искусног мењача се односи на испитивање тежине [монете]. Ми ћемо га у нашем духовном делању испунити када дело које нам саветује помисао положимо на тас савести, те са свом строгошћу испитамо да ли има стварну тежину, тј. да ли је тешко страхом Божијим, да ли је све у њему по његовом смислу и значењу, не чини ли га лаким спољашност и новина, није ли му тежину умањила сујета и није ли га уништила људска слава. Извагавши и испитавши га сведочанствима апостола и пророка, ми смо дужни да га прихватимо као сагласно са њима, или да га са свом строгошћу одбацимо као њима противно и за нас погубно.” срдачан поздрав од росе

  5. Помози Бог, оци и братије! Надам се да би ми неко био кадар и вољан помоћи у једној ствари. Наиме, негде у добротољубљу сам прочитао нешто о расуђивању, а што никало не могу поново наћи. Тамо се онај који расуђује пореди са мењачем новца, и његово расуђивање пролази кроз, чини ми се, четири провере, од којих је последња: „да ли је ли тешко страхом Божијим?” Ако неко зна или слути о чему говорим, нека ми каже. С нама Бог!

  6. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  7. Бескрајно хвала на труду!!!

  8. Хаџи - Алекса

    Ево пуноће значења примене савремене технике на добробит спасења сваког ко жели да буде уз Господа нашега Исуса Христа. Нека је слава и хвала свима који уложише несебичан труд и љубав према ближњима на овакав савремени начин.

  9. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.