NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM I

DOBROTOLJUBLJE – TOM I

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI AVA ISAIJA

II

PRAVILA I SAVETI MONASIMA POČETNICIMA
Brate ljubljeni! Ako si već ostavio ovaj sujetni svet i posvetio sebe Bogu, kaj se za svoje grehe i drži se svoje odluke. Ne slušaj pomisli kada počnu da ti dosađuju govoreći: „Neće ti biti oprošteni raniji gresi“, nego ispunjavaj sledeća pravila:
1. Ne jedi sa ženom; ne sklapaj bliska prijateljstva sa dečacima; ne spavaj na istoj postelji sa mladićem. Kada skineš odelo, ne gledaj na svoje telo.
2. Ako te ponude vinom, ne pij više od tri male čaše. Ovo pravilo ie narušavaj čak ni radi prijateljstva.
3. Molitve propisane u određeno vreme ne tvori nepažljivo, da ne bi pao u ruke svojih neprijatelja. Trudi se koliko možeš da razmišljaš o sadržaju Psalama, jer će te to spasti od nečistog života.
4. Neka ti budu dragi rad i samoograničavanje, kako bi se stišale tvoje strasti. Nemoj o sebi imati visoko mišljenje, pa nećeš prestati da oplakuješ svoje grehe.
5. Čuvaj se laži koja razgoni strah Božiji. Ne otkrivaj svima svoja dobra dela, da ti ih ne bi oteo neprijatelj.
6. Otkrivaj bolesti svojim ocima, kako bi obreo pomoć od njihovih saveta.
7. Prinuđavaj se na rukodelje i u tebi će obitavati strah Božiji.
8. Ne osuđuj brata koji je zgrešio i ne preziri ga, inače ćeš pasti u ruke svojih neprijatelja.
9. Ne budi svadljiv, braneći uporno svoje mišljenje, da se u tebi ne bi nastanilo zlo.
10. Zavoli smirenje i ne oslanjaj se na sopstveno mišljenje. Navikni svoj jezik da neprestano govori: „Oprosti“. Tako će na tebe sići smirenje.
11. Sedeći u svojoj keliJi, staraj se o trima stvarima: o neprekidnoj molitvi, o udubljivanju u Psalme i o rukodelju.
12. Misli u sebi: „Današnji dan mi je poslednji u ovom svetu“, pa ćeš se izbaviti od greha.
13. Ne budi oblaporan, da se u tebi ne bi ponovili pređašnji gresi. Ne budi lenj. Trudi se da pronikneš u Psalme – pa će na tebe doći mir Božiji.
14. Prinudi se da plačeš za vreme molitve i Bog će se nad tobom smilovati – i skinuti sa tebe starog čoveka.
15. Znaj da trud, siromaštvo, uzdržanje i ćutanje privode smirenju. Smirenje, pak, donosi oproštaj svih grehova. Smirenje se sastoji u tome da čovek sebe smatra grešnikom i nepravednim, da nije uporan na svojim rečima, da se odriče svojih prohteva, da uvek obara svoj pogled, da podnosi uvredu, da mrzi počasti i pokoj, i da svima govori: „Oprosti“. Snagom smirenja neprijatelji se nagone u bekstvo.
16. Budi uvek tužan. Međutim, kada ti dođe bratija, razveseli se sa njima da bi u tebi obitavao strah Božiji.
17. Ako sa bratijom negde pođeš, stupaj na izvesnom odstojanju od drugih, da bi čuvao ćutanje. Ne osvrći se unaokolo, nego razmišljaj o Psalmima i u umu svom se moli Bogu. Ma kuda došao, ne obraćaj se sa preteranom bliskošću sa mesnim žitelji-ma. Uvek pazi na stidljivost i skromnost u svemu i ne poseži rukom za onim što ti nude, dok te ne zamole.
18. Ne spavaj sa drugim pod jednim pokrivačem. Dugo se moli pre sna, makar i bio umoran od puta.
19. Ne dozvoli da ti bilo ko maže telo uljem, osim ako si zaista teško bolestan.
20. Kada sediš za stolom sa bratijom, ne jedi sa nasladom, i mašaj se samo onoga što leži pred tobom. Neka ti kolena ne budu rastavljena. Ne podiži oči prema drugima. Ne pij vodu pohlepno i uz klokot u grlu.
21. Ako te nužda natera da šmrkneš dok sediš sa bratijom, ustani i udovolji svoju potrebu na maloj udaljenosti. Ne proteži se i ne zevaj dok si sa drugima. Ako te i napadne zevanje, ne otvaraj usta, pa će proći.
22. Ne otvaraj usta kad se smeješ, inače će se pokazati da u tebi nema straha Božijeg.
23. Ne poželi tuđe stvari. Ako stekneš knjigu, ne ukrašavaj je, jer se na takav način u tebi otkriva strast prema njoj.
24. Ako u nečemu pogrešiš, ne stidi se da priznaš i ne traži lažna izvinjenja, nego klekni, ispovedi svoj greh i zamoli oproštaj – i, dobićeš ga.
25. Nemoj se gneviti ako neko u tvom prisustvu slaže, nego reci: „Oprosti“.
26. Ne stidi se da se svome savetniku obraćaš sa pitanjima.
27. Ukoliko neko pokuca na vrata tvoje kelije dok si zauzet svojim delom, ostavi sve i uspokoj brata svoga.
28. Ne govori ni sa kim i bez potrebe ne slušaj šta drugi pričaju.
29. Ako te tvoj nastavnik pošalje na put, raspitaj se kako treba da se ponašaš, i čini kako ti zapovedi. Ne prepričavaj ono što si čuo. Ako budeš pazio na svoje oči i uši, nećeš zgrešiti ni svojim jezikom.
30. Ukoliko budeš živeo sa sabratom, neka ti bude kao stranac. Ništa mu nemoj naređivati i ne čini se većim od njega. Ako on tebi naredi nešto što ne želiš, prikloni svoju volju i ne žalosti ga odbijanjem, da se ne bi pomutio mir među vama. Znaj da je veći onaj ko se povinuje.
31. Ako budeš živeo sa sabratom i on ti kaže da skuvaš nešto, pitaj ga šta želi. Ako, pak, tebi prepusti izbor, skuvaj šta nađeš, sa strahom Božijim.
32. Ustavši od sna i pre nego što bilo šta započneš, pomoli se, zatim se udubi u reč Božiju, i tek onda se marljivo prihvati rukodelja.
33. Stranca radosno dočekuj i pozdravljaj kako vaš susret ne bi bio na obostranu štetu. Kada uđe, ne postavljaj mu nepotrebna pitanja, nego najpre reci da se pomolite. Kada sedne, reci: „Kako ti je zdravlje, brate?“, a onda mu daj neku knjigu da čita. Ako je umoran od puta, daj mu da se odmori i umij mu noge. Ako počne da praznoslovi, reci mu: „Oprosti brate, ja sam slab i ne mogu da slušam takve stvari“. Ako mu je poderana odeća, zašij je. Ako je slab, a odeća mu se isprljala, operi je. Ali, ako se radi o nekoj lutalici, a kod tebe u to vreme sede sveti ljudi, ne dozvoli mu da uđe. Pozdravi ga kako priliči i otpusti ga da ide. Međutim, ako je siromašan, ne otpuštaj ga bez utehe, nego mu ponudi šta je Bog poslao.
34. Nemoj razgledati stvar koju sabrat ostavi kod tebe, osim u njegovom prisustvu.
35. Kada te neko ostavi u svojoj keliji i iziđe, ne podiži svoje oči da posmotriš šta se u njoj nalazi. Pre nego što izađe reci mu: „Daj mi neki posao, da poradim dok se ne vratiš“. I šta ti odredi, čini sa usrdnošću.
36. Ne moli se lenjo i nemarno, jer time, umesto da ugađaš Bogu, navlačiš na sebe Njegov gnev. Na molitvi stoj sa strahom i trepetom, ne naslanjaj se na zid i ne premeštaj se sa noge na nogu. Suprotstavaljaj se pomislima i ne daj im da te uvuku u brige o telesnim stvarima, kako bi tvoja molitva bila uslišena.
37. Kada si na liturgiji dobro pazi na svoje pomisli i osećanja i stoj sa strahom pred Svevišnjim Bogom, kako bi dostojno primio Telo i Krv Hristovu, i njima izlečio svoje strasti.
38. Dok si mlad, ne treba da nosiš lepa odela.
39. Ako putuješ sa nekim starijim od sebe, nemoj ići ispred njega. Ukoliko neko ko je od tebe stariji ustane da sa nekim razgovara, nemoj ni ti ostati da sediš, nego ustani i stoj sa njima dok ti se ne kaže da sedneš.
40. Uđeš li u grad ili naselje, spusti pogled, da ono što bi mogao videti ne bude povod za borbu kada ostaneš sam u keliji.
41. Nemoj noćevati tamo gde postoji opasnost da zgrešiš srcem. Ne jedi sa ženom i ne gledaj je, pa čak, ako možeš, ni njene odežde.
42. Ako si na put krenuo sa starcem, ne daj da on bilo šta nosi sam. Ako su svi putnici mladi, neka svaki nosi svoj deo. Ukoliko prtljaga ima malo, menjajte se svaki sat. Onaj koji nosi neka ide napred, kao i nemoćni. Kada oni sednu da se odmore, i ostali treba da sednu sa njima.
43. Starcu koga budeš pitao za savet povodom svojih pomisli sve slobodno otkrivaj, onako kako je, samo ako si uveren da će sačuvati tvoje tajne. Prilikom izbora starca nemoj gledati ko je u dubokoj starosti, nego ko je ovenčan znanjem i duhovnim iskustvom, da ne bi umesto koristi naišao na štetu i da se ne bi umnožile tvoje strasti.
44. Prinudi samog sebe da se dugo moliš noću, ne bi li se prosvetio tvoj razum. Razmišljaj o svojim gresima i moli se Bogu, pa će ti ih On i oprostiti.
45. Onome ko u tvom prisustvu počne da osuđuje sabrata, pa makar i onoga koji tebe osuđuje, reci sa smirenjem: „Oprosti mi, brate. Ja sam grešan i slab. I sam sam kriv za ono o čemu govoriš. Zbog toga ne mogu da slušam“.
46. U svemu sebi pretpostavljaj sabraću. Ako ti pred njima neko ukaže počast, reci: „Zbog vas mi je ukazao takvu počast“.
47. Onoga koji ti nešto traži na zajam nemoj odbiti, ma o čemu se radilo.
48. Ne sećaj se često na one koje si ostavio radi ljubavi Božije, već se sećaj smrti i Suda, i toga da ti niko od njih tada neće moći pomoći.
49. Ako se, sedeći u keliji, setiš nekoga ko ti je naneo zlo, odmah ustani i srdačno se pomoli za njega, tj. da ga Bog pomiluje. Na taj način ćeš brzo iskoreniti strast koju imaš prema njemu.
50. Želeći da se pričestiš Hristovim Telom i Krvlju, pazi da ti srcu ne ostane gnev ili mržnja prema bilo kome. A ako znaš da se neko ljuti na tebe, postaraj se da izmoliš oproštaj, kao što zapoveda Gospod naš.
51. Ako noću (u snu) pretrpiš napad pohote, pazi da se tokom dana u mislima ne vraćaš na sramne slike, da se naslađivanjem ne bi oskrnavilo tvoje srce. Naprotiv, padni pred Gospodom i On će te pomilovati. Jer, On poznaje ljudsku nemoć.
52. Odredivši sebi strogi post i počevši da obavljaš dugo molitveno pravilo, nemoj misliti da ćeš se njima spasti, nego veruj da će se Bog smilovati na zlopaćenje tvoga tela, i da će pomoći tvojoj nemoći.
53. Ne očajavaj i ne padaj duhom ako se razboliš, nego zablagodari Bogu što i kroz ovu bolest želi da ti donese korist.
54. Živeći u keliji, odredi sebi meru i čas obroka, i od toga nikako ne odstupaj. Daj svome telu onoliko koliko je neophodno da bi moglo da obavlja molitve i službu Božiju. Ukusnu hranu koju ti van kelije ponude nemoj uzimati do sitosti.
55. Nemoj slušati đavole koji te nagovaraju da započneš posao koji je iznad tvojih snaga. Oni obično gledaju da oduševe čoveka za nešto što nije u stanju da uradi, da bi ga zatim bacili u malodušnost i izrugali se nad njim. Sve što oni zapodenu jeste bez mere i reda.
56. Jedi jednom na dan, ali ne do sitosti. Daj telu onoliko koliko tvoj sastav zahteva.
57. Jednu polovinu noći odvoj za molitveno bdenje, a drugu za telesni odmor. Pre nego što legneš u postelju dva sata stoj na molitvi i u pevanju Psalama, a onda pruži odmor telu. Svome telu koje se razlenji da ustane na molitvu u određeno vreme reci: „Zar da zbog ovo malo odmora kasnije odeš na beskonačne muke? Nije li bolje da se ovde malo potrudiš, da bi tamo, sa svetima, imalo večni pokoj?“ Tada će te ostaviti lenjost i pristupiti Božanstvena pomoć.
58. Primivši monaški čin, otpusti svog roba. Ako zaželi da krene za tvojim primerom i stupi u monaštvo, ne dopusti mu da živi sa tobom.
59. Prodajući rukodelje, nemoj se sporiti oko cene, kako čine svetski ljudi. Isto tako postupaj i kada kupuješ. Znaj da te oskudica približuje Bogu.
60. Nemoj diraj stvar koju je sabrat ostavio kod tebe čak i ako ti zatreba, osim ako ti on dozvoli.
61. Ako te sabrat zamoli da mu nešto kupiš kada budeš išao u grad, nemoj ga odbiti. Ako sa tobom budu i druga braća, kupovinu obavi u njihovom prisustvu.
62. Potrudi se da stvar koju ti neko pozajmi na poslugu vratiš odmah posle obavljenog posla. Nemoj je držati kod sebe ; sve dok ti je ne zatraže natrag. Ako se nešto na njoj pokvari, odmah popravi. Ako sam pozajmiš neku stvar, ne traži je natrag ukoliko vidiš da sabrat ne može da ti je vrati, naročito ako ti nije potrebna.
63. Ako napustiš keliju, pa se posle izvesnog vremena vratiš u nju i u njoj zatekneš nekog drugog, nipošto ga ne teraj, da se na tebe ne bi naljutio Bog, već sebi potraži drugo mesto. Ali, ako on sam zaželi da je ostavi, onda treba da se vratiš. Ukoliko pri tom on sa sobom uzme nešto od stvari koje su bile u keliji, nemoj se protiviti.
64. Želeći da napustiš svoju keliju, ne uzimaj sa sobom ništa od stvari koje joj pripadaju, nego ih prepusti nekom siromašnom sabratu, te će te Bog pomilovati ma kuda pošao.
65. Ničemu se đavoli tako ne raduju, kao kada neko skriva svoje pomisli od duhovnika. Nemoj misliti da ćeš se upodobiti ocima ako ne budeš činio njihova dela.
66. Čuvaj se od bogatstva i ljubavi prema njemu. Jer, ono uništava plodove monaštva.
67. Nemoj popuštati kada se boriš protiv nekog iskušenja koje ti mnogo dosađuje. Padni pred lice Božije i reci: „Pomozi mi, Gospode, jer sam slab i ne mogu da izdržim ovu borbu“. I Bog će ti pomoći ukoliko tvoja molitva bude izlazila iz čistog srca. Ako pobediš u borbi, ne hvali se i ne uzdaj se u sebe. Naprotiv, još više se čuvaj, jer neprijatelj neće dugo čekati da zapodene novu borbu, težu od pređašnje.
68. Moleći se Bogu, nemoj govoriti: „Gospode, uzmi od mene ovo, i daj mi ono“, nego reci: „Gospode, Bože moj, Ti znaš šta je korisno za moje spasenje. Pomozi mi i ne dopusti da grešim pred Tobom i poginem u gresima svojim, jer sam grešan i slab. Nemoj me predati neprijateljima mojim, jer Tebi pribegoh. Izbavi me, Gospode, jer si Ti krepost moja i nadanje moje. Tebi slava i hvala u vekove vekove. Amin“.
 

   

5 komentar(a)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Hadži - Aleksa

    Evo punoće značenja primene savremene tehnike na dobrobit spasenja svakog ko želi da bude uz Gospoda našega Isusa Hrista. Neka je slava i hvala svima koji uložiše nesebičan trud i ljubav prema bližnjima na ovakav savremeni način.

  3. Beskrajno hvala na trudu!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Pomozi Bog, oci i bratije! Nadam se da bi mi neko bio kadar i voljan pomoći u jednoj stvari. Naime, negde u dobrotoljublju sam pročitao nešto o rasuđivanju, a što nikalo ne mogu ponovo naći. Tamo se onaj koji rasuđuje poredi sa menjačem novca, i njegovo rasuđivanje prolazi kroz, čini mi se, četiri provere, od kojih je poslednja: „da li je li teško strahom Božijim?“ Ako neko zna ili sluti o čemu govorim, neka mi kaže. S nama Bog!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *