NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM I

DOBROTOLJUBLJE – TOM I

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI AVA ISAIJA

SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UČENICIMA

 

DVADESET DEVETO SLOVO
Ridanja
1. Teško nama slastoljubivima i kratkovremenima, jer zbog privremene bezakone telesne pohote nećemo ugledati slavu Gospodnju!
2. Teško nama što, prezrevši neraspadljivo, nezadrživo stremimo raspadljivome, iako raspadljivost ne nasleđuje neraspadljivost (1.Kor.15,50)!
3. Teško nama što svoje telo, koje će pojesti crvi i gnoj, hranimo u gresima, ne bojeći se ni ognja koji će nas večno mučiti, ni neuspavljivog crva!
4. Teško nama što telo naše, koje je oskrnavljeno nečistotom, hristoljibivi ljudi poštuju poklonima i celivaju, dok smo mi okrečeni grobovi koji u sebi nose smrtonosni greh!
5. Teško nama što preko neuzdržanja u hrani i slastima u sebi sabiramo semenje koje klija i pobuđuje nas na bezakono telesno sjedinjenje!
6. Teško nama što ne upoređujemo truležnost sa netruležnošću i što se ne bojimo Božanstvene i strašne pravde!
7. Teško nama što smo malodušni za dobro i revnosni i brzi na zlo!
8. Teško nama što smo telo naše, koje je sposobno da postane obitalište večne svetlosti, učinili obitalištem večne tame!
9. Teško nama što Sin Čovečiji, koji je jednosuš(t)an Bogu Ocu i koji se radi nas ovaplotio u nama nema gde da zakloni Svoju glavu, dok su lisice, tj. zli i lukavi duhovi u nama sebi napravili jazbinu!
10. Teško nama što pravi srcem Sudiji predlažu svoje duše neporočne i svoja tela sveta i neuprljana, dok mi, čije su duše oskrnavljene i tela nečista, možemo jedino da očekujemo osudu na večne muke!
11. Teško nama što očekujemo počasti svetih, iako smo puni pohote za nepravdom i svakom nečistotom!
12. Teško nama što se krećemo među svetima i nezlobivima kao čisti i slobodni, iako smo osuđeni i krivci za mnoge grehe!
13. Teško nama što urazumljujemo i poučavamo one koji su daleko bolji od nas, premda smo ispunjeni sagrešenjima!
14. Teško nama što, imajući brvno u oku, kao neporočni pokrećemo sud i gnevimo se zbog najmanjih sagrešenja naše braće!
15. Teško nama što na druge polažemo teška i nepodnošljiva bremena, a sami, kao nemoćni telom, odbijamo da ih se i dotaknemo!
16. Teško nama što, budući oskudni u božanstvenom monaškom delanju, bez stida žurimo da druge učimo delatnoj vrlini!
17. Teško nama što smo zaboravili na svoje davne grehe, i što se ni zbog novih ne mučimo i ne plačemo!
18. Teško nama što smo dobro započeli uz blagodat Božiju, dok smo sada postali telesni!
19. Teško nama što smo se toliko pogruzili u nečiste pomisli da se, navodno ne videći svoje grehe, pitamo da li smo ih činili!
20. Teško nama što jedući i pijući ne pomišljamo na borbu koja nam se dešava zbog prejedanja!
21. Teško nama što smo gotovi da se složimo sa pomislima čim demoni u nama probude bludna sećanja!
22. Teško nama što, ostavljajući božanstvene molitve i čitanje sa razmišljanjem, svoje dane provodimo u pustim maštanjima i praznoslovlju!
23. Teško nama što su nam srca okamenjena do te mere da, i pored čestog napregnutog iskanja skrušenosti i suza, ne nalazimo uspeha zbog krajnjeg nemara i lenjosti!
24. Teško nama što se ni malo ne staramo o duši, premda neprestano greši, i premda je Bog rekao: Umreće duša koja sagreši(Jez.18,4)!
25. Teško nama što je zbog sitosti i uteha naše telo lako pokretno na greh i što mi do pohote razgorevamo nečiste i skverne pomisli, preko očiju primajući strele lukavog u svoja srca i preko doticanja tela postajući puni pohote za ženama slično konjima, ne pomišljajući o svom slovesnom dostojanstvu i ne bojeći se večnog mučenja!
26. Teško nama što se zbog stradanja i bolesti tela mnogo uznemiravamo i stenjemo, dok smo za rane i neizlečive bolesti duše neosetljivi!
27. Teško nama što je kod nas vladalačka sila duše potčinjena njenom robu – telu, što gospodari lošije nad boljim, te što ne služe oboje sa jednom željom Bogu koji nas je sazdao!
28. Teško nama što svoje grehe ponavljamo kroz zle i nečiste pomisli, te što ne prepoznajemo kad se Bog od nas udaljava i kad prilaze nečisti duhovi!
29. Teško nama što, iako nerazumni i nerazboriti, volimo i otimamo pohvale svetih, ali ne i njihove podvige i dela!
30. Teško nama što u izvršavanju zapovesti Božijih ne projavljujemo ni strah slugu, ni usrđe i blagorazumnost najamnika, ni ljubav sinova!
31. Teško nama što iz ugađanja ljudima ne odbijamo da govorimo i činimo razne [stvari], ne obazirući se na ono što je nepravedno!
32. Teško nama što se stidimo ljudi kada grešimo, dok na večni stid ne obraćamo nikakvu pažnju!
33. Teško nama što se nismo isticali, znajući da smo od siromašnih i neznatnih roditelja, dok se, i pored zaveta siromaštva i smirenja Bogu, prepiremo kako bi nas svrstali na isti nivo sa bogatim i slavnim!
34. Teško nama što smo u svetu, prinuđeni siromaštvom, bili uzdržljivci, dok se sada, kada smo prizvani na uzdržanje, vrlo mnogo staramo za sitost stomaka i pokoj tela!
35. Teško nama što se svrstavamo u demonsku gomilu, premda [znamo] da demoni okružuju one koji se ne boje Boga i koji prestupaju Njegove zapovesti, a anđeli one koji se boje Boga!
36. Teško nama što se trudimo da se dopadnemo bogatim i silnim kad se sretnemo sa njima i kad pogovorimo sa njima, dok se od siromašnih odvraćamo kao od dosadnih kada dolaze da prose od nas!
37. Teško nama što se prema svakom čoveku ne odnosimo kao što priliči, već kako hoćemo i kako nam se dopada!
38. Teško nama što svoja prava tačno određujemo, što rasuđujemo i učimo o njima, dok smo od činjenja dobra daleko odstupili!
39. Teško nama što marljivo čistimo zemlju od trnja i šiblja i od drugog rastinja koje šteti plodovima, dok svoje duše strahom Božijim ne čistimo sa marljivošću od zlih i nečistih pomisli koje štete svetim vrlinama!
40. Teško nama što upotrebljavamo mnogogodišnje staranje radi zemaljskih i truležnih stvari, bez obzira na to što treba da se preselimo sa zemlje i što na njoj živimo kao došljaci, i bez obzira na to što u vreme neizbežnog preseljenja odavde nećemo imati mogućnosti da bilo šta ponesemo!
41. Teško nama što smo nemarni za svoje duše i što se [ponašamo] kao da nećemo dati odgovor za sve vreme svog života, iako [znamo] da ćemo za svako delo u zemaljskom životu, za svaku praznu reč, za zle i nečiste pomisli i sećanja duše biti dužni da pružimo odgovor strašnom Sudiji!
42. Jao nama ne samo zbog naše nečastivosti i bezakonja koja smo počinili, već i zbog prezira prema obećanjima Božijim i zbog neverovanja u njih!
43. Teško nama što smo se kao nerazumni prilepili za truležnost, i što smo, zbog ljubavi prema zemaljskom, ostali daleko od večne netruležnosti, iako smo imali mogućnost da se kroz jevanđelski život spojimo sa nepropadljivošću!
44. Teško nama što smo nepropadljivosti pretpostavili odvratnu truležnost!
45. Teško nama što iz samougađanja pre biramo da nas pobeđuju naše strasti, nego da pobeđujemo svako slastoljublje, iako za to imamo mogućnosti!
46. Teško nama što se stidimo i bojimo da grešimo pred ljudima, a ne treptimo i ne bojimo se da grešimo i da smo beščasni pred Onim koji vidi i sakriveno!
47. Teško nama što svoje reči ne začinjujemo božanskom solju, već uvek bližnjem govorimo beskorisne reči, daleke od pobožnosti!
48. Teško nama što sa ljudima razgovaramo koristeći se lažju, lukavstvom i prevrtljivošću, ne bojeći se osude!
49. Teško nama zato što san i uninije čine da demoni kradu umiljenje iz naših srdaca!
50. Teško nama što strastima prevazilazimo svetovnjake iako smo se odrekli sveta!
51. Teško nama što ispravljamo druge kad greše u sitnicama, iako sami imamo veliku potrebu za obučavanjem i poukom!
52. Teško nama ako nas Gospod ispita na zemlji i ako nas uzme na sud sa neispravljenima!
53. Teško nama što ne pazimo na ono što se nalazi u našem stomaku, usled čega nas pobeđuju slastoljublje i gordost!
54. Teško nama što želimo da nas smatraju svetima i da nas poštuju njihovim imenom, iako svagda svoje duše skrnavimo nečitim pomislima!
55. Teško nama što smo, predavši se taštini, zaboravili na borbu sa đavolom!
56. Teško nama koji ovde grešimo bez straha, zato što će nas tamo dočekati neugasivi oganj geenski, najkrajnja tama, neuspavljivi crv, plač i škrgut zuba, i večna sramota pred tvari koja je viša i niža od nas!
57. Teško našoj nerazboritoj i neraskajanoj duši zato što će po vaskrsenju mrtvih sa vapajima i škrgutom zuba plakati i stenjati u grešnom telu svom, budući pogođena očajanjem zbog gorkih i bolnih mučenja u večnom ognju!
58. Teško nama što u zemlji prognanja i stranstvovanja volimo prokleto veselje, dok se ne sećamo sladosti raja i preziremo nebesko Carstvo!
59. Teško nama što se po nemilosrđu upodobljavamo ludim devojkama i što preko dobročinstava bližnjima ne otkupljujemo jelej koji je potreban za osvetljenje svetiljki!
60. Teško nama što dan i noć uznosimo molitvu Bogu, govoreći: „Gospode, Gospode“, a ne činimo ono što je On zapovedio!
61. Teško onome koji je napisao ova ridanja što nije na sebe uzeo ni najmanji uzdah pokajanja, premda je kriv za sve što je napisao!
62. Teško onome koji pati zbog drugih ali se lišava tugovanja zbog samog sebe!
63. Teško nama što se ne stidimo iako nas savest neprestano izobličava i svedoči protiv nas, i što ne drhtimo pred Strašnim sudom Božijim, iako podležemo osudi i mukama za ono što smo učinili!
64. Teško nama što se radujemo zbog ljudskih pohvala, iako nam dela zaudaraju!
65. Teško nama zato što bluđenje uma i srca, rasejanost i zaborav oduzimaju strah Božiji iz naših srdaca!
66. Teško nama što nam naše staranje o sujetnom srce čini zapuštenom zemljom i pritupljuje njegovo (osećanje za duhovno)!
67. Teško nama što nas Bog dugo trpi, te nas ne pogađa smrću koja odgovara našim delima, a mi se još ne staramo da i sami postanemo milostivi!
68. Teško nama što sada ne pamtimo svoje grehe, dok ćemo, po obnaženju duše od tela, odjednom, sa bolnim i gorkim raskajanjem, ugledati sve njih – učinjene i rečju, i delom i pomislima, izobražene i napisane u sećanju naših srdaca!
69. Teško nama što pristupamo strašnim Tajnama Božijim, proniknuti svojom nečistotom, bez obzira na opomenu apostola da koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tela Gospodnjega (1.Kor.11,29)! Mi se pravdamo da smo to učinili u noćnom maštarenju i u skvernim pomislima. Međutim, onaj ko Bogu pristupa sa nečistim pomislima, sa poročnim očima, sa oskrnavljenim telom, sa skvernim stremljenjima duše i tela, sebe čini dostojnim mnogih bolesti tela i nemoći duše, a zatim i večnog mučenja i beskrajne sramote.
70. Teško meni što ovo pišem prolivajući gorke suze, dok još nisam započeo dela pokajanja!
71. Teško meni što govorim istinu, a ne činim dobra dela!
72. Teško meni koji dobro poučavam, ali rđavo postupam!
73. Teško onima što greše u slastima, zato što će primiti gorak kraj sa večnom sramotom!
74. Teško onima koji se žaloste zbog nepotrebnih stvari, jer su se lišili dušekorisne tuge pokajanja!
75. Teško onima koji vređaju i omalovažavaju, zato što su se udaljili od blažene ljubavi!
76. Teško onima koji drugima ne žele dobro i koji zavide, jer su postali tuđi blagosti i milosrđu Božijem!
77. Teško čovekougodnicima, zato što ne mogu Bogu ugoditi!
78. Teško licemerima, zato što su otpali od istine Božije!
79. Teško gordima, zato što su na strani odstupnika đavola!
80. Teško onima koji se ne boje Gospoda, zato što će se uplesti u mnoge grehe, i što će biti bičevani i ovde i tamo!
81. Teško nama što ujede i ugrize buva, gnjida, vaši, muva, komaraca i pčela ne trpimo, dok se od napasti velikog drakona, koji nas guta kao na pojilu i koji nas je probio smrtonosnom žaokom, uopšte ne štitimo niti sakrivamo!
82. Teško nama što nas đavo iscrpljuje i slastima i bolestima i nevoljama i svakakvim svetskim prevarama, a mi nećemo da prestanemo sa zlom!
83. Teško nama što ne prolivamo mnoge suze, niti bolujemo srcem, niti se od svojih strasti uzdržavamo, iako odstupništvo traje tako mnogo godina i premda su mnogi ostavili Pravoslavnu veru, već naprotiv, dodajemo greh na greh, kako bismo za svoja zla dela odjednom dobili večno mučenje u geeni!
84. Teško nama koji smo napisali ove vapaje, što u starosti svojoj, kad nam je već došao kraj, dodajemo još veća i nepodnošljivija zla i još teže grehe, iako se još nismo pokajali ni zbog zlih dela svoje mladosti!
85. Teško nama što se ne stidimo čak ni najtežih stradanja i raznih bolesti tela, već se gojimo u gresima i sa prezirom (prema dužnosti), te sa punim neuzdržanjem i raspuštenošću, debljamo svoja skverna i grešna tela!
86. Teško nama što nam predstoji da prođemo kroz oganj koji ključa snažnije od morskih valova, da bi svaki primio ono štoje u telu učinio, bilo dobro ili zlo (2.Kor.5,11)!
87. Teško nama što ne pomišljamo o onom mračnom i neveštastvenom žeženju ognja, niti o tamošnjem večnom gorkom plaču i škrgutu zuba! Jer, Bog će od nas oduzeti svetlost u plamenu, dok će jaru i mrak ostaviti u ognju radi nečastivih i grešnika.
88. Teško meni, bedna dušo! Vrlo mi je žao i srce me moje bez prestanka boli (Rim.9,2)! Jer, oplakujući sebe, ja sam dužan da kažem: „Zlo mi je pomračilo razum i pokrilo istinu; smrt je pobedila život; zemaljsko, truležno i privremeno je zamenilo nebesko, netruležno i večno; mrsko i dostojno mržnje pokazalo se slađim i omiljenijim od istinske ljubavi Hristove i časti; zabluda je istinu izbacila iz moje duše, osudivši je na izgnanstvo; izabrah stid i sramotu umesto smelosti i pohvale; gorčinu pretpostavih sladosti; zemlju i pepeo zavoleh više od neba i njegovog Carstva; tama dobromrsca đavola ušla je u moje srce i pomračila svetlost viđenja u mom umu“.
89. Teško meni! Teško meni! Kakve zamke đavolje su me zaplele i, saplevši me, sa kakve visine me oboriše dole! Hodeći, umorih se, i moj znoj me uzalud oblivao. Ko da me ne oplače? Ko neće gorko zaplakati zbog mene koji sam se iscrpeo u sujetnom trudu koji sam u pristaništu pretrpeo brodolom? Pomilujte me, pomilujte me, pomilujte me, o prijatelji (Jov.19,21), i uporno molite blagog i nezlobivog Gospoda mog Hrista da se smiluje nada mnom i da otera strašnu maglu dobromrsca đavola sa uma moga, kako bih mogao da vidim u kakvom blatu ležim i kako ne ustajem, premda sam u mogućnosti. Ili je možda moje skraćeno vreme preseklo svaku nadu za mene? Nema bolesti koja bi bila veće od moje; nema rane kao što je moja rana; nema razdiranja srca kao što je moje, jer bezakonja moja prevaziđoše glavu moju (Ps.37,5). Moje rane nisu rane od mača i moji mrtvi nisu mrtvi od bitke. Raspaljene strele neprijatelja zabile su se u mene i oslepele mog unutrašnjeg čoveka – te se pogruzih u dubinu blata, tako da nema opstanka (Ps.68,3). Strah kojeg se užasavah, dođe mi (Jov.Z, 25), i pokri me tama smrtna (Ps.43,20).
90. Teško meni! Pogledaj dušo, i uvidi privremenu sadašnjost, i ono što će, posle kratkog vremena, sa gorčinom i skorbi proći, kao i ono strašno što dolazi. Pomisli, dušo, od kolike nade i dobara ti otpadaš i kakvih mučenja ćeš uskoro postati nezamenjiva i neutešna naslednica! Zbog toga, pre nego što nad tvojom glavom nestane svetlost, požuri i dođi te padni moleći i proseći Darodavca večne svetlosti da te izbavi od sveobuhvatnog plamena i od potpune tame. Jer, Njegovo je da oprosti grehe i da daruje dobra nama, koji smo nedostojni Njegove milosti. Njemu slava i moć u vekove vekova. Amin.
 

   

5 komentar(a)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Hadži - Aleksa

    Evo punoće značenja primene savremene tehnike na dobrobit spasenja svakog ko želi da bude uz Gospoda našega Isusa Hrista. Neka je slava i hvala svima koji uložiše nesebičan trud i ljubav prema bližnjima na ovakav savremeni način.

  3. Beskrajno hvala na trudu!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Pomozi Bog, oci i bratije! Nadam se da bi mi neko bio kadar i voljan pomoći u jednoj stvari. Naime, negde u dobrotoljublju sam pročitao nešto o rasuđivanju, a što nikalo ne mogu ponovo naći. Tamo se onaj koji rasuđuje poredi sa menjačem novca, i njegovo rasuđivanje prolazi kroz, čini mi se, četiri provere, od kojih je poslednja: „da li je li teško strahom Božijim?“ Ako neko zna ili sluti o čemu govorim, neka mi kaže. S nama Bog!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *