NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM I

DOBROTOLJUBLJE – TOM I

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI AVA ISAIJA

SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UČENICIMA

 

DVADESET ŠESTO SLOVO
Izreke koje je izneo ava Petar, učenik Isaijin, navodeći da ih je čuo od njega
1. Moj otac je rekao: „Budi hrabar i obnovi ono što je potrebno ispraviti. [Jedino] se čistota može moliti Bogu. Strah Božiji i pritešnjavanje (u svemu) donose ostavljenje grehova. Uzalud se moli čovek koji u svom srcu ima zlobu i [želi] osvetu. Nemoj želeti da pitaš za savet ili pouku (o delima) ovoga vremena, niti ih sam pružaj ljudima koji te pitaju. Neprestano slušaj one koji govore u tebi i moli Boga da ti da dar da poznaš čije reči treba da poslušaš. Učini napor da ti se ne desi da ti usta govore jedno, a da ti je drugo u srcu“.
2. Opet je rekao: „Pružanje pred Gospoda sa razumom, i povinovanje zapovestima sa smirenjem donosi ljubav, a ljubav – bestrašće“.
3. Još je rekao: „Bezmolvnik treba da se svakoga časa ispituje da li je mimoišao one koji će ga susresti u vazduhu, i da li ih se oslobodio još dok se ovde nalazi. Jer, sve dok potpada pod njihovo ropstvo, nije ih se još oslobodio. Zbog toga ga očekuje trud sve dok ne bude pomilovan“.
4. Opet je rekao: „Daleko je od milosti Božije čovek koji u srcu svome ima osuđivanje“. Kada sam ga pitao o tome, on je rekao: „Ako hoćeš da ideš za Gospodom našim Isusom Hristom, drži Njegove reči. Ako hoćeš da sa Njim razapneš starog čoveka, dužan si da se odvojiš od onih koji te skidaju sa krsta, da se pripremiš za podnošenje uvreda, da umiruješ srce onih koji te kinje, da se smiravaš, da vladaš nad svojim prohtevima, da ćutiš i da nikog ne osuđuješ u srcu“.
5. Još je rekao: „Bezmolvnik treba da ima strah od susreta sa Bogom u tolikoj meri da on prethodi njegovom disanju. Jer, taj strah se u njemu nije ostvario i od njega je milost još daleko, sve dok greh privlači njegovo srce“.
6. Opet je rekao: „Žalosno je što mi u ustima imamo bestrašće, a u srcu bezakonje i zlo“.
7. Još je rekao: „Neće susresti ljubljenog Isusa sa radošću onaj ko se ne podvizava do smeri da svoje telo učini sličnim Njegovom. On još nije slobodan od gorkog ropstva“.
8. Evo šta je još govorio: „Avaj! Avaj! Avaj! Dokleje dospela duša! Kako je samo čista stvorena, a pod kakvom vlašću sada stoji, i kakvom je sujetom svezana!“
9. Takođe je rekao: „Sve dok si u telu, molim te, ne popuštaj srcu svome. Čovek ne može da veruje nikakvom plodu, sve dok se nalazi u polju, budući da ne zna šta će se desiti sa njim pre nego što ga zatvori u svoje žitnice. Tako on ne može da popušta svom srcu sve dok je disanje u njegovim nozdrvama (Jov 27,3), budući da ne zna kakva će ga strast susresti pre izdisaja. Prema tome, čovek ne treba da popušta svom srcu sve dok diše, već da uvek vapije Bogu da mu [ukaže] pomoć i milost“.
10. Ja sam ga pitao: „Oče, šta je smirenoumlje i šta ga rađa?“ On mi je rekao: „Poslušanje, odsecanje od svoje volje u smirenju bez napora, čistota, trpljenje uvreda, podnošenje reči bližnjega bez teškoće – eto šta je smirenoumlje“.
11. Opet je rekao: „Blažen je onaj koji je stekao novog čoveka pre nego što je susreo Hrista. To je i apostol rekao: Telo i krv ne mogu naslediti Carstva Božijega (1.Kor.15,50). I još: Jer sve dok je među vama zavist i nesloga i razdori, zar niste telesni i zar se ne vladate po čoveku?(1.Kor.Z,3)“.
12. Opet je rekao: „Mi se nalazimo u tolikim teškoćama od naših neprijatelja stoga što nismo kako treba spoznali grehe svoje, i što nismo razumno ispitali plač. Jer, plač bi nam, da se kako našao u nama, otkrio grehe naše. Kada nam bude dano da istinski vidimo svoje grehe, stidećemo se čak da pogledamo na lice prisutnih, pa čak i na bestidne žene, jer su i one časnije od nas. Jer, one sa takvom drskošću čine grehe svoje ne znajući Boga, a mi smo verni pa ipak se naša srca slažu sa gresima“.
13. Rekao je opet: „Podnošenje uvreda i ustupanje volji bližnjega po Bogu, da se neprijatelju ne bi dalo da se umeša, pokazuje čoveka-delatelja. Jer, ko ima bodar um i ko se sa razumom nalazi pod nogama Gospoda Isusa, postaraće se da odseče svoju volju već i zbog toga da ne bude odvojen od svog ljubljenog Gospoda. Ko ne uzdržava svoju volju u svemu, ni sa vernima ne može biti u miru, jer će malodušnost, gnev i ogorčenje svagde pratiti njegovo srce. Onaj ko govori: „Nije ništa ako pogovorim, ili ako čujem“, liči na slepca koji ne vidi svetlost ni kad ga uvode, niti kad ga izvode. Shvatite šta biva sa suncem – i najmanji oblak sakriva njegovu svetlost i toplotu. Međutim, to vide samo oni koji imaju prozrenje“.
14. Opet je rekao: „Čovek koji uvek gleda na svoje grehe nema jezika kojim bi mogao da pogovori sa nekim čovekom“.
15. Opet je rekao: „Omrzi sve što je u svetu i telesni pokoj, pošto te čine neprijateljem Božijim. Kao što se čovek bori protiv neprijatelja, tako i mi treba da se borimo protiv svog tela i da mu ne pružamo pokoj“.
16. Rekao je opet: „Delatnik, koji voli Boga, treba da pazi na svaku svoju pomisao, da se savetuje sa njom, i da rasuđuje da li su od tela ili ne. Jer, on se ne može smatrati devstvenikom sve dok protivprirodnost još uvek ima izvesnu silu u njegovim udovima“.
17. Pitao sam ga: „Šta znači reč iz Jevanđelja: Da se sveti ime tvoje!“ On je rekao: „To se odnosi na savršene, budući da se ime Božije ne može svetiti u nama koji smo obuzeti strastima“.
18. Rekao je opet: „Naši drevni oci su rekli da udaljiti se (od sveta) znači bekstvo od tela (tj. nesažaljivost prema telu) i sećanje na smrt“.
19. Opet je rekao o miru sa bližnjima: „Bog ne obitava tamo gde nema mira. Ko vidi svoje grehe, vidi i mir. Jer, grehe ostavlja smirenoumlje, a ne mesto života. Pavši u greh sa Urinicom, David nije našao ništa što bi prineo Bogu na žrtvu zbog grehova svojih, osim reči: Žrtva je Bogu duh skrušen. Srce skrušeno i smireno Bog neće poniziti (Ps.50,29)“.
20. Rekao je opet: „Malodušnost i ponižavanje bilo koga smućuje um i ne dozvoljava mu da ugleda svetlost Božiju“.
21. Opet je rekao: „Učini napor da izbegavaš one koji slede tri strasti koje ponižavaju dušu: koristoljublje, častoljublje i telougađanje. Jer, duša kojom one ovladaju ne može da napreduje“.
22. Opet je rekao: „Kada sediš u keliji i dođe ti (pomisao) da osudiš bližnjega, [seti se] svojih grehova i zaključi da ih je više nego kod tvog bližnjeg. Takođe, ako pomisliš da činiš pravedna dela, smatraj da nisu Bogu ugodna. Svaki snažni deo tela pomaže bolesnom i stara se o njemu, govoreći: „Mi imamo nešto (zajedničko)“, te mu sastradava. Ogrubeli govori u srcu svome: „Nikada nisam grešio“, a onaj ko je stekao smirenoumlje na sebe prenosi ponižavanje bližnjega, govoreći: „Ja sam pogrešio“. Onaj ko prezire (smirenje) smatra u srcu svome da je mudar i da nikad nikoga nije vređao. Ko, pak, ima strah Božiji, stara se o vrlinama i [trudi se] da ni jedna od njih ne propadne“.
23. Opet je rekao: „Znaj da služba Bogu koju vršiš u keliji u ćutanju nije istinska ako ti se u isto vreme srce priklanja ka nečemu što nije Božije, i ti, pri tome, misliš da to nije greh. Ako govoriš: „Bog prima srdačnu službu koju sam odslužio u ćutanju“, onda je svakako greh pred Bogom ako se tvoje srce slaže sa zlom u ćutanju“.
24. Na moje pitanje, on mi je odgovorio da onaj ko ne nalazi pomoć u borbi, ni miru ne može da veruje.
25. O poučavanju je rekao: „Ono u sebi krije veliku opasnost da se ne pogreši u onome što se poučava: jer, čim pogrešiš [znači] da ne možeš da poučavaš“.
26. Rekao je opet o pričešćivanju: „Teško meni! Teško meni! Kakvoje moje opštenje sa Bogom, ako opštim sa neprijateljima Božijim? Tako se ja pričešćujem na sud i na osudu. Jer, eto kakve reči mi govorimo: „Svetinje svetima“, tj. svetima priliči da primaju Svete (Tajne). No, ako sam ja svet, ko su onda ovi koji deluju u meni?“.
27. Upitao sam ga: „Šta je strah Božiji?“ On mi je rekao da čovek koji se veže za bilo šta što nije Božije nema u sebi straha Božijeg.
28. Još sam ga pitao: „Koje sluga Božiji?“ On mije rekao: „Sve dok služi strastima čovek se ne može smatrati slugom Božijim. On je sluga onoga koji njime vlada“.
29. Rekao je opet: „Teško meni! Teško meni što se nisam podvizavao da se očistim, kako bih stekao milost. Teško meni! Teško meni što se nisam podvizavao da savladam neprijatelje svoje u borbi da bih carevao sa Hristom. Jer, kako može da se približi Caru svome onaj koji drugima služi! Teško meni! Teško meni što na meni leži Tvoje ime, Gospode, a ja služim neprijateljima Tvojim. Teško meni! Teško meni što jedem hranu koje se gnuša Bog moj, zbog čega i neće da me isceli“.
30. Posetio sam ga [jednom] kad je bio bolestan i našao ga kako teško strada. Videvši tugu mog srca zbog njegovih stradanja, on je rekao: „Tek na osnovu ovih teških muka ja mogu da se setim onog gorkog časa. Telesno zdravlje nije korisno [za takvu nameru]. Telo traži krepko zdravlje kako bi buntovalo protiv Boga. Drvo, pak, koje se svakodnevno zaliva neće se osušiti i neće prestati da donosi plod“.
31. Opet je rekao: „Čovek mora imati hrabro i veliko srce da bi se postarao oko ispunjavanja zapovesti Božijih“.
32. Opet je rekao: „Teško meni! Teško meni što imam pred sobom tužioce koje poznajem i koje ne poznajem, i koje ne mogu da poreknem. Teško meni! Teško meni što imam tužioce. I kako ću susresti Gospoda mog i Njegove svete kada mi neprijatelji nisu ostavili ni jedan ud zdrav pred licem Njegovim?“
33. Pitao sam ga: „Šta treba da čini bezmolvnik?“ On mi je rekao: „Bezmolvniku su potrebne tri vrline: neprestani strah [Božiji], svagdašnja molitva i da stalno izbegava da popušta srcu“.
34. Opet je rekao: „Čovek koji bezmolstvuje mora da se čuva da ne čuje ni jednu nekorisnu reč zato što ona [može] da poništi njegov trud“.
35. O avi Spiridonu je rekao: „Jedan starac ga je zapitao: „Kaži mi kakvim vidiš samog sebe“. On je odgovorio: „Ja ličim na onoga koji se nalazi na kuli i koji, gledajući napolje, maše prolaznicima kako mu se ne bi približili“. A starac koji ga je pitao odgovori: „A ja ličim na onoga koji je napravio ogradu u krug i zaključao je gvozdenim rezama, tako da, kad neko zakuca, ne mogu da saznam ko je, ni odakle je došao, ni šta hoće, ni kakav je. Stoga mu ne otvaram sve dok ne ode“.
36. Opet je rekao: „Gospod će uslišiti one koji ga traže sa bolom u srcu. Oni treba da [ga] mole sa razumom, brižljivo [ga] tražeći sa bolom u srcu, slobodni od svega svetskog. Oni treba da se staraju o duši sa strahom, kako bi je, po sili svojoj, na Sud Božiji izneli bez saplitanja“.
 

   

5 komentar(a)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Hadži - Aleksa

    Evo punoće značenja primene savremene tehnike na dobrobit spasenja svakog ko želi da bude uz Gospoda našega Isusa Hrista. Neka je slava i hvala svima koji uložiše nesebičan trud i ljubav prema bližnjima na ovakav savremeni način.

  3. Beskrajno hvala na trudu!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Pomozi Bog, oci i bratije! Nadam se da bi mi neko bio kadar i voljan pomoći u jednoj stvari. Naime, negde u dobrotoljublju sam pročitao nešto o rasuđivanju, a što nikalo ne mogu ponovo naći. Tamo se onaj koji rasuđuje poredi sa menjačem novca, i njegovo rasuđivanje prolazi kroz, čini mi se, četiri provere, od kojih je poslednja: „da li je li teško strahom Božijim?“ Ako neko zna ili sluti o čemu govorim, neka mi kaže. S nama Bog!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *