NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM I

DOBROTOLJUBLJE – TOM I

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI AVA ISAIJA

SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UČENICIMA

 

DVADESET PETO SLOVO
Avi Petru, svom učeniku
1. Ti si mi napisao: „Hteo bih da Bogu prinesem pokajanje za svoje grehe, ukoliko me Gospod izbavi od gorke svetske brige u koju sam upao“. Dobro si rekao: „Ako se izbavim od dela ovoga veka“. Jer, nije moguće da um brine i o jednom i o drugom, kao što je Gospod rekao: Ne možete služiti Bogu i mamonu (Mt.6,24). Mamon označava svako delo ovoga sveta. Prema tome, čovek ne može da služi Bogu ako ih ne napusti.
2. Šta bi drugo bilo služenje Bogu ako ne da na umu nemamo ništa što je strano (Bogu) kada ga blagosiljamo, da ne [osećamo] pohotu kada mu se molimo, ni zlobu kada mu pevamo, ni mržnju kada mu se klanjamo, ni zlu zavist koja nam stvara prepreku kada smo pored Njega, ni sramnu slast u našim udovima kada ga se sećamo. Jer, sve su to mračne stene koje ograđuju bednu dušu koja zbog svega toga ne može čisto da služi Bogu. Sve to joj polaže prepone u vazduhu i ne dozvoljava joj da sretne Boga, da ga u tajnosti blagoslovi, da mu se pomoli sa sladošću ljubavi, u prijatnosti srca i sa svetom željom, što bi joj donelo prosvećenje od Njega.
3. Zbog toga što se ne trudi da razumno odseče [sve] to, um se uvek pomračuje i ne može da napreduje po Bogu. On neće moći da se postara da to odseče ukoliko ne postane bezbrižan za dela ovoga veka. Jedna (briga) je usmerena spolja, na stvari ovoga sveta koje služe na uspokojenje tela, a druga unutra, na (zadovoljenje) strasti, koje prave smetnju vrlinama. Međutim, duša ne vidi ovu unutrašnju brigu pre nego što se oslobodi od spoljašnje. Zbog toga je Gospod Isus rekao da niko ko se ne odrekne od svoje volje ne može biti Njegov učenik (Lk. 14,26).
4. Spoljašnje staranje [dolazi] od proizvoljenja, a unutrašnje, od spoljašnjeg dejstva. Znajući da i nad jednim i nad drugim caruje volja, Gospoda naš Isus Hristos je naredio da je odsecamo. Kada se duša stara o spoljašnjem, um se umrtvljuje i strasti već svoja dejstva projavljuju bez (zadržavanja). Ukoliko, pak, duša posluša reči Isusove i odseče svoje prohteve, počeće da mrzi svako delo ovoga sveta. Tada se budi um i stoji sve dok ih ne izbaci iz svoga doma. On neprestano pazi na dušu i čuva je kako se ne bi vratila na ono što joj je predstavljalo iskušenje.
5. Duša je slična mladoj udatoj ženi koja se, po odlasku muža na put, ne brine sa (doličnim) strahom i stidom o stvarima u kući. Kad joj se vrati muž, ona odmah u strahu ostavlja ono što je radila i počinje da se o svemu stara po volji muža. Došavši, on se stara o svim domaćim stvarima saglasno potrebama. Takav je i um. Kada se probudi, on se stara o duši i neprestano je čuva, sve dok ne rodi od njega. Tada on vaspitava njenu decu i oni postaju jedno srce. Duša mu se pokorava, kao što je napisano kod apostola: Muž je glava ženi. I još: Ali muž ne treba da pokriva glavu svoju, jer je slika i slava Božija; a žena je slava muževljeva. Jer nije muž od žene, nego žena od muža. Pošto muž ne bi sazdan radi žene, nego žena radi muža. Zato žena treba da ima vlast na glavi radi anđela. Ipak, u Gospodu niti je muž bez žene, ni žena bez muža. Jer kao što je žena od muža, tako je i muž kroz ženu, a sve je od Boga (1.Kor.11,7-12).
6. Ova reč se odnosi na one koji su se udostojili da postanu jedno sa Gospodom i koji više nemaju (raniji) obraz. To su oni koji se Bogu mole u čistoti. To su oni koji Boga blagosiljaju u svetom srcu. To su oni koje je Bog prosvetio. To su istinski poklonici koje Bog traži. To su oni o kojima je On rekao: Useliću se u njih, i živeću u njima (2.Kor.6,16). Ono što je On rekao da će dvojici koji se među sobom slože sve biti ispunjeno (Mt.18,19) – na njih se odnosi. Prema tome, On hoće da njegovi budu čisti od svega veštastvenoga – i vidljivo, i nevidljivo, tj. u duši, kao i od svega što je On, kroz Svoje ovaploćenje, Svojim telom uništio, kao što je rekao: Ostanite u meni, i ja ću u vama (Jn.15,4). Vidiš li, brate, da On najpre želi da mi postanemo deca u Njemu. Tada će i On biti u nama, radi čistote po sili našoj.
7. Međutim, reći će neko: „Ja sam se našao u Njemu kroz krštenje, ali svoj život ne mogu da uskladim sa time“. Čuj, ljubljeni! Onaj ko se krštava prima oproštaj grehova, kao što govori apostol: Tako se s njim pogrebosmo kroz krštenje u smrt… da bi se uništilo telo grehovno, da više ne robujemo grehu (Rim.6,4). Jer, Hristos ne može da prebiva zajedno sa grehom. Stoga, ako se u tebe uselio Hristos, [svakako] je umro greh, a Duh je život za pravednost (Rim.8,10), kako kaže apostol. Jer je udata žena vezana zakonom za živog muža; ako li muž umre, razreši se od zakona muževljeva. Zato, dakle, dok joj je muž živ biće preljubnica ako pođe za drugoga muža; ako li joj umre muž, slobodna je od zakona da ne bude preljubnica ako pođe za drugoga muža (Rim.7,2-3).
8. Prema tome, ko želi da sazna da li se u njega uselio Hristos, neka [posmatra] svoje pomisli. Sve dok mu greh vuče srce, Bog se još nije uselio u njega i Duh još u njemu nije našao pokoja. Bogu priliči da se useli u čoveka koji ima dela koja su Njemu svojstvena. Isto tako, čoveku priliči da je u Bogu kada mu se duša oslobodi (od strasti), kao što je rekao apostol: Ko se sa bludnicom sveže jedno je telo s njom… A ko se sjedini sa Gospodom, jedan je duh s Njime (1.Kor.6,16-17). Jer, svaka protivprirodnost se naziva bludnicom.
9. Prema tome, kad se duša oslobodi i kada zaobiđe sve što joj preprečuje put u vazduhu (tj. u uzlaženju Bogu), počinje da prebiva u Bogu i da prima od Duha Njegovog, po rečenome: A ko se sjedini sa Gospodom, jedan je duh s Njime (1.Kor.6,16-17). On nju, koja mu se neprestano klanja i koja se prilepljuje uz Njega, uči kako da se moli. On prebiva u njoj, rukovodeći je, uspokojavajući je i otkrivajući joj Svoje neizrecive počasti i darove. Nju on preporađa kroz krštenje i kroz nadahnuće Duha Njegovog, kao što je napisano: Rođeni od Boga ne greši… i nečastivi ga se ne dotiče (1Jn.5,18), jerje od Boga rođen (1.Jn.Z,9). I u Jevanđelju On govori: Ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko (Mt.18,3). I opet: Žarko želite razumnoga i pravoga mleka, kao novorođena deca, da o njemu uzrastete za spasenje (1.Pt.2,2).
10. Koja dela su svojstvena detetu? Dete plače kada ga biju i raduje se sa onima koji se raduju. Ako ga vređaju, ne gnevi se, a ako ga hvale, ne prevaznosi se. Ako više poštuju njegovog drugara, ne zavidi; ako uzmu nešto od onoga što mu pripada, ne smućuje se; ako mu ostave nešto malo u nasledstvo, ne proverava i ne tuži se ni sa kim; ne prepire se radi svojine; ne mrzi ni jednog čoveka; ne žali se ako je siromašno; ne nadima se ako je bogato; videći ženu ne oseća pohotu; slast pohote i mnogobrižnost ne vladaju njime; nikoga ne osuđuje; ni nad kim ne vlada; nikome ne zavidi; ne govori sa samohvalisanjem o onome što ne zna; ne ismeva bližnjeg zbog njegovog spoljašnjeg izgleda; ni sa kim nije u zavadi; ne pretvara se; ne traži počasti ovoga sveta; ne traži da sabira bogatstvo; nije srebroljubivo; nije drsko; ne voli da se prepire; ne poučava sa strašću; ne uznemirava se ni zbog koga; ne tuguje ako ga razodenu; ne drži svoju volju; ne boji se gladi ni zločinaca; ne straši se zveri ni rata; ne izbezumljuje se pri gonjenjima.
11. Takav je onaj o kome je Gospod naš Isus rekao: Ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko. Kada dete malo odraste, u njemu počne da živi zlo. Zbog toga ga prekoreva apostol, govoreći: Da ne budemo više mala deca, koju ljulja i zanosi svaki vetar učelja, obmanom ljudskom, i lukavstvom radi dovođenja u zabludu, nego da budemo istinski u ljubavi da u svemu uzrastemo u Onoga koji je glava (Ef.4,14-15). I opet govori: Mlekom vas napojih a ne jelom jer još ne mogoste. Ali ni sad još ne možete (1.Kor.3,2-3). I još govori: Za vreme dok je naslednik dete se ništa ne razlikuje od roba, ako i jeste gospodar svega. Nego je pod starateljima i upraviteljima do roka koji je otac odredio. Tako i mi, kada bijasmo deca, bijasmo porobljeni stihijama sveta (Gal.4,1-3). I opet: Beži od mladalačkih želja (2.Tim.2,22). Učeći nas da odbacujemo takvu mladost, on je rekao: Braćo, ne budite deca umom, nego zloćom detinjite, a umom budite savršeni (1.Kor. 14,20). Prema tome, u čemu se sastoji delo (istinskih) mladenaca u Hristu? Po rečima apostola Petra, u sledećem: Odbacite svaku zlobu i svako lukavstvo i licemerje, i zavist i sva ogovaranja… kao novorođena deca (1.Pt.2,1). Vidiš li, brate, šta znači reč Gospoda našeg Isusa: Zaista vam kažem, ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko (Mt.18,3)? Ova reč je nabijena strahotom zato što ju je Gospod naš izrekao sa zakletvom: Zaista (tj. amin) vam kažem. On sam jeste Amin. Zbog toga je apostol rekao: Nemajući ni u koga većega da se zakune, zakle se samim sobom govoreći: Zaista ću te bogato blagosloviti i obilno te umnožiti (Jev.6,13-14).
12. Shvatimo ispravno ovu reč i na svaki način se starajmo da je sa strahom i trepetom ispunjavamo svakog časa, čim nam se ukaže prilika. Kada nas neprijatelj rani strelom nezadovoljstva prema bližnjem ili stoga što nas je ožalostio, ili uvredio, ili oklevetao, ili što se sa nama prepire i očekuje ustupak; kada nečisto ogorčenje počne da nas tišti, privodeći u pokret zlo sećanje na ono što nam je učinio bližnji kako bi nam dušu pomračio gnevom i mržnjom – požurimo da se setimo reči Gospoda našeg koje je izrekao sa zakletvom: Zaista vam kažem, ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko. Ko se neće uplašiti kad čuje ove reči? I ko od mudrih, koji žele da spasu svoju dušu, neće iz svoga srca izbaciti svako nezadovoljstvo koje ima prema bližnjem? I ko od onih koji se boje da ne dopadnu u geenu neće iz svog srca iščupati svaku mržnju, kako ne bi bio izbačen iz Carstva? Jer, naš Gospod je rekao odlučnom rečju: Ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko. Ova reč je teška za one koji se drže svoje volje, koji vole svet i ne poznaju dar Duha Svetog. Onima, pak, na koje siđe, On daje zaborav svakog zla i uči ih Svbme, tj. umesto gneva – krotosti, umesto neprijateljstva – miru, umesto prepiranja – smirenoumlju, umesto mržnje – ljubavi, umesto malodušnosti – dugotrpljenju. Takvi su oni koji su se udostojili preporoda.
13. Postarajmo se da od svog srca odsečemo ono o čemu govori veliki apostol. Ostavimo to da bismo došli do mere deteta. Oni koji su se o tome postarali, i koji su to odsekli od svojih duša, kasnije su opet došli do svetog velikog uzrasta i savršenstva. Jer, Gospod je, pošto im je dunuo u lice, rekao: Primite Duh Sveti (Jn.20,22). Javivši im se na moru Galilejskom, On je rekao: Čeda, imate li ovde šta za jelo? (Lk.24,41), napominjući im da ih je kroz duvanje Duha Svetog učinio decom, iako po telu nisu bili deca. I opet je napisano: Evo ja i deca koju mi dade Bog. A pošto ta deca imaju zajednicuu krvi i mesu, i On uze najprisnijeg udela u tome, da smrću satre onoga koji ima moć smrti, to jest đavola, i da [ih] izbavi (Jev.2,14). Sa čijim telom i krvlju je On uzeo najprisniji udeo ako ne sa telom i krvlju onih koji ostaviše svako lukavstvo i dostigoše meru svetog deteta? I oni su opet postali savršeni, po reči apostola: Dok ne dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanja Sina Božijega, u čoveka savršena, u meru rasta punote Hristove (Ef.4,13). I opet, [on kaže]: Telo raste na izgrađivanje samoga sebe u ljubavi (st.16). Apostol Jovan takvima piše: Pisah vam, deco, jer ste poznali Oca… Pisah vam, mladići, jer ste pobedili… nečastivoga (1.Jn.2,13-14). Da li si sada saznao da su oni koji su postali deca zlobom postali borci protiv neprijatelja, budući da su se obnažili od njegovog oruđa, tj. zlobe? Oni su zatim postali i oci i dostigli u meru savršenstva, tako da im se poveravaju i otkrivenja i tajne. Oni dostižu mudrost, jedinstvo, blagost, krotost i čistotu, budući da su takve osobine krotosti. Oni su oni koji su proslavili Hrista u telima svojim.
14. Podvizavajmo se, ljubljeni brate, da ne budemo malodušni zbog velike (duhovne) gladi koja se raširila po zemlji. Neprestano umoljavajmo blagost Božiju da ne dopusti da se prevarimo prelešću neprijatelja i zavidnika koji tvori zlo bez milosti i bestidno navaljuje, govoreći da će nas, ako ne danas, a ono svakako sutra nadvladati i da neće odustati. Zbog toga se neodstupno molimo, govoreći kao Sveti David: Pogledaj i usliši me Gospode Bože moj. Prosveti oči moje da ne bih nekad zaspao na smrt, da ne bi nekad rekao neprijatelj moj: Nadjačah ga. Oni koji mi dosađuju će se obratovati ako se sapletem (Ps.12,4-6). Ako neprijatelji počnu da nas savlađuju, uzviknimo govoreći: Bože, ko se može uporediti sa Tobom? Nemoj prećutati i nemoj biti krotak (prema neprijateljima). Jer, eto, neprijatelji Tvoji se uskomešaše i oni koji Te mrze podigoše glavu. Postadoše lukavi prema Tvojim ljudima, govoreći: „Nemojmo ostaviti spomen o Izrailju“ (Ps.82,2-5). Onaj koji je napredovao u Duhu Svetom govoraše: Bože, učini da budu kao vihor, kao pleva pred vetrom… Napuni im lica sramotom… i neka znaju… da si Ti jedini Svevišnji nad svom zemljom (Ps.82,14; 17; 19). Tako oni koji se podvizavaju verom krepe svoje srce protiv neprijatelja. Pre nego što stupe u borbu, oni sebe utvrđuju na svetom kamenu koji je Hristos, govoreći u kreposti srca: Opkoliše me kao pčele saće i raspališe se kao vatra u trnju i imenom Gospodnjim im se protivih (Ps.117, 12).
15. Primetivši da su nas neprijatelji okružili svojim lukavstvom, tj. uninijem, ili da raslabljuju našu dušu pohotnom slašću, da nam ne daju da podnesemo gnev na bližnjega koji čini nešto neprilično, da podstiču oči naše na želju za telima, da hoće da nas navuku na jedenje slatke hrane, da nam reči drugoga predstavljaju kao otrov, da nas pobuđuju da ponižavamo reči drugog, da nas nagovaraju da pravimo razliku među bratijom i da govorimo: „Ovaj je dobar, a ovaj je rđav“, – ne treba da smo malodušni, već sa krepošću srca, kao David, uzviknimo: Gospod je zaštitnik života mog! Ako se na mene naoruža puk, neće se uplašiti srce moje; ako na mene podignu rat, na Njega ću se nadati. Samo jedno tražih od Gospoda: da živim u domu Gospodnjem sve dane mog života, da gledam krasotu Gospodnju i da posećujem Njegov sveti hram. Jer, On me sakri… i uznese me: Sada uznese glavu moju nad neprijateljima mojim (Ps.26,3-6). Ovo je svojstveno onima koji su svoj um podigli od mrtvih dela, koje apostol naziva noću, govoreći: Nismo [sinovi] noći niti tame (1.Sol.5,5). Izobličavajući one koji su nemarni, on je govorio: Jer koji spavaju, noću spavaju, i koji se opijaju, noću se opijaju (st.7), i još: Dan Gospodnji [će] doći kao lopov u noći… i neće izbeći (st.2-3) zato što su u noći. Onima, pak, koji su svoj um podigli iz strasti, on govori: A mi koji smo sinovi dana budimo trezni i obučeni u oklop vere i ljubavi i s kacigom nade spasenja (st.8).
16. Učinimo sve i budimo trezvoumni u odnosu na mrtva dela, pazeći dušom svakog časa kako ne bismo činili ništa što je protivprirodno. Jer, naša priroda je nestalna, po reči proroka Isaije: Milostiv ti je Gospod, potištena i kolebljiva, koja nisi našla utehe (Is.54,10). Jer, duša liči na gvožđe koje rđa ukoliko se zanemari, ali, isto tako, postaje i kao oganj i čisti se kada ga polože u vatru – tada ga niko ne može dotaći jer i samo postaje oganj. Takva je i duša: dok prebiva sa Bogom i nalazi se pored Njega, ona je kao oganj i opaljuje sve neprijatelje svoje koji su je doveli do rđanja za vreme njene nemarnosti. (Taj oganj) je čini čistom i obnovljenom, kao i gvožđe, i ona se već ne naslađuje ničim svetskim, nego se uspokojava u svojoj prirodi, koja je i bila njena prvobitna svojstvenost. Ona, međutim, umire kada ostavi svoju prirodu. Životinja umire ako se spusti u vodu zato što je zemljanje prirode; i riba umire ako se nađe na zemlji zato što je iz vodene sredine; i ptice se dobro osećaju dok su u vazduhu, a na zemlji se boje da ih ne uhvate. Tako i savršena duša koja napusti svoju prirodu – odmah umire.
17. Oni koji su postali dostojni i koji su se udostojili onih darova, na svet gledaju kao na tamnicu i neće da se mešaju sa njim da ne bi umrli? Takva duša već ne može da zavoli svet, čak i da hoće, zato što se seća svog ranijeg stanja u kome je boravila dok nije počela da prebiva u Bogu, [zato što se seća] šta joj je svet učinio i kako ju je napravio pustom. Neprijatelj koji uđe u carski grad i kome ljudi (u gradu) iz straha pruže ruku, po zlobi svojoj odmah žuri da ukloni lik cara i da njegove zakone izmeni. Zatim uvodi druge, teške zakone i postavlja svoj lik, te svo mnoštvo naroda primorava da mu služe. Na tajno, pak, obaveštenje i vapaj građana: „Dođi i pomozi nam“, istinski car se rasrđuje na svog neprijatelja i dolazi sa svojom vojskom. Čuvši o tome, građani mu sa radošću otvaraju vrata i on ulazi, ubija svog protivnika i svrgava lik koji je on nasilno postavio, te izmenjuje zakone. Grad se raduje i istinski car, postavivši ponovo svoj lik i svoje zakone, živi u njemu i krepi ga, kako više niko ne bi mogao da zavlada njime, a one koji žive u njemu uči da se bore, kako bi bez straha istupili pred svakog svog neprijatelja. Takva je i duša kojom je, posle svetog krštenja, opet nasilno zavladao neprijatelj, ponizivši je raznim svojim zamkama, i umesto lika Cara postavivši svoj lik i svoje zakone, koju je on nagnao da se stara o delima ovoga sveta, da dejstvuje nemarno i nečastivo, i koju je on učinio kakvom je hteo. Njoj, međutim, najzad blagost svetog i velikog Cara Isusa šalje pokajanje, zbog čega se ona raduje. Pokajanje je otvorilo ulaz i veliki Car Hristos je ušao, uništio njenog neprijatelja, uklonio njegov lik i njegove nečastive zakone, učinio je slobodnom i u njoj postavio Svoj sveti obraz. On joj je predao Svoje zakone i njena čula naučio da se bore. Najzad, On počiva u toj duši jer je postala Njegova. Tako biva sa dušom po milosti Božijoj!
18. Prema tome, duša ne može ući u pokoj Sina Božijeg ukoliko nema obraz carev. Kao što novac koji na sebi nema carevo izobraženje niko od trgovaca ne prima i ne daje, niko od merilaca ne meri, niti car prihvata u svoju riznicu, tako ni dušu koja nema obraz Velikog Cara Isusa, ni anđeli ni sam Car ne puštaju (da uđe u pokoj Njegov), već je odguruju govoreći: „Kako si ti ušla ovde nemajući moj obraz?“ Obeležje ovog obraza jeste ljubav. Jer, On sam je rekao: Po tome će svi poznati da ste moji učenici ako budete imali ljubav među sobom (Jn.13,35). Međutim, mi ne možemo imati Njegovu ljubav ako nam je duša podeljena, tj. ako Boga traži, a voli svet. Kao što ptica ne može poleteti sa jednim krilom ili imajući nešto obešeno o sebe, tako ni duša ne može napredovati u Bogu ako je svezana bilo čime svetskim. Kao što lađa ne može da plovi ukoliko nema sve što joj je potrebno za plovidbu, tako ni duša ne može da prepliva more strasti ako nema nikakvih vrlina. Kao što mornari ne nose skupocena odela, niti rukavice, ni čizme, zato što (u slučaju) potrebe ne mogu da plivaju ako nisu nagi, tako ni duša ne može da prepliva valove neprijateljskih duhova zlobe ukoliko ne bude obnažena od svega svetskoga. Kao što vojnik koji kreće u borbu protiv carevih neprijatelja ne može da opstane ako nema svo potrebno oružje, tako ni monah ne može da se suprotstavi strastima ako mu nedostaje neka od vrlina. Ako se u gradu koji je okružen zidinama razvalila samo jedna mala stena, neprijatelji će, ukoliko žele da uđu u grad, svu svoju pažnju usmeriti baš na tu razvalinu. I premda stražari stoje kod vrata, ne mogu se odupreti neprijateljima, ukoliko se ne popravi razvaljeno mesto. Isto tako, ni monah ne može da se suprotstavi neprijateljima svojim ukoliko je njime ovladala bilo koja strast. On tada ne može da dostigne meru savršenstva.
19. Ne govorim ovo ja, nego Božanstveno Pismo. U knjizi Postanja je napisano: I reče Bog Noju: Tebe jedinog videh pravednog u rodu ovom i savršenog (Post.7,1). I Avraamu je On rekao: Budi neporočan preda mnom i ustanoviću zavet sa tobom… večan zavet (Post.17,1). Isaak je, blagosiljajući svoga sina, rekao: Neka te Bog moj ukrepi da bi mogao da ispuniš svu volju Njegovu (Post.28, 1). I u knjizi Brojeva je napisano: Svako koji je uzeo zavet neka se uzdrži od vina i vinskog sirćeta i sikera i od svega što ishodi (iz vinograda), čak i od suvog (grožđa) (Broj.6,1-4). A u Ponovljenim zakonima [je rečeno]: Ako stupiš u borbu protiv neprijatelja tvoga, sačuvaj se od svake zle reči, sve dok ti neprijatelj ne bude predan u ruke (Pon.Zak.29,9). Nemoj ostaviti daha ni u jednom od ovih sedam naroda da te ne bi naučili da grešiš preda mnom (Pon. Zak.20,16). Učeći one među nama koji govore: „Da li ćeš ih brzo istrebiti kad ih je toliko“ da nisu malodušni, On je rekao: Ne možeš da ih istrebiš za jednu godinu da ne bi zemlja opustela i da se ne bi umnožile divlje zveri protiv tebe, već malo po malo, kad se umnožiš i porasteš… I uvećaće Bog oblast tvoju (Pon. Zak.7,22). Bog im je, takođe, mnogo puta zapovedao govoreći: Pazi da nikad ne položiš zavet sa Hananejcima koje nameravam da istrebim pred licem tvojim (Pon.Zak.20,2).
20. Pošto je Isus Navin pošao i okružio Jerihon, i pošto ga je srušio, Bog je rekao: Prokuni njega i sve njegovo (Is. Nav.6,16). Dok je Isus nameravao da stupi u borbu sa (stanovnicima) Gaja, Izrailj se dao u begstvo, ne mogavši da se suprotstavi neprijateljima usled kletve koja se na njemu našla zbog sitnice kojuje ukrao Ahar. Tada je Isus pao na lice i zaplakao pred Gospodom, govoreći: Okrenu Izrailj vrat svoj pred neprijateljima svojima (Is.Nav.7,8). Šta ću da činim?I reče mu arhistratig sile Gospodnje: Izrailju, ti ne možeš da se usprotiviš neprijateljima svojim jer je kletva na tebi (st.13). I Isus ne ode više u borbu sve dok nije istrebio Ahara. Takođe, vidimo da je Bog od Saula oduzeo carstvo usled kletve kojoj se podvrgao zbog Amalika. I još, Bog Izrailja nije poslušao onog dana kada je Jonatan umočio žezal svoj (u saće meda) i stavio ga u usta svoja (1.Car. 14,17). Učeći nas da najmanja strast uništava silu vrlina, i Eklisijast govori: Mrtve muve kvare sladost jeleja (10,1). Jezekilj takođe govori: Onoga dana kada pravednik skrene sa puta svoje pravde i učini nepravdu, pustiću bolest na lice njegovo i neću pomenuti pravdu njegovu (Jez.18,24). A apostol govori: Malo kvasca ukiseli sve testo (Gal.5,9). Uzevši od prodate njive i slagavši, Ananija i njegova žena, Sapfira, odmah su pali pred noge apostola i ispustili duh, iako delo beše malo. Jakov, opet, govori: Jer koji sav zakon održi a sagreši u jednome, kriv je za sve (Jak.2, 10).
21. Podstičući nas da se okrenemo ka Njemu, Bog kod Jezekilja govori: Od dana kad se bezakonik obrati od svog puta i učini sud i pravdu, više neću pominjati njegova bezakonja i poživeće života (18,21), jer neću smrti grešnika, nego da se obrati i da bude živ. Obratite se najzad. Zbog čega umirete, dome Izrailjev (33, 11). I opet Jeremija govori: Obrati se meni, dome Izrailjev, pa ću vam se smilovati, govori Gospod (3,12; 36,3). I opet: Zar onaj ko padne ne ustaje, i zar se ne vraća onaj ko zaluta? Zbog čega se odvratiše ovi ljudi moji u Jerusalimu sramnim odstupanjem, i zbog čega su uporni u svojoj volji, izbegavajući da se obrate, govori Gospod (8, 4-5). Obratite mi se, i obratiću vam se (Mal.3,7). I Gospod Isus je rekao: Jer ako oprostite ljudima sagrešenja njihova, oprostiće i vama Otac vaš nebeski. Ako li ne oprostite ljudima sagrešenja njihova, ni Otac vaš neće oprostiti vama sagrešenja vaša (Mt.6, 14-15). I apostol govori: Ako i upadne čoveku kakvo sagrešenje, vi duhovni ispravljajte takvoga duhom krotosti (Gal.6,1). I opet Jakov govori: Braćo, ako ko od vas zaluta sa puta istine, pa ga neko vrati, neka zna da će onaj koji obrati grešnika sa puta zablude njegove, spasti dušu od smrti i pokriti mnoštvo grehova (Jak.5, 19-20).
22. Eto, sva ta svedočanstva Pisma nas pobuđuju da ispitujemo sami sebe i da utvrdimo da li, možda, trudeći se, u sebi nemamo zlobu prema bližnjem, ili gnev i ne praštamo mu, što bi upropastilo trud naš. U tom slučaju i Gospod naš Isus Hristos nam neće pomoći u času kad nas budu vređali neprijatelji naši. Jer, On sam je neke takve strogo prekoreo, govoreći: Zli slugo, sav dug onaj oprostio sam ti, jer si me molio. Nije li trebalo da se i ti smiluješ na svoga drugara, kao i ja na te što se smilovah? I razgnevi se… i predade ga mučiteljima dok ne vrati sve što mu je dugovao. Tako će i Otac moj nebeski učiniti vama, ako ne oprostite bratu svojemu od srca svojih sagrešenja njihova (Mt.18,32-35). Ispituj sebe, brate, svakodnevno ako želiš da upoznaš srce svoje i šta je u njemu pred Bogom – da li osuđivanje (brata), ili mržnja, ili zavist, ili drskost. Ako se u tvom srcu nađe takav otrov, seti se reči Gospoda Isusa: Tako će i Otpac moj nebeski učiniti vama, ako ne oprostite bratu svojemu od srca svojih sagrešenja njihova. Ko se plaši da ne dopadne u ad neka iz svog srca izbacuje svaku zlobu. Tako ona strašna odluka neće pasti na njega. Pazi na svoje srce, brate, i budi bodar prema svojim neprijateljima. Jer, oni su svelukavi zlotvori. U srcu se ubedi u istinu reči da čovek koji čini zlo ne može činiti dobro. Čovek, međutim, može da čini zlo pod vidom dobra.
23. Zbog toga nas je naš Spasitelj naučio da smo bodri pred (neprijateljima), govoreći: Jer su uska vrata i tesan put što vode u život, i malo ih je koji ga nalaze… Široka [su] vrata i širok put što vode u propast, i mnogo ih ima koji njime idu… Čuvajte se lažnih proroka, koji vam dolaze u odelu ovčijem, a iznutra su vuci grabljivi. Po plodovima njihovim poznaćete ih (Mt. 7,13-16). Koji su to plodovi ako ne svaka protivprirodnost kojom oni navaljuju na nas, želeći da naše srce navedu na nju? Međutim, one koji vole Boga iz sveg srca lažni proroci ne mogu da ubede ni u šta svoje, po reči apostola: Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove? Žalost ili teskoba, ili gonjenje, ili glad, ili golotinja, ili opasnost, ili mač?… Jer sam uveren da nas ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnjost, ni budućnost, ni visina, ni dubina, niti ikakva druga tvar neće moći odvojiti od ljubavi Božije (Rim.8,35-36; 38-39). Vidiš li, brate, kakvi su oni koji vole Boga iz sveg srca i kako ih ništa svetsko ne može odvojiti od ljubavi Božije!
24. Pazi da te nešto od pogubnih [stvari] ne odvoji od ljubavi Božije – bilo zlato, ili srebro, ili kuća, ili slast zadovoljstva, ili mržnja, ili uvreda, ili reč koja ranjava srce, ili neki drugi otrov koji zmija uliva u naše srce. Ne smućuj se (ako u sebi ugledaš nešto takvo), već se požuri da svoj pogled ustremiš na bakarnu zmiju koju je po reči Gospodnjoj sačinio Mojsije. On ju je postavio na drvo na vrh gore kako bi je svako koga je zmija ujela mogao da vidi i da se isceli. Gospod naš Isus Hristos je uzeo na sebe obraz ove bakarne zmije. (Zmija) je neprijatelj koga je poslušao Adam i postao neprijatelj Božiji. Gospod naš Isus Hristos je radi nas postao sličan Adamu, savršen čovek u svemu, osim u grehu. Bakarna zmija je po izgledu slična neprijatelju Božijem, ali nema zle pomisli, ni otrova, ni zlobe, niti gamiže, niti šišti, niti poseduje neprijateljski dah. Ovaj praobraz je prihvatio Gospod naš Isus Hristos da bi poništio otrov koji je Adam primio iz usta zmije. I priroda, koja je postala protivprirodna, vratila se u prirodnost. Slično tome (Bog) govori Mojsiju: Šta je to u ruci tvojoj? A on reče: „Žezal“. I reče (mu): „Spusti ga na zemlju“. I položi ga na zemlju i postade zmija. I ustuknu Mojscje od nje. I reče Gospod Mojsiju: „Pruži ruku i uzmi je za rep“. On pruži ruku i uze je za rep, i nađe se žezal u ruci njegovoj (Izl.4,2-4). Kasnije mu je Bog u različito vreme govorio ili da uzme žezal (koji se pretvarao u zmiju) i da njime udari po egipatskoj reci pred licem faraona (na šta bi se voda pretvorila u krv), ili da njime udari po Crvenom moru (na šta je ono iščezavalo), ili da uzme žezal koji mu je u ruci i kojim je udario po moru, te da udari u kamen (zbog čega bi voda potekla) (Izl.7,19; 14,16; Broj.20,8).
25. Vidiš li kako se onaj koji ide za stopama Gospoda našeg Isusa Hrista preobraća u žezal, iako je ranije bio neprijatelj i zmija, i kako više niko od neprijatelja ne može da mu se suprotstavi? Ovo je velika tajna. Zbog toga, ako zmija poseje svoj otrov u nas, požurimo da pogledamo na Onoga koji se popeo na Krst. Sve su mu to učinili radi nas. I On je sve pretrpeo, ne izmenivši se i ne ogorčivši se na one koji su ga mučili. On nije rekao grube reči, već je ostao nepokretan kao bakarna zmija. Sila i pomoć je od Njega koji je kazao: I kao što Mojscje podiže zmiju u pustinji, tako treba da se podigne Sin Čovečiji, da svaki koji veruje u njega ne pogine, nego da ima život večni (Jn.3,14-15). To i znači slediti za Njegovim stopama i biti zdrav kroz Njega. Kako mi postajemo zdravi? Ako verujemo da je On moćan (da nas načini zdravima). Jer, bakarna zmija nije dolazila kod onih koji su bili ujedeni u pustinji, već bi ujedeni pogledao na nju i postajao zdrav. I tamo je bilo mnogo onih koji su umrli od zmija, jer nisu poverovali reči Božijoj, kao što reče apostol: Niti da kušamo Hrista, kao što neki od njih kušaše, i od zmija izgiboše (1.Kor.10,9).
26. Znaš li, brate, da se sve do sada u duši nalazi zmija koja želi da iskuša Isusa? Šta drugo znači iskušavati ga ako ne raspitivati se za Njegove zapovesti i ne ispunjavati ih, kao što je napisano: I upita jedan od njih, zakonik, kušajući ga i govoreći: Učitelju, koja je zapovest najveća u Zakonu? A Isus im reče: Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim. Ovo je prva i najveća zapovest. A druga je kao i ova: Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe. 0 ovim dvema zapovestima visi sav Zakon i Proroci (Mt.22,35-40). Vidiš li da se oni koji pitaju a ne ispunjavaju nazivaju kušačima? To je stoga što neće da poveruju u bakarnu zmiju koja ih može spasti od otrova nevidljive zmije. Zadržavaj srce svoje i nemoj se predavati uniniju govoreći: „Kako mogu ispuniti vrline kad sam grešan čovek?“ Čoveka koji ostavi svoje grehe i obrati se ka Bogu, pokajanje obnavlja, po rečima apostola: I kao što nosismo sliku zemljanoga, tako ćemo nositi i sliku nebeskoga (Kor.15,49). Vidiš li da je (Bog) čoveku dao [mogućnost] da se menja kroz pokajanje i da preko njega postaje potpuno nov?
27. Majka mladenca neprestano čuva od svakog zla, sve dok se nalazi u njenim rukama. Kada on zaplače, ona mu daje svoju sisu i nežno ga udara po obrazu da bi ga uplašila i naučila da mleko uzima sa strahom i da ne bi stekao drsko srce. Ako se ono zbog toga zaplače, ona ga, sažaljevajući se na plod svoje utrobe, teši, ljubi i ljulja sve dok ponovo ne uzme njenu sisu. Otac se ne svađa sa njim zbog toga što ne radi ili što ne ide u borbu protiv njegovih neprijatelja, zato što je još mali i što ne može: noge ima, ali ne može da stoji na njima, ruke ima, ali ne može da drži oružje. I majka ga blagodušno trpi sve dok, malo-pomalo, ne odraste. Odrastavši malo, on se hvata u koštac sa drugom [decom]. Ako ga neko i obori, otac se ne ljuti na njega, jer zna da je još dete. Tek kad omuža, počinje da se projavljuje njegovo raspoloženje, tj. da li je neprijatelj neprijateljima svog oca. Tada mu otac poverava svoje poslove, kao svom sinu. A ako se posle svih napora kojima su se roditelji potrudili oko njega, pokaže kao kuga prema njima, tj. ako omrzi roditelje i odrekne poslušnost njihovom blagorodstvu, te se udruži sa njihovim neprijateljima, oni ga lišavaju svoje naklonosti, izgone iz svoga doma i odriču mu njegovo nasledstvo.
28. I mi se, brate, pobrinimo o sebi, (prinuđavajući se) da ostanemo pod pokrovom pokajanja. Primajmo mleko iz njegovih dojki da bismo se nahranili. Prezrimo sve vidljivo da bi se našim ustima osladilo njegovo mleko. Ponesimo breme njegovih zaruka kako bi se ono (usrdnije) pobrinulo o nama. Ako se uhvatimo u borbu sa neprijateljima našim i oni nas obore kao nedorasle, zaplačimo pred njim da bi umolilo Oca našeg da se osveti onima koji su nas povredili. Odsecimo svaku želju srca svoga i zavolimo stranstvovanje koje će nas spasti, kao i Avraama. Potčinimo se pod njegovu ruku, kao Jakov, da bismo primili blagoslov od Oca našeg. Omrzimo prohteve srca svoga, kao i Mojsije, koji je bio sačuvan pod njegovim pokrovom i koji je, kao slobodan od svake pohotne slasti, ustao na one koji su njega (tj. pokajanje) hteli ubiti. Ne prezrimo ga da nas ne bi zapostavilo, kao Isava. Sačuvajmo njegovu čistotu kako bi nas uzvisilo u zemlji neprijatelja naših. Imajmo ga svagda kao dobar pokrov, slično Isusu, sinu Navinovom, za koga se kaže: Sluga Isus, sin Navinov, [beše] mladić koji nikako ne izlažaše iz šatora (Izl.ZZ, 11). Nemojmo dati mesta uniniju u srcu svom da nas ne bi ostavilo bez nasleđa u obećanoj zemlji. U svemu zavolimo smirenje i potrudimo se da uđemo u zemlju u kojoj teče med i mleko, kao u Halevu. Ne poželimo ništa pogubno da ne bismo bili istrebljeni, kao Raav. Nemojmo voleti nasladu grla koju pružaju neka jela, da ne bismo bili istrebljeni, kao sinovi Ilija. Sačuvajmo se od svake nepravde, kao Samuilo koga savest nije izobličavala, kako ne bismo ništa zlo učinili bližnjem. Nemojmo voleti zlu zavist prema drutima da nas (pokajanje) ne bi odbacilo, kao Saula. Neka nam omili da ne vraćamo bližnjemu zlo za zlo, da bi nas (pokajanje) sačuvalo od zla, kao Davida. Nemojmo voleti hvalisanje i taštinu, da nas ne bi odgurnuli od lica Oca našega, kao Avesaloma. Naprotiv, zavolimo smirenoumlje i časnost da bi nas (pokajanje) pokazalo osvetnicima prema svim neprijateljima Oca našeg, kao Solomona. Zavolimo potpuno odricanje od svega i obuzdavanje svojih udova od svakog mrtvog dela, kako bismo stekli hrabro srce protiv neprijatelja naših, slično Iliji Tesvićaninu. Nemojmo biti slastoljubivi i pohotljivi da nas (pokajanje) ne bi istrebilo, kao Ahava. Podvizavajmo se do smrti, da ne bismo izgubili njegovo sveto nasleđe, kao Navutej Izrailjac. Budimo u svemu poslušni ocima našim po Bogu, odsecajući svoju volju da bi, zbog našeg savršenog potčinjavanja, na nama ostao njihov blagoslov, kao na Jeliseju. Nemojmo biti srebroljubivi i lažljivi čovekougodnici, da nas ne bi postigla kazna, kao Gijezija. Zavolimo u svemu verne (ljude) i to više od samih sebe, da bi nas (pokajanje) blagoslovilo, kao Sunamićanku. Nemojmo biti strasni posmatrači sramnih dela, da nas (pokajanje) ne bi istrebilo od svog lica, kao Ahiju i Sedekiju, koje je car vavilonski sažegao u ognju. Omrzimo greh sve do smrti radi duše svoje, da bi nam (pokajanje) pomoglo u času nevolje, kao Suzani. Ne poželimo različita jela, da nas ono ne bi ostavilo, kao one koji su primali hranu sa Navuhodonosorove trpeze. Zavolimo zlopaćenje u svemu, da bi se (pokajanje) obradovalo zbog nas, kao zbog onih koji su bili sa Azarijom. Nemojmo biti lukavi, kao Vavilonjani, koji su roptali na verne. Ispunjavajmo svoje (molitvene) službe, ne popuštajući pred lenjošću tela, kao Danilo, koji je pre poželeo da umre, nego da ostavi molitvu koju je svakodnevno vršio. Jer, Bog je moćan da sačuva od iskušenja one koji ga vole, kao i da istrebi zle. Tako je vera pravednog (Danila) po Bogu zveri učinila jaganjcima. Blagosloven je Bog pokajanja, blagosloven je pred Njim i onaj ko je zavoleo (pokajanje) i ko je priklonio svoj vrat pod breme njegove volje, jer će se preporoditi sviše voljom Božijom.
29. I tako, brate, čovek ima veliku potrebu za rasuđivanjem, za odsecanjem svake svoje telesne želje, za pažljivim trezvoumljem na svim svojim putevima, kako ne bi zabludeo i upao u ruke neprijatelja svog (pokajanja). Jer, skretanje ka samopravednosti ga kolje; osuđivanje grešnika ga odgoni; ponižavanje lenjivih ga preseca. O njemu je napisano u Pričama: Tesne su staze doma njenog: ona brašno ne jeđaše sa lenjošću. Dvostruko odelo sačini ona svome mužu. Ona je kao lađa koja trguje u dalekim [zemljama] i sabira bogatstvo (Prič.31,27). Postarajmo se da ga shvatimo iz ovih reči. Tovareći brod, trgovac ne bira samo jednu vrstu (tovara), već sve ono od čega očekuje dobitak. On ne oponaša one koji su pretrpeli štetu, već one koji su se obogatili i koji (spokojno) borave u svojim domovima. On se uklanja od svake štetne stvari, a pozajmljuje onu sa kojom može steći dobitak, da bi, najzad, i sam kupio takvu stvar. Kao nezamenjivo pravilo njemu služi da opet kupi ono od čega je stekao dobitak. On se raspituje za cenu kojom će prodavati ili kupovati stvari kod onih koji su se obogatili i koji se odmaraju u svojim domovima, a koji nemaju zavisti prema njemu. Takva je i duša koja bez saplitanja želi da sretne Boga. Ona se ne zadovoljava samo jednim delom, već se stara o svakom delu koje doprinosi (spasenju). Od dela za koje je čula da je pogubno, ona beži, kako ne bi pretrpela štetu.
30. Da li si ti, brate, sada sebe nazvao trgovcem Isusovim? Potrudi se da to postaneš. Trgovina ovog Cara je daleko od svake manjkave stavari. Evo stvari koje su štetne za njega: ljudska slava, gordost, samopravednost, drskost, reči ogorčenja, gramzivost, hvalisanje, naklonost ka zabavljanju. Sve je to štetno za Isusove trgovce. Ukoliko imaju takve stvari u svojoj radnji, oni mu ne mogu ugoditi. Ispitaj brate šta se nalazi kod tebe. Neka tvoj um utvrdi koja od tvojih čula prinose plod Bogu, a koja naginju ka grehu. Da li se, možda, tvoje oči varaju slašću zadovoljstva? Da li tvoj jezik biva pobeđivan drskošću? Da li primećuješ da se tvoje srce naslađuje ljudskom čašću? Da li tvoje uši raduje kleveta? Sve je to štetno za um. U knjizi Levitskoj je napisano: Ovako reci Aaronu: Nemoj na moj žrtvenik prineti čistu životinju koja ima manu, da ne bi umro (Lev.22,18). Aaron je obraz uma. Neprijatelj (obično) svoje zlo meša sa pravednim namerama. Zbog toga je (Bog) naredio da pre prinošenja ispitamo [žrtvu], da se ne bi desilo da umremo. Umreti znači otpasti od sagledavanja i saglasiti se sa onima koji žele da oskrnave čula.
31. Takve su reči onih koji su zavoleli Isusa i koji su stekli nadu u Njega! Njihova duša je postala nevesta ukrašena svakom vrlinom, koja poseduje svoje sveto ogledalo, po reči apostola: Svi mi pak koji otkriveni licem odražavamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u taj isti lik, iz slave u slavu, kao od Duha Gospoda (2.Kor.Z,18). Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda ćemo licem u lice (1.Kor.13,12). Oni koji su postali Njegove neveste u čistoti, gledaju na sebe same kao u ogledalo, ne bi li otkrili kakav porok koji se ne bi dopao njihovom Ženiku. Jer, On ište devstvenice, čiste duše, koje nemaju poroka, kao što je napisano o Reveki, tj. da je bila vrlo milolika i da nije poznala muža (Post.24,16). I prorok govori: Dovešće se caru devojke (idući) za njom, druge njene dovešće ti se (Ps.44,15). Ono [što se kaže] – dovešće se, ukazuje na Njegovo sveto čoveštvo, a – druge njene, na vezivanje uz Njega. Preporod u svetom krštenju ih je obnovio od svake oveštalosti, a pokajanje ih čisti i čini svetim devstvenicama, koje su zaboravile na svaku hudost i koje i ne pomišljaju o njoj, kao što im je rekao (prorok): Počuj kći i vidi, i nagni uho tvoje, i zaboravi ljude svoje i dom oca svoga. I poželeće car lepotu tvoju (Ps.44,11). Njoj se, zbog čistote kojom ju je očistilo pokajanje i kojom ju je sjedinilo u jedno telo sa Gospodom, dive sve sile nebeske. govoreći: Ko je ona što ide gore iz pustinje naslanjajući se na dragoga svoga.(Pes.n.pes.8,5).
32. Upotrebimo svu silu svoju sa suzama da bismo se postepeno podvizavali, sve dok ne svučemo dela starog čoveka i dok se ne sačuvamo od svakog pogubnog dela, dok nam ne dođe ljubav Njegova, dok se od nas ne oduzme obraz zemljanog i našem srcu se ne pruži obraz nebeskog, kako bismo bili dostojni Njega i čisti od svakog poroka, kao što je rekao apostol: I kao što nosismo sliku zemljanoga, tako ćemo nositi i sliku nebeskoga (1.Kor.15,49). Apostol je znao da nema čoveka bez greha od kako je učinjen prestup i da pokajanje opet može čoveka da vrati bezgrešnom obnovljenju. Stoga je i rekao da ostavimo dela onoga koji je prestupio zapovest i da prionemo uz dela, tj. zapovesti Gospoda našeg Isusa Hrista, koji je učinio milost i poneo ropstvo ljudsko da bi nas uveo u skriveni raj i darovao nam Svoje svete vrline, dao nam da okusimo od drveta života koje je čistota koju je On projavio u sebi i umirio heruvima sa plamenim mačem koji je čuvao put drveta života, koji je poznanje Njegovih svetih reči, koje [nas] svagda štite, zagrađuju [nam] sluh od svake zmijine reči i napominju [nam] gorko ropstvo u koje smo ranije bili pali, kako se ne bismo opet vratili u njega, i koje nas uče da neprestano blagodarimo Onoga koji nas je izbavio Svojom krvlju. Uklonivši obveznicu ropstva Krstom (Kol.2,14), učinivši (verne) braćom i prijateljima (Jn.15,14; 20,17), izlivši Duha Svetog na njih po blagodati i uspokojivši njihova srca, On je rekao: Uzlazim Ocu mome i Ocu vašem, i Bogu mome i Bogu vašem (Jn.20,17). I opet: Oče, hoću da i oni koji si mi dao budu sa mnom gde sam ja, jer ih ti ljubiš… kao što mene ljubiš (Jn.17,24; 23). On namje, takođe, pokazao da to ne govori o svima, već o onima koji su ostavili svoju volju i idu za Njegovom svetom voljom, i koji su od sebe odsekli svaku želju ovoga sveta. Jer, On je govorio: Kako niste od sveta nego vas ja izabrah od sveta, zato vas mrzi svet (Jn.15,19). Vidiš li da su se oni koji su ostavili svet udostojili da budu neveste Gospoda Isusa? Oni prebivaju u jedinstvu sa Njim, kao što je rekao apostol: Toga radi ostaviće čovek oca svoga i mater i prilepiće se ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo. Tajna je ovo velika, a ja govorim o Hristu i o Crkvi (Ef.5,31). I opet on govori: Da neznabošci [postanu] sunaslednici i sutelesnici i sudeonici obećanja njegova u Hristu Isusu kroz jevanđelje (Ef.3,6). Vidiš li da u onima koji su se udostojili da postanu jedno telo sa Gospodom obitava i Njegov Duh Sveti? On im pomaže, On se stara o njima, kao što je rekao Gospod: Jer nećete vi govoriti, nego će Duh Oca vašega govoriti iz vas (Mt.10,20). Isto govori i apostol: A nama Bog otkri Duhom svojim; jer Duh sve ispituje, i dubine Božije (1.Kor. 2,10). Mi, govori on, imamo um Hristov (st.16). I kako bi um Hristov mogao da pomišlja o nekom grehu?
33. Pronikni, brate, srcem u tajnu po kojoj svaka vrsta na zemlja rađa [porod] od sebi srodnih, a ne od druge vrste, bilo da se radi o stoci, zverima, gmizavcima ili pticama. Bog ih je sve priveo Adamu da bi video da li ima nečeg sličnog njemu. I nije se našlo ništa zato što nisu bili njegove prirode. Tada je On, uzevši od rebra njegovog, stvorio ženu. Ova tajna je velika i kod onih koji postaju neveste Hristove. Oni postaju od Njegove suštine kroz preporod, od Njegovog svetog Tela, kao što govori apostol: Svi smo jedno telo u Hristu, a pojedinačno udi smo jedni drugima (Rim.12,5). I opet: Jer smo udovi tela njegova, od mesa njegova, i od kostiju njegovih (Ef.5,30). Vidiš li šta On hoće? Da čovek u svemu postane sličan Njemu, kao što je Eva od Adama i kao što mu je u svemu slična. Zbog toga, ukoliko imamo nešto od skotske beslovesnosti, ili zversku pohlepu, ili ptičju nestalnost, ili otrov gmizavaca, ne možemo biti devstvenice-neveste Njegove. Takve duše ne odgovaraju Njegovim delima. Vidiš li, brate, da On želi da mu čovek bude sličan, zdrav od svake protivprirodnosti, kako bi se udostojio da mu bude nevesta? Duša poznaje svoje pomisli po svojim delima. Ako tvori dela (Duha), očigledno je da Duh Sveti obitava u njoj. Dela (Duha) preporađaju dušu i čine je bestrasnom. I nije moguće da Duh Sveti ne obitava u takvoj duši, kao što je rekao Gospod: Ako me ljubite, zapovesti moje držite… I ja ću umoliti Oca, i daće vam drugog Utešitelja da prebiva s vama vavek, Duha Istine (Jn.14,15-17). I apostol govori: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u nečemu niste valjani (2.Kor.13,5).
34. Vidiš li da onaj ko ne stekne dela Isusova nije iskusan i ne može biti nevesta Njegova? Sve devojke su pripremile svoje svetilnike, ali su one koje nisu imale dela ostale iza vrata. Mreža koja je bačena u more sabrala je (ribe svake vrste), ali su u Carstvo primljene (samo dobre). Pleva je izrasla zajedno sa pšenicom, ali je, u vreme žetve, svezana u snoplje i bačena u oganj. Sve loze su ostale u vinogradu, ali su one koje nisu donele plod bačene u oganj. Ovce su pasle zajedno za kozama, ali je On samo ovce poveo sa sobom, dok su koze izbačene napolje. Sejač je podjednako sejao svoje seme, ali je obradovan samo onim koje je izraslo na dobroj zemlji. Onaj koji je delio srebro, deljaše bez licemerja, ali mu prineše radost samo oni koji su ga udvostručili. Svi su bili pozvani na svadbu, ali je car naredio da onoga koji nema svadbeno ruho bace u tamu najkrajnju. Te reči se i nas tiču jer svi mi govorimo da verujemo. Međutim, On će one koji nemaju dela Njegovog Božanstva izbaciti napolje, govoreći: Jer su mnogi zvani, alije malo izabranih (Mt.22,14).
35. Ispitajmo sebe, bratijo, i razmotrimo svoja dela pre nego što susretnemo Gospoda. Ne gledajmo na one koji ispunjavaju telesne prohteve svoga srca, kako ne bismo izgubili bogatstvo koje nas očekuje u času nevolje. Podvizavajmo se da ga steknemo. Ono, pak, koje ćemo morati da ostavimo prezrimo kao neprijatelja. Setimo se onih koji su sav svoj trud stratili na paštenje oko propadljivih (dobara) i koji su ipak sve ostavili i zbog njih nasledili geenu, budući da nisu hteli da idu za stopama Gospoda i da se udostoje da mu budu neveste. Podvizavajmo se sa suzama, sa srdačnim bolom i skrivenim uzdisanjem pred Bogom, da ne bi (dopustio) da upadnemo u takvu sramotu. Jer, kada se na moru desi bura i mnogi brodovi potonu, oni što su preostali ne govore: „Potonimo i mi u pučini“, već hrabre jedni druge da ne budu malodušni i mole Boga da im pomogne. Zaista je velika bura na zemlji. Na svaki način se terajmo na trud i vapijmo ka Gospodu, da ne bismo poginuli. I krmanoš za vreme bure uvek i među mornarima i među putnicima nalazi ponekog ko će ga hrabriti. (Znajmo) da se čovek ne može spasti iz tog valovitog mora ako se ne obnaži od svake propadljive stvari. Ni Mojsije nije mogao da zapeva pesmu Gospodu sve dok nije prešao more i dok nije ugledao smrt onih koji su njegov rod hteli da zadrže u egipatskom ropstvu. A kada ih je već preveo, i kad su postali sasvim slobodni, on je uzviknuo: Pevajmo Gospodu jer se slavno proslavi: konja i konjanike vrže u more (Izl.15,1).
36. Kada um bude izbavio čula duše od želja ploti i kad ih mimoiđe, stub sagledavanja će dušu odvojiti od telesnih želja. Videvši da se bestidne strasti ustremljuju na dušu, želeći da joj čula zadrže na grehu, Bog umu, koji se u tajnosti neprestano nalazi uz Njega, pruža Svoju pomoć i sve ih istrebljuje, kao što je napisano: Reče Gospod Mojsiju: Zašto vapiješ k meni? Zapovedi sinovima Izrailjevim da se pripreme. I ti uzmi žezal koji ti je u ruci, stavi ga u vodu morsku i – nestaće (Izl.14,15-16). Veran je Bog da i sada da ruku (pomoći) Mojsiju da bi spasao Izrailja (tj. um) iz ruku Egipćana, tj. prohteva koje smo ispunjavali, da bismo se i mi udostojili da zapevamo novu pesmu, govoreći: Pevajmo Gospodu, jer se slavno proslavi. Međutim, kako mi možemo reći: Jer se slavno proslavi, ako se lepimo za svoje neprijatelje i ako se svojom voljom okrećemo ka Egiptu, želeći tamošnja jela i prinuđujući Aarona: Napravi nam bogove, koji bi nas poveli u Egipat (Izl.32,1), i ako smo toliko pritisnuti malodušnošću da hulimo na duhovnu hranu. Moćan je Bog da nam Mojsija vrati sa gore, kako bi razbio rogato tele kojim smo prognevili Boga. Moćan je Bog, koji nam je dao pokajanje, da nas opet vrati sebi i da ukrepi Mojsija da se pomoli za nas rečima: Ako im ostavljaš grehe, ostavi ih, a ako ne, i mene izbriši iz knjige živih (Izl.32, 32) i da privremeno obuče u silu Isusa, da bi istrebio sedam naroda, koji su svojim zavidnim lukavstvom nasledili obećanu zemlju, kako bi Izrailj primio svoje nasleđe i u njemu nezavisno živeo u vekove vekova. Amin. To je Njegova sila, Njegova pomoć, Njegov pokrov, Njegova mudrost, Njegova zaštita. On je Gospod Isus Hristos u nama, u slavu i čast Boga Oca i Svetoga Duha, pre vekova, i sada i u vekove vekova. Amin. Pročitavši, ovo, brate, potrudi se i oko ispunjenja da bi te Gospod pokrio u čas iskušenja. Amin.
 

   

5 komentar(a)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Hadži - Aleksa

    Evo punoće značenja primene savremene tehnike na dobrobit spasenja svakog ko želi da bude uz Gospoda našega Isusa Hrista. Neka je slava i hvala svima koji uložiše nesebičan trud i ljubav prema bližnjima na ovakav savremeni način.

  3. Beskrajno hvala na trudu!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Pomozi Bog, oci i bratije! Nadam se da bi mi neko bio kadar i voljan pomoći u jednoj stvari. Naime, negde u dobrotoljublju sam pročitao nešto o rasuđivanju, a što nikalo ne mogu ponovo naći. Tamo se onaj koji rasuđuje poredi sa menjačem novca, i njegovo rasuđivanje prolazi kroz, čini mi se, četiri provere, od kojih je poslednja: „da li je li teško strahom Božijim?“ Ako neko zna ili sluti o čemu govorim, neka mi kaže. S nama Bog!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *