NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM I

DOBROTOLJUBLJE – TOM I

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI AVA ISAIJA

SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UČENICIMA

 

DVADESET TREĆE SLOVO
O savršenstvu
1. Neko od otaca je rekao da čovek ne može da se spase ako ne stekne veru u Boga, neprestanu čežnju za Bogom, nezlobivost, izbegavanje da zlom vraća za zlo, zlopaćenje, smirenje, čistotu, čovekoljublje, odricanje od svega, krotost, dugotrpljenje, neprestanu molitvu Bogu sa srdačnim bolom, istinsku ljubav, neobaziranje unazad, neobraćanje pažnje ni na šta što dolazi, odsustvo nade na svoja dobročinstva ili služenje, i iskanje Božije pomoći povodom svega što ga svakodnevno snalazi.
2. Neprijatelji tvoji, čoveče, ne spavaju. Nemoj biti nemaran, nemoj zanemarivati svoju savest, nemoj verovati da si dostigao nešto dostojno Boga sve dok vidiš da se (još nalaziš) na strani svojih neprijatelja. Zlopaćenje sa razumom zamenjuje prethodni nemar; plač čula leči rane od unutrašnjih neprijatelja; savršena ljubav prema Bogu po Njegovoj volji suprotstavlja se nevidljivim borcima; skrivena čistota, koja pobeđuje nevidljive neprijatelje, priprema za pokoj Sina Božijeg, a vidljiva čistota čuva vrline.
3. Poznanje je roditelj (svega rečenog), ali i (njegov) čuvar. Prisustvo blagodarnosti (u srcu) u vreme iskušenja potiskuje unazad dolazeća iskušenja. Tvoje izbegavanje da smatraš da ti je trud ugodan Bogu, priprema pomoć Božiju koja te čuva. Onaj ko je istinski predao srce svoje na pobožno iskanje Boga ne može imati misao da je ugodio Bogu. Jer, sve dok ga savest izobličuje zbog bilo čega protivprirodnog, on je tuđ slobodi. Dok ima onog koji izobličava, ima i onog koji osuđuje; a dok postoji osuđivanje, izostaje sloboda. Ako, na kraju, uvidiš da te za vreme molitve ne izobličuje nikakvo zlo, onda si istinski slobodan i ušao si u Njegov sveti počinak, po volji Njegovoj.
4. Ako vidiš da se dobri plod utvrdio u tebi i da ga korov neprijateljski više ne davi; ako su protivnici odstupili od tebe sami od sebe, povlačeći se u [svom] lukavstvu, budući da se više ne boriš sa svojim čulima; ako je oblak osenio tvoju skiniju [tj. šator], tako da ga sunce ne žeže danju, ni mesec noću (Ps.120,6), i ako je u tebi sve pripremljeno za šator, za njegovo postavljanje i održavanje, po volji Božijoj – (znaj da) si od Boga dobio pobedu. U tom slučaju, i On će oseniti šator, jer je Njegov. On će hoditi pred njim i ukazivati na njegovo stanište. Jer, šator se ne može zaustaviti ukoliko se On, kako govori Pismo, ne zaustavi na željenom mestu (Br. 9,16-23).
5. Čovek je u velikoj opasnosti sve dok jasno ne uvidi da u njemu više nema ničeg (od njegovih neprijatelja) koji se usiljuju da razbiju monaško delanje, učeći [svemu] protivprirodnom. Zbog toga imamo potrebu da strah pred Njegovom blagošću starešinuje nad nama, kako bi nas sećanje (na smrt i Sud) neprestano poražavalo, i sveto smirenje gospodarilo nad srcem našim svakog časa, po milosti Božijoj. Stoga je potrebno da nismo nemarni prema onome što sve to priprema i čuva, već da u tome umom prebivamo do kraja: da neprestano gledamo svoje grehe i da ni u čemu ne verujemo sebi sve dok se nalazimo u zlom ropstvu.
6. Osuđivanje bližnjeg, ukorevanje i ponižavanje brata u srcu, vređanje prilikom svakog slučaja, poučavanje sa gnevom, klevetanje pred bilo kim – čoveka čine tuđim milosti koju dobijaju sveti, kao i časnim vrlinama. Jer, [sve] to uništava trud koji čovek preduzima, upropašćujući njegove dobre plodove. Nerazuman je onaj ko govori: „Ja oplakujem grehe svoje“, a čini nešto od navedenog. Onaj ko govori: „Ja plačem zbog grehova svojih“, a ima nešto od rečenoga – vara sebe.
7. Ko ište bezmolvije, a ne trudi se da istovremeno odseče strasti, slep je u delu izgrađivanja vrlina. Ko je ostavio svoje grehe, a trudi se da ispravi drugoga, tuđ je molitvi od sveg srca i razumnom iskanju od Boga. Evo prave hrabrosti: protiviti se ranijim gresima, za čiji oproštaj se [čovek] već molio, uz molitvu da se više ne upadne u njih ni u srcu svom, ni na delu, ni čulima.
8. [Čovek] ne može da zaustavi svoje grehe, da se zadovolji (staranjem) samo o njima i da odustane od osuđivanja tvorevine Božije ukoliko sećanje na [njegove] grehe ne bude stalno gospodarilo njegovim srcem i ukoliko ga ono ne odvoji od svega što je u svetu i što bi moglo da vlada njime. Blažen je onaj koji se toga udostojio istinski, a ne pritvorno i sa lukavstvom. Uostalom, to je delo onih koji imaju istinski plač, koji preko ovog vidljivog um i čula (podstiče) da ne osuđuju bližnjeg. Jer, obuzetost vlastitim gresima udaljuje od grehova bližnjega.
9. Vraćati zlo za zlo jeste daleko od plača. Biti sklon ka nečemu svetskom iz taštine, čak i u mislima, takođe je daleko od njega. Žaliti zbog toga što nisu prihvatili tvoju sklonost, [opet] je daleko od njega. Činiti svoju volju – daleko je od njega. Stidno je za nekoga reći da je dobar ili rđav, zato što [sam čovek] svakako zna da je nečistiji od njega. Za [čoveka predstavlja] stid, neznanje i zlu prevaru ako želi da sazna za stvari koje ga se ne tiču.
10. U tebi nema istinskog plača ako se ožalostiš kada te zanemare. U tebi nema straha Božijega ako se rastužiš kada pretrpiš gubitak u nekim žitejskim poslovima. U tebi nema (straha Božpjega) ako se smutiš kada ti kažu o nečemu što čak i ne poznaješ. U tebi nema (straha Božijega) ako prihvataš kada te proslavljaju. U tebi nema (straha Božijega) ako se žalostiš kada te napadnu. U tebi nema (straha Božijega) ako obilaziš slavne ovog sveta, želeći njihovo društvo. U tebi nema (straha Božijega) ako se sporiš sa onim koji razgovara sa tobom, želeći da bude po tvojim rečima. U tebi nema (straha Božijega) ako se žalostiš kada prezru tvoje reči. Sve to obelodanjuje starog čoveka koji još živi i vlada nad tobom, jer nema onoga što bi mu se suprotstavilo, (tj. straha Božijeg) i istinskog plača.
11. Onaj ko deluje po Bogu treba da ima umne oči kako bi poznao sabe (i shvatio) da postaje neprijatelj Božiji kada (popušta) svojoj volji. Ukoliko budeš ispunjavao zapovesti Božije i svako svoje delo sa razumom obavljao Boga radi, držeći u srcu da ne možeš ugoditi Bogu srazmerno slavi Njegovoj – tvoji gresi, koji ti se nalaze pred očima, protiviće se lukavom (duhu) koji hoće da te obori kroz mnjenje da si pravedan. Oni će ti sačuvati zdanje koje je u tebi sačinio plač. Tada ćeš shvatiti da si se poznao i u kakvom (se stanju) nalaziš, te nećeš poverovati svome srcu da si pobedio. Jer, sve dok ne stane pred Sud, dok ne čuje (konačnu) presudu o sebi i dok ne sazna gde mu je mesto, čovek ne može da veruje [sebi], s obzirom da ostaje strah (i pitanje) da li je ugodio Bogu. Tuga po Bogu koja izjeda srce može da zadržava čula, dok protivljenje (pomislima) sa zdravim trezvoumljem čuva čula uma. Ipak, čovek se (time) ne zadovoljava i ne može da veruje sebi. Zbog toga treba da se stalno trudi sve dok se nalazi u telu.
12. Blaženi su oni koji se ne nadaju drsko na svoje delo kojim su, navodno, ugodili Bogu; koji se, zbog odsustva takve nade na svoje delo, stide da susretnu Boga; koji su shvatili slavu Njegovu i koji se staraju da najpre vrše Njegovu volju; koji su poznali nemoć svoju; koji se zadovoljavaju tugom zbog sebe; koji plaču zbog sebe, ne brinući o (ostaloj) tvorevini Božijoj kojoj će On sam suditi. Pobeda onoga koji je služio (Bogu) obelodaniće se tek kad on, sjedinivši se sa Bogom, skonča po Njegovoj volji. On će u knjigu živih biti upisan kada anđeli nebeski posvedoče da je mimoišao načalnike sa leve (strane). Od tada će njegov spomen biti sa nebeskim (stanovnicima). Međutim, sve dok teče borba, čovek se nalazi u strahu i trepetu, jer danas pobeđuje, a sutra će [može] biti pobeđen, ili je sada pobeđen, a sutra [će možda] pobediti.
13. Borba steže srce, a bestrašće je neoborivo. Ono je već dobilo venac i ne uznemirava se zbog udela tri razdeljena (dela) koji su se zajedno uspokojili u Bogu. Ta tri dela su: duša, telo i duh, kao što apostol negde u Poslanici govori (1.Sol.5,23). Prema tome, postavši jedno dejstvom Svetoga Duha, njih troje već više ne mogu da se razdele. Tako i Hristos, umrevši i vaskrsnuvši, više neumire; smrt više ne vlada njime (Rim.6,9). Njegova smrt je bila naše spasenje, pošto je On Svojom smrću umrtvio greh, i Njegovo vaskrsenje je život za sve koji snažno veruju u Njega. (I jednim i drugim) On je (Svoje) iscelio od strasti kako bi živeli u Bogu i donosili plod pravde.
14. Nemoj smatrati da si umro (grehu) sve dok trpiš pritisak od neprijatelja svojih, bilo dok si budan, bilo u snu. Jer, sve dok se nalazi na poprištu, jadni čovek nema smelosti. Gledajući izdaleka (na kraj), on nema poverenja u dela svoja. Samo nerazumni, iako pada svakog dana, misli da pobeđuje zato što (kod njega) i nema borbe na poprištu.
15. Zbog toga je Gospod, šaljući Svoje učenike na propoved, rekao: Nikoga ne pozdravljajte na putu, već samo u kući. I ako bude onde sin mira, ostanite kod njega (Lk.10,4). I tamo će ostati mir vaš. I Jelisej je, šaljući Gijezija, rekao: Nemoj blagosiljati čoveka koga sretneš, i ti ne primaj blagoslov ni od koga (4.Car.4,29). Jer, on je znao da on neće oživeti dečaka i da nema sile da ga podigne. Došavši i ugledavši dečaka gde leži na odru, čovek Božiji je zatvorio vrata za sobom i sa svakim čulom izvršio podvig i dejstva, penjući se na odar kod dečaka i silazeći do sedam puta. I kada su se zagrejala čula, dečko je, po volji Duha, otvorio oči.
16. Šta ćemo reći mi, jadni, koji više volimo slavu ovog sveta od slave Božije, koji ne znamo da vodimo borbu ali žurimo da uđemo u pokoj, koji ne poznajemo dugotrpljenje Božije po kome On ostavlja kukolj zajedno sa dobrim plodom, i po kome ne šalje da se sakupi kukolj sve dok dobri plod ne sazre? I Gijezije je prešao put, ali nije uspeo da podigne dečaka, zato što je više zavoleo slavu ljudsku od Božije slave.
17. Blažene su oči koje se razumno stide da se pruže prema Bogu, koje se staraju da razumno iscele svoje rane, koje su svesne svojih grehova i koje se mole za njihovo otpuštanje. Teško, pak, onima koji gube svoje vreme, misleći da su bezgrešni, koji gaze svoju savest, ne želeći da ih ona privodi skrušenosti, i koji ne priznaju da je velika [stvar] biti mali.
18. Zemljodelac je žalostan zbog svog truda ukoliko seme koje je posejao ne donese ploda. On ga smatra propalim jer nije donelo plod. Tako i čovek ne treba da se oslanja na svoju savest sve dok je okružen neprijateljskim lovcima i klevetnicima, pa makar znao sve tajne i imao sva poznanja, makar činio mnoga znamenja i isceljenja, makar istrajavao u raznim zlopaćenjima i nagotovao bez odeće. On treba da je pod strahom sve dok ne čuje reči: Ljubav nikad ne prestaje… sve veruje, svemu se nada, sve trpi (1.Kor.13,8; 7).
19. O, koliko je naporan put Božiji, kao što je On sam rekao: Jer su uska vrata i tesan put što vode u život, i malo ih je koji ga nalaze (Mt.7,14). A mi, nemarni i strastoljubivi, tešimo se time što (navodno) ne možemo da nosimo breme o kome je On rekao: Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim. Jer jaram je moj blag, i breme je moje lako (Mt.11,29-30). Ima li u broju onih koji su mudri po Bogu i koji se boje (Boga) nekoga da se ne podvizava svom silom da ponese zlopaćenje u svakom trudu i udaljavanju (od sveta), u bezmolviju, čuvanju (srca) i staranju (za spasenje)? Ipak, i takav će naći da nije dostojan da svojim ustima izgovori ime Božije. Vladika Gospod Isus je došao (na zemlju) da bi u nama, koji ne živimo po telu nego po Duhu (Rim.8,1), umrtvio strasti, pokazavši nam svu volju Oca. Učeći Svoje učenike, On je govorio: Tako i vi kad izvršite sve što vam je zapoveđeno, govorite: Mi smo nepotrebne sluge, jer smo učinili što smo dužni učiniti (Lk.17,10). To je On govorio onima koji su podneli trud i čuvali ga, i koji znaju da postoje grabljivci koji su spremni da ih pokradu. Svako ko vidi bilo šta otrovno, beži sa strahom – bilo da se radi o zmiji, o guji, o škorpiji, ili o nečem drugom što poseduje smrtonosni otrov. Međutim, naša bestidna i jadna duša prima sve što je umrtvljuje i ne beži od toga. Ona čak ni ne odstupa, već se naslađuje sa time, i slaže se srcem sa time. Zbog toga ona uzalud troši svoje vreme i ostaje bez poroda i ploda.
 

   

5 komentar(a)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Hadži - Aleksa

    Evo punoće značenja primene savremene tehnike na dobrobit spasenja svakog ko želi da bude uz Gospoda našega Isusa Hrista. Neka je slava i hvala svima koji uložiše nesebičan trud i ljubav prema bližnjima na ovakav savremeni način.

  3. Beskrajno hvala na trudu!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Pomozi Bog, oci i bratije! Nadam se da bi mi neko bio kadar i voljan pomoći u jednoj stvari. Naime, negde u dobrotoljublju sam pročitao nešto o rasuđivanju, a što nikalo ne mogu ponovo naći. Tamo se onaj koji rasuđuje poredi sa menjačem novca, i njegovo rasuđivanje prolazi kroz, čini mi se, četiri provere, od kojih je poslednja: „da li je li teško strahom Božijim?“ Ako neko zna ili sluti o čemu govorim, neka mi kaže. S nama Bog!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *