NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM I

DOBROTOLJUBLJE – TOM I

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI AVA ISAIJA

SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UČENICIMA

 

DVADESET DRUGO SLOVO
O delima novog čoveka
1. Ljubljena bratijo moja! Jevrejin se prepoznaje po tri stvari: po obrezanju, po Pasci i suboti. Jer, tako je napisano u knjizi Postanja: Neka se svako dete u osmi dan obreže, i domaće i kupljeno. Neobrezani, pak, da se pogubi od roda svoga, jer ne održa Zavet moj (Post.17,12; 14). Avraam se prvi obrezao i oznamenovao da je umrla njegova leva (strana). On je onima drevnim ponuđeni praobraz novog čoveka, kojeg je u Svom svetom telu projavio Gospod Isus, kako bi drevnu (truležnost), koja je pokrivala muški pol, obrezao i odbacio. O tome je apostol rekao: U Njemu vi i obrezani biste obrezanjem nerukotvorenim, odbacivanjem tela grehovnosti obrezanjem Hristovim, pošto se s Njim pogreboste krštenjem, u Njemu ste i savaskrsli kroz veru u moć Boga (Kol.2,11-12). I opet: Da vi odbacite raniji način života staroga čoveka, koji propada u željama varljivim, a da se obnavljate duhom uma svoga; i obucite se u novoga čoveka, sazdanoga po Bogu u pravednosti i svetosti istine (Ef.4,22). I još: da umrete grehu, i poživite pravdi (1.Pt.2,24). Toliko o obrezanju. Ko ga nema, nije obrezan i nije Jevrejin, jer nije očuvao Zavet koji je uspostavio Gospod Isus Svojom svetom krvlju.
2. O svetoj Pashi treba mnogo toga reći. (Prvo je obrezanje, drugo – Pasha, treće – subota). Jer, Mojsije govori: Ovo neka bude zakon za Pashu: Ni jedan tuđin da ne jede od nje. A svaki sluga vaš kupljen za novac može da jede kad ga obrežete. Došljak ili najamnik da je ne jede. U jednoj kući neka se jede (Izl.12,43; 46). Neka su vam bedra opasana, obuća neka vam je na nogama i žezal u rukama (Izl.12,1). Pashu, tj. pečenje ispečeno na ognju, ne treba jesti bez beskvasnog hleba i gorkog zelja. Nije rečeno: „Opasavši se po bedrima vašim“, da neko ne bi rekao da se tu radi o pojasu, već: „opasavši bedra vaša“, da bi se pokazalo da se govori o čistoti koja je slobodna od svake strasti i dejstva sjedinjenja u nečistoti. Obuća napominje o spremnosti i o bekstvu od svake ranjivosti koja povređuje savest i koja smeta umu da svoje sagledavanje obavi u čistoti. Žezal je hrabra nada, kojom se bez straha hodi putem da bi se ušlo u obećanu zemlju. To su oni koji subotuju. Krv je znamenje krvi Gospoda našeg Isusa Hrista i toga da će oni koji su se pripremili i koji su pomazani Njegovim znamenjem biti primetni kada On bude došao i kada sinove Izrailjeve bude uveo u Svoje nasledstvo. Uzimanje svežnja isopa znači zlopaćenje. Jer govori: Jedite (Pashu) sa gorkim zeljem. Ispituj, brate, da li si obrezan, da li si vrata svoje kuće namazao krvlju neporočnog jagnjeta, da li si se oslobodio od svake zemaljske pomisli i da li si se pripremio da hodiš bez straha i uđeš u obećanu zemlju.
3. I o suboti nam predstoji da mnogo toga kažemo. I to je delo onih koji su se udostojili istinskog obrezanja, koji jedu Svetu Pashu, koji su se oslobodili od Egipćana, videli ih gde su potonuli u Crvenom moru, i zasubotovali od njihovog gorkog ropstva. Jer, (Bog) govori Mojsiju: Šest dana radi. A sedmi dan je subota (tj. počinak) Gospodu Bogu tvome (Izl.20,9-10). Istrebiće se svaka duša koja bude radila u subotu (Izl.31,14). Gospod naš Isus Hristos je subotovao istinskom subotom i naučio je Svoje kako treba da subotuju. On se popeo (na Krst) u petak, pošto je završio svaku pripremu, tj. pošto je [pretrpeo] uvrede kojima se podvrgao i koje je podneo za nas. On se raspeo na Krst i nije pristao niti se razrešio na bilo kakvu utehu sve dok je disao. Kada je uzviknuo: Žedan sam, prineli su mu sunđer sa octom. Okusivši, On je rekao: Svrši se! I preklonivši glavu predade duh (Jn.19,28-30). Zatim su ga skinuli (sa Krsta) na zemlju. On se više nije pokretao, jer je već istinski subotovao. Tako je najzad Gospod Isus počinuo u sedmi dan i blagoslovio ga, jer je počinuo od svih dela kojima je ukinuo ljudske strasti, kao što je rekao apostol: Jer ko je ušao u odmor njegov i sam je počinuo od dela svojih, kao i Bog od svojih (Jev.4,10). To i jeste istinska subota! Prema tome, koji ne subotuje, nije Judejac. Zbog toga je i Jeremija, plačući zbog svog naroda, govorio: „Ne nosite teret u dan subotni i ne izlazite na vrata Jerusalima noseći teret u dan subotni“(Jer. 17,21).
4. Teško meni, jadnome, koji sam prestupio tako svete zapovesti i koji nosim teški teret u dan subotni, premda i jesam umro sa Hristom, pogreben sa Njim i subotujem. Koji je to težak teret koji nosim? (To su strasti) po kojim dejstvujem: gnev, svadljivost, mržnja, taština, osuđivanje, ranjavanje i vređanje, visokoumlje, smatranje sebe pravednim, naređivanje, prepiranje, samoljublje, zavist. To su duševne (strasti). A telesne su: stomakougađanje, teloljublje, ukrašavanje, slastoljublje, pohota, nemilosrdnost. Sve njih i njima slične strasti uništio je Gospod Isus u telu svetih i u Svom svetom telu, po reči apostola: „On je Krstom ubio neprijateljstvo, i ukinuo Zakon sa njegovim zapovestima i propisima“ (Ef.2,16; 15), što i jeste sveta subota. Prema tome, ko nosi taj težak teret i dejstvuje po njemu, udovoljavajući mu i u subotni dan, kako može reći: „Ja sam istinski Judejac“? Takav sam sebe vara. Jer, on jedino takvo ime nosi. On, pak, ništa neće dobiti od Gospoda Isusa, budući da se od Njega odriče delima svojim. Ono što je Gospod ubio, on ponovo vaskrsava, i ono što je On sahranio, on ponovo podiže. Očigledno je da takav nije istinski Jevrejin, već lažni, da nije obrezan i da ne subotuje. Kada dođe u slavi Svojoj, Gospod Isus će u Svoje večno Carstvo uvesti samo istinske sinove Izrailjeve, sve koji su u Njemu obrezani, koje je On sabrao iz svih naroda, kao što i apostol govori: Dio Izrailja otvrdnu, dok ne uđe pun broj neznabožaca (Rim.11,25), i još: I koji god budu živeli po ovome pravilu, mir na njih i milost, i na Izrailj Božiji (Gal.6,16). Vidiš li ko su Izrailjci Božiji? To su oni koji imaju obrezano srce, i koji subotuju i koji su ukinuli greh. Opet govori (isti apostol): Jer nije ono Judejac što je spolja, niti je obrezanje što je spolja, na telu, nego je ono Judejac koji je to iznutra i obrezanje je obrezanje srca duhom a ne slovom (Rim.2,28-29).
5. Pazimo na sebe, bratijo! Dokle ćemo upražnjavati trud i poništavati ga svojim neradom, ne znajući da je u nama naš neprijatelj koji nas vara i koji nas neprestano udaljava (od neophodnog), ne dajući očima našim da ugledamo svetlost Božanstva? Ispituj sebe, jadniče, koji si se krstio u Hrista i u Njegovu smrt. Kakva je smrt kojom je On umro? Pokaži mi svojom naravi da ideš za Njegovim stopama. On je bezgrešan i tebi se poka-zuje kao obrazac u svemu. On je živeo u siromaštvu, a ti ne podnosiš siromaštvo. On nije imao gde glavu zakloniti (Mt.8,20), a ti ne podnosiš stranstvovanje sa radošću. On je trpeo uvrede svake vrste, a ti ni jednu uvredu ne podnosiš. On nije vraćao zlo (za zlo), a ti ne možeš da ne uzvratiš zlo. On se nije gnevio u stradanjima, a ti se gneviš, iako si sam drugima na teret. On je bio miran kada su ga ponižavali, a ti se uznemiravaš i bez vređanja. On je bio smiren i prizivao je grešnike, a ti i one koji te vole ranjavaš rečju. On je sa radošću podnosio sve što su mu činili, a ti se smućuješ čim čuješ i malu uvredu. On je bio krotak prema grešnicima, a ti si nadmen i prema mnogo boljim od sebe. On se predao za one koji su sagrešili pred Njim, da bi ih iskupio, a ti se ne možeš žrtvovati ni za one koji te vole. Eto šta je On tebi dao! A kako si mu ti uzvratio? Poznaj ga iz Njegovih dela, i sam sebe poznaj iz dela svojih. Ako si umro sa njim, ko onda (u tebi) čini takve grehe?
6. Ljubljeni! Pazimo dobro na Njegove svete zapovesti. Odsecimo svoju volju i ugledaćemo svetlost zapovesti! Šta mi činimo veće od neznabožaca ako volimo samo onoga koji nas poštuje? Moleći se za one koji ti dobro čine, [ne činiš ništa više] od mitara. Ako se raduješ sa onim koji te hvali, [ne činiš ništa više] od Judejca. Šta značajnije činiš ti koji si umro grehu i koji si oživeo u Hristu? Šta ti činiš više od grešnika, ako voliš samo onog koji te sluša? To i on čini. Ako mrziš onoga koji ti pričinjava neprijatnost, ko te ne sluša i koji se svađa sa tobom, [ne činiš ništa više] od neznabošca. Međutim, treba se moliti za takvog da mu se oprosti (ono u čemu je sagrešio). Ako se žalostiš na onoga koji te je oklevetao [ne činiš ništa više] od mitara.
7. I ti koji si se krstio u ime Gospodnje, razmotri da li ti dela liče na ona u kojima je On sebe javio. Kako ćeš se ti ovenčati u dan Slave Njegove ako nemaš venac pobede nad strastima, koje je Car tvoj već pobedio, ostavivši ti uzor? Kada se javi u slavi Svojoj, Car careva i Gospodar gospodara će biti vidljiv za sve narode na zemlji i nosiće znamenje stradanja za nas. Ti, međutim, nećeš na svom telu imati ništa od Njegovih stradanja. Zbog toga će ti On reći: „Ne poznajem te“. Tamo ćeš ugledati sve svete koji su umrli za ime Njegovo i koji nose Njegovo znamenje, te ćeš se postideti da se pojaviš pred njihovim licem. Ispitaj život svih svetih, pa ćeš naći da su trpeli zlo, ali da nisu vraćali zlo – (jedino) je njihova krv vapijala (Bogu): „Osveti nas na onima koji žive na zemlji“. I ja, koji sam voleo pokoj, šta ću reći u onaj dan kada ugledam proroke, apostole, mučenike i ostale svete koje su vređali ali koji nisu vraćali (zlo), već su trpeli bez gneva. Jer, oni znađahu da ih na to ne podstiče volja čovečija, nego đavolja nepravda. Dok su ih ubijali, ili kamenjem zasipali, ili spaljivali, ili potapali, oni se ne gnevljahu, već se moljahu za mučitelje, tj. da im se oprosti, znajući ko ih podstiče da to rade.
8. Razmotri sebe samog, ljubljeni brate, [vidi] šta radiš i shvati svoju pomisao, tj. kakva je pred Bogom. Jer, onoga časa nećeš ništa moći sakriti, niti će volja čoveka moći da kaže nešto drugo (od onoga što jeste). Naprotiv, kad se ostvari vaskrsenje, svaki će da stane odeven u svoja dela kao u odelo – bilo gresima, bilo pravdom. Ta dela će govoriti i svaki će sam poznati gde mu je mesto. Blažen je onaj koji se podvizavao, koji je sa sebe svukao ono što bi ga povuklo u geenu, i koji se obukao u ono što će ga povući u Carstvo. Apostol govori: Jer znamo, ako se naša zemaljska kuća, telesni šator, razruši, imamo zdanje od Boga, kuću nerukotvorenu, večnu na nebesima (2.Kor.5,1). Vreme našeg života je ništavno i mi se varamo (misleći na drugi način) sve dok nas ne sustigne čas (naš) i dok se ne ožalostimo večnim plačem.
9. Nemojmo popuštati svome srcu, već učinimo sve što je u sili našoj da bismo ga sačuvali, moleći svakog časa blagost Božiju da nam pomogne. Nemojmo se gneviti na bližnje zbog reči koje govore iz nerazumnosti i ne po svojoj volji, već po podsticanju sa strane. Služeći kao oruđa neprijatelja, oni su tuđi Bogu, sve dok ne budu pozvani, i dok ne uteknu sa tog (rđavog) poprišta. Pobrinite se, ljubljeni, za smirenje u svemu, trpite uvrede i sve što nailazi, stalno se upražnjavajte u odsecanju svoje volje budući da ona upropašćuje sve vrline. Onaj čije su pomisli ispravno usmerene, sa krotošću odseca svoju volju, bojeći se prepirke kao zmije zato što ruši dom duše i pomračuje je, te ona ne vidi ništa od svetlosti vrlina. Ozbiljnije ispitajte ovu prokletu strast koja se prikrada vrlinama kako bi ih upropastila. Ni Gospod naš Isus Hristos nije uzišao na Krst pre nego što je Judu uklonio iz broja Svojih učenika. Isto tako, ni jedan čovek koji ne odseče ovu beščasnu strast, ne može da ugodi Bogu. Za njom, naime, ide sve zlo: netrpeljivost i taština. U duši onoga koji voli da se prepire i koji se drži visokoumlja živi sve ono što Bog ne voli. Ono što [strasti] srcu predlažu kao Božije, po svim Pismima jeste laž.
10. Smirenoumlje dolazi od osuđivanja samog sebe, a napuštanje svoje volje radi bližnjega sa razumom pokazuje smirenje. Čistota jeste molitva Bogu. Neosuđivanje ukazuje na ljubav. Dugotrpljenje podrazumeva da se ništa ne pomišlja protiv bližnjega. Bogoljubivo srce znači – ne vraćati zlo (za zlo). Bezmolvije znači – ne zanimati se za ono što nas ne tiče. Siromaštvo je – nezlobivo srce. Vladati svojim čulima jeste – mir. Podnositi (sve) jeste – krotost. Milostinja je – praštati. Sve ovo rađa odsecanje svoje volje. Ono stvara mir među vrlinama. Ono vladalačko (načelo, tj. um) čini bezmetežnim.
11. Kraj svega toga nije ništa drugo do ono što vidim u svim Pismima: Bog od čoveka očekuje samo da se smirava pred bližnjim u svemu, da odseca svoju volju u odnosu na sve, da se uvek moli Njemu za pružanje pomoći čoveku, i da čuva oči od sna zaborava i od zanosne varke, zato što je priroda ljudska lukava i kolebljiva. Delo, pak, (Božije) jeste da (nas) čuva. Njegova je sila da nam da (silu) da se sačuvamo. Njegov je pokrov – da ogradi ništavnost našu. Njegovo je obraćenje – da nas obrati ka sebi. Njegova je zahvalnost – da nam je daruje. Njegovo je da nam daruje blagodat da mu zahvaljujemo. Njegov je pokrov – da nas sačuva od ruke neprijatelja naših. Njegova je čast i slava u vekove vekova. Amin.
12. Uostalom, prepiranje koje nemilostivo obara dušu rađa se od pričljivosti, praznoslovlja, prepričavanja, neuzdržanosti, dvoličnosti, nastojanja na svom mišljenju. Duša onoga koji ovo poseduje postaje besplodna u vrlini. Posle svega ovoga, ako se duša ne oznoji oko svake vrline, neće moći da dostigne pokoj Sina Božijeg. Nemojte biti nemarni za svoj život, bratijo, i neka um vaš ne nalazi razne izgovore za zlu lenjost, kako se ne bi istrošilo vaše vreme pre nego što dospete u pokoj Sina Božijeg. A (njega sačinjavaju): smirenje u svemu, nezlobivost, odsustvo mržnje prema bilo kome, nepristrasnost prema bilo kakvoj stvari koja nije Božija, držanje svojih grehova pred sobom, umrtvljavanje svakog zlog dela. I Bog koji ne obmanjuje (Tit.1,2) [može] da pomogne našoj nemoći, po Svojoj štedrosti. Amin.
 

   

5 komentar(a)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Hadži - Aleksa

    Evo punoće značenja primene savremene tehnike na dobrobit spasenja svakog ko želi da bude uz Gospoda našega Isusa Hrista. Neka je slava i hvala svima koji uložiše nesebičan trud i ljubav prema bližnjima na ovakav savremeni način.

  3. Beskrajno hvala na trudu!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Pomozi Bog, oci i bratije! Nadam se da bi mi neko bio kadar i voljan pomoći u jednoj stvari. Naime, negde u dobrotoljublju sam pročitao nešto o rasuđivanju, a što nikalo ne mogu ponovo naći. Tamo se onaj koji rasuđuje poredi sa menjačem novca, i njegovo rasuđivanje prolazi kroz, čini mi se, četiri provere, od kojih je poslednja: „da li je li teško strahom Božijim?“ Ako neko zna ili sluti o čemu govorim, neka mi kaže. S nama Bog!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *