NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM I

DOBROTOLJUBLJE – TOM I

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI AVA ISAIJA

SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UČENICIMA

 

SEDAMNAESTO SLOVO
O pomislima pri odricanju od sveta i stranstvovanju
1. Prvi od svih podviga jeste podvig stranstvovanja, naročito ako, udaljivši se u samovanje, ostaviš svoje i pođeš na drugo mesto, noseći savršenu veru i nadu i krepko srce protiv svojih želja. Jer, tada će te okružiti (neprijatelji) sa mnogih strana, i početi da te plaše iskušenjima, velikim siromaštvom i bolestima. Oni će te saplitati pitanjima šta ćeš da radiš ako padneš u njih, nemajući nikoga ko bi se o tebi postarao ili te poznavao. To te blagost Božija ispituje da bi se projavila tvoja revnost i ljubav prema Bogu.
2. Ako se najzad trajno naseliš u usamljenoj keliji, (neprijatelji) će početi da u tebe seju još teže pomisli plašljivosti, govoreći: „Čoveka ne spasava usamljeništvo, već ispunjavanje zapovesti“. Oni će ti pri tome u sećanje prizvati neke bliske [ljude] po telu i govoriti: „Šta? Zar oni nisu sluge Božije?“ Potom će u tvoje srce polagati pomisli o škodljivosti i štetnosti vazduha (na tom mestu) za telo, sve dok ti srce ne iznemogne od malodušnosti. Međutim, ukoliko u tvom srcu ostanu nerazdvojni ljubav i nada, njihova zloba ti neće ništa nauditi. Tako će se otkriti tvoje račenije (tj. ljubav) pred Bogom, te da više voliš Boga nego pokoj svog tela.
3. One koji trpe lišavanja stranstvovanja, skorb privodi ka nadi, a nada ih čuva od (iskušenja) tela. Jer, ti se nisi tek tako udaljio u tuđi kraj, već da bi se pripremio da preduzmeš trud borbe sa neprijateljima i da bi se naučio da svakog od njih odbijaš u svoje vreme, sve dok ne dostigneš pokoj bestrašća, i dok (ih) se ne oslobodiš, pobedivši svakog (od njih) u borbi u svoje vreme.
4. Veliko je [delo], čini mi se, pobediti taštinu i napredovati u poznanju Boga. Onaj ko je upao u sramotu lukave strasti taštine postaje tuđ miru i ogorčuje se srcem protiv svetih. Na kraju svojih zala, on će upasti u zlu gordost i u [naručje] laži. Ti, pak, verni slugo, sakrivaj svoj trud. Sa srdačnim bolom obuzdavaj jezik, da ti ga ne bi oteo i predao tvojim neprijateljima. Delatnik (Božiji) odlaže telesne strasti i sva sagrešenja svoja kroz pokajanje, čineći svoju dušu časnom pred Bogom, i pripremajući mu je kao neporočni prinos, kako bi se udostojila da postane Njegov hram. Onaj, pak, ko voli ljudsku slavu ne može da postane bestrasan, već u njemu obitavaju ljubomora i zavist. Takav je svoju dušu predao mnogim iskušenjima, i njegovo srce kolju demoni, budući da ne može često da udovoljava svojim željama. Njegov kraj je pogibao.
5. Onome ko je stekao smirenoumlje Bog otkriva grehe, kako bi ih priznao (i pokajao se). Ako se njemu prisajedini plač i ostane sa njim, zajedno sa (pokajanjem), iz njegove duše će se izagnati demoni. Plač će je nahraniti svojom časnošću i svojim svetim vrlinama. Takav se ne brine zbog ljudskih uvreda. Neprestano sećanje na sopstvene grehe kod njega postaje oružje koje ga čuva od gneva i osvetoljubivosti, te on trpeljivo podnosi sve što dolazi. Jer, kakva uvreda može da dotakne (njegovo srce) kad se on smatra tako posramljenim pred Bogom i kada pred licem svojim ima grehe svoje?
6. Ako ne budeš mogao da podneseš reč bližnjega svoga i osvetiš mu se, u srcu tvom će se podići borba, pričinjavajući ti bol zbog onoga što si čuo i tugu zbog onoga što si rekao. Obuzetost (tom strašću) će početi da te gnječi, podstičući te da blažiš one koji bezmolstvuju u usamljenosti i ogorčavajući tvoje srce prema bližnjima koji, [navodno], nemaju ljubavi. Međutim, preduzmi podvig radi sticanja dugotrpeljivosti koje će pobediti gnev i ljubavi koja će isceliti uvređenost. Molitva, pak, ka Bogu će u tebi sačuvati (te vrline). Ljubav i dugotrpljenje uništavaju prirodni gnev. Ukoliko istraju u tebi, počećeš da se gneviš na demone, a ne na bližnjega. Prema bližnjemu ćeš, pak, biti miran, imajući u sebi plač i smirenoumlje.
7. Onaj koji uzmogne da podnese grubu reč surovog i nerazumnog (čoveka) radi Boga i radi mira pomisli, nazvaće se sin mira. Takav je u stanju da uvek čuva mir duše, tela i duha. Onaj u kome ovo troje stupe u saglasnost među sobom, u kome prestanu (pomisli) koje ustaju protiv zakona uma, i u kome nestane prevara tela, nazvaće se sin mira i u njega će se useliti Duh Sveti. I On neće odstupiti od njega, jer je postao Njegov.
8. Blaženi su oni čiji su napori razumno uspostavljeni. Jer, oni su na taj način izbavili sebe od svakog pretovarivanja i zaobišli lukavost demona, naročito (demona) straha, koji čoveku pripremaju spoticanje pri svakom dobrom delu. Na um čoveka, koji se predao neuspavljivoj pažnji prema Bogu, on nalaže lenjost, ne bi li ga [predstavom o] trudu odvratio od tog puta.
9. Ako si ostavio sve vidljivo veštastvo, pazi se od demona tuge, tj. da se zbog oskudnosti (u svemu) i teskobe (života) ne lišiš mogućnosti da uspeš u velikim vrlinama kao što su: ne računanje sebe ni u šta, trpljenje uvreda i odsustvo želje za znamenitošću u bilo kom svetskom smislu. Ova (raspoloženja) će duši tvojoj doneti vence, ako se potrudiš da ih stekneš. Nisu siromašni samo oni koji su se odrekli svega i koji su osiroteli u vidljivim [stvarima], već i oni koji su osiroteli svakim zlom i koji su svagda gladni sećanja na Boga. Bestrašće ne stiču oni koji imaju vidljivu nevolju, već oni koji se staraju o unutarnjem čoveku i koji seku svoje prohteve. Oni će primiti venac vrlina.
10. Stoji pred srcem svojim i pazi na čula svoja. Ako kod tebe sećanje bude mirovalo, videćeš lopove koji pokušavaju da ga pokradu. Onaj koji strogo pazi na pomisli, upoznaće one koji hoće da uđu i da ga oskrnave.
11. Ukoliko se o zapovestima brineš sa gorućim srcem, shvatićeš na koje načine te smućuju oni koji proizvode metež (u tvojim pomislima), unoseći u tebe malodušnost [i podstičući te] da izabereš drugo mesto koje u sebi nema ničega (zbog čega bi ga trebalo pretpostaviti onome na kome boraviš), i savetujući ti: „Ako se predomislimo, vratićemo se“. Oni smućuju um kako bi maštao i ostao prazan. Oni koji su poznali njihovu podmuklost ostaju neuznemireni, uznoseći Bogu blagodarnost za mesto koje im je dao da u trljenju provode svoje dane. Jer, trpljenje, hrabrost i ljubav prema trudu i znoju jesu zahvalni, a lenjost, malodušnost i ljubav prema pokoju ištu mesto na kome se mogu proslaviti. Njihova čula, usled slave koju im mnogi [ukazuju], postaju nemoćna i plen strasti ih ugnjetava. Oni gube skriveno (poučavanje) zbog rasejanosti uma i blagostanja (u svemu).
12. Sveti je još rekao: „Na um koji hoće da se popne na krst pre nego što se čula uspokoje od nemoći (tj. od bolesti strastima), nailazi gnev Božiji, zato što je započeo delo koje prevazilazi njegove sile, i što najpre nije iscelio svoja čula“.
13. Ako ti se srce koleba, i ne znaš kako da ga ukrotiš, (shvati) da ti je delatnost takva da ga navodi na kolebanje, hteo ti to ili ne hteo. Takva je protivprirodnost Adamova.
14. Ako je tvoje srce svom svojom prirodom omrznulo greh i odstranilo se od onoga što ga porađa, ako si pred sebe stavio (večne) muke sa znanjem, ako si se odvojio od svega što vuče ka (grehu), ako se sa razumom moliš svom Sazdatelju da bude sa tobom, ničim ga ne žalosteći, već plačući pred Njim i govoreći: „Delo Tvoje milosti jeste da me izbavi, jer ja bez Tvoje pomoći nisam u stanju da izbegnem iz ruku (mojih neprijatelja)“, i ako (pri tome) paziš na svoje srce kako ne bi ožalostio onoga ko te uči po Bogu – onda činiš ono što [odgovara] Isusovoj prirodi. Jer, čovek koji sve ispuni, ali ne stekne poslušanje, smirenje i trpljenje, skrenuće u ono što je protiv prirode. Ti, međutim, predaj sve srce svoje na poslušnost Bogu, moleći mu se i govoreći: „Gospode, ja sam pred Tobom. Udostoj me (poznanja) Tvoje volje. Jer, ja sam ne znam šta mi je korisno. Ti se protivi (neprijateljima mojim), jer ja ne shvatam njihovu podmuklost“. Isus neće dozvoliti da u bilo čemu zabludiš, ukoliko budeš činio ono što je po Njegovoj prirodi. Međutim, On se neće pobrinuti o tebi ako mu se svecelo ne predaš na poslušanje, već ispuniš samo jednu zapovest.
15. Polje ne protivreči zemljodelcu koji ga čisti od korova i seje prirodna semena. (I ti budi takav prema Gospodu). Prirodno seme ne može da raste zajedno sa protivprirodnim, jer će biti zagušeno. Korov je, naime, bestidniji. Ni ti se nećeš moći sačuvati od greha ako se ne očistiš od telesnih želja.
16. (Nećeš moći da se sačuvaš od greha), ako se najpre ne sačuvaš od onoga što ga rađa. A evo šta je to: malodušnost je zla majka greha; uninije (tj. lenjost) rađa svojevoljnost; svojevoljnost i [naklonost] ka širini rađaju prezir (prema dužnosti);
srce koje želi da gospodari rađa ljubav prema svetskim razgovorima, rađa želju za nepriličnim i nekorisnim, rađa [želju] da se sluh okreće ka onome koji osuđuje (brata), rađa naviku da se slušaju i prenose razgovori, rađa iskanje onoga što je od ovoga sveta, rađa želju da se poučava i onaj koji ne traži, rađa želju da se povredi bližnji. Ono rađa i mnoga druga zla. Prema tome, ko je napredovao ili želi da napreduje neka se čuva sa razumom od svega onoga što rađa grehe, pa će gresi sami od sebe oslabiti.
17. Onaj ko se podvizava da vidi (grehe) i njihovu gorčinu, ali ne brine (za spasenje), sebi priprema ad. Onaj ko se boji telesne iscrpljenosti (od podviga) neće dostići prirodno stanje. Međutim, Bog je silan da ga uspokoji ako mu pripadne sa svim trudom svojim. Da Gedeon nije naredio da se polupaju žbanovi, ne bi se ugledala svetlost sveća (Sud.7,19). Ni čovek neće ugledati svetlost Božanstva ukoliko ne prezre telo svoje. Ni Jailja, žena Evera Keneina, ne bi srušila gordost Sisara da nije iščupala kolac od šatora (Sud.4,21).
18. Um koji ojača i koji se pripremi da sledi ljubav, koja gasi sve strasti ploti i tela (budući da poseduje dugotrpljenje, milosrdnost, da mrzi zavist i gordost, da u svom srcu ne misli ništa što je niže od prirode i da ne dozvoljava da umom zavlada bilo šta protivprirodno), počinje da se protivi protivprirodnosti. Njenom silom on [se bori] sve dok protivprirodnost ne odvoji od onoga što je prirodno. Primivši na takav način gospodstvo, um postaje glava duše i (uči je) da ne prima ništa što je protivprirodno, iznoseći joj sve nepravde kakve joj je učinila protivprirodnost za sve vreme dok je bila pomešana sa prirodnim.
19. Učinivši milost svetima Svojim, Vladika naš Isus je i razbojnike podelio na krstu. Bila su dvojica, i On među njima. Onaj sa leve strane se smutio, videvši da se raskida njegovo nečisto prijateljstvo sa onim sa desne strane. A onaj sa desne strane se obratio Isusu, i sa smirenjem i strahom rekao: Seti me se, Gospode, kad dođeš u Carstvo svoje (Lk.23,42).
20. Iz ovoga je očigledno da oni više nisu prijatelji i da levi svojim lukavim nagovaranjima ne može desnoga da privuče na svoju stranu. Oni koji još nisu dospeli do tog stadijuma puta padaju i ustaju, sve dok na njih ne dođe milost Božija. Oni se ne mogu spasti bez te milosti. Prema tome, potrebno je sa strahom i smirenjem doći sebi, slično onome sa desne strane. Smirenoumlje će dati snage da se podnese poniženje.
21. Onaj koji se odvoji od leve strane, jasno će poznati grehe svoje, nagomilane pred Gospodom. Jer, on neće videti grehe svoje sve dok se od njih ne odeli gorkim odvajanjem (tj. pokajanjem). Oni koji su dospeli do ove mere, obreli su plač i molitvu, i stid pred Bogom, sećajući se svog lukavog druženja sa strastima. Moćan je Bog da ukrepi one koji se tajno trude oko smirenja. Njemu čast i slava u vekove vekova. Amin.
 

   

5 komentar(a)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Hadži - Aleksa

    Evo punoće značenja primene savremene tehnike na dobrobit spasenja svakog ko želi da bude uz Gospoda našega Isusa Hrista. Neka je slava i hvala svima koji uložiše nesebičan trud i ljubav prema bližnjima na ovakav savremeni način.

  3. Beskrajno hvala na trudu!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Pomozi Bog, oci i bratije! Nadam se da bi mi neko bio kadar i voljan pomoći u jednoj stvari. Naime, negde u dobrotoljublju sam pročitao nešto o rasuđivanju, a što nikalo ne mogu ponovo naći. Tamo se onaj koji rasuđuje poredi sa menjačem novca, i njegovo rasuđivanje prolazi kroz, čini mi se, četiri provere, od kojih je poslednja: „da li je li teško strahom Božijim?“ Ako neko zna ili sluti o čemu govorim, neka mi kaže. S nama Bog!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *