NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM I

DOBROTOLJUBLJE – TOM I

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI AVA ISAIJA

SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UČENICIMA

 

OSMO SLOVO
Izreke
1. Ava Isaija je rekao: „Ponekad sebi ličim na konja koji luta bez gospodara i na koga seda svako ko ga susretne. Kada ga pusti jedan, lovi ga drugi i seda na njega“.
2. Rekao je opet: „Ja ličim na onoga koga su uhvatili neprijatelji, svezali ga i bacili u blatnjav rov. I ako on zavapi Gospodu svome, oni ga presecaju udarcima da bi zaćutao“.
3. Opet je rekao: „Ja ličim na pticu koju je mali dečko vezao za nogu. Kada dečko otpusti (nit), ptica odmah poleti, misleći da se odvezala. Međutim, kada povuče nit, dečko je opet povlači dole. Takvim vidim i sebe. Evo šta hoću da kažem: niko ne treba da se predaje nemaru do poslednjeg izdisaja“.
4. Kazao je opet: „Bićeš podražavalac Isusove prirode ako nekome daš nešto na zajam, pa mu oprostiš. Ako, pak, zatražiš, bićeš podražavalac Adamove prirode. A ukoliko uzmeš i kamatu, nećeš biti podražavalac čak ni Adamove prirode“.
5. Ukoliko prećutiš kada te neko optuži zbog neke stvari koju si učinio ili koju nisi učinio, postupićeš po Isusovoj prirodi. Ako budeš odgovorio: „Šta sam učinio?“, [tvoj postupak] neće biti po Njegovoj prirodi. A ako budeš protivrečio, [učinićeš delo] koje je protiv Njegove prirode.
6. Službe koje vršiš sa smirenjem i kao nedostojan ugodne su Bogu. Tvoj trud je, međutim, besplodan ako pri tome u tvoje srce uđe pomisao da drugi u isto vreme spava ili je nemaran.
7. Opet je rekao o smirenoumlju: „Ono nema jezika da o bilo kome kaže da je nemaran, ili da prezire druge; ono nema oči da vidi nedostatke drugih; nema uši da čuje [stvari] koje su nekorisne za dušu; ono se ne zanima ni za šta osim za svoje grehe; prema svim ljudima je mirno, i to po zapovesti Božijoj, a ne zbog prijateljstva. Ko ide mimo ovog puta, biće mu uzalud čak ako bude postio i po šest dana u nedelji i preduzimao i druge velike napore“.
8. Opet je rekao: „Čovek je uzalud stekao neku stvar ako je ne nalazi kada mu je potrebna, premda je baš zbog toga nabavio. Takav je i onaj koji govori: „Bojim se Boga“, a strah Božiji ne nalazi onda kada je postavljen u okolnosti u kojima mu je potreban: kada je neohodno da pogovori sa nekim i kada oseća ili napad gneva i drske neuzdržljivosti, ili poziv da poučava onome što sam nije ostvario, ili pokret čovekougađanja, ili želju da postane poznat među ljudima, ili projavu ostalih strasti. Pošto u to vreme ne nalazi u sebi strah Božiji, svi njegovi napori su uzaludni“.
9. Da Gospod naš Isus Hristos nije najpre iscelio sve bolesti čovekove, radi koga je i došao na zemlju, možda ne bi ni došao do Krsta. Pre dolaska Gospodnjeg u telu, čovek je bio i slep, i nem, i raslabljen, i gluv, i prokažen, i hrom, i umrtvljen svim protivprirodnostima. Kada je učinio milost i došao kod nas, On je vaskrsao mrtvog, učinio da hromi hoda, da slepi vidi, da nemi govori, da gluvi čuje. On je podigao novog čoveka, slobodnog od svake nemoći. I tada je već uzišao na Krst. Sa Njim su razapeli i dva razbojnika, od kojih ga je onaj sa desne strane proslavljao i molio govoreći: Seti me se, Gospode, kad dođeš u Carstvo svoje (Lk.23,42), dok ga je onaj sa leve strane prekorevao. Evo šta to znači. Pre nego što se podigne iz nerada, um je jedno sa neprijateljskim silama. Kada ga, pak, Gospod naš Isus Hristos podigne iz nemara i da mu da progleda i sve jasno prepozna, neprijateljska sila počinje da ga prekoreva teškim rečima u očekivanju da se će raslabiti, odstupiti od napora i vratiti se ranijem nemaru. Takvo je značenje dvojice razbojnika, koje je Gospod naš Isus Hristos razdvojio i od kojih je jedan prekorevao [Gospoda], u očekivanju da ga možda odvoji od Njegove nade, a drugi nije prestajao da ga moli sve dok nije čuo: Zaista ti kažem, danas ćeš biti sa mnom u raju (Lk.23,43). On je postao otimač raja i sada kuša od drveta života.
10. O Svetom Pričešću je rekao: „Njega nazivaju sjedinjenjem sa Bogom. Međutim, mi smo daleko od Boga ako nas savlađuju strasti gneva, zavisti, čovekougađanja, taštine ili mržnje. Gde je onda naše sjedinjenje sa Bogom?“
11. „Ako se posle vaših službi u srcu vašem podiže neka od (pomenutih strasti), čitav vaš trud je uzaludan: Bog ga nije primio“.
12. Neko od staraca mu je rekao: „Zbog čega oni ne kucaju, oče?“ Starac je rekao: „Posejana zemlja daje plod kada na nju padne kiša. A ako nije posejana, kako će dati ploda? Protivprirodnosti (tj. strasti) se više ne kreću u onome ko se potrudi da ih izbaci iz svog srca. Bog hoće da mu čovek u svemu bude podoban. On je došao na zemlju i postradao da bi izmenio našu okamenjenu prirodu, da bi odsekao naše želje, i lažno znanje koje je ovladalo našom dušom. Beslovesne životinje su sačuvale svoju prirodu, a čovek je svoju izmenio. Sada, pak, svaki čovek treba da se potčinjava svome bližnjemu Boga radi, kao što se životinje potčinjavaju čoveku: zbog toga je Gospod i došao. Pogledaj koliko te životinja prevazilazi, iako se oslanjaš na svoje navodno znanje. Zbog toga, ako hoću da dođem u svoje prirodno stanje, ja, kao i životinja, ne treba da imam ni svoje volje, ni znanja. Tako sam dužan da činim ne samo u odnosu prema onome koji je sa mnom, već i prema onome koji ide protiv mene: takva je volja Božija“.
„Onaj ko hoće da stupi u kelijno spokojstvo i da ne bude plen neprijatelja, treba da se odstrani od ljudi u svemu: niti koga da poriče, niti da hvali, niti da opravdava, niti da ublažava, niti da ističe tuđu ispravnost, niti da drugoga žalosti, niti da gleda tuđe nedostatke, niti da u srcu svom ostavlja neprijateljsku žaoku, tj. pomisao protiv drugoga, niti da gubi svoje znanje zbog onoga koji ne razume, niti svoju volju zbog nerazumnoga. Tada ćeš poznati samog sebe i shvatiti šta je štetno za tebe. Onaj koji se nada u svoju pravednost i koji se drži svoje volje, ne može da izbegne neprijateljske (zamke), niti da nađe pokoj, niti da vidi šta mu nedostaje. Kad izađe iz tela teško da će naći milost. Svrha svega jeste – biti pored Boga svim srcem i svom silom; imati milosrđe prema svima; plakati i moliti Boga za pomoć i milost“.
13. Opet je rekao o poučavanju bližnjega zapovestima Božijim: „Kako ja mogu znati da li me je Bog prihvatio, i na [osnovu toga] reći drugome: „Učini to ili to“, kada se i sam nalazim u pokajanju zbog grehova svojih? Jer, u pokajanju se nalazi čovek koji je bilo kad sagrešio. I ti ne možeš da imaš čvrsto uverenje (o svom udelu) sve dok ne poznaš da su ti gresi oprošteni. Znak toga, pak, jeste nepokretnost u srcu tvom svega onoga u čemu si nekada grešio. Očigledno je da je prema tebi učinjena milost ako ti uopšte ne prepoznaješ o čemu se radi kad ti neko govori o tome. A ako to još živi u tebi, plači i davi ga u sebi. Jer, strah je i trepet i smrtna muka da si nemaran o tome sve dok ne predstaneš prestolu Božijem. Ako si, predavši dušu svoju na smrt, nekome ko te je zamolio da ga poučiš rekao kako da se oslobodi (od strasti), te on opet dođe kod tebe govoreći da uopšte nije uspeo u onome o čemu si mu govorio, očigledno je da on to nije ispunio na delu. Zbog toga se odvoji od njega jer ti umrtvljuje dušu. Veliko je (delo) ako čovek ostavi svoju pravdu, iako misli da je ona po Bogu, i ako drži reč onoga koji ga uči po Bogu? Eto, i čovek Božiji, ava Nisteroj, koji je video slavu Božiju, uopšte ništa ne naređivaše sinovima svoje sestre koji su živeli sa njim, već im ostavljaše njihovu volju, ne brinući da li su dobri ili rđavi. I o Kainu i Avelju su govrili: „Ko ih je naučio da rade ovako ili onako, kad nije još bilo ni Zakona, ni Pisma?“ (Naravno – Bog). Jer, čovek se uzalud trudi ako ga Bog ne nauči“.
14. Rekao je opet: „Nemoj slušati kad neko počne da ti govori nekorisne stvari, da ne bi pogubio dušu tvoju. Nemoj se stideti njegovog lica i nemoj, bojeći se da ga ne ožalostiš, trpeti da ti se to govori. Nemoj misliti: „Ja srcem to ne primam“. Ne, nemoj tako govoriti. Ti nisi bolji od prvosazdanoga koga je Bog stvorio Svojom rukom, i kome je bila štetna zla beseda. Beži i ne slušaj. Pazi, međutim, da bežeći telom ne poželiš da saznaš o čemu se radi. Jer, čak i da si čuo samo neku sitnicu, demoni neće ostaviti ono što je rečeno i što si čuo, nego će (time) ubiti dušu tvoju. Bežeći, beži do kraja“.
15. Opet je rekao: „Iz onoga što vidim [jasno je] da koristoljublje, častoljublje i [telesni] pokoj, čoveka napadaju do smrti“.
16. Opet je rekao: „Učiti bližnjega znači ispasti (iz svog poretka). Želeti podići (bližnjega) u dobro stanje predstavlja veliko rastrojstvo duše. Stoga, svaku put kad učiš bližnjega svog: „Učini ovo ili ono“, pomišljaj o sebi i shvati da si uzeo malj i da rušiš svoj dom, želeći da podigneš tuđi“.
17. Opet je rekao: „Teško duši koja je sagrešila posle svetog krštenja! Takav čovek ne može biti bezbrižan u svom pokajanju, bilo da je pao telom, ili da je ukrao, ili da se spotakao u neki od drugih grehova, ili da je okom pogledao strasno, ili da je nešto pojeo tajno, okrećući se kako ga neko ne bi video, ili da je radoznalo želeo da sazna šta se nalazi u monaškoj odeći koju je neko odložio. Jer, onaj koji tako postupa, vređa Isusa“.
18. Tada ga je neko zapitao: „Zar je to tako važna stvar, oče?“ On je rekao: „Kao što je neprijatelj prevario onoga koji je prokopao zid i uzeo novac, tako je prevario i ovoga. Jer, ko je pobedio jednoga, pobedio je i drugoga. Koga pobeđuju u malim stvarima, pobediće ga i u velikim“.
19. Čovek koji je pao u greh ne može biti ravnodušan, čak ako je [prethodno] činio i velika čuda i isceljenja, ako je posedovao sve znanje i mrtve vaskrsavao, budući da se i on nalazi u pokajanju. Takođe, ako ugleda nekog ko greši ili prebiva u nemaru i ponizi ga, sve njegovo pokajanje je uzalud, pa makar nosio i velike (pokajne) napore. Jer, osudivši ga, on je odbacio ud Hristov, ne ostavivši sud Sudiji Bogu.
20. Opet je rekao: „Svi mi kao da se nalazimo u bolnici. Jedan je bolestan od očiju, drugog boli ruka, treći ima povredu ili neku drugu nemoć. Dešava se da neke rane zarastu, ali se opet pozleđuju ako se pojede nešto štetno. Isto se dešava i sa onima koji se kaju: onaj koji osuđuje ili ponižava drugoga, razara svoje pokajanje. Kada jedan od bolesnika koji leže u bolnici počne da kuka, drugi mu neće reći: „3ašto kukaš?“. Ne misli li svako od njih samo na svoju bolest? Isto tako, kad bi bol mojih grehova bio pred mojim očima, ja ne bih gledao na drugog grešnika. Svako se od onih koji leže u bolnici kod lekara čuva da ne pojede nešto što može da povredi njegovu ranu“.
21. „Teško duši koja hoće da izbegne svaki greh! Podneće mnoge nevolje od onih koji joj zavide i koji joj se protive. Zbog toga joj je potrebno veliko trpljenje i blagodarnost za sve. Kada je narod (Izrailjski) bio u Egiptu, svi su jeli i pili do sita, iako su služili faraonu kao robovi. Međutim, kada im je Gospod poslao pomoć, tj. Mojsija, da bi se oslobodili od faraona, odmah su podvrgnuti teškim naporima i osetnim zlopaćenjima. I pored svih rana koje je Bog naveo na faraona, Mojsije se još nije sa punom uverenošću usuđivao da govori o njihovom izbavljenju od muka. Tek kad je došlo vreme i kad je Bog rekao: Još jednu ranu ću navesti na faraona i ti mu kaži: „0tpusti narod, inače ću poraziti tvog prvenca“, Mojsije je najzad stekao smelost. I reče mu Bog: Govori tajno u uši ljudima i neka svaki čovek ište od suseda i svaka žena od susetke srebrne i zlatne sasude i odeću. I položite ih na vratove čeda vaših i ogulite Egipćane (Izl.11,2). Neke od ovih stvari su kasnije upotrebljene za pravljenje skinije“.
22. (Posle toga, ava) je rekao: „Srebrni i zlatni sasudi i odeća su čula koja služe neprijatelju. Rečeno označava da pokrov pokoja Božijeg neće sići na čoveka sve dok ih ne odvoji od neprijatelja i dok ne počnu da prinose plod Bogu. Ni oblak nije osenio skiniju sve dok joj je nešto nedostajalo. Tek kad je u potpunosti bila završena, oblak ju je osenio. Isto je bilo i sa hramom koji je kasnije sagrađen: oblak ga nije osenio sve dok nije bio sasvim završen, dok u njega nisu bili uneseni krv i salo svepaljenica i dok Bog nije osetio njihov miris. Tada je oblak osenio taj dom. Pokrov Božiji neće doći na čoveka sve dok on ne zavoli Boga svom silom svojom, i svim umom svojim, i dok se ne prilepi uz Njega svim srcem svojim“.
23. Opet je rekao: „Na um koji hoće da uziđe na krst pre nego što čula odustanu od svoje nemoći (tj. od služenja strastima), dolazi gnev Božiji, budući da započinje delo koje je iznad njegove mere i budući da nije iscelio svoja čula.
24. Ti se nalaziš ispod Adamove prirode ako smrad (strasti) deluje u tebi i ako imaš saosećanja za njega, ili ako sarađuješ sa onim što ga rađa, te ne boluješ srcem i ne žalostiš se zbog toga.
25. Ako je tvoje srce pobedilo greh i ako se odvojilo od onoga što ga rađa; ako si adsku muku stavio pred sebe; ako svagda želiš da imaš pred sobom svog Pomoćnika, ako ga nikad ne žalostiš i ako, plačući pred Njim, govoriš: „Delo Tvoje milosti je da me spaseš, Gospode. Sam sam i bez Tvoje pomoći sam nemoćan da pobegnem iz ruku neprijatelja“; ako paziš na svoje srce i ako [paziš] da ne ožalostiš onoga koji te poučava po Bogu – Isus će te sačuvati od svakog zla, kao što [priliči] Njegovoj prirodi.
 

   

5 komentar(a)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Hadži - Aleksa

    Evo punoće značenja primene savremene tehnike na dobrobit spasenja svakog ko želi da bude uz Gospoda našega Isusa Hrista. Neka je slava i hvala svima koji uložiše nesebičan trud i ljubav prema bližnjima na ovakav savremeni način.

  3. Beskrajno hvala na trudu!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Pomozi Bog, oci i bratije! Nadam se da bi mi neko bio kadar i voljan pomoći u jednoj stvari. Naime, negde u dobrotoljublju sam pročitao nešto o rasuđivanju, a što nikalo ne mogu ponovo naći. Tamo se onaj koji rasuđuje poredi sa menjačem novca, i njegovo rasuđivanje prolazi kroz, čini mi se, četiri provere, od kojih je poslednja: „da li je li teško strahom Božijim?“ Ako neko zna ili sluti o čemu govorim, neka mi kaže. S nama Bog!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *