NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM I

DOBROTOLJUBLJE – TOM I

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI AVA ISAIJA

SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UČENICIMA

 

SEDMO SLOVO
O vrlinama
1. Um ima potrebu za tri vrline koje svagda promišljaju o njemu: za [svojim] prirodnim stremljenjem, za hrabrošću i za marljivošću.
2. Ako um u sebi ugleda tri vrline, poverovaće da je dostigao besmrtnost: rasuđivanje koje verno odvaja jednu [stvar] od druge, predviđanje svega pre vremena i neslaganje sa onim što je strano.
3. Tri vrline uvek daju svetlost umu: ne primećivanje lukavstva ni u kome, dobročinstvo onima koji nam čine zlo i trpljenje bez smućivanja svega što dolazi. Te tri vrline rađaju druge tri, veće od njih: ljubav, mir i krotost.
4. Četiri vrline dušu čine čistom: ćutanje, držanje zapovesti, (samo)pritešnjavanje (u svemu) i smirenoumlje.
5. Um svagda ima potrebu za četiri vrline: za molitvom Bogu i neprestanim pripadanjem Njemu, za pružanjem pred licem Boga, za neuznemirenošću u odnosu na bilo kog čoveka da bi izbegao suđenje, i za gluvoćom prema onome što mu govore strasti.
6. Četiri vrline kao zidine ograđuju dušu i daju joj mogućnost da spokojno uzdahne od nemira koje izazivaju neprijatelji: milost, bezgnevlje, dugotrpljenje i izbacivanje svakog semena greha. Protivljenje zaboravnosti ih sve čuva.
7. Četiri vrline po Bogu pomažu mladosti: poučavanje svakog časa, neumornost, bdenje i ne računanje sebe ni u šta.
8. Četiri stvari skrnave dušu: lutanje po gradu bez čuvanja očiju, druženje sa ženom, druženje sa slavnim ovoga sveta i naklonost ka razgovorima sa srodnicima po telu.
9. Pomoću četiri stvari jača bludna strast u telu: preteranim spavanjem, jedenjem do sitosti, smehom sa praznoslovljem i ukrašavanjem tela.
10. Sa četiri stvari se pomračuje duša: mržnjom prema bližnjem, njegovim ponižavanjem, zavišću i roptanjem.
11. Zbog četiri stvari duša postaje pusta: prelascima sa mesta na mesto, naklonošću ka zabavama, pristrašćem prema stvarima i škrtošću.
12. Zbog četiri stvari jača gnev: pogađanjem, držanjem svoje volje, željom za poučavanjem i držanjem sebe za razumnog.
13. Tri stvari čovek teško stiče, iako one čuvaju vrline: skrušenost, plač zbog grehova i držanje smrti pred očima.
14. Tri stvari projavljuju vlast nad dušom, sve dok ona ne dospe do visoke mere: zaplenjenost (tj. pristrašće), lenjost i zaboravnost. One umu ne dozvoljavaju da se saživi sa vrlinama. Zaboravnost se sa čovekom bori do poslednjeg izdisaja, podvrgavajući ga bezplodnosti. Ono je snažnije od svih pomisli i rađa svako zlo. Ono razara sve što čovek zida u sebi.
15. Eto dela novog i dela starog čoveka! Ko voli dušu svoju i ne želi da je pogubi, činiće dela novog čoveka, a ko voli udobnost (za telo) u ovome kratkom vremenu, čini dela starog čoveka i gubi svoju dušu. Pokazujući novog čoveka u Svom telu, naš Gospod je govorio: Koji voli dušu svoju izgubiće je (Jn.12,25), a koji izgubi dušu svoju mene radi, naći će je (Mt.10,39). On, koji je Vladika sveta i koji je razrušio pregradu neprijateljstva (Ef. 2,14), takođe govori: Nisam došao da donesem mir nego mač (Mt. 10,34), i Još: Dođoh da bacim oganj na zemlju; i kako bih želeo da se već zapalio (Lk.12,49). Oni koji idu za Njegovim svetim učenjem imaju oganj Njegovog Božanstva, usled čega imaju i mač duhovni kojim seku prohteve svoga tela. I Gospod im daje radost, govoreći: Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam (Jn.14,27).
16. Eto, kako su oni koji su se postarali da pogube svoju dušu u ovom veku i koji su odsekli svoje želje postali svete ovce [pogodne] za žrtvu Njemu. Kada se On bude javio u slavi Svog Božanstva, pozvaće ih na Svoju desnu stranu, govoreći: Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta. Jer ogladnjeh, i dadoste mi da jedem… (Mt.25, 34-35). Eto kako oni koji gube svoju dušu za ovo kratko vreme i opet je nalaze u vreme nevolje, dobijajući daleko veću nagradu nego što su očekivali. Oni, pak, koji su vršili svoju volju, čuvali su, naravno, svoju dušu u ovom grešnom veku, ali će se u čas Suda obelodaniti sramota njihovog slepila, jer su, zaslepljeni taštinom bogatstva, zaobilazili zapovesti Božije, očekujući da će beskrajno prebivati u ovom veku. Zbog toga će biti kao proklete koze i čuće strašnu odluku Sudije: Idite od mene prokleti, u oganj večni koji je pripremljen đavolu i anđelima njegovim. Jer ogladnjeh, i ne dadoste mi da jedem… (Mt.25,41-42). Njihova usta će se zatvoriti i oni neće naći šta da kažu zbog svoje nemilostivosti i siromaštva. Doduše, oni će reći: Gospode, kada te videsmo gladna… i ne poslužismo ti?(st. 44). No On će im zatvoriti usta govoreći: „Ko je učinio dobro jednome od ovih koji veruju u mene, meni je učinio“.
17. Ispitajmo sebe, ljubljeni, da li svako od nas ispunjava zapovesti Gospodnje po sili svojoj ili ne. Jer, mi smo svi dužni da ih ispunjavamo po sili svojoj – mali po svojoj skromnosti, a veliki po svojoj snazi. Oni koji su stavljali darove u hramovnu riznicu bili su bogati. Pa ipak, Gospod je bio više obradovan zbog udovice i njene dve lepte, zato što gleda na našu nameru. Nemojmo u srcu svom dati mesta uniniju kako nas zavist ne bi odvojila od Boga, već ispunjavajmo službu po svojim skromnim [snagama]. Jer, Gospod je učinio milost sa ćerkom starešine sinagoge vaskrsnuvši je; pomilovao je krvotočivu koja je sve svoje potrošila na lekare pre nego što je poznala Njega; iscelio je slugu kapetanovog zbog njegove vere; pomilovao je Hananejku iscelivši njenu ćerku; vaskrsao je ljubljenog Lazara; podigao je sina jedinca majci udovici, radi njenih suza; nije prezreo Mariju koja je mazala Njegove noge mirom; nije odgurnuo ženu grešnicu koja je mazala Njegove noge mirom i suzama; pozvao je Petra i Jovana sa njihove lađe, govoreći: Hajdete za mnom (Mt.4,19); pozvao je Mateja koji je sedeo na carini; umio je noge učenicima i Judi, ne praveći razliku; na apostole je poslao Duha Utešitelja; i na Kornilija je poslao Njega sa smelošću; podstakao je Ananiju u Damasku Pavla radi, govoreći: On mi je sasud izabrani (Dap.9, 15); podstakao je Filipa u Samariji radi evnuha etiopskog. Jer, kod Njega nema licemerja ni prema malom, ni prema velikom, ni prema bogatom, ni prema bednome. On ište (dobru) nameru, i veru u Njega, i ispunjavanje Njegovih zapovesti i ljubav prema svima. Eto šta će biti pečat duše kada iziđe iz tela, kao što je i zapovedio Svojim učenicima: Po tome će svi poznati da ste moji učenici ako budete imali ljubav među sobom (Jn.13,35).
18. Ko će ih to po Njegovim rečima poznati, ako ne desne i leve sile? Ugledavši na duši znamenje ljubavi, neprijatelji će se sa strahom povući, a sve svete sile će se obradovati sa njom. Podvizavajmo se, bratijo, da steknemo takav pečat, kako nas ne bi uhvatili neprijatelji naši. Gospod je rekao: Ne može se grad sakriti kad na gori stoji (Mt.5,14). O kojoj gori On ovde govori ako ne o Svojoj svetoj reči? Upotrebimo, ljubljeni, trud svoj sa usrdnošću i razumom, da bismo ispunili Njegove reči, koje saopštavaju: Ako me neko ljubi, reč moju držaće (Jn.14,23). Neka nam takav trud bude kao nepovrediv i ograđeni grad, koji nas rečju Božijom čuva od ruku svih neprijatelja naših, sve dok ne susretnemo Njega. Jer, ukoliko steknemo smelost, razvejaće se svi neprijatelji naši, silom svetih reči Njegovih, koje su ona gora od koje se odvalio kamen bez ruku i satro zlatni lik od četiri sastojka – srebra, bakra, gvožđa i gline, kao što je rekao apostol: Obucite se u sve oružje Božije, da biste se mogli održati protiv lukavstva đavolskoga. Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef.6,11-12). Ove četiri vlasti su onaj četvoročlani lik koji predstavlja neprijatelje. Njihovu vlast je satrla reč Božija, kao što je napisano, jer je kamen koji je satro lik postao velika gora i ispunio svu zemlju (Dan.2,34-35).
19. Pribegnimo, bratijo, pod Njegov pokrov da bi nam bio pribežište i da bi nas spasao od te četiri zlobne vlasti, da bismo i mi čuli radost sa svima svetima Njegovim kada se saberu pred licem Njegovim sa četiri kraja zemlje, i kada svaki od njih čuje sopstveno blaženstvo koje odgovara delima njegovim. Njegovo ime je moćno da prebiva sa nama i da nas krepi, da ne popusti našem srcu da se vara usled zaboravnosti neprijateljske, da nas sačuva i da (nam da) da po svojoj sili podnesemo sve što nailazi na nas, radi svetog imena Njegovog, kako bismo i mi obreli milost sa svima koji su se udostojili da steknu Njegovo blaženstvo. Njemu priliči slava, čast i poklonjenje, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
 

   

5 komentar(a)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Hadži - Aleksa

    Evo punoće značenja primene savremene tehnike na dobrobit spasenja svakog ko želi da bude uz Gospoda našega Isusa Hrista. Neka je slava i hvala svima koji uložiše nesebičan trud i ljubav prema bližnjima na ovakav savremeni način.

  3. Beskrajno hvala na trudu!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Pomozi Bog, oci i bratije! Nadam se da bi mi neko bio kadar i voljan pomoći u jednoj stvari. Naime, negde u dobrotoljublju sam pročitao nešto o rasuđivanju, a što nikalo ne mogu ponovo naći. Tamo se onaj koji rasuđuje poredi sa menjačem novca, i njegovo rasuđivanje prolazi kroz, čini mi se, četiri provere, od kojih je poslednja: „da li je li teško strahom Božijim?“ Ako neko zna ili sluti o čemu govorim, neka mi kaže. S nama Bog!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *