ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИЈА

СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЈЕ УЧЕНИЦИМА

 

ПЕТО СЛОВО
O заповестима вернима и о уређењу живота оних који хоће да живе у миру једни са другима
1. Идући заједно путем, у свему пратите помисао најслабијег међу вама, тј. да ли је потребно на кратко одахнути или нешто појести пре времена.
2. Када изађете заједно на неки посао, нека свако од вас гледа само на самог себе, а не на брата свога. Ни један не треба да учи, нити наређује.
3. Ако вршите неку поправку у келији или зидате огњиште, оставите онога који ради да врши свој посао како хоће. Међутим, ако он каже: “Учините љубав и научите ме, јер не знам (како треба)”, онда онај међу вама који зна не треба да је лукав и да каже: “Ни сам не знам”, будући да такво смирење није по Богу.
4. Ако приметиш да твој брат не [врши како треба] неко дело, немој му рећи: “То си покварио”. Међутим, ако он каже: “Учини љубав и научи ме”, и ти га не научиш, већ прећутиш, [знај] да у теби нема љубави Божије и да се држиш лукавства.
5. Брату који је скувао не баш тако добро јело немој рећи: “Слабо си скувао”, јер је у томе смрт за твоју душу. Боље размисли како би теби било непријатно да тако нешто чујеш од другог, и успокојићеш се.
6. Ономе који при заједничком појању погреши у речима, немојте ништа говорити, нити га смућујте. Ако чак и пропусти реч, нека (остане) без ње. Међутим, опомињите га уколико он унапред каже: “Учините љубав и опомињите ме (када погрешим)”.
7. Када у трпези једете нешто и некоме од вас храна није по жељи, нека не говори: “Ја то не могу да једем”, већ нека ради Бога све до смрти принуђава себе (или да прећути или да поједе), и Бог ће га успокојити.
8. Онога ко при заједничком раду из малодушности престане (да ради) немојте прекоревати, већ му учините по вољи и поштедите га.
9. Ако код вас сврати братија, немојте се распитивати ни о чему што би могло да вам послужи на штету, како вам од њих у келији не би остало смућење. Међутим, онај од братије који је од неког посетиоца који није могао да се уздржи чуо нешто што може да буде на штету, не треба ништа да препричава осталој братији, већ треба да прећути, како би смућење прошло код њега јединог, и како срца оталих не би напунио смртоносним отровом.
10. Кренувши негде на страну због неког посла, немој никога ништа питати без потребе, да би се целовит опет вратио у своју келију. Ако си нешто и без жеље чуо, вративши се немој ништа препричавати братији својој.
11. Када сте негде на страни, никако себи не дозвољавајте слободу [у понашању], како би они који виде ваш поредак од вас стекли корист. Нарочито не (попуштајте себи) у вези са тајним и очигледним ћутањем. Јер, све те страсти (које долазе од смелости у понашању) примећују се у немоћном брату услед опуштености његовог срца и услед тога што не види сопствене грехе. (Знајте) да помоћ Божија, нада, тиха нарав, савесност, одрицање од своје воље, принуђавање себе у свему – налазе место у смиреноумном срцу, док високоумље, препирање, сматрање себе већим зналцем од брата, гажење савести, немарност пред ожалошћеношћу брата и речи: “Шта ме се то тиче” – налазе место у суровом срцу.
12. Ако у твоју келију уђе брат док седиш за својим рукодељем, уопште немој нагађати ко је више урадио – ти или он.
13. Радећи са немоћним, немој бити тајно победољубив желећи да учиниш боље од њега.
14. Брату који учини неку штету приликом неког посла немој ништа говорити, изузев ако ти он сам каже: “Учини љубав, брате, и поучи ме”. Уколико, пак, ти прећутиш, иако знаш (шта је потребно), (изабрао) си смрт.
15. Трудећи се на свом рукодељу, ма какво било, уложите напор да се уопште не трудите да сазнате колико је ко од вас урадио за недељу дана. Јер, то би био знак неукости.
16. Пошавши на посао са братијом, немој желети да они сазнају да си урадио више од њих. Бог од човека очекује да свако своје дело чини у тајности.
17. Са радошћу претрпи брата који ти малодушно одврати (непријатном) речју. Јер, ако боље размислиш о (ономе што се десило) на основу Суда Божијег, наћи ћеш да си погрешио ти (а не брат).
18. Ако ти, док живиш са братијом, дође помисао да се (у храни) стесниш више него што је обичај, реци сам себи: “Мој (немоћни) брат, који овде живи, јесте мој господар”. Ако, пак, одлучно желиш да повећаш уздржање, узми себи малу одвојену келију, а свога немоћнога брата немој смућивати.
19. Брату који сврати код вас и о коме сте слушали да воли да се истиче, немојте постављати никаква питања о [тој страсти], све док сам од себе не пројави тај недостатак. Па и тада се чувајте да не учините било шта што би га могло ожалостити.
20. Немој роптати на брата свога ако имаш потребу да нешто узмеш, нити говори: “Зашто се сам није сетио да ми то да?” Напротив, кажи му смело и са простотом: “Дај ми то и то, јер ми је потребно”. То и јесте света чедност (простота) срца. Уколико, пак, не будеш рекао, и наставиш да ропћеш у срцу, сам ћеш бити крив.
21. Ако се међу вама поведе реч о неком месту из Писма, онај ко га зна и ко га схвата треба своју вољу да(задржи) иза свога брата и да га успокоји у радости. Реч коју изнад свега треба да тражите јесте: смиравати се пред братом својим.
22. Онај ко очекује Страшни суд на који има да изађе, на сваки начин ће се усиљавати да му се у онај страшни час не затворе уста, немајући шта да кажу као оправдање.
23. Не распитујте се за ствари овога века, да не бисте постали слични местима на која се одлази да би се испразнила црева и у којима је због тога велики смрад. Пре будите чист жртвеник Богу, обезбеђујући у себи и свештеника који ће изјутра и с вечера стављати тамјан (на жртвеник). Овај жртвеник немојте никада остављати без тамјана, већ се потрудите да се он непрестано (узноси) пред лице Господње са сваком молитвом, како би вам Он даровао простоту и дечију невиност, и како би од вас узео оно што је томе супротно: лукавство, демонску мудрост, радозналост, самољубље и зло срце. Јер, све то уништава труд оних који их се држе. Сврха свега тога јесте: ако се човек са знањем боји Бога и слуша своју савест по Богу, свему реченом ће сам себе научити у тајности. А ако тамо (унутра) не буде онога господара (тј. страха Божијег), дом [тј. унутрашњост] таквог јадног човека ће бити избачен [напоље] да свако о њему говори шта хоће. Јер, његово срце не стоји под његовом влашћу, већ под влашћу непријатеља.
24. Ако вам предстоји да одете на неки мањи посао, нека нико не презире другога и нека не иде сам, остављајући брата свога да се мучи савешћу у келији. Напротив, нека му каже са љубављу: “Хоћеш ли поћи? Хајдемо”. Но, ако увиди да брат није спокојан тога часа или да је немоћан телом, нека се не препире, настојећи да свакако пођу, већ нека одложи посао и нека пође у своју келију са састрадалном љубављу (према брату). Чувајте се да се у било чему противите брату, како га не бисте ожалостили.
25. Ко живи са оцем или са братом, дужан је да се о свему саветује са њима, а не са неким са стране. У томе се крију и мир и послушност.
26. Живећи са оцем својим, или са братом, пази да немаш неко тајно пријатељство или да некоме пишеш тајно, не желећи да о томе сазнају они који живе са тобом. Тиме би и себе и њих порицао.
27. Пази да, живећи са неким ко је бољи од тебе, не чиниш било које доброчинство сиромашнима уколико га ниси питао. Ништа немој чинити тајно.
28. Распитујући се о помислима, распитуј се пре него што их испуниш. Говори о ономе што те тренутно напада. О свему – о промени места живљења, о учењу рукодеља, о промени рукодеља, о ступању у заједницу са неким, о раскидању такве заједнице – слободно питај, и то пре него што учиниш дело. И о немоћима душевним и о телесним страстима (питај) још док те (помисли) притискају. Распитујући се, немој да говориш да још ниси учинио по њиховом наговарању, већ покажи своју рану како би добио лекарство.
29. Износећи своје помисли, немој бити лицемер и не говори једно уместо другога. Немој да изгледа као да је неко други тако поступио, (а не ти). Говори истину и припреми се да испуниш оно што ти кажу. Иначе ћеш се сам себи подсмевати, а не старцима које питаш.
30. Распитујући се код стараца о борби, немој слушати оне који у теби говоре више од стараца. Напротив, најпре се помоли Богу, говорећи: “Учини на мени милост и дај оцима мојим да ми кажу оно што Ти је угодно”. После тога, са вером учини оно што ти кажу оци, и Бог ће те успокојити.
31. Живећи са братијом, [може се десити] да не налазиш спокојство из различитих узрока – или због рукодеља, или због обавеза (уздржања), или због удобности живота, или због немогућности да трпиш (непријатности), или због унинија, или због тога што желиш безмолвије, или због тога што не можеш да носиш бреме (послушности), или због тога што не можеш да радиш оно што желиш, или због тога што немаш све што ти је потребно, или због тога што желиш да се подвргнеш већим лишавањима, или због тога што си немоћан и не можеш да поднесеш труд. Уопште, ма који разлог био, немој се саглашавати да одеш од њих. Ма шта подстицало твоје срце да одеш од њих, немој збацивати бреме и немој одлазити са ожалошћеношћу. Немој одлазити са скривеним осећањем увређености и не у време када се у теби налази роптање и омаловажавање. Ма колико те притискала озлојеђеност према њима, сети се да си припадао њиховом братству. Радије потражи време када си миран и када ти је спокојно срце. Ма куда отишао, са себе збаци незадовољство према њима, и ни у чему не осуђуј братију са којом си живео. Немој слушати непријатеље своје и не преокрећи њихова доброчинства у злочин са намером да прекоревањем брата сам избегнеш прекор. Иначе, пашћеш у руке непријатеља својих тамо где будеш отишао да оснујеш [нови] живот.
32. Дошавши на неко место да би се настанио, немој узимати келију пре него што сазнаш поредак тамошњег живота, тј. нема ли тамо за тебе неког саплитања или због многобрижности, или због тога што ћеш видети неке (који ти нису на корист), или због славе, или због удобности, или због спотицања са стране твојих пријатеља. Ако будеш мудар, за неколико дана ћеш сазнати да ли ћеш (ту наћи) смрт или живот.
33. Понудивши брату своју келију ради боравка на неколико дана, немој се према њему односити као да је под твојом влашћу.
34. Ако узмеш неку келију на краће време, ништа у њој немој рушити, нити радити без благослова онога који ти је дао, иначе ћеш поступити против савести.
35. Живећи са неким или привремено се налазећи код некога, чувај се Бога ради да не презреш неку заповест коју добијеш од њега, или да очигледно или тајно нарушиш ту заповест.
36. Живећи у својој келији [можеш] да одлучиш да храну узимаш у одређени час, или да не једеш кувано, или било шта друго. Међутим, пази се да, када изађеш негде и када седнеш за трпезу, некоме не кажеш: “Опрости ми, ја то не једем”, јер ће читав твој труд пасти у руке твојих непријатеља. Владика твој Спаситељ је рекао: “Делај у тајности, да би ти Отац твој узвратио јавно”. Ко воли свој труд, пази да му не пропадне узалуд.
37. Живећи заједно са другим и радећи заједно са њим, било у келији, било изван келије, пази да на његов позив не кажеш: “Сачекај мало, док завршим једну ситницу”, већ одмах послушај.
38. Радећи заједно са другим и приметивши неку грешку код других, буди мудар и не задржавај је у сећању, да ти се не би десило да ти се кад-тад отисне са језика и да је кажеш братији. Јер, у томе је смрт за твоју душу.
39. Ако са тобом живи братија и ако се деси да раде читав дан, утеши их тако што ћеш им дати да једу пре одређеног часа. Немој мислити само на себе, већ мисли на Суд Божији. Имај Бога пред очима у свакој ствари коју чиниш.
40. Дошавши у неко место са намером да се на њему настаниш, било сам, било са онима који су се ту нашли пре тебе, и приметивши нешто штетно за душу, или нешто немонашко, било неки занат, било неко дело, немој отварати своја уста да их изобличаваш. Ако ти души не одговара да останеш, иди на друго место, али свој језик сачувај од изобличавања, будући да се у томе налази смрт за тебе.
41. Ако си немоћан и страстан, чувај се да некоме не дозволиш да ти открива страсне помисли као верноме. Јер, у томе је погибао твоје душе.
42. Ако се међу вама пронесе нека смешна реч, чувајте се да се ваш смех не развије до гласности, јер би то био знак неукости, одсуства страха Божијег и одсуства стражара у вама.
43. Пошто је у наше дане гнев Божији постигао читаву васељену, ма шта чули немојте се смућивати, већ говорите у срцима својим: “Шта је то у поређењу са оним местом (тј. адом) у које ћемо доспети због грехова наших?”
44. Учините љубав Бога ради и ишчитавајте (написано) како бисте га и испуњавали. Јер, за вернога није мала ствар ако ово сматра неважним делом. Ако ово очувате у простоти и са разумом, у покој Сина Божијег ћете отићи са радошћу, а ако не очувате, онда ћете се и овде намучити, и по изласку из тела, по Писмима, бити одведени у ад. Ради првога је дошао Владика наш Христос, али нас наша огрубелост ослепљује жељама срца нашег, које више волимо него Бога. Јер, Њега не волимо толико колико волимо страсти.
45. Ето, ја се натерах да вам напишем и ово, јер оно претходно не беше довољно. Учините љубав и од сада ступите у подвиг. Немојте остајати са необрезаним срцем вашим, већ помозите себи у малобројним данима вашим. Ако сачувате смирење, мир, трпљење, одсецање своје воље и љубав (проживећете себи на добро), а ако их не сачувате, међу вама ће бити завист и сукоб, препирка и високоумље, роптање и непослушност, те ћете у злу проживети своје време, и заиста ћете поћи у ад када изађете из тела. Љубите своју братију светом љубављу и чувајте језик свој да не бисте изговорили неприличне речи, које би могле да ране брата. Силан је Владика наш Бог да нам да да чинимо и да чувамо [оно што је на корист], да благодаћу Његовом обретемо милост са свима светима који су му угодили. Њему слава, част и поклоњење сада и увек и у векове векова. Амин.
 

   

12 Comments

  1. Neizmjerno blago! Od srca hvala

  2. Najljepša hvala na objavi ovog Blaga.

  3. Draga braćo pravoslavci. Hvala vam što ste mi putem interneta omogučili pristup ovoj neizmjernoj riznici Božje mudrosti, neka vas Gospodin blagoslovi!
    Milan, katolik iz Pule

    • Бојан Јездимировић

      Милане Србине врати се прађедовској вери, нема спасења за јеретике. Да те Господ просветли и поведе путем спасења.

    • Ajde ti Milane u pravoslavlje. Ne mora niko da zna, pa ni mi. Ovde ti je duši spasenje.

  4. Одговор брату Вељку: Тај део се налази у Добротољубљу 2, у Прегледу духовне борбе, преподобног Јована Касијана, у тачки 160. страна 10. Ево цитата:
    “Споља они личе на новац истинитог цара, премда су их исковали лажни духовни ковачи, а не православни опитни оци. Њих су подмукли демони исковали на штету и пропаст. На њих се савршено може применити изрека Проповедника: Постоје путеви који човеку изгледају прави, иако им крај гледа у дно адово (Прич.16,25). Последње (четврто) опажање искусног мењача се односи на испитивање тежине [монете]. Ми ћемо га у нашем духовном делању испунити када дело које нам саветује помисао положимо на тас савести, те са свом строгошћу испитамо да ли има стварну тежину, тј. да ли је тешко страхом Божијим, да ли је све у њему по његовом смислу и значењу, не чини ли га лаким спољашност и новина, није ли му тежину умањила сујета и није ли га уништила људска слава. Извагавши и испитавши га сведочанствима апостола и пророка, ми смо дужни да га прихватимо као сагласно са њима, или да га са свом строгошћу одбацимо као њима противно и за нас погубно.” срдачан поздрав од росе

  5. Помози Бог, оци и братије! Надам се да би ми неко био кадар и вољан помоћи у једној ствари. Наиме, негде у добротољубљу сам прочитао нешто о расуђивању, а што никало не могу поново наћи. Тамо се онај који расуђује пореди са мењачем новца, и његово расуђивање пролази кроз, чини ми се, четири провере, од којих је последња: „да ли је ли тешко страхом Божијим?” Ако неко зна или слути о чему говорим, нека ми каже. С нама Бог!

  6. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  7. Бескрајно хвала на труду!!!

  8. Хаџи - Алекса

    Ево пуноће значења примене савремене технике на добробит спасења сваког ко жели да буде уз Господа нашега Исуса Христа. Нека је слава и хвала свима који уложише несебичан труд и љубав према ближњима на овакав савремени начин.

  9. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.