ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИЈА

СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЈЕ УЧЕНИЦИМА

 

ЧЕТВРТО СЛОВО
О путовању келиота и о савести
1. Када ходите по путу и међу вама имате немоћног, пустите га да иде испред, како би, уколико зажели, могао да седне и да се одмори.
2. Ако сте почетници и нађете се на путу, једном за стално установите поредак кога ће те се држати у умиваоници, или кад седате за сто, како бисте избегли збрку у тим приликама. Ако један једном пође први, нека други пут пође други.
3. Ако знаш да је старац коме откриваш помисли своје веран и да ће сачувати твоје речи, све му откривај потпуно слободно.
4. Чувши за грех брата свога, немој га ником говорити, јер је то смрт за тебе.
5. Немој слушати оне који говоре о помислима које те нападају, да не би стекао повод за борбу.
6. Принуђавај себе да твориш многе молитве, јер је молитва светлост за твоју душу.
7. Сваког дана размишљај о ономе у чему си погрешио. И ако се помолиш Богу за то, опростиће ти.
8. Ако неки брат упорно стане да оговара пред тобом свога брата, немој се постидети (да га зауставиш), нити му поверуј, како не би сагрешио пред Богом, већ му са смирењем реци: “Опрости ми, брате. Ја сам јадан и оно што говориш видим на себи. Због тога то не могу поднети”.
9. Ако ти брат учини неко зло и неко други почне о њему да говори пред тобом, потруди се да сачуваш срце своје и да се у теби не обнови злоба. Напротив, сети се својих грехова пред Богом. Ако желиш да ти их Он опрости, ни ти се немој светити брату своме.
10. Ако пођеш на пут са братијом коју не познајеш, те се покаже да су млађи од тебе, указуј им част првенства у свему. Ако се деси да свратиш код пријатеља свога, нека у свему буду испред тебе, и у умиваоници, и за столом. Немој да примете да су примљени ради тебе, већ њима препусти ту част, говорећи: “Он је ради вас и мени указао такву част”.
11. Кад се задесиш на путу са братом својим и хоћеш да свратиш код свога пријатеља због неке потребе своје, реци му: “Сачекај овде”. Ако твој пријатељ хоће да обедујеш код њега, немој прихватити све док не позовеш и брата свога да се утеши заједно са тобом.
12. Ако се нађеш на путу са много братије, те се стидиш да их поведеш код свог пријатеља пошто их је много, пази да их не презреш, да их не оставиш и тајно одеш, те без њих окусиш хлеба. Напротив, заједно са њима размотри оно што приличи. И уради оно што они кажу, послушавши их са смирењем. Идући путем са њима, немој присвајати вишу меру и не избегавај послушничке службе.
13. Ако пођеш на пут и хоћеш да свратиш код брата, али те он не прими, потруди се да му укажеш најсрдачније расположење кад га будеш срео на путу или кад из незнања сврати код тебе.
14. Ако чујеш да је неко о теби рекао рђаву реч, приликом сусрета негде на путу или кад сврати код тебе, немој га питати: “Зашто си то рекао?”, већ му покажи срдачно лице и расположење према сили својој. Јер, у Причама је написано: “Ко се опомиње зла, законопреступник је”.
15. Ако, братијо, свратите код сиромашног брата, немојте га жалостити никаквом својом потребом, већ купите све што вам је потребно за поткрепљење храном, тако да чак нешто остане и за њега. Довољно је што сте код њега нашли кров [над главом].
16. Ако свратиш код стараца који су ти познати и са тобом буду и други, немој пред њима показивати нарочиту смелост пред старцима, већ онима који су дошли са тобом уступи место да говоре о својим помислима.
17. Ако са тобом буду живели братија, побрини се о њима са строгошћу уколико те буду слушали, знајући да ћеш Богу за њих дати одговор.
18. Ако одеш негде као странац Бога ради, не пожели да долазиш у додир са онима који живе на том месту, нити се разговором везуј за њих, јер би иначе било боље да си са својим сродницима.
19. Ако пођеш у гору да поборавиш код братије у манастирима, остани код онога код кога прво дођеш. Не прелази код другог, ако га не питаш: “Да ли да пођем или не?” Ако се он не сложи, немој га ожалостити све док не одеш одатле.
20. Ако у туђем крају узмеш келију себи за живот, немој дозволити да имаш много познаника. Довољно ти је да имаш једнога, за случај немоћи. На тај начин нећеш нарушити смисао свог туђиновања.
21. Ако учиниш доброчинство сиромашноме, немој га позивати да ти помогне у раду да не би поништио добро дело које си му учинио.
22. Ако уђеш у манастир који ти је непознат, живи онде где ти одреде и немој улазити у другу келију, све док те сами не позову.
23. Ако безмолствујеш у својој келији и брат ти затражи неку ствар ради своје потребе, немој му одрећи јер ћеш се иначе огрешити о заповест у вези са братом својим. Уколико, пак, имаш само оно што ти је потребно, а не и сувишак, немој дати да се не би смутио, јер је боље да пропадне један од удова твојих, него да све тело твоје буде бачено у пакао.
24. Ако си се удаљио од сродника по телу да би био странац Бога ради, немој попуштати да сладосно саосећање према њима уђе у тебе. Седећи у келији својој, немој се узнемиравати сажаљењем према оцу или мајци, или сећањем на брата или сестру, или слабошћу према деци или жељом за женом у срцу своме. Ти си све то оставио. Напротив, сећај се свога исхода у час смрти. Пошто ти нико од њих тада неће помоћи, зашто их не оставити ради врлине?
25. Ако се, безмолствујући у својој келији, сетиш некога ко ти је учинио зло, устани и помоли се од свег срца да му Бог опрости. Тако ће помисао освете отићи од тебе.
26. Када пођеш да се причестиш Тајнама које се приносе, на сваки начин чувај своје помисли, да се не би причестио себи на суд.
27. Ако ноћу будеш искушан срамним маштањем, труди се да дању сачуваш своје срце од помишљања на лица из маштања, како се не би оскрнавио њиховом слашћу и на себе навео љути гнев. Напротив, припадни Богу свим срцем својим и Он ће ти помоћи, јер је милосрдан према човечијој немоћи.
28. Нека се твоје срце не понада на строго подвижништво којег се држиш, нити помишљај да те оно чува. Реци својој помисли: “Ради исцрпљености тела, Бог гледа на мене окајаног”.
29. Немој противречити ономе који те вређа све док не заћути. Ако затим, испитавши се, нађеш у себи оно што си чуо од њега, покај се за своје сагрешење, и благодат Божија ће те опет примити.
30. Ако путујеш са братијом и међу њима се нађе неко према коме имаш љубав Бога ради, потруди се да не покажеш особиту блискост према њему пред свима. Јер, ако се међу братијом нађе неко немоћан и упадне у љубомору, бићеш крив што си му дао повод да сагреши.
31. Пошавши код неке [братије], немој очекивати да ће бити ради [да те приме], како би, уколико те приме, заблагодарио Богу.
32. Ако те, док безмолствујеш, у келији ухвати немоћ, немој падати у малодушност, већ благодари Богу. Ако приметиш да ти се душа узнемирава због тога, реци јој: “Није ли ова немоћ боља за тебе од геене у коју ћеш поћи?” Тада ће се она успокојити.
33. Ако дођеш код братије и један од њих ти каже: “Овде не налазим спокојство и хоћу да живим са тобом”, [потруди се] да га одбијеш да другима не би дао повод за спотицање. Ако ти, пак, каже: “Умире ми душа због једне скривене ствари”, омогући му да побегне, али му ипак не дозволи да живи са тобом.
34. Седећи у безмолвију у својој келији, узми себи за правило да свом телу дајеш оно што му је потребно, како би те носило и дозвољавало да вршиш своје молитвене службе и како се не би јављао прохтев да идеш код других. Ништа немој јести са слашћу, ради задовољења похоте укуса, било да се ради о доброј или обичној храни. Ако буде потребно да посетиш неког брата или општежиће, немој свом телу давати да до сита једе слатку храну коју ти тамо понуде, како не би тражило да што пре оде у келију и како не би постало издајник себе самог.
35. Немој слушати демоне када почну да те подстичу на подвиге који превазилазе твоје силе. Они обично распаљују човека на дело за које он нема снаге како би упао у њихове руке и они се обрадовали због тога. Једи једанпут дневно и пружај своме телу оно што му је потребно, тако да, пошто устанеш са стола, још помало будеш гладан. Твоје бдење нека буде са побожношћу и немој лишавати тело своје онога што му је потребно. Са разумом и са мером твори своје молитве, како се због превеликог бдења не би помрачила твоја душа и побегла са попришта. Половина ноћи ти је довољна за молитву, а другу посвети одмору тела. Пре одласка на починак, проведи два сата на молитви и псалмопојању. Затим лези. А када те Господ подигне, опет твори молитву са усрђем. Ако приметиш да твоје тело постаје лењо, реци му: “Зар хоћеш овде кратковремени покој, а тамо да будеш вргнуто у таму најкрајњу?” Ако се тако помало будеш обнављао, доћи ће ти сила (бодрости).
36. Немој се дружити са људима због којих се у твојој савести рађа страх да их не видиш другачијима, како се не би саплео у познању.
37. Ако си у манастиру и имаш роба, [знај] да извргаваш руглу монашки чин. Ако га поклониш брату своме, сагрешићеш пред Богом. Или га отпусти и нека иде, или га ослободи. Ако хоће да постане монах, нека изволи. Ти га, пак, не остављај код себе јер ти неће бити души на корист.
38. Ако живиш у граду и исцрпљујеш своје тело Бога ради, те ондашњи људи почну да те хвале због тога, напусти своје место и изабери друго, како свој труд не би учинио бесплодним. Уколико си, пак, већ победио таштину, немој се обазирати на људе, знајући да Бог благонаклоно гледа на оно што чиниш.
39. Ако си се одрекао света, немој ништа остављати код себе. Ако у себи видиш жељу да путујеш, у већој мери замори своје тело рукодељем да би безмолствовао у својој келији, и мирно једи свој хлеб.
40. Ако пођеш у град да продајеш рукодеље, немој се препирати око цене као световњаци, већ га дај за колико било, како не би порекао значење своје келије.
41. Купујући нешто што ти је потребно, немој се препирати, говорећи: “Више од овога не могу дати”. Напротив, ако желиш ту ствар, потруди се мало [да даш што траже]. Уколико, пак, немаш довољно, остави је ћутећи. Када те, затим, почну мучити помисли: “Где ћеш наћи [потребно]?”, ти одговори: “Најзад сам постао сличан светима које је Бог испробао сиромаштвом, све док није утврдио верност њиховог произвољења. Тада би их Он већ изводио на ширину”.
42. Ако имаш потребу за ствари коју је брат оставио код тебе, немој је дотицати пре него што му кажеш о томе.
43. Ако ти брат који креће на пут понуди да од њега купиш неку ствар, уколико си у могућности – немој одбити. Међутим, ако живиш са другима, немој то чинити без њиховог знања и мишљења, да не би ожалостио оне који живе са тобом.
44. Ако буде потребно да у свом селу боравиш због неког посла, чувај се да не дозволиш себи претерану слободу у обраћању са сродницима по телу, нити се мешај у њихове разговоре.
45. Ако узмеш нешто од брата свога на послугу, потруди се да му посуђено што пре вратиш. Ако се ради о неком оруђу, врати га чим завршиш своје дело. Ако се оно код тебе сломи, поправи га или направи ново. Немај бити немаран у томе.
46. Ако сиромашном брату посудиш нешто у његовој потреби, па видиш да ти не може вратити, немој му досађивати и немој га притешњавати, ма о чему се радило – о новцу, одећи или нечем другом, што си му дао по својој моћи.
47. Ако дођеш на неко место и узмеш келију за себе, те се истрошиш доводећи је у ред, али је најзад после извесног времена оставиш, и у њу се настани неки други брат, немој покушавати да га истераш из ње уколико пожелиш да се опет у њој настаниш, већ потражи себи нову келију, како не би сагрешио пред Богом. Међутим, ако се он по сопственом избору удаљи из ње, ти ћеш бити чист од сваке кривице. Немој од њега тражити да ти надокнади ствари које си оставио у келији, и које је он упропастио.
48. Када се удаљујеш из келије, немој узимати ствари које су у њој неопходне, већ их остави за сиромашног брата, и Бог ће за тебе све уредити тамо где одеш.
49. Немој се стидети да сваку помисао која те напада саопштиш своме старешини, који ће те од ње растеретити. Јер, духови нигде не налазе толико места колико код човека који сакрива своје помисли, биле оне добре или лоше.
50. Пази да, приступајући причешћу, немаш злу [мисао] према свом брату, јер ћеш у таквом случају сам себе преварити.
51. Ако ти се у речима Писма открије неки преносни смисао, можеш га прихватити, али не напуштај ни буквални смисао, како не би испало да више верујеш свом разуму него ли Светом Писму. Јер, то би био знак гордости.
52. Немој презрети брата који се из незнања повео за речима јеретика и удаљио се од вере, па се поново обрати. Јер, код њега је то било дело незнања.
53. Чувај се разговора са јеретицима, чак и ако желиш да одбраниш веру, како отров њихових скверних речи не би ранио тебе самог.
54. Ако сусретнеш књигу која се сматра јеретичком, немој пожелети да је прочиташ, како своје срце не би напојио смртоносним отровом. Напротив, држи оно чиме си просвећен, ништа не додајући нити одбијајући.
55. Чувај се од лажно названога знања које се противи здравој науци, као што је рекао апостол (1.Тим.6,20; 1,10).
56. Ако си млад и ако још ниси потчинио тело, уколико се предајеш покоју немој маштати да ћеш достићи високе врлине отаца о којима слушаш и за којим стремиш.
57. Чувај се унинија, јер оно уништава моношаки плод.
58. Немој бити малодушан кад се подвизаваш против неке страсти, већ се пружи пред Богом, говорећи му од свег срца: “Ја не могу да се изборим против тога. Помози ми, окајаном”. И успокојићеш се.
59. Ако се срамота посеје у твоје срце док седиш у својој келији, гледај да се успротивиш души својој како она не би овладала тобом. Пожури да се сетиш Бога и тога да Он пажљиво гледа на тебе, те да је све што помишљаш у срцу своме откривено пред Његовим лицем. Кажи души својој: “Ти се бојиш да грешници слични теби не виде твоје грехове. Зар не би још више требало да се [бојиш] Бога који све тачно види?” Од такве опомене у души ће се појавити страх Божији. Уколико истрајеш у њему, бићеш непокретан на страсти, као што је написано: Који се надају у Господа, биће као гора Сион. Довека се неће поколебати онај који живи у Јерусалиму (Пс. 124,1).
60. Нека се твоје срце не радује када увидиш да се у подвигу противиш непријатељској сили и да она, изнемогла, бежи пред тобом. Јер, злобна замка, коју ти ови духови припремају, стоји иза њих. Они ти припремају борбу још гору од прве. Они остављају посебну борбену групу у заседи, иза града, наређујући јој да се не покреће. Када им се ти, ступивши у борбу против њих, успротивиш, и они, наводно побеђени, почну да узмичу пред тобом, када се твоје срце узнесе због тога што си их прогнао, и када напустиш град – они ће се подићи против тебе, једни окрећући се назад, а други теби са леђа, стављајући твоју бедну душу између себе, тако да она остане без прибежишта. Тај град означава човеково срдачно пружање пред Богом који нас спасава од свих напада непријатељских.
61. Немој бити малодушан ако те не услиши Бог кад се молиш да од тебе одузме борбу. Он боље зна шта је за тебе корисно. Молећи Бога за нешто у време борбе, немој говорити: “Узми од мене то и то, и дај ми то и то”, већ се моли говорећи: “Господе Исусе Христе, помози ми и не допусти да сагрешим пред Тебом, јер сам заблудео. Не допусти ми да идем за својом вољом. Не попусти да погинем у гресима својим. Помилуј Своје саздање. Не презри ме, јер сам немоћан. Не остави ме, јер к Теби прибегох. Исцели душу моју, јер Ти сагреших. Преда мном су сви који ме притешњују и немам прибежишта осим Тебе, Господе. Господе, спаси ме ради штедрости Своје. Нека се постиде сви који устају на мене, који ишту да истребе душу моју. Јер, Ти си, Господе, силан у свему и преко Тебе славимо Бога и Оца и Духа Светог у векове. Амин”. Тада ће савест тајно рећи срцу твоме због код дела те Бог не слуша. Од тада ће твоје дело бити да не пренебрегнеш оно што ти она говори. Немогуће је да Бог не слуша човека који Њега слуша. Он је близу човека, премда му наше жеље не допуштају да нас услиши. Нека те нико не превари: као што земља не може да донесе плода сама по себи, без семена и влаге, тако ни човек не може донети (добра) плода без злопаћења и смиреноумља.
62. Стојмо, љубљени, у страху Божијем, чувајући и испуњавајући делање врлина, ни у чему не газећи савест своју. Пазимо на себе у страху Божијем, све док се и савест не ослободи заједно са нама и међу нама се не оствари јединство. Од тада ће она бити наш чувар, указујући нам на све у вези са чим треба да одсецамо [своју вољу]. Уколико је, пак, не будемо слушали, она ће одступити и оставити нас, а ми ћемо пасти у руке непријатеља својих, који већ неће имати никакве милости, као што нас је научио наш Владика: Мири се са супарником својим брзо, док си на путу са њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слуги и у тамницу да те не вргну. Заиста ти кажем: Нећеш изићи оданде док не даш до последњег новчића (Мт.5,25-26). Говоре да је савест супарник зато што се противи човеку у моментима када хоће да оствари вољу тела. Ако је човек не послуша, она га предаје непријатељима његовим. Због тога Осија, оплакујући Јефрема, говори: Савлада Јефрем непријатеља свог и погази суд (Ос.5,11); тражаше Египат и би насилно одведен Асирцима (Ос.7,11). Под Египтом се подразумевају телесни прохтеви срца, а насилно одвођење Асирцима означава невољну потчињеност непријатељима.
63. Побринимо се, љубљени, да не упаднемо у руке телесне воље и да нас она и против воље не преда Асирцима. Чујмо једну горку причу: Дошао је цар асирски у земљу Израиљску и преселио Јефрема и Израиља међу Асирце. Населио их је на Јелеју и Амору, код Хузанских река. Тамо су они остали све до данашњег дана. Цар асирски је послао део свог народа и наредио му да живи у Израиљској земљи. Сваки од њих је себи направио кумир и клањао му се. И они су тамо све до данашњег дана (4.Цар.17,6-29). То се са Јефремом догодило зато што је савладао свог супарника и што је згазио суд.
64. Да ли сте сада схватили, братијо, удео оних који иду за својом злом вољом и који газе своју савест, и шта их је постигло? Немојмо им подражавти, љубљени, него идимо за светима који су се опирали греху све до смрти, који су слушали своју свету савест и наследили небеско Царство. Свако од њих се упокојио као непорочан у роду своме, а имена њихова су постала наслеђе свих поколења. Узмимо на пример љубљенога Јакова, којије у свему слушао своје родитеље по Богу и који је, примивши њихов благослов, усхтео да оде у Месопотамију да себи стекне децу. Он себи није желео децу од кћери хананејских које су биле непокорне својим родитељима. Узевши жезал свој и сасуд јелеја, он отиде на место Ветиљ, што значи – дом Божији, и тамо отпочину. Те је ноћи у виђењу сагледао образ лествице која се простирала од неба до земље, по којој су узлазили анђели Божији. И Господ је на њој почивао. Она је ономе који хоће да служи Господу знамење да неће достићи Бога уколико се не потруди око врлина, премда му се у почетку и открио њихов лик. Јаков је устао и положио завет са Богом да ће му служити. И Бог га је укрепио, говорећи: Бићу са тобом и сачуваћу те (Пост.18,1-15). Тако је он дошао у Месопотамију да би ту себи нашао жену. Угледавши Рахиљу, ћерку брата своје мајке, он ју је заволео. Радио је седам година ради ње, али му је нису дали док најпре није узео Лију. Рахиља је остала бесплодна све док за њу није радио још седам година. Ето шта значи та реч.
65. Та област се назива Месопотамија зато што се налази између две реке: првој је име Тигар, а другој Евфрат. Прва тече наспрам Асираца, а друга нема супарника, већ је име добила по слободном току у простору. Тигар означава расуђивање, а Евфрат смиреноумље. Лија символизује телесне напоре, а Рахиља представља образ истинског сагледавања. То се дешава са човеком који се налази у Месопотамији и који са расуђивањем врши телесне напоре, противећи се асирском непријатељству, и који преко смирења усходи ка истинском сагледавању. Међутим, Рахиља му није рађала све док за њу није одрадио и других седам година, и док Лија није изродила сву своју децу. Ево шта то значи: ако човек не пређе сво делатно поприште, истинско сагледавање у њему неће наћи слободу (тј. слободно пројављење). Иако су обе жене биле његове, он је више волео Рахиљу него Лију, којој су очи биле болесне. А Рахиља беше веома лепа по изгледу (Пост.29,17). Болест очију прве жене значи да човек све време пребивања у телесним (напорима) не види славу истинског сагледавања. Јер, непријатељ обично уз његово дело придодаје човекоугађање. Ипак, он не треба да се обазире на то. Преставши на одређено време да рађа, Лија је свом мужу дала своју робињу Зелфу, да би, затим, родила још једног сина коме је дала име Асир, што значи богатство. Када је Лија престала да рађа, Бог се опоменуо Рахиље (Пост.30,22). То значи да истинско сагледавање уму открива властиту славу када телесни напори очисте чула од страсти. Премда су Лијини синови помагали Јакову, он је ипак Јосифа волео више од свих. То значи да телесни напори човека чувају од непријатеља, али да га тек истинско сагледавање сједињује са Богом. Због тога је Јаков пожелео да пође оцима својима тек пошто је угледао Јосифа (Пост.30,25), тј. пошто је увидео да му се родио цар над браћом. Када је, даље, превео сав свој дом преко потока Јамоха, и кад се нашао на другој страни, Јаков је примио радост благослова од Бога који му је рекао: Више се нећеш звати Јаков него Израиљ (Пост.32,28). Он је назван Јаков зато што је противио непријатељу. (Тако се називао) све док се није удостојио таквог благослова и док није од (поробљености) спасао своја чула, која му непријатељ беше заробио. Када их је ослободио, преименован је у Израиља, тј. у ум који гледа Бога. Јер, непријатељска злоба се боји ума који је достигао до гледања славе Божије. Смиреноумље Јакова је погасило злобу Исава који му је изашао у сусрет сав огорчен. Најзад, Исава није савладао Јаков, већ његово простирање пред лицем Божијим. Човеку који је достигао велику славу непријатељ не може чинити насиље, премда му и завиди. Јер, таквоме Бог помаже, по реченоме: Врати се у земљу свог рођења и ја ћу бити са тобом (Пост.31,3). Најзад је он дошао у Салим и купио поље на коме је направио жртвеник Господу, који га је услишио у дан скорби (Пост.33,19-20). Јер, Салим значи мир. Прошавши кроз борбу у којој га штити Бог, човек достиже до стања мира. И сачини Јаков жртвеник у обећаној земљи од дванаест каменова и принесе на њему (жртву Богу) од трудова које саврши у Месопотамији.
66. Такав је био и љубљени Мојсије. Извевши народ из Египта и спасавши га од фараона, он га је превео преко Црвеног мора и видео смрт свих својих непријатеља. Он је послао Исуса да истреби Амалика, а сам је остао на врху горе (у молитви). Његове руке су придржавали Арон и Ором, како не би напустиле облик крста. Победивши Амалика, Исус се вратио са радошћу, а Мојсије је под гором сачинио жртвеник од дванаест каменова и том месту дао име – Господ је моје прибежиште (Изл.17,15), јер се са Амаликом борио Бог невидљивом руком. Име Амалик означава униније. Јер, на човека који почиње да избегава своје жеље и да напушта грехе, желећи да прибегне Богу, најпре устаје униније са намером да га врати на његове грехе. Ово униније се прогони приљежним прибегавањем Богу, чему потпомаже уздржање, покрепљивано телесним трудом. Њима се ослобађа Израиљ. Тада човек узноси благодарност Богу, говорећи: “Ја сам немоћан, али си Ти мој помоћних из рода у род”.
67. Такав је био и велики пророк Илија. Скверне пророке који су му се супротстављали он није могао да истреби све док није подигао жртвеник од дванаест каменова, док на њега није наслагао дрва, положио на њих свету жртву и све облио водом, док Бог није послао огањ који је спалио жртвеник и оно што је на њему. Тада се, већ, у онај час, осмелио против непријатеља својих (З.Цар.18,38). Истребивши их све тако да није ни један остао, он је Богу узнео благодарност, говорећи: “Ти си у свему овоме”. Јер, написано је да он положи лице своје међу колена своја (З.Цар.18,42). Према томе, уколико ум буде марљиво пазио на своја чула, стећи ће бесмртност која ће га привести ка речима које му је открио Бог. Када се, затим, врати и примети да се ни једна од седам страсти не буди, млади Илија ће угледати мали облак, налик на траг мушког стопала, који износи воду из мора, што представља спокојство (З.Цар.18,43-44) Светог Утешитеља. Бесмртност значи имати целовити напор и не враћати се на оно због чега иштемо опроштај. Јер, човек ће се сачувати од непријатељске силе кад Бог прими његов труд и оно што он чини целовито. Тада његови непријатељи неће моћи истрајати пред њим. Када угледају да у њему нема њихових прохтева, они ће сами ишчезнути, као што је написано: Призовите ви имена ваших богова, и ја ћу призвати име Господа Бога мога. И онај који се одазове огњем биће Бог (З.Цар.18,24). (И призиваху… али не би гласа ни услишења –26) Тако се дешава са свим што непријатељска сила сеје у човека: код оних који неће, непријатељи не могу да испуне своју намеру. Они напрежу сву силу своју, али их човек Божији не слуша. То не жели његово срце које се налази у вољи Божијој, као што је написано: Призовите ви имена ваших богова, и ја ћу призвати име Господа Бога мога. Међутим, пошто њихова воља није била у Њему, Он их ни у чему није услишио.
68. Слично бива свима онима који иду за вољом Божијом и који чувају заповести Његове. За тадашње људе они су били узори, а написано је за поуку нама који смо решили да идемо за њиховим стопама. Они су се подвизавали да стекну бесмртност која их је сачувала од свих стрела непријатељских. Они су се сместили под кров Божији, молећи се за Његову помоћ, будући да се нису ослањали на свој труд. Покров Божији је за њих био тврди град. Они су веровали да без Божије помоћи нису способни ни за шта, са смирењем говорећи са Псалмопојцем: Ако Господ не сазида дом, узалуд се труди градитељ; ако Господ не сачува град, узалуд бди стражар (Пс. 126,1). Видевши да му се ум покорио и да није прогутан ничим другим до Њим самим, Бог га испуњава силом, говорећи: Не бој се Јакове, мали Израиљу (Ис.41,14), и опет: Не бој се, јер те избавих и назвах именом мојим: Ти си мој. И ако прођеш кроз воду, са тобом сам, и реке те неће покрити; и ако прођеш кроз огањ, нећеш се опржити и пламен те неће опалити. Јер, Ја сам Господ Бог твој, Свети Израиљев, који те спасава (Ис.43,1-3). Чувши такву подстицајну реч, ум смело устаје на непријатељску силу, говорећи: Ко се то препире са мном?… Нека ми се приближи. Јер, Господ ми помаже. Ко ме озлобљује? Ето, сви ћете ви као хаљина овештати и мољци ће вас појести (Ис.50,8-9). Силан је Бог да учини да се и ми нађемо међу онима које је Он, као обилне смирењем, сачувао. Оно је за њих било кацига која их је чувала од свих стрела непријатељских, благодаћу Бога чија је сила и слава и моћ у векове векова. Амин.
 

   

12 Comments

  1. Neizmjerno blago! Od srca hvala

  2. Najljepša hvala na objavi ovog Blaga.

  3. Draga braćo pravoslavci. Hvala vam što ste mi putem interneta omogučili pristup ovoj neizmjernoj riznici Božje mudrosti, neka vas Gospodin blagoslovi!
    Milan, katolik iz Pule

    • Бојан Јездимировић

      Милане Србине врати се прађедовској вери, нема спасења за јеретике. Да те Господ просветли и поведе путем спасења.

    • Ajde ti Milane u pravoslavlje. Ne mora niko da zna, pa ni mi. Ovde ti je duši spasenje.

  4. Одговор брату Вељку: Тај део се налази у Добротољубљу 2, у Прегледу духовне борбе, преподобног Јована Касијана, у тачки 160. страна 10. Ево цитата:
    “Споља они личе на новац истинитог цара, премда су их исковали лажни духовни ковачи, а не православни опитни оци. Њих су подмукли демони исковали на штету и пропаст. На њих се савршено може применити изрека Проповедника: Постоје путеви који човеку изгледају прави, иако им крај гледа у дно адово (Прич.16,25). Последње (четврто) опажање искусног мењача се односи на испитивање тежине [монете]. Ми ћемо га у нашем духовном делању испунити када дело које нам саветује помисао положимо на тас савести, те са свом строгошћу испитамо да ли има стварну тежину, тј. да ли је тешко страхом Божијим, да ли је све у њему по његовом смислу и значењу, не чини ли га лаким спољашност и новина, није ли му тежину умањила сујета и није ли га уништила људска слава. Извагавши и испитавши га сведочанствима апостола и пророка, ми смо дужни да га прихватимо као сагласно са њима, или да га са свом строгошћу одбацимо као њима противно и за нас погубно.” срдачан поздрав од росе

  5. Помози Бог, оци и братије! Надам се да би ми неко био кадар и вољан помоћи у једној ствари. Наиме, негде у добротољубљу сам прочитао нешто о расуђивању, а што никало не могу поново наћи. Тамо се онај који расуђује пореди са мењачем новца, и његово расуђивање пролази кроз, чини ми се, четири провере, од којих је последња: „да ли је ли тешко страхом Божијим?” Ако неко зна или слути о чему говорим, нека ми каже. С нама Бог!

  6. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  7. Бескрајно хвала на труду!!!

  8. Хаџи - Алекса

    Ево пуноће значења примене савремене технике на добробит спасења сваког ко жели да буде уз Господа нашега Исуса Христа. Нека је слава и хвала свима који уложише несебичан труд и љубав према ближњима на овакав савремени начин.

  9. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.