ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I

ДОБРОТОЉУБЉЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИЈА

СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЈЕ УЧЕНИЦИМА

ТРЕЋЕ СЛОВО
О стању почетника и келиота
1. Најпре нам је потребно смиреноумље како бисмо на сваку реч коју чујемо, или при сваком делу, били спремни да кажемо: “Опрости”. Јер, смирењем се расипају све замке непријатеља.
2. Немој се мерити ни у једном свом делу, како би био миран у помислима својим.
3. Нека ти лице носи печат сете (кад си сам), али га пред страним људима показуј у пријатном изгледу, како би се у тебе уселио страх Божији.
4. Када пођеш на неки пут са братијом, удаљи се унеколико како би ћутао. Идући, немој гледати лево и десно, него се поучавај у помислима својим или се моли Богу у срцу свом. На месту у коме предахнеш немој бити смео, него се држи скромности у свему. Према ономе што се изнесе пред тебе немој брзо пружати руку, већ нека изгледа као да те принуђују да једеш. Ако си млађи, не усуђуј се да пружиш руку своју како би ставио [храну] у уста другог. На месту где вам допадне да преноћите, немој се заједно са другим покривати истим покривачем. Пре него што легнеш, сатвори много молитава у срцу свом. Ако си се уморио од пута и желиш да се мало намажеш уљем ради пешачког труда, дозволи да ти се само ноге истрљају, стидећи се при томе да их откријеш. Међутим, немој дозволити да ти се цело тело истрља уљем, изузев у крајњој нужди или болести.
5. Ако те, док седиш у својој келији, посети страни брат, учини и ти исто, тј. истрљај му ноге и реци: “Учини љубав, и узми уље, те намажи остало тело”. Уколико он неће да радо прихвати понуду, немој га замарати, а ако је старац, нуди га све док га [ради успокојења] не намажеш целог.
6. Када седиш за трапезом са братијом од којих си млађи, немој им рећи: “Једите, али се сећајте својих грехова, да не бисте јели са наслађивањем”. Руку своју пружај само ка ономе што је испред тебе, а не ка ономе што је испред других. Нека твоја одећа покрива твоје ноге и твоја колена нека буду тесно сједињена једно са другим. Ако међу онима који једу има странаца, понуди им потребно са срдачним изразом. Кад престану да једу, реци им два или три пута: “Учините љубав и једите још мало”. Када једеш немој подизати лице своје на онога који је насупрот тебе, нити гледај леводесно. Немој говорити сујетне речи. Не пружај руку своју ка ономе што желиш не рекавши: “Благослови”. Када пијеш воду, не дозвољавај да ти гргоће грло, као што чине прости световњаци.
7. Уколико ти се појави течење у носу док седиш са братијом, не бриши се пред њима, него изађи и очисти се напољу. Не протежи се телом својим пред другима. Ако ти се зева, не отварај уста и зевање ће те проћи. Никако не отварај уста ради смеха, зато што се у томе крије одсуство страха [Божијег].
8. Не пожели ништа што видиш код брата свога: ни одећу, ни појас, ни кукуљ, и не испуњавај жељу своју да им будеш сличан.
9. Добивши књигу, не украшавај је, јер је и то страст.
10. Ако погрешиш у нечему, немој лагати због стида (да признаш), већ учини поклон и реци: “Опрости ми”. Тако ће твој грех проћи.
11. Ако ти неко каже увредљиву реч, немој подизати на њега срце своје, него пожури да му учиниш поклон пре него што се у твом срцу роди незадовољство на њега, зато што би за њим брзо дошао и гнев.
12. Уколико те неко изненада укори због неке ствари, немој се устремити против њега, него учини поклон и реци: “Опрости ми. Више нећу теко чинити. Да ли си ти упознат са том ствари или ниси?” Све такво јесте напредак за почетнике.
13. Док обављаш рукодеље, немој бити немаран, већ се потруди са страхом Божијим, да не би погрешио из незнања.
14. Кад се учиш неком рукодељу, немој се стидети да твом учитељу често говориш: “Учини љубав и погледај да ли је то код мене добро, или није”.
15. Кад те позове брат док си за својим рукодељем, распитај се шта хоће и, остављајући своје, учини [као што захтева].
16. По завршетку трапезе уђи у своју келију и изврши своје послушање. Немој седати да разговараш са онима од којих не очекујеш корист. Али, ако се ради о старцима који говоре реч Божију, питај свог аву: “Да ли да седнем да чујем или да идем у своју келију?” И учини оно што ти он каже.
17. Ако те (ава) пошаље на пут ради неког посла, питај га: “Где наређујеш да ноћим?” Наведи му и остало што ти је потребно. И учини као што каже, ништа не додајући, нити одузимајући.
18. Ако напољу чујеш неке речи, не узимај их са собом, нити их, вративши се, препричавај другом. Ако сачуваш уши своје, твој језик неће погрешити.
19. Ако пожелиш да оствариш нешто са чиме се онај који са тобом живи не слаже, одреци се од своје жеље да не би дошло до препирања и да се он не би ожалостио.
20. Ако ступиш (у неку келију) да живиш са братом као досељеник, немој му наређивати ни у каквој ствари, нити жели да му будеш старешина.
21. Ако живиш заједно са другом братијом, немој желети да си раван са њима у слави. Ако ти нареде да учиниш нешто што не желиш, победи своју вољу и учини то, како их не би ожалостио и како не би нарушио скромност и миран живот са њима.
22. Ако будеш живео са братом и он ти каже: “Скувај ми нешто”, питај га: “Шта хоћеш да ти спремим?” Ако он то остави твом избору, говорећи: “Припреми шта хоћеш”, спреми оно што нађеш, са страхом Божијим.
23. Ако живите у заједници једни са другима, и ако се јави неки заједнички посао, потруди се и сам. У њему учествујте сви. Ради савести осталих немој штедети своје тело.
24. Свако јутро кад устанеш, пре него што се латиш рукодеља, поучи се у речима Божијим. Брзо и без лењости се потруди ако је неопходно да најпре нешто доведеш у ред – рогожу или неки сасуд.
25. Када се појави неко дело које се награђује, нека у њему учествује и брат твој, јер не треба да му завидиш. А ако се ради о неком малом делу и брат ти каже: “Пођи, брате, и ради свој посао, а ја ћу ово сам да завршим”, послушај га, јер је велик онај ко слуша.
26. Када код тебе сврати брат путник, покажи му срдачно лице. Пошто га поздравиш, понеси му пртљаг који носи, а на исти начин поступи и кад га испраћаш. Нека твој поздрав буде пристојан и са страхом Божијим, како он не би претрпео штету. Чувај се да га не питаш за нешто што за тебе неће бити корисно, већ га замоли да се помоли. Када седне, запитај га: “Како си?”, и заустави се на томе. Затим му дај књигу и пусти га нека чита и поучава се. Ако се на путу преморио, дај му да одахне и опери му ноге. Уколико он у разговору почне да употребљава неке неприличне речи, ти га са љубављу замоли: “Опрости ми, ја сам слаб и то не могу поднети”. Ако је он немоћан и ако му је одело прљаво, опери му га. Ако је он прост и ако мује одело поцепано, окрпи му га. Ако је један од луталица, а код тебе се нађу неки верни, немој га уводити код њих, већ му учини милост у љубави Божијој. Ако је, пак, он брат који пролази Бога ради и који је свратио да одахне, прими га са радошћу, заједно са вернима који су код тебе. Ако је сиромашан, немој га отпуштати без ичега, већ му дај од благослова којима је тебе благословио Бог, знајући да оно што имаш није твоје, него да ти је даровано од Бога.
27. Ако брат код тебе остави неки предмет, немој га откривати без њега у жељи да сазнаш о чему се ради. Ако је то што оставља код тебе сувише драгоцено, реци му: “Дај ми то у руке”.
28. Ако пођеш у нечији дом и домаћин те, изашавши, остави самог, немој подизати лице да би видео какве ствари има у кући, нити било шта отварај – ни вратанца, ни сасуд, ни књигу. Кад буде излазио, ти му реци: “Дај ми да нешто радим док се не вратиш”. И ради без лењости оно што ти буде дао.
29. Немој хвалити оно што ниси видео, а о оном што си чуо немој говорити као онај који је гледао.
30. Никога не презири због његове одеће.
31. Ако стојиш на малој нужди, или седиш за великом, немој бити немаран, него се сећај да те Бог види.
32. Када устанеш у својој келији да вршиш молитву, немој бити немаран да не би, уместо да узнесеш похвалу Богу, изазвао Његову срдњу. [На молитви] стој са страхом Божијим и немој да се наслањаш на зид. Ноге своје немој да шириш, нити да стојиш на једној, савијајући другу, као што чине неразумни. Противи се срцу своме како не би лутало за својим жељама, како би Бог примио твоју жртву.
33. Када певате [службу] неколико вас заједно, нека свако сатвори своју молитву (по реду). Ако са вама буде странац, и њега са љубављу замолите да се помоли. Помените му то два или три пута, премда без упорности.
34. У време приношења [бескрвне жртве] противи се помислима, утврдивши своја чула у страху Божијем, да би се достојно причестио Светим Тајнама и да би те исцелио Господ.
35. Пази да ти тело не буде неуредно и прљаво, да те не би поткрала таштина. Почетник, међутим, нека се препусти свакој неуредности у односу на своје тело, јер за њега у томе има користи.
36. Почетник нека никада не носи добру одећу, све док не достигне узраст одраслог: за њега је то лекарство. У вези са вином нека себи постави као закон да у нужди користи до три чаше. Приликом смеха, никако не треба да открива своје зубе, а лице треба да спушта наниже са побожним стидом. Лежући да спава нека остаје препојасан и нека се потруди да своје руке не ставља унутра (под одећу), јер тело има много страсти са којима се и срце слаже. Када га потреба натера да изађе напоље, нека облачи сандале, а када је у келији, нека се подвизава да не носи сандале. Када корача, нека руке своје задене за појас, да не би њима махао као световњак.
37. Када идеш са старијима од себе, немој их претицати. Када се старији заустави да поговори са неким, немој бити дрзак да седнеш, већ стој све док ти не да знак шта да радиш.
38. Када идеш у град или у село, нека ти очи буду спуштене наниже, како не би подигао борбу против себе у својој келији.
39. На путу не остај на коначишту у дому у којем се плашиш од пада у грех.
40. Када сазнаш да ће тамо где си намеравао да једеш бити присутна и жена за јелом, никако немој пристајати да седнеш. Боље ти је да ожалостиш онога који те је позвао, него да тајно у срцу свом учиниш блуд. Ако можеш, уопште не гледај чак ни на женску одећу. Ако ти жена на путу каже: “Мир ти”, одговори јој у срцу свом, имајући поглед спуштен ка земљи.
41. Када си на путу са неким старцем, немој дозволити да он носи пртљаг који имате са собом. Ако сте обојица млади, носите наизменично, при чему онај који носи нека иде напред.