ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ

ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИЈА

 

Кратко сведочанство о преподобном оцу нашем Исаији,
ави Нитријском, и његовим списима
Преподобни отац наш Исаија Отшелник живео је у другој половини четвртог века после Христа (упокојио се 370), као савременик аве Макарија Великог. Место његових подвига био је нижи Египат, пустиња Скит, која се обично назива Скит, недалеко од Александрије, где су монаси проводили сагледатељни живот у дубоком ћутању. Није познато у ком узрасту је он изабрао борбу монашког живота. Зна се само да је био син сиромашних и скромних родитеља, као што се то види из његовог плача и увреда које му је упућивао његов ученик Јелисеј, који га је за време свог искушења назвао човеком ниског порекла.
Преподобни Исаија је многе монахе руководио својим саветима. Они су му радо указивали савршено послушање. Он је био познат тадашњем патријарху александријском, који је, бранећи преподобног од Јелисејевих увреда, рекао: Нека буду нема лажљива уста, која на преподобног говоре безакоње, гордост и увреду (Пс.30,19).
Преподобни Исаија је био крајње смирен, поседујући благодат дубоког плача. То се види из кротког одговора ученику Јелисеју, који га је у време искушења вређао и грдио, као и из његових 14 беседа – Делатност плача, чије пажљиво читање може да смекша и скруши чак и камено срце.
По обичају отаца који су безмолствовали у Скиту, преподобни Исаија је имао два ученика: Петра и Јелисеја. За првог је он написао душекорисну беседу (26.), док о последњем у Старечнику постоји душекорисна прича. Осим та два ученика, његовим саветима и поукама руководили су се и многи други монаси, са којима је он водио разговоре не само усмено, него и писмено. Даноноћно се поучавајући у Светом Писму и поцрпевши обилне струје духовне мудрости из тог спасоносног извора, он је постао писац многих прекрасних слова, која обухватају разне душекорисне теме и сачињавају читаву књигу.
Преподобни Исаија је назван Отшелник због љубави према крајњој усамљености и подвижничком удаљавању од свих. Последњих година живота није боравио чак ни са најближим ученицима, који су га само повремено посећивали, што се да видети из 27. слова.
Његове списе помињу епископ Амон у свом писму Теофилу, александријском патријарху, затим Никофор монах у свом слову о чувању срца, Варсануфије Велики, Јован Дамаскин, Григорије Синаит и Други.
Спомен преподобног оца Исаије Православна Црква врши у суботу Сирне седмице.
Зборник беседа аве Исаије, који је до нас дошао, садржи 29 слова. Међутим, сва је вероватноћа да он не садржи сва слова аве Исаије, будући да међу изводима његових поука има и таквих које се не налазе у познатим беседама.
Осим ових беседа, ава је оставио и правила за монахе почетнике, сачувана код аве Венедикта Анијанског (поч. 9. века), у његовом зборнику монашких правила. Управо у овом зборникује напоменуто да су та правила извучена из авиних беседа. Међутим, она се у беседама не могу пронаћи. Због тога је могуће да су многа од њих узета или из авиних несачуваних беседа, или су била саопштена разним лицима у различито време, а затим преношена од уста до уста, све док их неко није сакупио, и то не по поретку мисли, него како су била сапоштена. На тај начин су она била сакупљена. Она су једног духа и садржине са правилима Светог Антонија Великог. Нека су од речи до речи истоветна. Може се претпоставити да је ава Исаија био најближи прејемник учитељског дара аве Антонија Великог, заједно са авом Макаријем Великим.
У Добротољубље је укључен и спис аве Исаије о чувању ума у 27 поглавља. О њима се у предговору каже да су извучена из његових беседа и да садрже кратку поуку о томе како да се одбијају прилози помисли, како да се сачува чиста савест, како да се у срцу држи скривено поучавање, и како да се триделност душе разумно очува у потпуном безмолвију.
У 40. тому Грчке патрологије, после беседа, штапман је сличан спис под насловом: О подвижништву и безмолвију, у 19 поглавља на грчком. И та поглавља су такође извучена из беседа, што је и наведено у поменутом издању. Нека од њих су од речи до речи једнака са онима која се налазе у тексту Добротољубља.
Међутим, и у броју тих 19 и у броју 27 поглавља Добротољубља постоје поуке којих нема у беседама. То је и био разлог што смо у садашње издање ставили оба списа аве Исаије.
Да не бисмо пропустили ништа из авине оставштине, предлажемо и његове изреке, како из Изрека отаца, тако и из Азбучног старечника, у преводу са словенског језика. Свако и сам може да увиди да међу тим изрекама има доста таквих које се налазе и у беседама.
На тај начин, овде предлажемо:

  1. Слова аве Исаије,
  2. Правила за монахе почетнике,
  3. Спис из Добротољубља о чувању ума у 27 поглавља,
  4. Поглавља о подвижништву и безмолвију.

 

   

12 Comments

  1. Neizmjerno blago! Od srca hvala

  2. Najljepša hvala na objavi ovog Blaga.

  3. Draga braćo pravoslavci. Hvala vam što ste mi putem interneta omogučili pristup ovoj neizmjernoj riznici Božje mudrosti, neka vas Gospodin blagoslovi!
    Milan, katolik iz Pule

    • Бојан Јездимировић

      Милане Србине врати се прађедовској вери, нема спасења за јеретике. Да те Господ просветли и поведе путем спасења.

    • Ajde ti Milane u pravoslavlje. Ne mora niko da zna, pa ni mi. Ovde ti je duši spasenje.

  4. Одговор брату Вељку: Тај део се налази у Добротољубљу 2, у Прегледу духовне борбе, преподобног Јована Касијана, у тачки 160. страна 10. Ево цитата:
    “Споља они личе на новац истинитог цара, премда су их исковали лажни духовни ковачи, а не православни опитни оци. Њих су подмукли демони исковали на штету и пропаст. На њих се савршено може применити изрека Проповедника: Постоје путеви који човеку изгледају прави, иако им крај гледа у дно адово (Прич.16,25). Последње (четврто) опажање искусног мењача се односи на испитивање тежине [монете]. Ми ћемо га у нашем духовном делању испунити када дело које нам саветује помисао положимо на тас савести, те са свом строгошћу испитамо да ли има стварну тежину, тј. да ли је тешко страхом Божијим, да ли је све у њему по његовом смислу и значењу, не чини ли га лаким спољашност и новина, није ли му тежину умањила сујета и није ли га уништила људска слава. Извагавши и испитавши га сведочанствима апостола и пророка, ми смо дужни да га прихватимо као сагласно са њима, или да га са свом строгошћу одбацимо као њима противно и за нас погубно.” срдачан поздрав од росе

  5. Помози Бог, оци и братије! Надам се да би ми неко био кадар и вољан помоћи у једној ствари. Наиме, негде у добротољубљу сам прочитао нешто о расуђивању, а што никало не могу поново наћи. Тамо се онај који расуђује пореди са мењачем новца, и његово расуђивање пролази кроз, чини ми се, четири провере, од којих је последња: „да ли је ли тешко страхом Божијим?” Ако неко зна или слути о чему говорим, нека ми каже. С нама Бог!

  6. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  7. Бескрајно хвала на труду!!!

  8. Хаџи - Алекса

    Ево пуноће значења примене савремене технике на добробит спасења сваког ко жели да буде уз Господа нашега Исуса Христа. Нека је слава и хвала свима који уложише несебичан труд и љубав према ближњима на овакав савремени начин.

  9. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.