NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » ĐERDAN OD MERDŽANA – SLUŽBA NOVOMUČENICIMA SRBSKIM

ĐERDAN OD MERDŽANA – SLUŽBA NOVOMUČENICIMA SRBSKIM

 

ĐERDAN OD MERDŽANA
(Služba Novomučenicima srbskim)

 

 
VEČERNJA SLUŽBA
 

Blažen muž…
Stihire na deset, glas 6
 

Gospode, vapijem k Tebi,
usliši me, Gospode,
čuj glas moljenja mojega,
kada vapijem k Tebi,
usliši me, Gospode.
Neka se uzdigne molitva moja
kao kad pred Tobom,
i dizanje ruku mojih,
kao žrtva večernja,
usliši me, Gospode.
 

Izvedi iz tamnice dušu moju,
Da ja hvalim ime Tvoje, Gospode.
 

Pomozi nam, Bože, da Te proslavljamo,
Što nas udostoji da ti žrtve damo,
Ne u kozjoj krvi ni ovčem mesu,
No u ljud`ma Tvojim, krštenim i vernim,
Ko najlepši u svet đerdan od merdžana;
Sedamsto tisuća hrišćanskih žrtava,
Svetosavske dece, pravoslavnih glava.
 

U Boga se uzdam, ne bojim se;
Šta mi može učiniti čovek.
 

Car Irod i Neron, Trajan i Duklijan,
Mač digoše na Te, Hriste Bože Blagi,
Opiše se krvlju Tvojih sledbenika.
Naslednici njini, ćesari sa krstom,
Sa mačem pod krstom isto nastaviše,
Sedamsto hiljada mukom umoriše.
 

Mač potežu bezbožnici,
Zapinju luk svoj da obore ubogoga
I pokolju one koji idu pravim putem.
 

Magdeburski pokolj u germanskom rodu,
Večer Sicilijska i požar Husitski,
Noć Vartolomejska u Francuskoj zemlji,
Što u Rimu zvona slaviše s veseljem
Ko zakuska to je pred gala večeru,
Spremljenu od Srba zaklanih za veru.
 

Doći će vreme kada će svak
Koji vas ubija misliti da Bogu službu vrši
Glagola Gospod.
 

Svojima unapred Spasitelj proreče:
Zbog imena moga vas će ubijati,
Misleći da tako Višnjem Bogu služe.
Proroštvo Gospodnje na vama se steče,
U mukama strašnim pogubiše i vas,
Mučenici divni, mol`te Boga za nas.
 

Bože, neznabošci ukročiše
U pravoslavno dostojanje Tvoje,
Truplje slugu Tvojih dadoše
Pticama nebeskim da jedu,
Tela že svetih Tvojih zverima zemaljskim.
 

Nebesa gledahu sa čudom i stravom
Šta na zemlji čovek od čoveka radi:
Povezanom roblju nožem oči vadi,
U torbama punim odnosi Glavniku.
Ali i bez oči` vi junaci biste,
Sa molitvom umreste,
Hrista proslaviste.
 

Gospode, ubijaju nas za Tebe svaki dan,
Postupaju sa nama kao sa ovcama klanicama.
 

Gledahu s nebesa srpski svetitelji
I sretahu duše novih Mučenika,
Svojih potomaka i svojih srodnika,
Što im zverski ljudi kožu oderaše,
Il` na živom ognju žive ispekoše.
Gledahu, sretahu, i `vako zborahu:
O mili stradalnici, više ne tugujte,
U nebeskom Carstvu sa nama likujte.
 

Proliše krv njihovu kao vodu
I ne beše ko da pogrebe.
 

Pokolenja mnoga gledaće pećine,
U koja vas živi krvnici rinuše
I nazvaše zlobno „psećim pećinama“.
To će Srbi Svetim Pećinama zvati,
Nad kostima vašim oltare graditi,
Kadom iz njih sebe i decu kaditi.
 

Pojte Gospodu, kazujte dela Njegova,
Jer On sveti krv, pamti je,
I ne zaboravlja jauke stradalnika.
 

I Dunav i Sava i Kupa i Drava,
Neretva i Vrbas, crvene od krvi,
Pokriše se nekim splavovima čudnim.
To splavovi nisu od jelovih greda,
Neg` od mrtvih tela srpskih Mučenika,
Što su sada Crkvi i ukras i dika.
 

Sva je ukrašena kći Careva iznutra,
Haljina joj je zlatom iskićena;
U vezenoj haljini vode je k Caru;
Za njom vode k Tebi devojke, druge njene;
Vode ih veselo, i radosno ulaze u dvor Carev.
 

Planu rujna svetlost od bosanskih strana,
Zasja se novi đerdan od merdžana:
Iznad plahe Drine sa visoke stene,
Buljuk devojaka sa molitvom i vriskom,
Skočiše u reku da čast očuvaju
Al` ne od Turaka, već papskih križara.
Ustraši se reka, ustavi talase,
dubine raskrili da grobnica bude.
Nad zelenom Drinom blesnuše golubi:
Devojačke duše ! Nebo ih poljubi.
 

Da Gospod ne bješe s nama,
Neka reče Srbija,
Da Gospod ne bješe s nama,
Kad ljudi skočiše na nas,
Žive bi nas proždrijeli.
 

Križaše križari srpske sveštenike,
Križaše im kožu, posipaše solju,
Čupaše im brade, pljuvaše u lice.
I vladike stare motkama prebiše,
Pre nego ih smrću ljutom umoriše.
U Svece se piše ko na pravdi strada,
O Božiji Sveci, vesel`te se sada!
 

Slava:
 

O vi majke srpske odsečenih grudi,
O vi deco draga nožem rasporena,
O vitezi divni maljem ubijeni,
I hiljade drugih živih pogrebenih,
Vaša smrt krvavo novo je krštenje,
Ne vodom no krvlju – puno očišćenje !
Krv pravedna pere od grehova sviju,
I vid daje svetu jači od očiju.
Pređoste iz tame u sijanje Raja,
I u život večan kome nema kraja.
 

I ninje:
 

Zbog prestupa Eva u mukama rodi,
Zlotvora prvenca i bratoubicu.
Bez greh i muka Ti nam rodi Spasa,
Prva i potonja što bez muka rodi,
Prvog i Potonjeg – Tvorca i Sudiju;
Sva kolena slave Prečistu Mariju.
 

Stihire na petohljebiju
 

Gospod svevideći i nebesne sile,
Gledaše sa gnevom šta neljudi čine;
U prvome ratu podnesmo strahote,
Što hrišćansko ime mrače i sramote:
Pokolje latinske u divnom Podrimlju,
Zločin i porugu na srpsku svetinju,
Iskrižene ljude, obešene žene,
I gomile živih vatrom sažežene.
Ka`no skamenjeni duhom se zgrozismo,
Al` rekosmo „braća!“ i sve oprostismo.
No to beše samo predgovor grozoti,
Što s` u drugom ratu javi u polnoti.
Aj, stradalci srpski, iz obadva rata:
Rajska vam se širom otvoriše vrata.
 

Slava:
 

Vaša krv na zemlji osta vapijući,
A nebo vam primi duše milujući,
Gromovi su slabi bol vaš da objave,
Vekovi su kratki pesmom da proslave.
O mladići mili podneste udarce,
i preranom smrću pretekoste starce.
O dečice zlatna, skršeni pupoljci,
O devojke krasne, o viteški momci,
Imenima vašim nebo se pozlati,
Crkva se na zemlji večno obogati.
 

I ninje:
 

Niti ste mezimci niti ste prvenci,
Što vam glave krase mučenički venci,
Kalendar je prepun vaših predaka,
Vi ste nova vojska Hristovih junaka.
Sveta vojsko neba, sad pomozi nama,
Sa Presvetom Majkom vašim molitvama.
 

Na stihovnje, glas 6.
 

Ko se krstom krsti, a krv pravu lije,
Bolje nikad da se ni rodio nije.
Daj nam, Bože, snage da pravdu tvorimo,
I pravdu tvoreći Tebe da slavimo.
Pravednima zemlja malu platu daje,
Zato se na nebu večnim sjajem sjaje.
Radujte se sada, srpski stradalnici,
Kroz muke postadoste rodu svetilnici.
 

Hristos umre za vas, vi za Njeg` umreste,
Iz kaveza smrtnog k nebu uzleteste.
Krvnicima tuga; vi ne tugujte,
S anđelima svetim sada drugujete.
 

Susedi opaki, jeretici žustri,
Sa mržnjom u srcu vere pravoslavne,
Udariše na vas po naslednoj mustri,
Ka` gladne hijene na vas nasrnuše,
Ubiše vam tela al` – i svoje duše.
 

Srodnici vam čine pomene i daće,
Al` sva srpska redom pokolenja znaće,
Znaće vaše muke, slaviće vam ime,
Kad god zovnu Boga, zvaće i vas s Njime.
 

Slava:
 

Radujte se sada, slobodni od tela,
Duhovi besmrtni u besmrtnom carstvu,
Bog pravedno plaća dela i nedela.
Zemlje povratiste što od nje zajmiste,
Raj i život večni duhom naslediste.
 

I ninje:
 

Tvoje devojaštvo, Tvoje materinstvo,
Bog čudesno spoji u sveto jedinstvo,
Da Čudo kroz čudo ljudima zablista
I spasenje dođe kroz Tvog Sina Hrista.
 

Tropar
Glas 8.
 

Zbog vernosti Bogu i Božijoj pravdi,
Postradaste telom, zemlja se rastuži;
Al` spasoste duše, nebo se veseli,
A pretci se vaši nebom raspevaše,
Na kapiji Raja sretoše vas s pesmom:
„Imena su vaša u Knjizi večnosti;
Ulazite u Raj, deco besmrtnosti“.
Sad u carstvu večnom, gde je večno Danas,
Bez Juče i Sutra, molite se za nas.
 

Slava i ninje:
 

Oštro gvožđe prođe kroz Tvog milog Sina,
I u Tvoju dušu zaroni se, Majko,
Svih matera boli postadoše Tvoji,
Suze im odbrajaš i krv dece njine,
Na rukama Tvojim iznosiš pred Hrista:
„Dostojni su Raja“, zboriš Mu Prečista.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *