NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Savremeni izazovi i iskušenja » ĐAVO U PRAHU – ISPOVESTI NARKOMANA

ĐAVO U PRAHU – ISPOVESTI NARKOMANA

 
>
ĐAVO U PRAHU

ispovesti narkomana

 
KONČIĆ SVEZAN ZA NEBO
 
Krajem avgusta 2004. godine, u jednom južnosrbijanskom manastiru, susrela sam tridesetogodišnjeg teologa, koji je poželeo da svojom pričom doprinese istini o drogama,
– Sve ću Vam reći. Ispovediću se.
Teolog se, u svojoj neoduhovljenoj ranoj mladosti, tokom srednje škole,drogirao takozvanom lakom drogom, marihuanom. Za četiri godine uzeo ju je oko stotinu puta. Tada još nije nameravao da; postane teolog.
Tragajući za suštinom, za smislom, sa željom da se upiše na beogradski Filozofski fakultet, u jednoj šetnji prestonicom nailazi na neprocenjivo blago…
Ispred Biblioteke grada, u Knez Mihailovoj ulici, spazio sam knjigu koja će mi promeniti život! To je knjiga O Bogu i o ljudima Svetog Vladike Nikolaja. Nikada nijedna druga knjiga nije toliko namene uticala. Odustao sam od filozofije, i upisao teologiju…
Uz drogu, čak i kad se zavaravamo da je „laka“, ide određen krug ljudi i određeno ponašanje. Samorazorno, naravno. Tu je i alkohol, i promiskuitet – zbrka u polnim odnosima, nekontrolisano opštenje. Talože se i svakojaki strahovi. Velik je strah od polnih bolesti. Normalna devojka, koja nije promiskuitetna, kad se „naduva“, može da učestvuje i u orgijama. Toliko gubi kontrolu. Ujutru se, zapanjena, probudi kraj nekog nezamislivog.
– Opišite nam, podrobnije, dejstvo marihuane.
– U početku se oseća bezbrižnost…
– Koliko traje to „u početku“?
– Ne znam. Nemate osećanje vremena.
– Pet minuta? Deset? Pola sata?
– Ne znam.
– Dakle, izgubljeni u vremenu?
– Tako nekako. U početku se oseća rasterećenje i doživljavaju napadi bezrazložnog smeha. Potom nastupa standardni „stond“ – popuštanje dejstva, nalet dosade i besmisla – što čoveka tera da uzme još jedan coint…
– Postoji li izgubljenost u prostoru?
– Jednom smo, moja devojka i ja, uzeli marihuanu prskanu nekim hemijskim supstancama. Dugo smo pokušavali da izađemo iz malog parka koji sam poznavao kao svoj džep. Nikako nismo uspevali da se domognemo izlaza, i ona se rasplakala… Takođe pamtim da sam, posle neke žurke, sa deset gramofonskih ploča pod rukom, hodao tri kilometra, ne znajući gde to idem i zbog čega. Tada sam bio kolekcionar ploča, a kada sam upisao teologiju, svega sam se oslobodio… Najduže sam se lečio od promiskuiteta. Oporavak od posledica je težak, zato ne verujem da je marihuana laka droga.
– Spasao me je Sveti Vladika Nikolaj. Mnogo mi je pomogao i pravoslavni Dostojevski. Pre knjige O Bogu i o ljudima moju zamisao Boga pratilo je strahopoštovanje. Čovek je mali, malecak, a Bog ogroman i nedostupan. A Nikolaj, koji sve prožima ljubavlju, otkriva mi da je čovek velik, iznad zvezda. Sveti Vladika Nikolaj mi je ukazao na smisao života, na ljubav, toplinu, blizinu Boga. Uistinu, pre toga zemlja beše bez obličja i pusta…
 
* * *
 
Nikada ne zaboravljam reči Svetog Vladike Nikolaja: Što god tkaš, vezuj konce za nebo.
Ovaj teolog bio je hrabar i dobar da iz svog pređašnjeg, ružnog života, izvuče jedan lepi končić pouke mladima, i sveže ga za nebo.
 

<< prethodna    [ sadržaj ]    sledeća >>

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *